Live Mesh – sinhronizacija podataka

Microsoft Live Mesh - podaci i pristupDanas je potpuno uobičajeno da svakodnevno radite sa više računara: kućni desktop – laptop – poslovni desktop ili sa nekom sličnom kombinacijom.

Tu se i javlja očigledan problem – kako imati vaše podatke svuda i na svakom mestu, bez nekog preteranog truda i glavobolje.

Jedno rešenje je web kancelarija – gomilu stvari možete držati online i imati pristup sa bilo kog računara koji ima konekciju ka internetu.

Drugo rešenje su vrlo jevtini i rasprostranjeni USB Flash diskovi – okačite ga na ključ od stana i gde god ste vi, tu su i vaši podaci. Pri tome, potrudite se da obavezno redovno radite backup USB Flash diska – ove spravice se lako gube, i ove spravice ne izdržavaju previše torturu i/ili veliki broj pisanja po njima.

Treće rešenje je online virtuelni disk – uz malo softvera, dobar deo podataka možete držati “u oblaku” i prepustiti drugima da se brine o sinhronizaciji ovih podataka.

Microsoft Live Mesh je upravo treće rešenje – način da relativno bezbolno sinhronizujete podatke između više mašina (različitog tipa) i to skoro trenutno. Pri tome, do vaših podataka možete doći i preko web strane, za slučaj da vam zatrebaju van nekog od sinhronizovanih uređaja.

Servis je besplatan, prostor na raspolaganju je 5 Gb i da bi ga koristili, dovoljno je da imate Windows Live ID (ako koristite MSN / Windows Live Messenger, ili hotmail za poštu – već ga imate; ako ne, moguće ga je besplatno kreirati sa bilo kojom važećom email adresom).

Microsoft Live Mesh sinhronizacioni servis

Postupak je jednostavan:

  • Registrujete se na Live Mesh sajtu
  • Instalirate tom prilikom aplikaciju za sinhronizaciju, na svakom od računara koji želite da dele podatke
  • Prostim klikom desnim dugmetom na željeni folder dodajete ga u Mesh:

Live Mesh: dodavanje foldera

Za svaki folder koji dodate će se na drugim računarima na desktopu pojaviti plavi shortcut; prostim “Sync with this computer” pravite kopiju sinhronizovanog foldera na željenoj lokaciji (ne mora da bude na istom mestu kao na polaznom računaru):

live-mesh-sync-sa-drugim-racunarom

Pored prostog deljenja fajlova, Live Mesh ima vrlo simpatičnu mogućnost – pristup drugim računarima (ako su uključeni 😉 ), kao preko Remote Desktopa.

Nekoliko saveta ako želite da probate ovaj servis:

  • Ako imate Adsl vezu: A stoji za Asynchronous ili nesimetrična; u praksi to znači da su vam upload mogućnosti (kada “penjete” fajlove na server) mnogo lošije od download mogućnosti; ironično, što vam je veći download, to je raspon ove dve vrednosti gori. Uobičajene vrednosti su 1024/128, 2048/192, 4096/256 itd. Ovo praktično znači da vam mnogo više vremena treba za prvu sinhronizaciju
  • radite u malim koracima; ne pokušavajte da uradite odmah upload od gigabajt i kusur
  • prvu sinhronizaciju pustite noću ili u radno vreme (u zavisnosti od vašeg ritma) tj. kada je računar (i veza ka internetu) besposlen.
  • Ako drugačije ne kažete (desni klik na plavu ikonicu u sistemskom treju, “Work Offline”) Live Mesh je stalno povezan sa vašim računarom (ako se pitate zašto modem stalno treperi 😉 )
  • Ovo je još uvek beta servis, pa mu nemojte prepuštati kritične podatke.

Alternativni servisi za sinhronizaciju fajlova

Ako vas ova tematika zanima, možete pogledati i DropBox; vrlo slično rešenje Live Mesh-u: podržava više platformi (i Linux), i prostor do 2Gb je besplatan – preko toga zahteva mesečnu nadoknadu.

Iako Live Mesh nudi mnogo čvršću integraciju sa operativnim sistemom, i nema ograničenja da svi folderi / datoteke koje se sinhronizuju moraju da budu na jednom mestu (My Dropbox), DropBox je primereniji našim vezama ka Internetu – nema stalnog toka podataka, već samo kada se ukaže potreba.

