Category: Svakodnevnica

Prosto je neverovatno do kojih granica su naši “preduzetnici” spremni da idu, da iskoriste neznanje i neobaveštenost većine.

Naime, dobih malopre (spam) mail ovakve sadržine:

(klikni na sliku za veću verziju)

Vrlo zvaničan, ozbiljan mail. Odete na sajt, kad tamo nema ni “O nama” ni “Ko smo” a ni ko je uopšte “Agencija za privredne prekršaje RS” – važno je da ima cenovnik 🙂 Čak ni Google nije uspeo da nađe ovu “agenciju”.

WhoIs upit za vlasnika domena CrnaLista.rs ima simpatičan dodatak:

Da dodam finalni začin na celu rabotu, pročitajte uslove korišćenja na Registracija strani; samo nekoliko rečenica:

“Crnalista.rs se odriče bilo kаkve gаrаncije zа sigurnost, pouzdаnost, PRAVOVREMENOST I PERFORMANSE sаjtа”

“b) NI POD KOJIM OKOLNOSTIMA crnalista.rs NEĆE BITI ODGOVORNA za korisnikovo korišćenje ILI ZLOUPOTREBU sаjtа ili OSLANJANJE nа sаjt. TA OGRANIČENJA ODGOVORNOSTI SE PRIMENJUJU RADI SPREČAVANJA NAKNADA ZA direktne, indirektne, slučаjne, POSEBNE I TIPIČNE ŠTETE”

“d) Crnalista.rs ne gаrаntuje zа tаčnost, isprаvnost ili potpunost bilo koje informаcije nа sаjtu i ne odgovara zа bilo koju grešku ili propust koji proističu iz korišćenjа ovih informаcijа…”

Treba li još podataka?

Ovo je primer gde bi CrnaLista.RS trebala da postane prvi upisani u Crnu listu, da takva zaista postoji.

Nadam se da će se naši organi, koji inače uredno hapse “kladioničare”, naći vremena da se pobrinu i za ovakve besramne pokušaje iskorišćavanja kako državnih simbola tako i neznanja našeg naroda. Doduše, strepnja mi je veća od nade…

Pijem velike količine tečnosti; sok, cedevita, a nađe se tu i Coca-Cola, zaštitni znak geekova i programera. Doduše, ne pijem koka-kolu često – ljubitelj sam negaziranih sokova.

No, danas se povela priča u kancelariji da li je bolja Koka-Kola ili kafa za “razmdravanje” posle (malo obimnijeg) ručka i koleginica, ne bude lenja, iskopa podatak koji me je prosto zaprepastio: jedna limenka koka-kole sadrži 35 grama (7 kašičica) šećera! (negde kažu i do 40 grama).

“Iskopa” je možda prejak izraz jer je dovoljno pogledati sastav: onih “10.6g ugljenih hidrata na 100 ml” – to je čist šećer. Ako više volite količinu na godišnjem nivou – jedna limenka dnevno vam garantuje dobitak od 9 kg težine za godinu dana.

Kako slika govori više od suvoparnih numeričkih podataka, kliknite na gornju sliku – to je količina šećera koja se nalazi u jednoj limenci.

Što je mnogo, mnogo je 🙂 Jeste da živimo brzo, ludim tempom i da ovakva pića daju potrebnu injekciju energije, ali po koju cenu? Bolje je pojesti sladoled ili kolač nego se ubijati čistim šećerom.

Ono gore je moja poslednja popijena limenka koka-kole – više to piće neću ni pipnuti. A vi? 🙂

Jedan od mojih, ovaj, kako da kažem, vidljivih problema je težina (za nevidljive probleme jedan post je malo 😛 ).

Sad, naravno, imam celu paletu opravdanja i razloga zašto je to tako (“taki mi pos’o”, “predispozicije”, “godine”, “usporio se metabolizam” itd, itd), ali je objašnjenje jednostavno: volim da jedem i toga se ne stidim 🙂

No, opet, ne bih imao ništa protiv da se oslobodim fudbalske (pre košarkaške) lopte, čisto da bih se bolje osećao (i prestao sebe da plašim pred ogledalom), konačno prestao da slažem odeću za “kad smršam” a bogami i podigao neke zdravstvene cifre (odnosno smanjio pritisak).

