Danas je većina vašeg života online ili digitalno: e-mail kao prvi, razni servisi, online banking, društvene mreže … Tu su vaše slike i video zapisi, dokumenta, računi… Gomilu stvari zato možete uraditi u pokretu, koristeći vaš mobilni telefon. I svi ti servisi, aplikacije, društvene mreže koriste e-mail (ili sve ređe username) + password za zaštitu.
I to je ok … za ljude koji su ok 😊 Sa druge strane, ima i onih (mnogo) manje dobrih; onih koji žele da vam uzmu deo novca, ili da vam ukradu digitalni identitet ili prosto da vam naprave štetu, iz “zabave”. Tu grupu obični ljudi (= oni bez zle namere) vrlo često previde, ali na žalost, to ne važi obratno. Dodajte na to i ljudsku prirodu 😊 (lenjost) i činjenicu da se vrlo često jedan te isti password koristi na milion sajtova, što je loša, vrlo loša praksa.
Zato treba tretirati vaš online identitet kao i off-line (pravi) – kao što iza sebe pažljivo zaključavate stan, i online se treba zaštiti – naći meru između dodatnog posla i mnogo većeg stepena zaštite vaše digitalne persone. U protivnom, možete doživeti razne probleme: od sitnica (neko objavljuje tekstove u vaše ime) do krupnih stvari (neko isprazni vaše bankovne račune).
Ok, nadam se da sam vas barem malko zaplašio – to je dobar način da se pokrenete na akciju 😊 Da vas zaplašim i konkretnije: prošetajte se do sajta https://haveibeenpwned.com/ (da li su mi ukradeni e-mail/password?) i unesite vaš e-mail / vaše e-mailove – zapanjićete se kada vidite u koliko je sajtova koje ste koristili provaljeno i vaš e-mail/lozinka je na izvol’te svim hakerima. Niste dovoljno zaplašeni? A šta mislite o 26 milijardi ukradenih username/password kombinacija? To bi trebalo da je dovoljno za malo straha 😊
Sad na posao: za početak treba da definišemo šta je dobra praksa za naloge, koje naloge ( zaštiti), kako (ih zaštiti) i kada (odmah, naravno 😊)
DOBRA PRAKSA: Svaki nalog treba da ima jaku, jedinstvenu (da se ne koristi nigde drugde) lozinku i 2FA/MFA dodatak. 2FA/MFA je skraćenica od 2 Factor Authentication / Multi Factor Authentication. U oba slučaja je to dodatna zaštita (dodatni faktor) za logovanje i to obično numerički kod koji može da stigne na e-mail, SMS ili bude generisan iz odgovarajuće aplikacije (važna napomena: od svih pomenutih, najsigurniji je pristup preko aplikacije koji ću opisati dole; e-mail je siguran koliko vam je jaka lozinka a SMS je podložan takozvanoj SIM swap prevari) (Zašto dobra a ne najbolja praksa? Zato što vam za najbolju praksu treba praktično fizički ključ (kao što je YubiKey) što nije udobno, ali je itekako korisno).
KOJE: Ja bih rekao sve 😊 ali to nije realno. Najvažniji (e-mail, online banking) zaslužuju najveću pažnju, dok je za neke nebitne kombinacija e-mail/lozinka sasvim dovoljna (definicija “nebitnog”: nema u njemu ništa od ličnih podataka i ako bi ostali bez tog naloga, ništa/niko ne bi trpeo). Odluka je na vama, ali lično bih sve naloge koje ste koristili u poslednjih 60 – 90 dana zaštitio (to možete proveriti iz istorije vašeg browsera i/ili telefona).
E-mail je posebno bitan – resetovanje (promena ili zaboravljena) lozinke obično ide preko e-mail naloga; ako neko provali u vaš email praktično može da vam resetuje (i time uđe) u bilo koji nalog koji koristi vaš mail za reset.
KAKO: Ok, operativa. Ako ste pratili na času 😉 treba nam nešto za lozinke (= Password Manager – niste valjda mislili da ćete neke ogromantne lozinke pamtiti 😜) i nešto za 2FA/MFA kodove – Authenticator aplikacija.
Zadatak Password Managera je da se brine i čuva sve vaše lozinke. Praktično kreirate nalog, zaštitite ga master lozinkom i u “sef” (vault) koji ste tako napravili držite sve vaše lozinke. Ovim pamtite samo jednu lozinku – master. Za sam Password Manager toplo preporučujem BitWarden – odličan i besplatan.
Master lozinka ili lozinka svih lozinki je lozinka za ulazak u sam BitWarden. Treba da bude:
Netrivijalna (ne sme da bude jedna reč)
Dugačka (14+ – ne stidite se 😊),
lako pamtljiva (strofa pesme, rečenica iz filma, nešto iz vašeg života – primer: KoToTamoPeva1980).
Dovoljno je da stavite veliko slovo u svakoj reči te rečenice i sigurni ste (pogledaj primer gore).
Opet, ovu lozinku ne smete zaboraviti – ni BitWarden ekipa je ne zna i ne postoji način da vam otključaju “sef” ako je zaboravite (a da, protivno popularnom uverenju, jačina lozinke ne zavisi od toga koliko ste brojeva ili specijalnih znakova uneli; zavisi samo od dužine – što duža lozinka, to duže ili nemoguće razbijanje).
Da naravno ne bi unosili pešaka (copy/paste iz password managera) lozinke na sajtovima/aplikacijama ili same kombinacije u PM, PM ima dodatke za uobičajene browsere (Chrome, MS Edge, Opera, Firefox …) kao i mobilne aplikacije (Android, iPhone). Instalirajte dodatak (instalirajte mobilnu aplikaciju) i većina stvari će se odraditi automatski: kada ste na sajtu, BitWarden dodatak to prepozna (vidite broj kombinacija gore desno), vi kliknete na odgovarajući slog i on vas uloguje:
BitWarden – dodatak za browser – način rada
Da ponovimo recept za ovo:
Smislite master lozinku
Idite na https://bitwarden.com/ i sa vašom mail adresom i master lozinkom otvorite nalog
Inače, BitWarden ima gomilu korisnih stvarčica i pored samog čuvanja lozinki – generisanje lozinki, čuvanje podataka o vašim karticama, čuvanje beleški koje ne treba svako da vidi, adresa koje unosite po sajtovima:
BitWarden: tipovi podataka koji se čuvaju u sefu
2FA / MFA Authenticator aplikacija
Većina sajtova nudi, sada već kao standardnu opciju, dodavanje još jednog faktora ulaska (odatle “2” ili “M” u nazivu). Praktično, prilikom ulaska na sajt (i to ne uvek, već periodično; može se desiti da vas na istom uređaju, sajt “pita” za 2FA kod jednom u nekoliko nedelja), pored e-mail/lozinke (što se naravno čuva u BitWarden-u) traži i token/numerički kod koji je promenljiv i generiše se svakih 30-ak sekundi. Ovaj token praktično potvrđuje dodatno vaš identitet.
Kako da dođete do tokena?
Pa, aktivirate višefaktorsku opciju (od svakog sajta / aplikacije zavisi kako ali ćete kao krajnji rezultat dobiti QR kod na ekranu), otvorite Authenticator aplikaciju i skenirate gorepomenuti QR kod. Time ste dodali slog za tu aplikaciju i svaki put kada sajt zatraži token, otvorite Authenticator i date novi kod iz tog reda (ovo komplikovanije zvuči nego što je zaista).