Pogledajte i listu online servisa za čuvanje podataka: http://en.wikipedia.org/wiki/File_hosting_service

Druga Microsoft rešenja za sinhronizaciju

Live Mesh nije jedini Microsoft servis za sinhronizaciju. Postoje još dva slična servisa, koja pokrivaju različite potrebe:

Live Sync (bivši Live FolderShare)

Live Sync je takođe deo Live ponude; kod ovog servisa računari koji se sinhronizuju moraju da budu online i uključeni – nema off-line skladištenja ili pristupanja sa drugih, ne-sinhronizovanih računara.

Drugačiji su i limiti: dozvoljena je sinhronizacija do 20 foldera, svaki od foldera može imati maksimalno 20,000 datoteka, pri čemu ni jedna datoteka nije veća od 4GB.

Windows SkyDrive (bivši Windows Live Folders)

SkyDrive je komplementaran servis Live Mesh-u: omogućeno je da stavite fajlove na njega i da fajlovima pristupate iz browsera, ali nema sinhronizacije. Na raspolaganju imate 25 Gb prostora, gde jedan fajl ne može da ima preko 50 Mb (idealno za muziku 😛 ).

Sem jednostavnog skladišta za podatke, SkyDive omogućava manipulaciju fotografijama, kao i Microsoft Office dokumentima (sve online) i sinhronizaciju Favorites (omiljenih lokacija) između više računara.

Vizija

MicrosoftUvreženo, zapečeno mišljenje je da je Microsoft zatvorena, zla korporacija bez vizije, čiji je jedini cilj da vam uzme dušu 😛 i pri tom da joj za to platite 🙂

Nekada je i bilo tako – u “staro” vreme. Današnji Microsoft nije ni nalik tome – proizvodi se razvijaju uz direktno učešće korisnika, sa neviđenom otvorenošću (i davanjem svih razvojnih verzija širokoj publici – tako je urađen Windows 7 – kvalitetan i bogat operativni sistem), u centralne razvojne alate se uključuju open-source biblioteke (jQuery u ASP.NET sistem) i neki drugi ljudi sa pozitivnom vizijom vode ovu kompaniju (za programere: obavezno pratite blog Scott Guthrie-a, koji je zaslužan za mnogo šta navedeno gore).

I ima vizije; na raznim poljima a ovo je jedna od tih (Microsoft Office Labs – Future Vision 2019):



(Klikni ovde za pun kvalitet)

Ne znam da li će ovo stvarno biti 2019. ili 2029, ali budućnost svakako obećava 🙂 Čak i ako ovo bude budućnost iz Microsoft laboratorija, neću se buniti 🙂

Roaming i Skype

Skype protiv roamingaAko imate sreće da često putujete van granica naše (male) zemlje, a želite da budete dostupni preko vašeg mobilnog telefona, neosporno ste se sreli sa pojmom roaming: način da vašim mobilnim telefonom komunicirate iz bilo koje zemlje (odnosno preko operatera te zemlje) koja ima ugovor sa vašim mobilnim provajderom.

Neosporna udobnost ovakve usluge (pozivalac ne mora ni da zna gde se nalazite) je praćena vrlo neprijatnim faktorom: cena. Sve će vam naplatiti: dolazne pozive, odlazne pozive, prenos podataka (ako proveravate mail / surfujete) i po paprenoj tarifi.

Pravi razlog za ovo nije tehnološke prirode (ako vas zanima kako to radi, evo Wikipedia članka o Roamingu) već čisto kapitalističko-komercijane prirode: to su slatke, slađane pare i za vašeg operatera i operatera zemlje u kojoj ste – bez puno truda, svaki vaš minut razgovora će im se itekako isplatiti:

  • Odlazni pozivi (kada vi zovete) najčešće se zaokružuju na ceo minut (naviše, naravno)
  • Ako i koristite GPRS (Web/Mail/MMS poruke), vrlo često se prenos zaokružuje na 100kb
  • Obično ima i drugih “skrivenih” fiksnih troškova: uspostavljanje veze, slanje MMS-a i slično

