Platne kartice na ‘Pošta/Poštanska štedionica’ način ili ‘dranje po korisniku’
Jedna od udobnosti savremenog života su definitivno platne kartice ili popularno “plastika” (uvek debitne, nikad kreditne! 
) – i po svim mogućim pokazateljima, jako su se dobro primile u Srbiji.
Prednost korišćenja umesto gotovine je očigledna – umesto gomile novčanica, parče plastike + eventualno PIN i to je to. Ja koristim usluge HVB banke; kako primam platu preko njih, najveći broj plaćanja upravo i radim Vizom HVB banke.
Pri poslednjem plaćanju standardnih računa u pošti (komunalije, struja), Maja nije imala gotovinu, i sasvim normalno (kada je već nalepnica Vise bila na vratima Pošte) račune je platila Vizom.
No, prilikom uobičajenog pregleda stanja računa preko e-bankinga, primetio sam neslaganje za skoro 200 dinara. Letimičan pogled je lako ustanovio gde leži problem:
i da je misteriozni broj tačno 3% od sume date za račune.
Ovo je već zahtevalo akciju: našao sam telefon kontrolora pošte, i posle kraće rasprave, ustanovio dve stvari:
- Usluge obrade kartica u Poštama radi Banka Poštanska štedionica
- Ako vašu Viza karticu nije izdala PŠ, ZA SVAKO PLAĆANJE TAKVOM KARTICOM U POŠTI ĆE VAM NAPLATITI 3%!
Naravno, ova informacija niti je poznata većini šalterskih radnika, niti je iko to rekao Maji prilikom plaćanja Viza karticom.
Nisam bio lenj, nego sam pokušao da saznam razlog zašto Poštanska štedionica dere sve nas, bez da nas je iko pitao. Krenuo sam od sajta, a zatim preko call centra – (011) 3024 555.
Posle 11 (da, da, jedanaest) okrenutih brojeva (recimo da sam dosta uporan 
) saznao sam nekoliko stvari:
- najveći broj službenika u PŠ ne razlikuje ATM (automate za podizanje gotovine karticom – gde se obično plaća provizija ako su od druge banke) i POS (Point-of-Sale) automate po prodavnicama (gde provizije nema)
- na moje pitanje “a da li vi plaćate 3% svaki put kada kupite hleb karticom u Maxi-ju” najčešći odgovori su: “ne kupujem hleb karticom” ili brže-bolje davanje drugog broja za zvanje, posle neumitne pauze
- najčešći savet je bio “zovite Vašu banku, oni su Vam to naplatili”; bilo je bezuspešno objašnjavati da jeste meni moja banka uzela pare, ali da ih je dala Poštanskoj štedionici
- Pominjanje tarifa na sajtu PŠ-a ih je bacalo u još gori bedak, jer nisu znali ko je za sajt odgovoran… mada to ja nisam ni tražio
- Vrhunac događaja je kada mi je iznervirana službenica (iznervirana jer nije znala šta da odgovori) spustila slušalicu (?!) – ali to neće samo na tome ostati (da li sam rekao da sam jaaako uporan? )
U jednom trenutku sam ipak odustao jer se na 12-om i 13-om broju niko nije javio (a Maja me mrko gledala jer smo kasnili u grad ) pa priča (možda) nije završena – u svakom slučaju, izbegavajte bilo kakva plaćanja “stranim” (ne-PŠ) platnim karticama u Pošti, čisto da se ne iznenadite.
Update 24.01.2007 – dobio sam pismeni odgovor Komisije za postupanje po prigovorima klijenata; umesto bilo kakvog odgovora na pravi prigovor (o bezobrazluku i neprofesionalnosti službenika) dobio sam odgovor o neosnovanosti zahteva povraćaja novca uzetih za Viza proviziju (koji nikada nije ni tražen u prigovoru) ?!?! Pomislio sam da se promenom strukture vlasništva Banke nešto promenilo, ali avaj – ostale su stare dobre soc-realističke komisije i “klijent je uvek u krivu, mi i naši službenici smo nedodirljivi”. Preporuka: birajte drugu Banku, ako je ovo Vaša.
Update II 24.01.2007 – Povlačim update odozgo – sada sam dobio poziv od same Predsednice Komisije uz sva uveravanja da će učiniti sve što je u njihovoj moći da unaprede njihovo poslovanje i komunikaciju sa korisnicima. Poštanska štedionica je porasla u mojim očima, i to dosta. Ima nade.
5.1.2007
Svakako treba ispitati stvar do kraja.