Za oba programa vam treba odgovarajući nalog: Google Account (imate ga ako imate recimo @gmail adresu; ako ne, otvorite ga preko gornjeg linka) ili Microsoft Account
(Dodatak (2024-01-31): od skora i Google Authenticator podržava backup kodova na Vaš Google account, pa je praktično stvar vaše odluke koju od aplikacija da koristite)
Moja preporuka je da idete sa Microsoft Authenticator-om zbog jedne proste stvari – omogućava čuvanje svih vaših naloga na OneDrive i time lako vraćanje u slučaju da zamenite/izgubite telefon: tri tačkice / Settings / Cloud Backup:
[JEDNOM] Skinite odgovarajuću aplikaciju za izabrani nalog (i, ako je to MS Authenticator, aktivirajte Cloud Backup)
[JEDNOM PO SAJTU] Aktivirajte 2FA u account sekciji sajta – dobićete QR kod koji skenirate aplikacijom iz (2)
[NADALJE ZA TAJ SAJT] S vremena na vreme, sajt će vas pitati za numerički kod iz aplikacije, kao dodatnu potvrdu da ste to vi
Eto 😊
Dodatak: sledeći sajtovi sigurno imaju 2FA/MFA:
PayPal
Twitter
Facebook
Google
Microsoft
Amazon
DropBox
BitWarden
GitHub
LinkedIn
Ako sajt nema 2FA/MFA – dobro razmislite da li želite da ostavite na tom sajtu išta bitno.
Ako primenite sve gornje (a nije teško – jedan password manager i jedna MFA aplikacija) – bićete mnogo sigurniji uz minimalnu šansu da vam neko provali u vama važne naloge. A to vredi utrošenog vremena 😊
Jednom kada ste instalirali python, skinite poslednju verziju (release) programa sa github-a.
Napravite folder, i raspakujte release u njega – i to bi bilo to što se tiče instalacije 🙂
Eksport podataka
Savetujem da prilikom eksporta podataka (prikazan web interfejs banke) izaberete samo RSD i samo izlaze (isplate):
Mobi banka – filtriranje transakcija za eksport
Tako će cifre biti tačne – trenutno program ne procesira tip valute (mada, ako bude zahteva, zašto da ne 🙂 )
Kada se završi generisanje transakcija (da, da, Mobi banka nije šampion brzine), izaberite CSV tip eksporta:
Mobi banka – eksport u CSV
Time je ulazni podatak (obično imena PrintList.csv) spreman – ili zapamtite stazu do njega, ili ga prebacite u folder aplikacije.
Izvršavanje programa
Ovo je jednostavno; otvorite Windows Explorer, pozicionirate se u folder gde ste raspakovali program, desni klik i “Open in Terminal” (ovo je za Windows 11):
Otvaranje CMD-a u datom folderu
Kada ste jednom u folderu, program startujete sa:
python main.py
Opcije programa
Standardne opcije se nalaze u config.ini datoteci; ako tu sve podesite (jednom, pre startovanja programa), parametri na ulaznoj liniji vam neće ni biti potrebni.
U protivnom:
usage: main.py [-h] [-i INPUT_FILE] [-o OUT_FILE] [-c DEFAULT_CAT]
Obrada transakcija u CSV formatu od Mobi banke, za bolje praćenje troškova
options:
-h, --help show this help message and exit
-i INPUT_FILE, --input_file INPUT_FILE
Ime ulaznog CSV fajla (eksport sa banke), default je "PrintList.csv"
-o OUT_FILE, --out_file OUT_FILE
Ime rezultujućeg CSV fajla, default je "Troskovi.csv"
-c DEFAULT_CAT, --default_cat DEFAULT_CAT
Naziv podrazumevane kategorije, ako se ne nađe; default je "RAZNO"
Rezultat rada
Program će proći kroz PrintList.csvi generisati tri datoteke: Merchants.csv (spisak svih prodavaca na koje je naišao), Troskovi.csv i SUM_Troskovi.csv.
U prvom prolazu će svi prodavci imati podrazumevanu kategoriju (RAZNO) – editujte fajl Merchants.csv i prilagodite kategorije. Za prodavce koji počinju na isti string možete napraviti jedan slog i to će pokriti te prodavce (radi se poređenje tipa ako string počinje sa …).
(u samoj arhivi je već primer datoteke Merchants.csv iz mog eksporta; možete je promeniti ili skroz obrisati, svakako ne smeta)
Struktura Merchants.csv fajla
StartsWith
TranslateTo
Category
Remove
BENU PHARMACIES
BENU Apoteka
APOTEKA
FALSE
Struktura CSV fajla Merchants.csv
StartsWith – string koji se traži u nazivu prodavca, na početku naziva
TranslateTo – string u koji će se zameniti naziv prodavca; generička imena su ponekad ružna
Category – kategorija koja će se dodati u rezultujući fajl za sve prodavce koji počinju sa StartsWith
Remove – ako je TRUE, prodavac će biti uklonjen iz rezultujućeg fajla
SUM_Troskovi.csv
Naravno, možete uvući Troskovi.csv u Excel i da recimo pivot tabelom uradite analizu. Ali, ako želite da dobijete samo sumu za svaku kategoriju, možete koristiti SUM_Troskovi.csv – tu su apsolutne sume i procenti za svaku kategoriju, sortirane opadajuće po sumi:
Eto 🙂 Nadam se da će ovo nekom koristiti.
Reč o “filozofiji” pregleda potrošnje – ne savetujem religijski pregled potrošnje stalno i detaljno. Ovo je više da dobijete pregled gde nepredviđeno više trošite i u skladu sa tim, korigujete potrošačke navike.
Nisam odoleo (veoma matoroj) analogiji sa trenutnim dešavanjima oko Twitera – moje društvene mreže. “Moje” u smislu da su Facebook/Instagram i slične su baš nekompatibilne sa mnom – šarene, rasplinute, prenaporne. Sa druge strane, Twitter: kratki tvitovi, dobro društvo, brza razmena informacije – baš po ukusu.
No, kupovinom Twittera od stane Elona Maska sve se menja – otpušta ljude, ponaša se kao najgore derište, blokirajući naloge i uspostavljajući neka veoma upitna pravila (“ako postavite link ka drugoj društvenoj mreži, blokiraćemo vas”) – čista suprotnost od “free speech” mreže, kako se Twitter reklamirao.
Da ne dužim, sve gornje (a i mnogo više, što ne mogu jednostavno pretočiti u reči) nateralo me je da vidim koje su alternative ovoj mreži. Na kraju se svelo na jednu: Mastodon. U stvari, to je daleko od jedne – to je ogromna mreža servera, koji koriste isti protokol (način pričanja) između sebe. Ti serveri su na open source softveru, bez reklama i bez vlasnika. Koga zanimaju detalji, evo ga Wikipedia članak: Mastodon.
Recept
Prelazak na novu mrežu, pogotovo ako imate godine iskustva u prstima na staroj, nije lak. Sa druge strane, nije ni strašan, samo treba prevazići početnu neugodnost 🙂 Evo nekoliko koraka kako hrabro zajašiti veliku životinju:
Izabrati instancu (server)
Kreirati nalog
Migrirati listu naloga koje pratite na Twitteru
Instalirati Android ili IOS aplikaciju
Pisati 🙂
Izbor servera (instance)
Svaki server u Mastodont mreži je instanca za sebe; ima posebna pravila ponašanja, a većina servera je tematski orijentisana: ili po lokaciji, ili po temama koje se obrađuju ili po kombinaciji. Ono što je bitno je da bez obzira na kom serveru napravite nalog, možete pratiti korisnike sa drugih servera.
Birajte servere sa većim brojem korisnika / dužom istorijom. Razlog je jednostavan: veliku većinu servera vode entuzijasti; veća je šansa da će “mladi” server nestati netragom, i odneti vaš nalog sa sobom. Čak i u tom slučaju, postoji jasna procedura koja će vam omogućiti migraciju naloga na drugi server (samo što traži malo vremena).