Kako cifre govore više od reči, evo za moj slučaj: korisnik Prenesi 60 postpaid usluga Telenora, koristio telefon u Parizu:

Pregled cena mobilnih usluga kod kuće i u roamingu
Vrsta usluge Cena kod kuće Cena u Zoni 2 Procenat povećanja
Odlazni poziv 0.085 € 1.427 € 1574%
Dolazni poziv 0 € 0.496 €
Slanje SMS-a 0.032 € 0.272 € 760%
GPRS (100kb) 0.049 € 0.981 € 1883%

(računato prema kursu evra 1€ = 95 din; za pozive je data cena za minut)

Pogledajte samo te “slatke” procente (ne za korisnike, nego za operatera) – teško ćete naći još neki (legitiman) posao koji barata takvim ciframa.

No, ako ste “kompjuterizovani” putnik (imate laptop i znate da se snađete za bežičnu konekciju), postoji vrlo jednostavno rešenje: Skype. Skoro svi znaju da je Skype neprikosnoveni lider kada su u pitanju PC – PC komunikacije (takvi pozivi su besplatni), ali nikako ne treba zaobići ni SkypeOut opciju – mogućnost da zovete sa vašeg računara bilo koji broj i da šaljete SMS na mobilne brojeve.

Ako odaberete PayAsYouGo opciju, za 10€ (koliko je minimalna uplata) ćete se napričati i poslati poruka; evo cena:

SkypeOut cene usluga – pozivi ka Srbiji
Vrsta usluge Cena kod kuće SkypeOut Cena Procenat povećanja
Poziv fiksnog telefona 0.085 € 0.107 € 26%
Poziv mobilnog telefona 0.085 € 0.240 € 182%
Slanje SMS-a 0.032 € 0.090 € 181%

Takođe, za cenu jednog SMS-a možete postaviti i Caller Identification tako da onaj koga pozivate dobija vaš mobilni broj kao dolazni, a ne neki nepoznati strani broj.

Zato, ako idete “napolje” i nosite laptop, učinite sitan napor uplate SkypeOut usluge – višestruko će vam se isplatiti.

Arhiviranje muzike (mp3, ogg vorbis, flac)

Kao što redovni čitaoci bloga znaju 😉 ja sam radijski čovek – muzička biblioteka je mala i sadrži samo meni bitne stvari (gde su kriterijumi vrlo lični).

No, veliki broj korisnika računara (koje znam) ima gigabajte i gigabajte muzike – pri tom, ista je u katastrofalnom stanju – obično nastala besomučnim kopiranjem svega što im dođe pod ruku 🙂 i neretko mi vrlo zavide kada vide ovakvu biblioteku:

Windows Media Player: biblioteka
(klikni za veću sliku).

Pri tom, naravno 🙂 ne mislim na broj albuma već na uređenost.

Kako recept za ovakvu muzičku biblioteku nije komplikovan, reših da ga podelim sa vama 🙂

Razlozi za arhiviranje

Razlozi za arhiviranje muzike (ili “grebovanje”) sa CD-a u neki od digitalnih formata su očigledni:

  • Sigurnosna kopija (backup) u slučaju da se originalni CD izgrebe / polomi / izgubi
  • Mogućnost lakše manipulacije muzikom: pravljenje izbora ili lista za razne prilike
  • Zauzima daleko manje mesta
  • Moguće je slušati na daleko većem broju uređaja, od mobilnog telefona pa do kućnog centra za zabavu

Da sada ne bih ulazio u celu priču o autorskim pravima (imate dosta toga kod Moosheme), samo da napomenem da nikako ne zagovaram pirateriju; sve gore pomenuto se odnosi na takozvani fer-plej ili poštenu igru – ono što sam kupio (CD) mogu da slušam na načine koji mi najviše odgovaraju.

Iako se neke muzičke kuće ne slažu sa tim (“kupuješ medij, CD, a ne muziku”) recimo da je to otvoreno za diskusiju.

Formati

Muzika se u računarskom svetu može zapisati na neviđen broj načina; umesto da vas smaram ovde sa primerima, pomenuću samo dva glavne klase zapisa:

Zapis bez gubitka u kvalitetu (lossless audio formats)

Naslov je dovoljno jasan – muzika zapisana u nekom od formata koji su bez gubitka, je identična originalnoj. Jedino ako koristite ove formate, reč “arhiviranje” ima pun značaj – vaša muzika je potpuno sačuvana za budućnost, u originalu kakvom ste je i kupili.