Da ne bude da je ovo prvi put – već se dugo vremena bavim dijetama (Što bi Maja rekla: “od kada te znam, ti si na dijeti” a ja bih mogao da dodam “sa sve većim ciframa na vagi” 🙂 ) ili, da parafraziram Marka Tvena, “lako je držati dijetu – to sam radio stotinama puta” 🙂 Doduše, da ne bude baš sve na moj račun, držati dijetu uopšte nije lako:

• Prvo, tek tada shvatite šta je Frojd mislio sa Ego / Super-ego paradigmom: u svakom trenutku kao da u glavi imate dva glasa: jedan, superego, obično jači na početku dijete koji viče “ostavi tu krmenadlu, na dijeti si!” i drugi, ego, koji kaže: “ne slušaj tu super-ego budalu, već preliv, vruć hleb i čisto uživanje” 😛
• Retko ko, čak i najbliži vas shvataju ozbiljno (valjda zbog broja pokušaja) tako da se i ne obaziru na izjave “neću tortu, na dijeti sam” i slično
• U Srbiji na vas obično gledaju kao na kvarišu zabave: “vidi kakva plećka / ražnjić / roštilj, a ti jedeš neke trave i salate”
• Svakodnevnica dijetu ne čini lakšom – silne pekare, Perperi i sendvičare teško da vam mogu pomoći u zdravoj ishrani

Kao informational freak radio sam propisni research na Google-tu, našao i probao Hakersku dijetu (check), razne druge zasnovane na “jedem samo jednu vrstu hrane a nikako i drugu” (check), nisam probao bazirane na krvnoj grupi pošto se surovo racionalni deo mene ne slaže sa teorijom … sve u svemu, svašta sam probao.

Rezulati su da sam sa svojih 180 cm visine dogurao do skoro 100 kg (99.1 kg na današnji dan) što je cifra koja me ozbiljno plaši.

E, kako je 1. jun PRVI u mesecu i PONEDELJAK, savršen je za početak nečeg novog, obećanja, cilja, projekta … recimo da ću u sledećih 26 40 nedelja iliti 6 9 meseci solidno smršati 🙂 Sam period je strateški izabran: glavni praznici i slave su prošli, leto je pred nama (= vožnja bicikle), lepi dani … motivacije na pretek.

Da pored unutrašnje želje (koja zna malko da oslabi pored raznih slastica, slatkiša, mladog filea, šnicli na mađarski način, rozen torte, oblandi sa alvom, sladoleda, šunki, krem sira sa feferonima na toplom sendviču, gulaša, šnicli na luku…) povećam uloge, auditorijum i navijače, rešio sam da sve vas, draga čitalačka publiko, uključim u projekat – možda me bude tako sramota da prerano odustanem 🙂 (kao mnogo puta do sada).

Da sada postavimo i propozicije iliti pravila igre:

Pažljivi čitalac će primetiti da nisam naveo koja dijeta; biće zdravorazumska – smanjiti količinu, povećati kvalitet i držati se toga 🙂 Naime, sve ostale dijete koje su podrazumevale ili potpuno izbacivanje jedne vrste hrane (nemoguće: pre ili kasnije vam se užasno jede baš ta vrsta) ili strogo merenje i preračunavanje kalorija (nepraktično: probajte da u dužem vremenskom periodu stalno ovo radite, kako i kući, tako i u posetama) prosto nisu dobre – treba vam nešto što će najmanje poremetiti ritam, a opet dovesti do rezultata.

Da bih vizuelizovao celu priču, evo i prigodnog grafikona (doduše, znam da aproksimacija linijom nije najbolja na svetu za proces mršavljenja, ali da ne preterujem):

Vaš zadatak neće biti težak: možete da pratite, svraćate svakog ponedeljka na ovaj post, bodrite, dajete predloge šta i kako jesti… Ma sve što vam padne na pamet 🙂

(Kao informational freak – ovo već zvuči kao eho – onaj gornji grafikon je “živ” – kako unesem podatke u Google Spreadsheets, a to se osveži ovde 🙂 )