U svakom slučaju, prošetajte 🙂 i izaberite jednu ili dve 🙂 Ja sam @vesic@mas.to (engleski) i @vesic@balkan.fedive.rs -> lokalna instanca koja obećava 🙂
Kreiranje naloga
Ništa posebno – obična registracija. Neki od servera su “open” (registracija je automatska) dok je kod drugih potrebno odobrenje moderatora.
Ima smisla i kreirati dva naloga (za nas sa “ovih” prostora) – jedan za lokalnu scenu (ovo “lokalno” shvatite veoma široko) a drugi za englesko govorno područje (ako vam je to potrebno za posao/struku).
Ono što je bitno: budite izdašni sa detaljima u profilu – iskoristite “back references” na “stare” naloge, tako da vas lako prepoznaju i zaprate na Mastodon mreži:
Moj profil
Ostale detalje kažite kroz toot (pandan twitu na Twitteru) koje ćete zakačiti za profil. Takođe, stavite back link na Mastodon nalog na vašem Twitter profilu – tako će vaši pratioci koji se odluče na migraciju imati način da vas nađu.
Migriranje liste koju pratite
Biti sam nije zabavno 🙂 Iza vas ostaje gomila koju pratite i bilo bi šteta da krenete od nule. Postoji nekoliko alata koji “prelistaju” ljude koje pratite na Twitteru i pokušaju da ih lociraju na Mastodont prostoru. Uspeh je različit i ne očekujte čuda 🙂 No, postupak ponavljate periodično – da bi “našli” novomigrirane.
Alat sa kojim sam imao relativno uspeha je https://debirdify.pruvisto.org/ – iz nekoliko iteracija sam zapratio oko 25% ljudi sa Twittera. Jednom izvezene podatke (u CSV formatu) možete uvesti na profilu (Import and Export / Uvoz podataka):
Uvoz pratilaca na Mastodontu
Web i mobilne aplikacije
Mastodont možete pratiti preko Web aplikacije kao i mobilnih aplikacija, što zvaničnih, što nezvaničnih.
Za Web aplikaciju savetujem da uključite “Advanced Web Interface” u podešavanjima:
Time od jedne kolone prelazite u prikaz sa tri kolone, vrlo slično staroj TweetDeck aplikaciji za Twitter.
Naravno, ko voli mobilne aplikacije – izvolite. Zvanične aplikacije u startu podržavaju više naloga – biranje naloga i dodavanje novih je dugi pritisak na profilnoj slici dole desno (prikazana zvanična Android aplikacija):
Pisanje i čitanje 🙂
Prvo i osnovno – koja je razlika između “Home”, “Lokalne lajne” i “Federisane lajne”?
HOME – svi oni koje pratite (“uobičajena lista”)
LOCAL – svi korisnici na tom serveru
FEDERATED – sve poruke svih korisnika i sa drugih servera koje “lokalci” prate
Sitne cake koje će vam olakšati prelaz:
Termini:
Toot <-> Tweet <-> Poruka
Boost <-> Retweet
Favourite <-> Favourite 🙂
Koristite #hashtags u što većoj meri; pretraga po slobodnom tekstu je ograničena na postove koje ste vi pisali, boostovali ili vas je neko pomenuo (zbog prirode kako su serveri organizovani)
Ono što je bitno je da možete da pratite hashtag tj. sve poruke markirane tim hashtag-om:
Uradite search za dati hashtag
Kada ga nađete, kliknete na plusić pored njega u #Explore (skroz desno) koloni:
Boost je način da proširite poruku svojim pratiocima; Favourite je “lokalan” i vidite ga samo vi i autor poruke; on ne pomaže (za razliku od Twittera) širenju poruke dalje
I finalni savet: ako pišete privatnu poruku obavezno samo referencirajte primaoca i nikog drugog! (naime, ako u poruci referencirate druge usernames, jer pričate o njima, i oni će videti tu privatnu poruku što je obično nešto što ne želite 🙂 )
Eto, nadam se da će vam ovo olakšati migraciju sa “Ptice” (Twittera). Ako vas još nešto zanima – pitajte u komentarima – rado ću pokušati da nađem odgovor 🙂
Ne treba da objašnjavam koliko smo postali zavisni od pametnih telefona, društvenih mreža i konstantnog prisustva na Mreži.
Dok smo u okvirima Srbije, taj zadatak je poprilično lak – naši TelCo operateri nude odlične pakete, sa skoro neograničenim prenosom podataka.
No, ako posao ili još bolje – zadovoljstvo (= odmor) zahteva odlazak u neku od zemalja EU – situacija postaje manje nego ružičasta – iako neki operateri (VIP) nude i 1 GB u roamingu, to nikako nije prosek / standard.
Tada počinje dovijanje na razne načine a najčešći je kupovina neke od data kartica ciljne zemlje i njeno korišćenje za prenos podataka.
No, ima i daleko lakši način – Bonbon Internet SIM kartica od komšija Hrvata – za manje od 10€ dobijate 6GB podataka u bilo kojoj EU zemlji.
Recept:
Kupite Internet only SIM karticu online za 10 kuna ili (moja preporuka) SIM karticu Bonbon – bez problema isporučuju u Srbiju (meni je stigla za 7 radnih dana). Zašto ovu drugu? Pa, za 20 kuna (2.8€) već dobijaš 20 kuna na računu, a to sa tačkom 2:
Kupite bon za 44 kune (5.9€) što će stanje dovesti na 64 kune ili taman za 6 GB za internet mesec dana (6GB je 55 kuna),
Aktivirate karticu, što se praktično svodi na ubacivanje kartice u neki apart (vidi dole)
Od tog trenutka u sledećih 30 dana imate 6 GB interneta bilo gde u EU za ukupno 8.7€
(ako vam ovo gore zvuči komplikovano, za otprilike duplo para možete da kupite već aktiviranu karticu na Kupujem / Prodajem – prosurfujte)
Tehnikalije
“Apart” iz gornjeg može da bude bilo koji smartphone koji može da radi WiFi tethering – praktično da glumi WiFi tačku a da za podatke koristi mobilne podatke.
Bitno je da na tom uređaju uključite Roaming za data, jer ste i dalje u roaming zoni (kada ste u EU a ne u Hrvatskoj) iako nema posebne cene za prenos podataka.
Moja preporuka je da nabavite neki od MiFi uređaja (Mobile WiFi) – simpatične spravice u koju ubacite SIM, a onda ona glumi WiFi spot za sve ostale uređaje.
Iako se na prvi pogled to ne razlikuje preterano od prvog rešenja, glavna prednost je autonomija – za razliku od mobilnog telefona, na MiFi uređajima možete da izvučete i 8 – 10 sati aktivnog surfovanja pre punjenja baterije.
Recimo, ja koristim Huawei E5577C MiFi koji se (a gde drugde) na AliExpress-u može naći za 57€.
Podešavanje uređaja je relativno jednostavno:
Ubacite SIM u njega
Uključite ga 🙂
Okačite se na njega sa nekog uređaja (tekuće WiFi ime i password uređaja su ispisani na ekranu)
Odete u browseru na admin web sajt od MiFi (ovde je to obično http://192.168.8.1 a možete svakako proveriti recimo na ovaj način)
Ulogujete se sa admin/admin
Sa home page idete na Connection settings i tu postavite Data Roaming: Enable
Na Quick setup:
Step 1: postavite APN na internet.ht.hr
Step 2: podesite ime uređaja i password (koji će uredno biti ispisan na ekranu, da bi se svi zainteresovani lakše ukačili)
E da – sa istog Admin panela slanjem SMS-a na 13977 i tekstom STANJE dobijate tekuće stanje – koliko vam je podataka preostalo.