I ovde razlikujemo dva pod-tipa: nekompresovane i kompresovane (= koji zauzimaju manje mesta) zapise.

Glavni predstavnik nekompresovanog formata bez gubitka je Pulse-code modulation – PCM, obično zapisan u WAV kontejnerima na PC platformama odnosno AIFF na Mac platformama. U ovom formatu se zapisuje muzika i na današnjim CD-ovima (po Red Book standardu).

Naravno, iako je audio kvalitet najbolji, problem sa ovim formatom je veličina datoteke – u 700 Mb staje ne više od 1,2h muzike.

Pokušaj da se taj problem prevaziđe su kompresovani formati bez gubitka kvaliteta. Najpoznatiji su FLAC (Free Lossless Audio Codec) i MPEG-4 ALS (MPEG-4 Audio Lossless Coding).

Zajedničko za oba formata je da se muzika kompresuje potpuno bez gubitka, uz uštedu od oko 40% prostora i mogućnost da se vrati u originalno stanje u svakom trenutku. Kako je prostor na diskovima sve veći i veći, a kako će uskoro Blu-Ray da omogući rezanje diskova u kućnoj radinosti od 25 Gb, verujem da će ovi formati biti budućnost za arhiviranje muzike.

Do tada, da vidimo šta nude lossy ili formati koji uz određen gubitak u kvalitetu nude daleko veći stepen kompresije (više pesama na manjem prostoru).

Zapis sa gubitkom u kvalitetu (lossy audio formats)

Postoji mnogo načina da kompresujete muziku uz određen, “teško merljiv” gubitak u kvalitetu i da dobijete mnogo manji zvučni zapis. Taj zvučni zapis je moguće vratiti “nazad” u polazni format (recimo WAV ili zapisati nazad na audio CD), no to nije original – deo zvučnog spektra je nepovratno izgubljen.

Ako vas ta tema interesuje, pogledajte članak na Wikipediji, a ja ću dati malo detalja o dva najčešća formata: MP3 i OGG.

MP3 – MPEG-1 Audio Layer 3

Može se slobodno reći da je MP3 napravio revoluciju u načinu kako se muzika koristi na računaru. MP3 (ili, MPEG-1 Audio Layer 3 što mu je puno ime i prezime) je način kompresije zvuka koji se oslanja na to kako ljudsko uho čuje tonove kao i na dodatne principe psihoakustike i time postiže fenomenalne uštede u prostoru (mp3 pesma kompresovana na 128Kbit/sec zauzima otpilike jednu desetinu originalne veličine na CD-u).

Revoluciju je počela Fraunhofer grupa u julu 1994, objavljujući prvi radeći program za kompresiju u MP3 – L3enc – i MP3 zver je puštena u divljine interneta da se više nikada ne vrati 🙂

MP3 je sada de fakto standard za kompresovani zapis audio materijala; puštaju ga svi uređaji, maltene i vaš frižider 🙂 i iako pati od (još) nerazjašnjenih licencnih prava, ako vašu muziku kompresujete u MP3 format, sigurni ste da ćete moći da je slušate i u dalekoj budućnosti.

Ogg Vorbis

Ima puno zabuna da li se radi o Ogg ili Vorbis formatu 🙂 Ukratko, Ogg je kontejner ili način pakovanja (kao što je WAV) a Vorbis je format kompresije audio materijala.

Vorbis je nastao iz vrlo praktičnog razloga – gore pomenuta Fraunhofer grupa je u septembru 1998. objavila planove za licenciranje MP3 formata; zato Xiph.Org odlučuje da napravi novi kompresioni format, koji će ponuditi bolji kvalitet zvuka od MP3 formata a bez ikakvih patentnih prava, svima dozvoljen na korišćenje. Otvorenost koda (open source), postojanje standarda (od Xiph.Org) garantuje dugovečnost ovom formatu.

Napredniji kućni uređaji puštaju Vorbis kompresovanu muziku, ali je broj tih uređaja daleko, daleko manji od uređaja koji poznaju MP3 zapis.