08.06.2009 – 97.1 kg (očekivano: prve nedelje se gubi tečnost i slično; neće nastaviti ovim ritmom)
15.06.2009 – 96.4 kg (so far, so good)
22.06.2009 – 95.1 kg (kotrlja 🙂 )
29.06.2009 – 94.6 kg Ovo je bila jedna vrlo teška / krizna nedelja. Nije bilo vožnje bicikle sa/na posao, loše vreme, tako da su me stare navike uzele pod svoje i opet sam krenuo uveče grickanje čega se dohvatim. Tek na kraju nedelje sam se opametio, i prestao sa tim. Uh.
06.07.2009 – 94.1 kg Nije bilo nedeljne (duge i zahtevne, vikend danom) vožnje bicikle, pa se to definitivno vidi na težini. Imam još malo lufta do projektovane, ali se ta razlika topi. Fokusirati se na fizičku aktivnost.
13.07.2009 – 93.5 kg Iako sam se trudio (recimo juče do Avale i nazad, 55km), opadanje težine je usporeno.
20.07.2009 – 92.8 kg Kako smo imali “restoran viked” (lepa poseta 🙂 ) još sam dobro i prošao 🙂
27.07.2009 – 92.4 kg Vozio bajs (i to baš duga vožnja), pazio na hranu, ali nekako je slabo prošla ova nedelja 😐 – istrošio sam “prednost” koju sam stekao u početku. Moraću više da se potrudim …
03.08.2009 – 93.5 kg Ne da se nisam potrudio, nego sam uprskao tri nedelje truda 🙁 Kada se osvrnem na proteklu nedelju, ispada da sam prekršio svako od tri pravila koje sam sebi postavio: nema jela posle 19h, jedi samo kada si gladan, bez gaziranih sokova. Dodajte na to vikend bez VVV (Velike Vikend Vožnje), roštiljada i klopa po Aranđelovcu i (relativno depresivni) rezultati su tu 😐 No, šta je tu je, lekcija naučena, idem u ispravljanje.
10.08.2009 – 92.8 kg Idemo dalje; pored toga što me prethodni vikend totalno upropastio 😉 mislim da postoji još jedan vrlo važan razlog zašto je sve sporije i teže: treći mesec; naime, sve moje ostale 😉 dijete su neslavno propale baš u trećem mesecu; da li na početku ili na kraju, nebitno. Tada valjda oslabi elan i lako se zaborave svi dogovori sa samim sobom. No, sada će biti drugačije 🙂 (e da: crta se ne vidi jer se poklapa sa “utešnom” linijom)
17.08.2009 – 91.7 kg
24.08.2009 – 91.1 kg
31.08.2009 – 91.6 kg Jeste, jeste – nije bilo vožnje, a i bio je rođendan od sestričine (mlada topla prasetina mmmmm 🙂 ) Živ čovek 😀
07.09.2009 – 90.9 kg Pusta linearna funkcija, ima da me namuči samo tako da se vratim ispod utešne linije 🙂
14.09.2009 – 91.3 kg Ovo oscilovanje mora nekako da prestane, sve sam gori …
21.09.2009 – 91.0 kg
28.09.2009 – 90.6 kg – REBALANS GRAFIKONA 🙂
Surovi podaci (i vreme) su pokazali da su postavljeni ciljevi prosto nerealni. Kako nikako ne želim da odustanem, uradio sam ono što moram – rebalans plana mršavljenja (kada država može budžeta, što ja ne mogu plana 😛 ). Novi grafikon već vidite – ono što je bitno je da je ciljni datum gurnut mnogo dalje u budućnost – 1. mart 2010!

U svakom slučaju, današnje stanje po starom planu možete naći ovde a od sada idem po novom (slika na uobičajenom mestu).
05.10.2009 – 90.2 kg
12.10.2009 – 90.9 kg (bah, berba u Topoli 🙂 )
19.10.2009 – 90.9 kg
26.10.2009 – 91.3 kg
02.11.2009 – 91.9 kg
09.11.2009 – 92.4 kg
16.11.2009 – 93.5 kg Treba li komentar? 😐
23.11.2009 – 93.5 kg
30.11.2009 – 93.2 kg

Banke i njima slične institucije su neizmeran izvor priča i dogodovština (vidi ovde: Platne kartice na ‘Pošta/Poštanska štedionica’ način ili ‘dranje po korisniku’ ili Verujete li svojoj banci) nekada na njihov, ali na žalost, mnogo češće na naš račun.

No događaj od pre neki dan spada u “Verovali ili ne kategoriju” 🙂

Naime, iz istorijskih razloga, žiro račun (za fizička lica) mi je ostao u Nacionalnoj štedionici, sada Eurobank EFG. U jednom trenutku i kartica Nacionalne je postala nepotrebna, jer je račun na njoj bio netačan – prilikom akvizicije Nacionalne, došlo je do promene žiro računa.