I to je to 🙂 Lak recept za vašu dostupnost svuda (dobro, u EU) i u svako vreme 🙂 Na stranu što je ova veza mnogo puta brža i bez milion filtera (VPN i slično) koje standardne hotelske veze imaju.
Jedno od mojih kućnih dužnosti je upravljanje porodičnim budžetom – nimalo lak, možda i najteži zadatak koji imam 🙂
Kako sam jako sklon da koristim digitalno u svakodnevnom životu (ponekad i prekomerno) možete samo misliti šta sve nisam probao za ovo: od knjige računa, Excel-ova, Microsoft Money programa, online budget programa / websajtova … Sve, ili barem veliki deo.
Početak je bio kao i kod svih kućnih budžeta – pokušavao sam da za svaku najsitniju kategoriju odredim koliko mogu potrošiti od mesečnog prihoda. Procena se zasnivala na istoriji i “osećaju”, i naravno, uvek je bila netačna 🙂 To je takođe zahtevalo i da pratim, vrlo pomno i uz ogroman utrošak vremena, svaki napravljeni trošak – recimo da račun iz Hipermarketa razbijem po kategorijama (o da, i to sam radio, preko godinu dana) – možete misliti koliko je to zahvalan i inspirativan posao 😉
No, iskustvo (godine) čine čuda 🙂 Od “razbij ovaj račun iz Hipermarketa po kategorijama i unesi u MS Money” sam stigao do vrlo jednostavnog Google Sheet dokumenta u kome vodim godišnji budžet.
U nedostatku boljeg izraza, ovaj način vođenja sam nazvao “plan potrošnje”.
Plan potrošnje
Kao i kod svakog finansijskog plana, i ovaj plan se svodi na jednostavnu metodologiju – ulaz / izlaz: šta se prihoduje u porodici i na šta se troši.
Opet, kao što kažu – đavo je u detaljima – svako vođenje budžeta se može tako predstaviti 🙂 sa manje ili više uspeha u realizaciji. No, da počnem sa detaljima:
Ulaz: jednostavna priča – suma svih mesečnih prihoda (= dve plate).
Izlaz je već druga priča – zastupnik sam “koverta” metodologije – na početku meseca (ili kada već novac stiže u porodicu) odvojite iznose u “koverte” po kategorijama, a ono što ostane, trošite za operativne (dnevne troškove).
Pri tom, naravno, to ne moraju da budu (i nisu) prave fizičke koverte – to su prosto samo redovi u Google Sheet-u.
Troškove delite u tri grupe prema tipu i periodičnosti potrošnje:
Fiksni mesečni troškovi
Troškovi na duži period (kvartalno, polugodišnje, godišnje…)
Operativa (sve ostalo što nije definisano u prethodne dve stavke)
Fiksni mesečni troškovi
Prvi korak je spisak svih fiksnih mesečnih obaveza. Pri tom ne mislim na fiksni iznos, već na to da će se pojaviti svakog meseca, sa istim ili sličnim iznosom.
Primer kod nas:
Vrtić
Infostan (komunalije)
Struja
Fiksni telefon
Mobilni telefoni
Internet
Kablovska (D3i)
Mesečna štednja za ne-mesečne troškove *
Troškovi na duži period
Naravno, nisu svi troškovi mesečnog tipa; tu su i sve obaveze koje su ređe frekvencije – godišnje, polugodišnje, kvartalno …
Primer kod nas:
Nova godina / Božić
Rođendan za klince
Godišnjice
Sezonska kupovina odeće
Letovanje
Porez na stan
Pretplate / članarine / software
Registracija / tehnički / osiguranje za kola
U zavisnosti od iznosa / učestalosti, ova kategorija formira neki iznos koji treba uštedeti mesečno – to je ona “*” od fiksnih mesečnih troškova.
Topla preporuka je da taj izračunati iznos za ne-mesečne iznose držite na posebnom računu (recimo kao što je Telenor štedni račun) ili barem na računu partnera – sama činjenica da nije odmah na raspolaganju već je potrebna (makar i minimalna akcija) će vas naterati da razmislite i odustanete (nadam se 🙂 ) pre nego li posegnete za tim u nenamenske svrhe 🙂
Postupak je, odavde, očigledan:
na početku meseca unesete ukupan iznos para na raspolaganju (prihod plus eventualni ostatak od prošlog meseca – zelena polja)
izmenite / promenite iznos “fiksnih” nameta – pri tom najviše mislim na dodavanje novih ili brisanje nevažećih – sitne promene u iznosu (za Infostan, telefon i slično) nisu potrebne – u masi će to biti zanemarljivo i obično će se poništiti između raznih kategorija (svetlo crveno)
odvojite deo za ne-mesečne troškove (tamno crveno)
Markirajte svaki put kada neki od fiksnih troškova “prođe”
Svaki ne-mesečni trošak plaćate iz “specijalnog” računa a ne iz operative
Google Sheet ima i malecnu formulu koja daje procenu “Operative” u zavisnosti od dana u mesecu – ovo je korisno da bi pratili potrošnju i reagovali ako je preterana.
Ovaj sistem koristim godinama i izuzetno dobro me služi. Neke od prednosti koje se ne vide odmah:
Sama administracija je minimalna – svodi se na markiranje da je neka obaveza plaćena
Gledajte da što više tih mesečnih obaveza automatizujete (recimo preko trajnog naloga) – ne gubite vreme na bilo šta što mašina može da odradi za vas
Imate keša ako hitno / neplanirano zatreba (“specijalni račun”) – naravno, obavezni ste da rezervu vratite na potreban nivo čim vam dođe priliv
Ako dobro planirate, jako su male šanse da padnete u iskušenje podizanja kredita (sem za naravno dve ogromne stavke – kola i stan)
Ako je iznos za Operativu premali iz meseca u mesec – ili treba da povećate prihod ili da razmislite o smanjenju neke od potrošnih kategorija
Naravno, sem želje da se uštedi / kontrolišu troškovi, svakako je potrebna i disciplina i to u najmanje prvih 6 meseci – jednom kada vam to pređe u naviku, biće mnogo lakše 🙂
Kako je deljenje namešteno na “View”, toplo preporučujem da odmah napravite kopiju za sebe:
Sva objašnjenja sam stavio u sam dokument, ali ste vi naravno slobodni da postavite sva pitanja u komentarima 🙂
Srećno vođenje budžeta 🙂
Komentar 1: za početak, OPERATIVU možete staviti kao razliku između celog prihoda i E2 (svih mesečnih rashoda); ako bude ostajalo na kraju meseca, polako smanjujte iznos operative sve dok ne bude tu negde.
Iako Android ima fenomenalna rešenja za unos teksta na mobilnim uređajima (Swype na primer), iako postoje i telefoni sa zaista velikim ekranima (recimo Samsung Galaxy Note sa 5.3″ ekranom) za (razmaženog) nekog ko mnogo (10+) sati provodi pred monitorom (ili dva) puna hardverska tastatura nema premca – udobnost je prevelika.
Zato se trudim da iznađem rešenja koja mi omogućavaju tu vrstu udobnosti čak i za stvari rezervisane za mobilne telefone, kao što su recimo SMS: upoznajte MightyText – način da vaše SMS-ove nosite svuda sa sobom i primate / odgovarate iz bilo kog browsera.
Ideja je jednostavna: na vaš Android telefon instalirate MightyText aplikaciju, u Chrome browser instalirate dodatak ili prosto odete na https://mightytext.net/app i … gotovo!
Svi vaši SMS-ovi su dostupni u browseru; dok je otvorena stranica / dodatak, svaki novoprimljeni SMS će biti odmah prikazan, a slanje novog SMS-a je jednostavan i udoban zadatak sa desktop računara.