Na vama je da odlučite da li ćete koristiti MP3 ili Vorbis format – oba formata imaju svojih prednosti i mana.

Potrebni sastojci

Za vašu uređenu kućnu muzičku biblioteku vam trebaju:

  • originalni CD-ovi 🙂
  • način da ih prebacite u izabrani digitalni format ( CDEx program )
  • način da ih slušate jednom prebačene ( Windows Media Player 11 )

CDEx

CDEx je odličan mali open-source (besplatan) program koji jako dobro radi ono čemu je namenjen: arhiviranje muzike u raznim formatima kao i skidanje pesama u originalnom kvalitetu (WAV zapis).

Na žalost, izgleda da je autor izgubio entuzijazam i malo zastao sa razvojem, ali i tekuća (1.51) i beta verzija (1.70 Beta 2) su stabilne i lepo rade.

Preporučujem da sa Download strane skinete Unicode 1.70 Beta 2 verziju, instalirate i startujete program.

E da, prvo startovanje može da pokaže ovakav ekran:

CDEx - prvo startovanje

Samo kliknite na Yes 🙂

Podešavanja

Po instaliranju i startovanju programa, preporučujem da izvršite osnovna podešavanja programa (meni Options / Settings ili F4 taster).

Dve bitne stavke koje treba da podesite su: Remote CDDB – tu je potrebna vaša email adresa:

CDEx: Remote CDDB
(klikni za veću sliku)

Inače, CDDB je baza podataka (više na samom sajtu freedb servisa) gde se smeštaju razni tekstualni podaci vezani za određen CD i mogu se dohvatiti recimo baš u ovakvim slučajevima.

Od sledećih podešavanja zavisi veličina mp3 datoteke kao i kvalitet audio materijala. Nalaze se na Encoder kartici i ja koristim ova podešavanja (maksimalna):

CDEx: Encoder podešavanja za mp3 kvalitet
(klikni za veću sliku)

LAME kompresor je jako dobar na visokim bit-rate modovima (128+ Kbp/s) ali nije preterano dobar na niskim; ako vas zanima više detalja, pogledajte testove na 32 Kbp/s (Dial-up bitrate) kao i test na 128 Kbp/s (MP3 at 128kbps).

Na kraju, kada ste već tu, na kartici Filenames podesite / proverite gde CDEx planira da snima muziku, kao i kako da imenuje pesme:

CDEx - Podešavanja: Filenames
(klikni za veću sliku)

Grebovanje muzike

Po ubacivanju CD-a, prvo dohvatite inicijalne podatke o pesmama i samom albumu (u meniju: CDDB / Read Remote freedb):
CDEx - dobavljanje inicijalnih podataka o CD-u
(klikni za veću sliku)

Retko će se desiti da podataka nema; u tom slučaju, unesite ih vi, i ne zaboravite da ih snimite nazad u freedb – to je jedini način da svako ima koristi od ovog servisa (meni CDDB / Submit To Remote freedb).

Bez obzira da li ste vi uneli ili pokupili sa freedb, proverite da li su svi nazivi pesama tačni (kao i albuma, žanra i godine izdanja), napravite eventualne ispravke i pritisnite taster F9 ili drugu ikonu sa desne strane:

CDEx: početak grebovanja

Za svaku pesmu će početi proces grebovanja (pretvaranja u mp3) koji otprilike izgleda ovako:

CDEx: grebovanje jedne trake

Idealno, broj jitter grešaka treba da ostane nula; ako ih ima, probajte da očistite sam CD disk (možda je zaprljan) ili probajte u drugom CD čitaču.

Jednom kompresovane / arhivirane, pesme treba puštati – tu na scenu dolazi:

Windows Media Player 11

Iako je do skora WinAmp bio neprikosnoveni standard za puštanje muzike (a za neke druge stvari i dalje jeste), ipak ću preporučiti Microsoft Windows Media Player 11 za ove potrebe.

Razlog nije (kako će Punky odmah da vrisne 😉 ) ljubav prema Microsoftu već daleko praktičnije prirode – besplatan je, odlična je integracija sa samim operativnim sistemom (u Visti / Windows 7 je već deo operativnog sistema) i dobro radi to za šta je namenjen.