U svakom slučaju, kako je priliv na tom računu vrlo, vrlo redak događaj, nisam se preterano interesovao za akcije po pitanju nove kartice i slično.

No, desilo se (mislim priliv) i odlučim da, bez kartice, samo sa ličnom kartom, odem do banke.

Rečeno-učinjeno: odem do ekspoziture sa đavoljom (biometrijskom) ličnom kartom, tamo me lepo prime, potvrde da je došlo do uplate, ja zamolim isplatu celokupne sume i:

• “Izvinite, ali ne može”
• Zašto?
• “Pa nemate našu karticu.”
  (ovde već počinje da se budi moj pravedni bes i otpor protiv glupavih pravila raznih institucija)
• A zašto mi je potrebna kartica?
• “Da bi proverili vaš potpis”
• Ovaj, gospođice, u ruci držite moju biometrijsku ličnu kartu sa uzorkom potpisa
• “Žalim, bez kartice ne može, treba mi vaš deponovan potpis”
• (1, 2, 3, 4, …. 10) Zovite mi vašeg nadređenog, molim Vas.

Krene još jednom cela tirada o tome kako postoji pravilo banke koje doduše ne može da mi da napismeno baš sada da izdavanje sredstava mora da prati upoređivanje potpisa.

Kako sam bio kratak sa vremenom (a i živcima), skoro odustanem, šefica se vrati na svoje radno mesto, a meni u poslednjem trenutku sine spasonosna misao (“ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se”):

• Izvinite, šta je potrebno za izdavanje nove kartice?
• “Lična karta”

🙂 🙂 🙂

U roku od 5 minuta sam imao novu, potpisanu karticu i uz ličnu kartu podigao novac 🙂 🙂

O birokratio i sebi si teška 🙂 🙂

(i datum je samo koincidencija 🙂 – iako je objavljen 1. aprila, potpuno je istinit 🙂 )

Već sam opisivao ovde “iskustva” ili iskustva 😐 sa našim državnim kablovskim operaterom, PTT KDS.

Malopre na starom postu dobih sledeći komentar i informaciju:

Poštovani korisnici,
obaveštavamo vas da PTT KDS u svoju ponudu uvodi novi servis – DIGITALNU TELEVIZIJU. Od 31.03.2009. godine u okviru digitalne televizije PTT KDS-a možete da pratite najkvalitetnije svetske kanale, kao što su: HBO, National Geographic Wild, Discovery Science, MTV Hits, Extreme Sports, Private Spice, kao i mnoge druge.
Sve informacije o ovom servisu (instalacija, vrste i cene paketa) možete saznati na telefonima …

Zaprepašćen, u neverici, okrenem info kanal, kad i tamo informacija i tamo još kaže:

možete saznati na info kanalu, našem sajtu http://www.kds.rs ili telefonima 011/3615-704; 011/3064-167 (radnim danima od 08:00 do 16:00)

Sačekam da se izvrti ceo krug informacija na info kanalu – ništa. Ok, nije problem, uključim računar i prošetam se do http://www.kds.rs (jedan od najnepreglednijih i najnefunkcionalnijih sajtova i pri tom korisnički neprijateljski nastrojen).

Imam šta i da vidim: na sajtu me upućuju na gornje telefone 😐

Džaba tehnika i tehnologija, džaba 30 minuta vremena da se ukuca stranica na sajtu i svime učini dostupnim informacija o paketima, načinu nabavke, cenama … telefon bato, pa zovi kao pre 20 godina kada interneta nije ni bilo.

P.S. I opet su povećali cenu na 684,00 dinara (oni to zovu “usklađivanje” – sa čim li je usklađuju, da mi je znati)

P.P.S. Što se tiče komentara o “kvalitetu” sajta, mali primer:

• odete na http://www.kds.rs
• kliknete na Detaljnije o vesti i on vas odvede na http://www.kds.co.rs/usluge/Usluge-PayTV.asp
• znate li gde vodi klik na znak gore levo? Pa naravno, na http://www.kds.co.yu/ i to samo ako niste “zašli” u sajt, inače dobijete grešku

Sramota.