Upozorenje: za razliku od recimo Viber aplikacije (koja ne šalje “prave” SMS-ove), MightyText zaista šalje SMS-ove direktno sa telefona pa ćete ih tako i platiti – MT je praktično produženje SMS servisa a ne zamena za isti.
Slabo reklamirana, ali više nego korisna opcija za sve koji koriste naš auto-put je ENP – Elektronska naplata putarine.
Videli ste svi onaj “ENP” znak na naplatnim rampama? Do pre izvesnog vremena sam i ja smatrao da je to samo reklama a ne validna usluga.
No, put u Grčku me nagnao da ipak probam “novotariju” (koja je tu više od tri godine):
Kupio sam tag za 3,500 RSD 2,022 RSD (u Ruzveltovoj, potrebna lična karta i saobraćajna dozvola)
Uplatio izvesnu sumu novca (uz popust od 4%)
Zalepio nosač na šoferšajbnu
i probao…
Rezultat: nikada više ne bih išao na put po Srbiji bez ENP taga; zaboravite na sitninu, a ako su dobro uređene rampe pa imaju i “ENP posvećenu” traku (svetli skroz plavo – ima ih sigurno na ulasku u Beograd i u Nišu) zaboravite na čekanje, već samo lagano prođite kroz rampu 🙂
Pri tom, prilikom dopunjavanja taga, imate i popust:
10.000,00 – 25.000,00 dinara: 4%
25.001,00 – 50.000,00 dinara: 6%
50.001,00 – 100.000,00 dinara: 8%
100.001,00 i više dinara: 10%
Naravno, daleko da je sistem bez mana – prvenstveno, mali broj mesta gde možete da “dopunite” tag; 10-tak u okviru AMSS-a (od toga dve u Beogradu) i jedno u okviru Puteva Srbije (Ljube Čupe 5, Beograd).
Takođe, tag je vezan za registraciju, tako da nema pozajmljivanja prijateljima / rođacima 🙂
U svakom slučaju, preporučujem uslugu, ako vam 3,500 RSD nije mnogo (i koji se mogu “vratiti” kroz popuste na uplate) a vreme i manje nerviranja vam (mnogo) više znači.
Doduše, u isto vreme su objavili i Android BusPlus aplikaciju koja bi te upite trebala da realizuje bez naplate.
Iako nije savršena (zna da se zaglupi i u 5 minuta ubije bateriju), radila je posao. “Radila” jer sam danas dobio obaveštenje o novoj verziji aplikacije. “Obaveštenje” a ne automatsko osvežavanje znači da je aplikacija promenila spisak dozvola koja traži od telefona. Otvorim detalje i ima šta i da vidim:
Na samom Play @ Google kaže za ovu privilegiju:
ДИРЕКТНО ПОЗИВАЊЕ БРОЈЕВА ТЕЛЕФОНА
Дозвољава апликацији да позива бројеве телефона не тражећи дозволу од вас. Злонамерне апликације на тај начин могу да задуже телефонски рачун упућивањем непланираних позива.
E sad, nije da sam paranoičan, ali sam poslao mail BusPlusu sa zahtevom za razjašnjenje; ako odgovore, okačiću ovde – do tada, uzdržite se od korišćenja aplikacije ili ostanite na staroj verziji – što je sigurno, sigurno je, pogotovo u Srbiji 🙂
UPDATE 29.09.2012 – Dobio sam odgovor, evo ga:
Poštovani gospodine Vesiću,
Postoji besplatan USSD poziv za aktiviranje aplikacije koji se pokreće samo jednom kad se aplikacija instalira prvi put(zamena za prošlu SMS aktivaciju).
Ako neko već ima instaliranu aplikaciju, ovaj poziv se neće nikada izvršiti jer je korisnik već aktivirao aplikaciju putem SMS-a. Nikakvi pozivi neće biti upućivani
Tako da ne treba da brinete.
Sad, ako niste podozrivi, uradite update 🙂 Ja sam nastavio da ih smaram da uklone ovu privilegiju.
Koliko je vaš pametni telefon (smartphone) zaista pametan? I to bez obzira da li imate Android, iPhone ili neki treći. Istina, pametni telefoni mogu mnogo, kroz aplikacije i integracije, ali opet, nekako ne odaju utisak “prave” pameti 🙂
Sada ću vam pokazati kako vaš telefon može da postane svestan vaše lokacije i uradi nešto po tom pitanju.
LLama – Location Profiles
LLama sledi jednostavan koncept:
– definiši lokacije – Areas
– definiši zvučne profile – Profiles
– definiši akcije kada uđeš / izađeš iz određene lokacije – Events (ovo uslovno, jer možete praviti akcije koje za uslov imaju i druge stvari, a ne samo ulazak / izlazak sa lokacije)
Lokacije
Kako LLama uopšte zna gde se vi nalazite? Pa, da budem precizan do kraja, ne zna 🙂 Naime, osnovni način rada LLame je beleženje na koju ste mobilnu ćeliju (baznu stanicu) nakačeni. To ima i jako dobre strane (troši se zanemarljivo malo procesorske snage / baterije) ali i poneku lošu – kako se bazne stanice u gradu raspoređuju na oko 500 m razdaljine, to praktično znači da greška, odnosno oblast koju jedna “lokacija” pokriva može da bude i 500 – 800m. Ako vam ovo nije dovoljno, možete pokušati sa alternativnim metodama (Wifi pooling – provera da li je neki poznati Wifi u dometu ili GPS, koji troši najviše struje).
“Učiti” LLamu lokaciji je vrlo jednostavno – definišete lokaciju (ili izaberete predefinisane Home / Work), dug pritisak na lokaciju i izaberite “Start Learning Area”. U meniju koji se pojavi izaberite barem minut i krenite da se šetate svud po lokaciji – ovim treba da pohvatate najčešće bazne stanice koje vaš telefon hvata.
Naravno, i naknadno dodavanje baznih stanica lokaciji je vrlo jednostavno – dok ste na određenoj lokaciji, s vremena na vreme proveravajte “Recent” tab, i ako tamo vidite da postoje nove stanice koje nisu dodeljene toj lokaciji, možete je jednostavno dodati, pritiskom na ćeliju i izborom “Add to Area” dodajte je lokaciji:
Profili
O profilima se nema puno šta reći: postoje 4 unapred definisana koje možete lako izmeniti / dodati nove:
Ono što je bitan detalj je “katanac” ikonica pored profila – omogućava vam da aktivirate i zaključate jedan profil, ma šta akcije za taj trenutak nalagale; ovo je vrlo korisno kada “ispadnete” iz uobičajenog ritma i kada vam treba potpuna kontrola nad “oglašavanjem” telefona.
Akcije (Events)
Sve ono gore je bio samo jednostavan uvod; najmoćniji i najvažniji deo cele LLame su Akcije – načini da saopštite telefonu šta da radi u zavisnosti od nekih uslova.
Neke od praktičnih primena su očigledne:
Kada ste na poznatim mestima sa Wifi tačkama, uključi Wifi
Uveče, utišaj telefon i smanji osvetljenost ekrana
Na poslu, postavi profil koji ne smeta koncentraciji
No, može i nešto ovako:
Ako je baterija ispod 25%, i ne puni se – isključi prenos podataka, isključi WiFi, smanji osvetljenost ekrana na 10% i gašenje ekrana zbog neaktivnosti na 30 sekundi
Ako se u tekstu tekućeg događaja iz kalendara nalazi reč “sastanak”, pogasi sve zvuke i startuj “Tetris” 😉
Obratite pažnju samo na jednu sitnicu: akcije idu obično u parovima (došao kući / izašao iz kuće; jedna za preko dana, jedna za noć itd.) – da ne pomislite odmah da je Llama naterala vaš telefon da poludi 🙂
Evo neke od akcija koje ja koristim:
(klikni na sliku za veći format)
Sve u svemu, iako nema u sebi programski jezik, već jednostavan skup uslova + akcija, broj stvari koje možete da uradite sa Llamom na vašem telefonu je ogroman.