Kako je politika koje se držim: “koristiti do maksimuma ono što je mašini, i stvari samo dodavati ako je apsolutno neophodno” WMP 11 se sasvim fino uklapa u tu filozofiju. Naravno, kako je program za puštanje muzike manje bitan element priče o arhiviranju muzike, koristite šta god želite 🙂 ako vam se WMP 11 ne sviđa.

Podešavanja

WMP 11 obiluje gomilom opcija, koje su manje-više već u startu podešene kako treba. Jedna opcija na koju treba da obratite pažnju je da ne dozvolite da se informacija o vašoj muzici, tako pažljivo pripremljena, pregazi; izaberite Library / More Options i na kartici Library dozvolite dovlačenje informacije o muzici samo ako već ne postoji:

WMP 11: Podešavanja

Slika albuma – Folder.Jpg

U najvećem broju slučajeva, WMP 11 će naći slike albuma i sam ih dovući sa Mreže. Za sve ostalo se potrudite sami:

  • nađite sliku albuma ili prosto skenirajte omot od CD-a
  • snimite ga u direktorijum gde su i pesme, u jpeg formatu kao folder.jpg datoteku
  • postavite read-only atribut, da ga WMP 11 ili Windows Media Center ne bi pregazili:

Folder.jpg: postavljanje read-only atributa
(klikni za veću sliku)

Sređivanje postojećih MP3 datoteka

Sva informacija koju unesete preko CDEx-a (koristeći CDDB ili peške) se čuva unutar samih MP3 datoteka, upisana u takozvane tagove ili labele (ID3 tagovi). Te informacije je moguće i naknadno dodati, ako nisu upisane prilikom pravljenja MP3 datoteka.

U Visti je podrška za to već ugrađena; recimo, da bi upisali album i autora za više pesama, selektujte sve pesme, desno dugme na selekciju i na Details kartici možete uneti te informacije:

Vista: podešavanje MP3 vrednosti za više pesama
(klikni za veću sliku)

Takođe, detalje o određenoj pesmi možete podesiti direktno u Explorer prozoru:

Vista: MP3 detalji za jednu pesmu
(klikni za veću sliku)

ili na Properties/Details kartici.

Windows XP nema takvu podršku, pa za to probajte neki od nezavisnih programa; recimo MP3 Tag je dobar, besplatan program koji vam može pomoći u tome.

Uporedna tabela kompresije

Na kraju, evo malo konkretnih podataka koliko se dobija raznim kompresijama (Riblja čorba – “Kost u grlu”, 1981):

Uporedna tabela različitih kompresija audio materijala 0
Ime pesme Wav 1 mp3 2 mp3 3 Vorbis 4 FLAC
01 – Rock’n’roll za kućni savet 28,210 2,563 4,800 4,926 18,755
02 – Zvezda potkrovlja i suterena 30,463 2,766 6,310 4,652 20,378
03 – Rasprodaja bola 36,777 3,340 6,318 5,917 22,052
04 – Pozajmila je pare, poludela je… 27,413 2,490 5,270 4,700 18,649
05 – Ja sam još ona ista budala 39,586 3,594 7,316 6,729 26,138
06 – Jos jedan šugav dan 32,025 2,908 5,502 5,498 18,504
07 – Hej ćale 33,350 3,028 6,730 5,606 24,537
08 – Mirno spavaj 27,153 2,466 4,660 4,660 16,557
09 – Egoista 24,790 2,252 4,828 4,378 16,897
10 – Ostani đubre do kraja 47,820 4,340 9,014 8,343 30,760
TOTAL: 327,529 29,746 60,748 55,414 213,233
Ušteda   91% 82% 83% 35%

0 Jedinica mere je kilobajt (1024 bajtova)
1 Originalni kvalitet, skinut sa CD-a u WAV zapis
2 Najzastupljeniji kvalitet MP3 muzike – 128 Kbp/s, CBR (i ne tako kvalitetan)
3 Podešavanja pokazana gore: 160 – 320 Kbp/s, VBR
4 Korišćeno podešavanje “Use quality settings”, vrednost 7.5 (~ 240 Kbp/s)

Gmail za početnike

Kao što je nekada bilo teško zamisliti posao i svakodnevno bitisanje bez telefona, tako je danas teško zamisliti posao i svakodnevno bitisanje bez maila.