Ja kada cujem reci (ili u nasem svetu, tagove) tipa: Posta, Telekom, Drzava, Vlada, Porez, Dinar, EPS.
Dozivim kratak napad besnila (u zavisnosti koliko se dugo o tome prica).
Jedno ne razumem i nikada mi nece biti jasno. Zasto, ali za ime sveta zasto mi placamo telefon i struju? Ajd malo da se zapitamo.
Nasi dedovi su IZGRADILI, podvlacim IZGRADILI, celu staru SFRJ. Nase sume su secene za te bandere, jel platio ko tu gradju? Jok, treba drzavi, daj ovamo. Jesu te hidro centrale same nikle odjednom ko pecurke?
Razumem u Evropi, razumem u USA, gde su ljudi iz privatnog sektora NAPRAVILI sve sto je ovde narod za dzabe radio na njihovim radnim akcijama. I danas mi se menadzeri istih pojavljuju na tv-u i sole pamet kako oni posluju pozitivno? Pa kada mogu poslovati negativno kad nikada nisu imali izdatke?!
Da neko ce reci drzava je napravila to, pa drzava koja je bila narodna, od narodnih para je pravljeno sve to, ustvari od onih para sto je se naslo tada.
Ako jos jednom poskupi telefon iz razloga “poskupelo i u okruzenju” zapalicu im onu zgradu u Takovskoj! (ili gde vec)
Komentar : Nemanja Cosovic — 6.1.2007 @ 03:36:07
Sa “ovom bankom” sam i ja imao posla pre dve godine kad sam promenio firmu i bio prisiljen da platu primam preko navedene “banke”. Medjutim, pobunio sam zaposlene i izdejstvovao kod direktora da se omogući otvaranje računa u još jednoj banci. Na taj korak sam se odlučio kad su mi blokirali sredstva na računu (iako sam sve vreme bio u “plusu”) jer je proteklo više od 30 dana između uplate dve plate!!! Banka opstaje jer ima najviše filijala u zemlji (mislim oko 1700 – šalteri Pošte) i monopol da se preko nje isplaćuju penzije, sredstva za nezaposlene, dečiji dodaci…
Komentar : Rodoljub — 8.1.2007 @ 14:54:03
Za svaku transakciju novce uzima delimično banka koja je izdala, a delom banka koja je postavila POS terminal. To je u najgorem slučaju 3% od transakcije. Taj procenat u maloprodajama snose same maloprodaje. Naišao sam na situaciju da nude gotovinski popust, a da karticu ne računaju u gotovinu!!
Razumljivo je da PŠ neće da se odrekne procenta koji uzimaju za uplate, ali nikako nije razumljivo da to obaveštenje nigde ne postoji.
Druge banke verovatno peglaju taj procenat nekim internim dogovorom, pošto sve one međusobno vrše platni promet, odnosno međusobno korišćenje POS koje je postavio neko drugi, ali ne i PŠ
Super je blog
Komentar : Alex — 10.1.2007 @ 08:46:29
Koliko ja znam, kada se plaćaju usluge i/ili roba, Viza procenat snosi realizator usluge, nikada kupac. Jedini izuzetak je uzimanje para sa ATM-a druge banke.
Naravno, PŠ je očigledno izuzetak – zašto, to još nisam saznao. To što oni naplaćuju 3% meni kao krajnjem korisniku nikako nije razumljivo – to je čist bezobrazluk.
(hvala za blog
)
Komentar : Dejan Vesić — 10.1.2007 @ 10:14:07
Od jednog strucnjaka za finansijski software se ocekuje da zna odgovor zasto je ta provizija 3% bez da okrece 11++ brojeva telfona.
Komentar : Sava — 11.1.2007 @ 12:52:29
Po mom skromnom mišljenju, to je bezobrazno dranje neobaveštenih korisnika – ako nisu ATM, _DUŽNI_ su da me obaveste _PRE_ akcije plaćanja da će me odrati za 3%.
Okretao sam brojeve da bih saznao ko je odgovoran za to što barem procedura nije ispoštovana.
Komentar : Dejan Vesić — 11.1.2007 @ 13:32:09
[...] mastodont kojeg izgleda izdržavamo svi mi a ne kvalitet usluge koji nam pružaju (ja izgleda imam problem ili dva sa ovakvom vrstom organizacija, šta [...]
Pingback : www.vesic.org - Tehnologija na dlanu » PTT KDS - ima li ikakve nade? — 11.1.2008 @ 18:13:18
[...] i njima slične institucije su neizmeran izvor priča i dogodovština (vidi ovde: Platne kartice na ‘Pošta/Poštanska štedionica’ način ili ‘dranje po korisniku’ ili Verujete li svojoj banci) nekada na njihov, ali na žalost, mnogo češće na naš [...]