Tehnologija napreduje džinovskim koracima – do juče (nekih 10-ak godina pre) smo imali “glupe” sprave za mobilne telefone koje su radile dve stvari – pozive i SMS-ove.
Sada u džepovima nosimo moćne kompjutere, sa 4 ili više procesorskih jezgara i sa rezolucijama ekrana koje nekada prelaze i rezolucije naših “kućnih” monitora – dobrodošli u eru pametnih telefona (smartphones; predviđa se da će “glupi” telefoni nestati do 2015-e – videćemo 🙂 )
Na tržištu postoje sada samo dva velika igrača: Google sa Android operativnim sistemom i Apple sa iOS operativnim sistemom. Za Windows 8 (i Nokiju) nije jasno da li će preživeti, dok su nekada ogromni igrači (RIM / Blackberry) na izdisaju.
Dok Apple ide na politiku kompletno zatvorenog hardvera (i njemu savršeno prilagođenog softvera), Google je krenuo putem otvorenog softvera – svako raspoložen da pravi telefone sa Android operativnim sistemom je slobodan da uradi tako. To je rezultovalo eksplozijom proizvođača i telefona, sa Samsungom kao najvećim igračem, praćen HTC-om, LG-om, Motorolom, i što je još važnije, širokom bazom programa za neverovatan broj primena telefona.
Za koga je tekst?
Ako ste u gorepomenutoj kategoriji samo SMS / poziv, onda ovaj tekst i nije za vas 🙂
Ako niste – Android telefon može da bude vaš savršeni digitalni pomoćnik – uz pravilan izbor programa i blagu (nekada nepotrebnu) reorganizaciju na vašoj strani, telefon vam može zameniti sve papiriće, blokčiće, kalendare, rokovnike, posetnice … naravno, samo ako vi to želite.
Pokušaću da vam predstavim aplikacije koje će u trenutku drastično povećati upotrebljivost vašeg telefona, uz neke stvarno jake kriterijume 🙂 – naime, kada biram aplikacije, minimum koji zahtevam je:
Svaka informacija se unosi samo jednom
Sve što unesem na samom telefonu, dostupno je i na webu uz automatsku sinhronizaciju
Aplikacija mora jednostavno da se uklapa u dnevni posao / korišćenje telefona
Deljenje informacija sa drugima mora da bude izuzetno lako
Aplikacije su besplatne (još uvek nije omogućena kupovina iz Srbije) i nikakve hakerske operacije nisu potrebne (“rooting“) da bi radile
Osnove
Koji telefon?
Ovo pitanje je direktno vezano sa vašim ličnim preferencama i mogućnostima: finansijama, nameravanom načinu upotrebe i slično.
Neko voli velike ekrane i puno procesorske moći, neko voli što bolju kameru sa puno prostora za slike, a neko želi da mu telefon bude proširenje posla; Android pokriva sve to. Što se proizvođača tiče, Samsung i HTC imaju zaista veliku paletu telefona za skoro sve potrebe (sa Samsung Galaxy S3 i HTC One X na gornjoj skali).
Ako ste postpaid korisnik kod naših provajdera, prvo pogledajte šta oni nude. Ako kupujete bez ugovora, standardna lokacija za izbor je http://www.mobilnisvet.com/
Ono na šta treba obratiti pažnju je podrška srpskom jeziku; ne, nisam zaljubljenik prevoda kompjuterskih termina 🙂 već ćete time dobiti jako bitnu podršku za rečnik srpskog kod kucanja i time višestruko ubrzati unos bilo kakvog teksta (o tome kasnije).
Naravno, postoje i nezavisne aplikacije koje će taj posao odraditi sa istim kvalitetom (i o njima dole), ali za prosečnog korisnika ovo je definitivno lakši način.
Koja verzija?
Iako je relativno mlad operativni sistem (od septembra 2008), zahvaljujući agresivnoj politici Google-a oko izdavanja novih verzija, postoji mnoštvo živih verzija danas.
Naravno da je uvek najbolje imati najnoviju verziju (sada je to 4.04 / 4.1), ali to nekada nije moguće (ako imate/kupujete stari telefon ili telefon za koji proizvođač nije obezbedio upgrade). Preporučujem da ne uzimate telefone koji imaju Android stariji od 2.3 (Gingerbread).
Google nalog
Podrazumeva se da korišćenje Android telefona ide praktično sa Google nalogom (ako imate Gmail nalog, imate i Google nalog) – korišćenje bez Google naloga prosto nema smisla.
Pri tom je idealno ako Google nalog već intenzivno koristite – svi vaši kontakti, kalendar, dokumenti su već tamo – to će drastično olakšati upotrebu telefona, i podići efikasnost. Ako to nije slučaj, polako krenite u tom smeru 🙂
Sigurnost naloga
Iako ovo strikno ne spada u Android tekst, obavezno se potrudite da povećate sigurnost vašeg naloga.
Kada ste ulogovani u Gmail, izaberite gore desno vaš nalog i opciju “Account”:
Minimum koji treba da uradite je da postavite “Account recovery options” (tačka 2):
Praktično, postavite broj mobilnog telefona pomoću koga možete da resetujete password ili potvrdite vlasništvo nad nalogom. Tu imate opciju da podesite i dve mail adrese: Recovery email adresu, uz pomoć koje možete da resetujete password i Alternate email adresu sa kojom možete da se ulogujete umesto gmail adrese.
Ne budite lenji, obe stvari su obavezne! 🙂
Ako zaista cenite vaše podatke i vaš nalog, toplo savetujem da uključite logovanje u dva koraka (2-step verification): način da se na računar logujete pomoću lozinke i pomoću koda koji se generiše na vašem mobilnom telefonu (ovo pošto postavite sve na telefonu kako treba). Iako zvuči smorno – nije; ovo je više nego korisna opcija koja drastično povećava sigurnost naloga.
Početak
Sada ste spremni da aktivirate telefon i povežete ga sa Gmail nalogom; topla preporuka je da ispratite i kratkog čarobnjaka koji će vas provesti kroz osnovno korišćenje telefona – dođe i više nego zgodno, pogotovo ako vam je ovo prvi susret sa Android telefonom.
Aplikacija, direktna akcija, widget, ekrani
Android podržava više ekrana na koji možete staviti razne stvari:
Ikonu, koja je praktično prečica do startovanja odgovarajuće aplikacije
Direktna akcija – izvodi akciju bez ulaska u aplikaciju; primer: poziv određenog kontakta, slanje SMS-a na određeni broj
Widget ili “živa ikona” koja menja svoj status bez potrebe za bilo kakvom akcijom sa vaše strane; primer: vremenska prognoza, poruke na društvenim mrežama i slično
Naravno da ne postoji pravilo kako organizovati sve to, već će to isključivo zavisiti od toga šta, kako i koliko koristite. Kod mene su najčešće akcije / aplikacije na prvom ekranu i na ekranu levo i desno od prvog; ostale ekrane koristim za ređe korišćene stvari.
Ono na šta treba obratiti pažnju je da se ne pretera sa widgetima iz jednog prostog razloga – potrošnje baterije. Baterija je inače slaba tačka svim pametnim telefonima; ako zaista koristite telefon (tj. aplikacije i van “telefonske” upotrebe) sve preko jednog dana trajanja baterije je uspeh (da, ovo jeste nezgodno bivšim korisnicima Nokie koji su je punili nedeljom 😛 ali šta da se radi – danak tehnologiji).