No, mail (odnosno mail adresu) je trivijalno otvoriti; toliko trivijalno da neretko završite sa 4, 5, 6 raznih mail adresa, otvorenih ko zna kada i kod ko zna kojih provajdera. To nikako ne doprinosi boljoj organizaciji i brzom odgovoru na važne mailove 😉

Moj izbor za poštu je GMAIL (iako sam imao nekih sitnih problema 😉 sa njima) odnosno Google Applications for Domains (što je sa strane maila isto). Probaću ovde da vam dam nekoliko smernica kako jednostavno i udobno organizovati mail, bez nervoze i kašnjenja u odgovaranju.

Izaberite jedan

Ovo je očigledan i krucijalan korak u celoj priči – izaberite jedno i samo jedno sanduče koje će vam biti glavno. (pretpostavka je dalje da se radi o GMAIL nalogu, ali se većina pravila može primeniti i na gomilu drugih).

Dovucite sve

Vrlo je bitno da sva ostala pošta bude isporučena u ovo, glavno sanduče.

Sa ostalih Gmail / Google Applications for Domains naloga

Ostale Gmail / GAD naloge možete trivijalno da prosledite na glavni nalog: ulogujte se na te druge naloge, zatim Settings / Forwarding and POP/IMAP i uključite odgovarajuću opciju:

Forward na drugi GMAIL nalog

Od opcija u padajućem meniju savetujem “archive” opciju – to će svu poštu sačuvati u originalnom nalogu, ali neće zatrpavati Inbox (naćiće se u All Mail labeli).

Takođe, ako vaš drugi provajder podržava preusmeravanje (forward), uradite to na odgovarajući način.

Sa drugih POP3 mail naloga

Najveći broj provajdera omogućava da vašu poštu čitate preko POP3 protokola – iskoristite to i poštu sa takvih naloga dovucite u vaše izabrano sanduče: Settings / Accounts / Get mail from other accounts / Add a mail account you own:

Gmail: dohvatanje pošte sa POP3 naloga

Klasifikacija

Gornjim postupkom smo postigli važnu stvar – sva naša pošta je u jednom sandučetu i tačno znate gde se treba ujutro ulogovati pre nego li skuvate kafu 😉

No, da bi ovo bilo i efikasno, svu dolazeću poštu treba da klasifikujemo / rasporedimo u direktorijume ili, u Gmail terminologiji, labele. Gmail će vam, prilikom dovlačenja pošte preko Pop3 protokola, ponuditi i kreiranje odgovarajuće labele za ove naloge – prihvatite.

Za ostale naloge, možete i sami da kreirate filter koji će raspoređivati poštu: kliknite na opciju “Create a filter” u vrhu ekrana:

Gmail: kreiranje filtera

i dobićete ovakav ekran; dat je primer koji filtrira sve poruke koje dolaze za određeni domen (mada tu može da stoji i konkretna email adresa koju preusmeravate na glavno sanduče):

Gmail: kreiranje filtera - izbor parametara

Sledeći ekran kreira sam filter i postavlja (bitne) parametre:

Gmail: kreiranje filtera - finalni korak

Ako “overite” prvu opciju, mail koji vam stiže sa adrese iz filtera nikada neće biti u Inbox-u već samo pod labelom (u direktorijumu); da li ćete ovo uključiti ili ne, zavisi od toga kako radite sa vašom poštom – da li volite sve lepo raspoređeno po folderima, ili i po folderima ali i u Inboxu.

Odgovaranje (reply)

Ok, pošta fino dovučena, uredno raspoređena po labelama, šta ostaje?

Ostaje da podesite mogućnost odgovaranja sa vašeg glavnog naloga u ime svih naloga koji se u njega slivaju. I to je lako izvesti: Settings / Accounts / Send Mail as:

Gmail: dodavanje novog identiteta

Savetujem vam da overite opciju “Reply from the same address the message was sent to“.