Pingback : www.vesic.org - Tehnologija na dlanu » Vrednost potpisa iliti procedura pre mozga — 1.4.2009 @ 00:32:56
Tačno se sećam da sam svojevremeno pročitao ovaj post, ali sam ga u međuvremenu zaboravio.
Čisto da znate, pošta ni posle 3 godine nije izmenila staru dobru praksu dranja, uzeše mi juče 100 i kusur dinara za račune plaćene karticom.
Komentar : Mladen Jablanović — 5.3.2010 @ 08:09:13
Tja, promeniće ako ikada postane privatna.
Ako ostanu državni, zašto bi? Monopol je najudobniji način poslovanja
Komentar : Dejan Vesić — 5.3.2010 @ 08:38:04
Mislim da treba voditi racuna o nekoliko stvari vezano za poslovanje JP Posta Srbije kao jednog zasebnog pravnog lica sa jedne strane a sa druge Banke Postanske Stedionice .
Medjusobna povezanost oba pravna ilca definisan je poslovno tehnickom saradnjim .
JP Posta Srbije za potrebe korisnika Postanske Stedionice vrsi upalye ,ispalte sa tekucih ,ziro ,stednih i ostalih racuna bez provizije
Osnivac Banke Postanska Stedionic je Posta Srbije .
Slican ugovor JP Posta Srbije ima sa Srpskom Bankom i Procredit (pravna lica)
Inace niko Vas ne obavezuje pa imate racun U Postanskoj Stedionici , imate odresene ruke mozete sami da birate banku.
Postanska stedionica ima najveci broj otvorenih zivih tekucih racuna i prestavlja jako dobru organizovanost u svom radu .
To da vas je neko prevario za palcanje racuna su price za malu decu ako ne koristite bankomate banke koja vam je izdala kartice za sve vase transakcije prilikom podizanja gotovog novca
snosite proviziju.
Pored toga Banka Postanska Stedionica nema Bankomate u Postama Bankomate u Postama su vlasnistvo JP Posta Srbije ,
Terminali koji se nalaze na salterima JP Posta Srbije su terminali banke Postanske Stedionice i njihova jedina svrha je da ubrzaju proces isplate primanja za korisnike Banke Postanke Stedionice bez provizije .
Prednosti banje su naveca mreza saltera u srbiji dostupnost gotovog novca veoma jednostavan Hom@banking , mala provizija za odrzavanje racuna i druge stvari koje ne zahtevaju odlazak u banku .
Komentar : Milos — 13.1.2011 @ 01:00:02
Hvala za reklamu Poštanske štedionice u njihovo ime
Doduše, ovaj komentar nema puno veze sa samim tekstom; ako ga pažljivo pročitate – videćete da problem i jeste što me niko nije uputio (moju suprugu) da su to terminali drugog pravnog lica i da će biti naplaćena provizija. To je, po definiciji, obmanjivanje potrošača.
Kakav je njihov međusobni “pravno-tehnički” odnos – to me slabo zanima; da li je banka PŠ dobra ili ne – ostaviću njenim korisnicima da procene sami; mene neće videti tamo.
Što se tiče “jako dobre organizovanosti” i “najveći broj otvorenih živih računa” – tu bi možda mogao poseban tekst (gde vas rođena država sili da koristite usluge sporih i neefikasnih državnih preduzeća umesto komercijalnih banaka).
Komentar : Dejan Vesić — 13.1.2011 @ 01:16:44
Slazem se sa Milosem u potpunosti. Dejane, Vas komentar da nekog drzava sili gde ce koristiti neke usluge, prosto ne stoji. Mozete Vi slobodno u svojoj banci da placate racune, ne morate da koristite usluge Poste ili Postanske stedionice. Da je Postanska stedionica neefikasna ne mozete da tvrdite ako niste njen korisnik. Dok se po pojedinim bankama ceka po nekoliko dana za kredit, u stedionici se npr. dobije odmah.
Komentar : Snezana — 4.4.2011 @ 20:19:37
Drago mi je da se slažete sa Milošem.
Slobodno pogledajte moj odgovor Milošu, odnosi se i na Vaš komentar.
Komentar : Dejan Vesić — 5.4.2011 @ 09:14:02
Tarifa naknada je dostupna svima na salterima Postanske stedionice a za Postu i banke ne znam. Trebate lepo da pogledate sta vas interesuje pre nego sto obavite neku uslugu.
Komentar : Snezana — 27.8.2011 @ 15:13:26