Tastatura
Telefoni, sa ograničenim prostorom i mogućnostima, nisu preterano udobne sprave za unos velike količine teksta. No, i to se menja – uz velike ekrane (4.5″, 4.8″, 5.3″) telefon se može koristiti i za kraći e-mail ili dokument.
Da bi to bilo iole udobno, vrlo je bitno na koji ćete način unositi tekst: “nabadanjem” po nacrtanoj tastaturi (standardan, no najsporiji i najmučniji način) ili preko neke od naprednih tastatura – kako po načinu unosa, tako i mogućnosti da vas tastatura bolje upozna i ponudi reči u skladu sa vašom istorijom.
Swype
Swype je apsolutno nesvakidašnji i fenomenalan način:
za unos teksta.
Prostim prevlačenjem prsta preko slova koje čine reč unosite tekst; razmak nije potrebno unositi, dovoljno je da blago zastanete pre unosa sledeće reči. Pri tome ima odličan algoritam za pogađanje reči koje unosite ili ćete uneti (na osnovu prethodno unetog teksta) tako da vremenom postižete neverovatnu brzinu sa minimalnom količinom grešaka.
Pogledajte osnovni video:
a zatim i Swype Gestures koje daju gomilu drugih mogućnosti:
Ako vaš telefon nema ovu tastaturu ugrađenu, pokupite (besplatno) beta verziju sa ove lokacije:
Svakako žrtvujte desetak dana na vežbanje unosa preko Swype-a – nikada se više nećete vratiti na “običan” unos teksta.
SwiftKey 3
Ako nikako ne možete da se naviknete na Swype, postoje i alternative – recimo SwiftKey 3. Radi na vrlo sličnom principu, ovoga puta direktno kucajući (uz sve načine za predikciju):
Na žalost, kako Google u Srbiji još uvek nije dozvolio kupovinu aplikacija (možete koristiti samo besplatne), ne postoji jednostavan način da dođete do SwiftKey 3 u Srbiji.
Produktivnost (beleške, kupovina, TODO)
Izuzetno važna sekcija – telefon sve ovo treba da obavlja brzo i efikasno, daleko bolje od klasičnih (olovka i papir) načina.
Fetchnotes
Fetchnotes – jednostavna aplikacija, brza, uz prateći sajt http://www.fetchnotes.com/ koji omogućava udoban rad sa beleškama kada ste pri računaru; deljenje je jednostavno, dovoljno je u samoj belešci navesti @imeDrugogKorisnika i beleška će se automatski deliti između vas.
Nema nekih fancy ulepšavanja, nije Evernote ili Catch Notes (probao oba) jer se ispostavilo da mi ništa od naprednih funkcija koja druga dva programa nude ne treba.
Pored Android i Web verzije, tu su i iPhone verzija, Windows desktop aplikacija kao i Linux paket – teško da će vam neka platforma zafaliti. Na kraju, dobićete promotivno 25 GB prostora za smeštanje vaših podataka na Box provajderu (pandan Dropbox-u), što takođe nije zanemarljivo 🙂
Pocket
Web je prepun resursa i informacija a mi smo obično vrlo kratki sa vremenom / pažnjom. No, čak i kada nađemo vreme, ponovno pronalaženje interesantne stanice / teksta na blogu / PDF-a je skoro nemoguće, ma koliko ste organizovani ili koristili Google Bookmarks i slične alate. Dobrodošli u Pocket – vaše mesto za sva “kasnija” čitanja. Uz Android aplikaciju, Chrome ekstenziju i sam desktop browser, jednim klikom ćete zapamtiti samo bitne elemente strane za kasnije čitanje, očišćeno od reklama, blještećih slika i svega što bi vam odvuklo pažnju. Ovo je izuzetno, izuzetno korisna aplikacija (ili bolje reći – sistem) bilo u poslu ili u opuštenom vremenu. Velika preporuka.
Any.DO
Any.DO je TODO lista; nema web sajt za izmene preko desktopa, ali ima Chrome extension, što je za mene dovoljno. Preporučujem povezivanje sa Google Tasks (ono što se nalazi sa desne strane u kalendaru), što je još jedan način za izmene sa desktop računara.
Any.DO ima simpatičnih detalja: recimo, mogućnost da dodate e-mail / poziv / SMS kontatka u određeno vreme (krenite da kucate ime kontakta, doduše ovo samo na telefonu); po završenom sastanku iz kalendara nudi da dodate eventualne akcije proizašle iz sastanka:
(ovo samo na Android 4+ verziji) a po propuštenom pozivu mogućnost da odmah pozovete osobu:
Sve u svemu, elegantna i efikasna TODO aplikacija.
Our Groceries
Iako, idealno, kupovine ne bi trebalo da bude 🙂 praksa je drugačija. OurGroceries je zrela aplikacija, namenjena brzom formiranju i korišćenju lista za kupovinu. Deljenje lista (sa lepšom polovinom recimo 😉 ) je trivijalno a i sinhronizacija izuzetno dobro urađena – više puta sam u radnji brisao stvari koje stavljam u korpu dok su sa web sajta, od kuće, stizale nove stavke (prethodno zaboravljene). OurGroceries podržava Android, iPhone i BlackBerry.
Packing List Lite
Kako sam još pre Androida održavao liste za putovanja (bazirane najviše na iskustvu, a pomalo vireći i u Universal Packing List) logično proširenje je prebacivanje na Android. Packing List lite to radi dobro, uz master liste iz kojih je posle moguće kreirati nove liste, i uz mogućnost izmene lista preko web sajta – doduše, malo manipulacije sa fajlovima sa telefona će biti potrebno.
Komunikacija (SMS, glas, ostalo)
SMS Backup+
Koliko god napredni telefoni, to su ipak fizičke sprave koje se daju izgubiti, zaturiti i kod kojih su neke operacije neudobnije no na “velikim” računarima. Recimo, pretraživanje SMS-ova. Daleko bolje je imati sve SMS-ove na GMailu, u posebnom folderu – em što je pretraživanje trivijalno em što ćete poruke čitati čak iako ste telefon zaboravili kući 🙂 SMS Backup+ radi upravo to – periodično kopira vaše SMS poruke na Gmail.
imo
imo je predstavnik programa koji podržava više protokola za poruke: Facebook Messenger, Google Talk, Skype, Windows Live Messenger (MSN), ICQ/AIM, Yahoo Messenger, Jabber. Lično ga koristim samo za MSN i taj posao dobro obavlja.
Viber
Viber vam omogućuje slanje SMS-ova i (VOIP) pozive besplatno, sve dok imate data paket / wireless vezu. Pri tom nema ograničenja tipa “140 karaktera” za SMS i praktično je pandan Skype-u. Za razliku od Skype-a, brži je, i prilagođen pametnim telefonima do krajnjih granica; doduše, ne podržava video pozive. Podržan je na svim glavnim telefonskim platformama (Android, iOs, BlackBerry, Windows Phone) pa su male šanse da ga vaš kontakt nema ili da ga ne može instalirati. Ako često putujete van zemlje sa Viberom možete da zaboravite na roming troškove.
E da, ako se desi da ne možete da skinete aplikaciju sa Play store-a, probajte direktno ovde.
Naravno, Google Talk je ugrađena aplikacija a ni Skype ne treba posebno predstavljati.
Vesti, praćenje trendova
Jedan on najčešćih upotreba pametnih telefona je “prozor u svet” ili čitanje. Bilo da su u pitanju “lične” stvari (sa društvenih mreža) ili “opšte” (vesti i informacije), pametni telefon je sve češće alat za praćenje. Svesrdno preporučujem sledeće tri aplikacije za to:
Flipboard
Flipboard je kombinacija novina i vesti sa vaših društvenih mreža, prikazanih na vrlo lep način. Dodajte vaše naloge (Twitter, Facebook), izaberite oblasti koje vas najviše zanimaju i moći ćete, prostim listanjem da pregledate na brzaka ili da se potpuno udubite (i prebacite u Pocket, ako treba) u najinteresantnije vesti dana. Možete čak i da utišate (“Mute”) autore koji vam smetaju u dnevnom pregledu vesti 🙂 (preglasni :-P) Naravno, sem što možete da pratite događaje iz vaših društvenih mreža, tako možete i brzo da odgovorite na ono što ste pročitali.