Dragi čitaoci / čitateljke,

ubeležite 13. februar (petak) kao dan kada bi trebalo da se uključite u Evropski dan uštede energije. Akciju kod nas vodi Radio 202 (gospođa Ružica Zorkić Radičević) i predstavlja napor da sačuvamo energiju i životnu sredinu ili da osvesti što više ljudi o tom pitanju.

Originalni poziv sledi:

UČESTVUJTE
u kampanji
PAMETNO KORISTIM ENERGIJU

EVROPSKI DAN UŠTEDE ENERGIJE
13. februar 2009.

Kampanju je pokrenuo RAI/Radio 2, po preporuci Evropske radiodifuzne unije (EBU), još 2005. pod sloganom “M’Illumino di meno”(“Palim se manje”, it.)

Radio Beograd, nosilac projekta je Beograd 202, po prvi put uključuje celu Srbiju u ovaj projekat. Projekat PAMETNO KORISTIM ENERGIJU ima za cilj da probudi s(a)vest gradjana Srbije i uključi ih u medjunarodnu mobilizaciju u racionalnoj potrošnji energije.

Pozivamo SVE naše slušaoce da 13. februara, bar na kratko, isključe svetla i električne uredjaje u kućama i na radnim mestima. Petominutni režim “energetske tišine” ima za cilj da probudi svest i savest najšire populacije o energetskoj efikasnosti na jedan dan, i time, dugoročno posmatrano, i opšti pogled na energiju. Tako će 13. februar postati Dan jedinstvenog apela za racionalnu potrošnju energije. Apela upućenog svima u Srbiji, a pre svega, slušaocima Radio Beograda.

Kampanju su do sada podržali: britansko Ministarstvo spoljnih poslova, grad Pariz (Ajfelov toranj), Evropski parlament u Briselu i Strazburu, gotovo svi gradovi u Italiji ali i Atina, Dablin, Edinburg, Sofija, Beč…

U Srbiji, kampanja se organizuje u celini, na dobrovoljnoj, volonterskoj osnovi. Do sad su je pomogli: Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije koja je projektu pružila institucionalnu i stručnu podršku – i obezbedila prigodne poklone za slušaoce koji se istaknu svojim komentarima i sugestijama. I Rambo Amadeus.

POZVANI STE I VI – UKLJUČITE SE:

1. ISKLJUČITE 13.FEBRUARA, bar na kratko, što više električnih uredjaja
2. Pošaljite ovaj mail svim svojim prijateljima, neprijateljima, poznanicima,saradnicima…BAŠ SVIMA
3. Pošaljite mail podrške na pametnokoristim.energiju@gmail.com

RADIO REOGRAD
BEOGRAD 202

Nikada nisam bio preterani zaljubljenik u televiziju – kada god zateknem sebe ispred ekrana (a da to nije 22″ LCD monitor 😛 ) imam osećaj da gubim vreme i da slike koje trče preko fosfora nisu vredne mog vremena (za koje opet osećam da ga nemam dovoljno … ali to je tema za drugi post ili psihologa 🙂 ). TV sam koristio samo kao veliki ekran za gledanje filmova ili najomiljenije serije svih vremena – Dr. House.

No, silom prilika (dva puta sam u kratkom roku bio bolestan) sam se našao u situaciji da ne mogu da čitam (visoka temperatura), proveravam mail ili kuckam po laptopu, pa je kao opcija za ubijanje viška vremena ipak ostao TV.

I da vidiš čuda – u 3-4 dana sam navikao (ili bolje reći: navukao) na daljinski i beskonačno vrtenje kanala. Samo hipnotičko menjanje velikog broja kanala, bez namere da nešto zaista i odgledam, oduzimalo je po 1 – 2h (na svu sreću, bez sapunica). Čak ni beskonačne samo-reklame serija na Fox Life ili Fox Crime kanalu mi nisu izazivale užasnu netrpeljivost, već otupelu ravnodušnost “proći će, pa će ta i ta serija” – postala mi je jasnija ljudska opsesija tom magičnom kutijom.

Na svu sreću, po ozdravljenju i vraćanju u normalne tokove, ta potreba se izgubila i vratio sam se radiju, kao pravom mediju za moj karakter i ličnost.

Ostao je samo strah da se ova ovisnost o kutiji koja besomučno i bezobzirno jede vreme ne vrati i mnogo bolje razumevanje svih onih kojima je magična kutija u časovima dokolice najbolji drug 🙂