Google Aktuelnosti (Currents)
Direktan konkurent Flipboardu su Google Aktuelnosti (Currents) – odlična aplikacija za praćenje vesti, trendova i blogova koje čitate. Ono što je bitno je da podržava i off-line čitanje, kada u blizini nemate vezu. Glavna snaga su praktično puni članci iz preko 180 izvora od kojih su neki The Independent, Reuters, Forbes…
Google Reader
Ako vas od svega gornjeg zanimaju samo blogovi, Google Reader je za vas – bez mnogo ukrasa ali sa jasnim ciljem i to dobro izvedenim.
Ostali
Ako vam ništa od gornjeg ne odgovara ili bi voleli da pogledate i alternative, svakako skinite Pulse News i Zite – vredi ih isprobati.
Lokalne stvari
B92
Posle isprobavanja gomile aplikacija za novine iz naših krajeva (Blic, Novosti…) skrasio sam se sa B92 aplikacijom (ionako svi kopiraju sve). Dosta dobro radi, vesti se često ažuriraju tako da nemam neki poseban razlog da tražim dalje.
Halo Taksi
Halo Taxi – Jednostavna aplikacija sa samo jednim zadatkom – da vam pruži spisak brojeva taksi službi za dati grad.
Parking Manijak
Parking Manijak – aplikacija za plaćanje parkinga SMS-om širom Srbije (podržan je veliki broj gradova). Detektuje grad i lokaciju i moguće je definisati više vozila za plaćanje.
Unicredit m-banking
Unicredit ima izuzetno, izuzetno dobar e-banking; praktično, sve moguće račune i namete u poslednje 3 godine isključivo plaćam preko e-bankinga – dovoljan je pristup internetu i bilo koji noviji browser. Tome su pridodali i mobilnu aplikaciju; iako aplikaciji treba još dosta peglanja, udobnost pristupa svim svojim računima i mogućnost plaćanja on-the-go to donekle pegla. Ako ste korisnik ove banke, preporučujem da se registrujete i za ovu aplikaciju.
Belgrade City Guide
Zvanična aplikacija Turističke organizacije Beograda. Ovo je “Lite” (besplatna) verzija što praktično znači da ne radi navigacija do raznih objekata i mogućnost bookmarka. Vrlo korisna aplikacija, bilo da retko dolazite u Beograd ili živite u njemu.
U listi je bila i aplikacija Ko zove? koja vam za fiksne brojeve telefona (koje nemate u imeniku) daje info iz baza podataka lokalnih telekom operatera. Na žalost, od kraja avgusta ova aplikacija ne radi za Srbiju, zbog promene na sajtu Telekoma Srbije. Ostavljam link za slučaj da se to popravi, pošto je aplikacija poprilično korisna.
Ostali alati
Dropbox
Mislim da Dropbox ne treba posebno predstavljati: od 2GB do 18GB prostora online, besplatno. Aplikacija je način za mobilni pristup svim vašim fajlovima; takođe, možete podesiti aplikaciju da uradi upload vaših slika automatski po kreiranju (do 500 Mb slobodno prostora za ovu namenu).
Google Disk
Google Drive (Disk) je Google rešenje za online prostor. Pored toga što možete smestiti do 5 GB podataka besplatno, ovaj servis je i proširenje starog Google Docs servisa – praktično, možete pristupiti svim vašim online dokumentima iz ove aplikacije. Aplikacija podržava sve što i web verzija – deljenje fajlova sa drugima, upload sa samog telefona, kreiranje dokumenata.
KeePassDroid
KeePass je glavni sef za sve moje lozinke; uz DropBox, svuda je sa mnom. KeePassDroid je mobilna verzija aplikacije koja se brine o tome da su mi lozinke na dohvat ruke.
MoboPlayer
Kako imam izuzetno veliki ekran (5.3″) ne ustručavam se da, kada prilike to dozvole (putovanje avionom), pogledam i koju epizodu omiljene serije ili film. Iako će se standardni video player snaći sa većinom formata, MoboPlayer mi omogućava da ne razmišljam o konverzijama, da li će se neki titl videti ili ne, no da prosto prebacim video na SD karticu i uživam u gledanju.
NoLed
NoLed je prvenstveno nastao kao zamena za nedostajuće notifikacione lampice na Samsung telefonima (propušten poziv, pristigao SMS). Od toga je izrastao u svojevrsni informacioni centar gde jednim pogledom možete da vidite trenutno stanje za mnoga stanja telefona: propušteni pozivi, nova SMS poruka, nova GTALK poruka, GMAIL ili e-mail drugog sistema; čak je uz odgovarajuće notifikacije moguće prikazati i ikonicu pozivaoca. Vrlo korisno.
QuickPic
Iako Galerija koja dolazi uz Android sasvim korektno radi, koristim QuickPic samo iz jednog razloga – zbog mogućnosti da slike sortiram po raznim kriterijumima (Galerija to radi po nekom suludom algoritmu). Nije preterano fancy aplikacija, ali je brza i radi upravo ono što meni treba.
Shazam
Shazam je jedna od onih WOW! efekat aplikacija, pogotovo za tehnički manje korisnike – dok slušate neku nepoznatu pesmu, aktivirate Shazam, prislonite telefon uz izvor zvuka i za nekoliko trenutaka dobijete izvođača, ime pesme, albuma, diskografiju 🙂 Na stranu mogućnost da se pravite važni pred drugima, ovo je i više nego korisna aplikacija ako želite da još neku pesmu dodate vašoj biblioteci pesama.
TED
TED (http://www.ted.com) je posebna vrsta organizacije sa jedinstvenim ciljem širenja “ideja vrednih širenja” (Ideas Worth Spreading). U početku su pokrivali Technology, Entertainment, Design no sada nema ograničenja – ako je ideja vredna, dobija svoje mesto na TED govornici. Aplikacija pomaže u izboru i praćenju svih novih izlaganja i definitivno zaslužuje (TED i ceo koncept) deo vašeg slobodnog vremena.
Weather2Umbrella – vremenska prognoza
Weather2Umbrella – solidna aplikacija za prognozu u našim krajevima; sama prognoza je dobra (do 3 dana svakako);kao alternativu možete pogledati iWeatherBug (prednost WeatherBug-a je prikaz temperature u statusnoj liniji, ali je prognoza malo manje tačna) – W2U je upravo dobio temperaturu u statusnoj liniji.
WordPress
Ako ste bloger na WordPress platformi, ovo je aplikacija koju ne možete zaobići – WordPress for Android – kontrolna tabla vašeg bloga u džepu. Čak možete bez problema i napisati manji post koji bi se inače izgubio u dubinama memorije dok stignete do desktop browsera 🙂
Društvene mreže
Ovo je naravno stvar vašeg ukusa, odnosno pripadnosti / korišćenju neke društvene mreže.
Probao sam gomile raznih aplikacija, ali sam se na kraju vratio aplikacijama specifično pravljenim za određenu društvenu mrežu. Tako koristim:
Ako je neka oblast dinamična, to su pametni telefoni i njihove aplikacije 🙂 Naravno da nema kraja, samo proces. Kako budem menjao listu i pronalazio nove dobre aplikacije, osvežavaću ovaj post. I vi ste slobodni u komentarima da dodate vaše Android favorite 🙂