Gmail će vas provesti kroz seriju ekrana, i na kraju poslati mail sa kodom koji treba da unesete (i time potvrdite da ste zaista vlasnik naloga):

Gmail: dodavanje novog naloga

Ako ste prethodne korake uradili kako treba, ovo ne bi trebalo da bude problem – mail sa kodom je već na vašem glavnom nalogu; ako se radi o Pop3 nalogu, predlažem da odete u Settings / Accounts / Get mail from other accounts i zahtevate dovlačenje pošte (Check mail now – inače se pop3 dovlačenje dešava periodično, obično svakih sat vremena).

Jednom potvrđen, ovakav nalog postaje regularna adresa sa koje možete da pišete iz vašeg glavnog sandučeta.

To bi bilo to 🙂 Nadam se da će koristiti 🙂

Sloboda? Ili krađa? Krađa.

Digitalna krađaVerujem da ste svi čuli o tome kako je Ivan Jelić (21) optužen za rasturanje kopija naših filmova (prvenstveno nezavršene kopije “Turneje” Gorana Markovića) i to koristeći univerzalni servis za razmenu fajlova RapidShare.

U normalnim zemljama ovo nije vest; no, naša zemlja ima još mnogo da poradi na edukaciji svojih građana da bi zaslužila epitet “normalna”.

Kreiranje bilo kakvog digitalnog sadržaja (programa, teksta na blogu, novinskog članka, romana …) je skupa i mukotrpna operacija koja od autora zahteva (pored inspiracije i možda talenta) vreme, vreme koje je inače mogao da utroši na nešto drugo.

To što je rezultat rada u digitalnom obliku (i tako savršeno spreman za kopiranje) ne znači da treba da se besomučno širi i time obezvređuje rad i eventualna nadoknada koja za taj rad dolazi. Anonimnost koju Mreža pruža i generalno ignorisanje moralnih pravila (da li se iko zapitao kakav je motiv da neko potroši desetine hiljada evra da napravi film, da bi se isti besplatno distribuirao svima koji znaju da koristte pretraživač?) dovodi do ovakvih izjava:

Umesto da podrže ovog mladog ljubitelja srpskog filma koji ga popularizuje na Internetu, oni su ga tužili.

ovo je mladi entuzijasta koji to nije radio zbog para, nego zbog ljubavi prema filmovima i serijama

ivan je kulturni prosvetitelj sto se mene tice

ima milion ljudi kojima se gleda a nema reprize ili nisu u mogucnosti da je gledaju

(preuzeto sa Doba nevinosti bloga)

Da li samo ja vidim potpunu zamenu teza ovde? Krađa je ok, nije krađa jer odgovara većini?

Krajnje je vreme da krenemo da poštujemo tuđi rad, ako ništa drugo a onda zbog represija zaprećenih zakonom. Krajnje je vreme da poštujemo prvo rad naših građana a onda i svih ostalih; nemaština i nemanje novca su samo izgovori, nikako razlozi za krađu.

Balkanski špijun odstupio!

Balkanski špijun odstupio!Ponekad se čuda zaista dešavaju; ponekad se čak i u našoj Srbiji normalne stvari kao što su reakcije Zaštitnika građana Saše Jankovića i Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, Odbora Skupštine Srbije za sprečavanje sukoba interesa, Specijalnog tužioca za visokotehnološki kriminal, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, oba najveća druženja novinara Srbije (NUNS i UNS) i naravno svih nas, uvažavaju i sama čuda dešavaju: RATEL je odustao od svog vrlo problematičnog dokumenta.

Sada čak i dušebrižnici (pogledaj komentare) mogu da odahnu i da prihvate da taj dokument ipak nije bio bezazleni spisak tehničkih zahteva i da takve stvari treba sprečiti.

Posao nije gotov – predlog nove verzije dokumenta će biti stavljen na javnu raspravu čim se usvoji novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti – ako možete, učestvujte u njoj.

Idemo dalje.

(Citat “ukraden” sa http://www.internodium.org/node/2969)

Balkanski špijun na RATEL / BIA način

Balkanski špijun na RATEL / BIA način
Prosto je neverovatno kako neke “službe” (čitaj: BIA i srodne) kroz svoje marionetske organizacije (čitaj: RATEL) proguravaju najstrašnije “tehničke” dokumente čiji je cilj samo jedan: uspostavljanje kompletne kontrole nad vašim elektronskim životom.

U skromnom dokumentu od samo 4 strane, bezazleno nazvanim “Tehnički uslovi za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije internet mreže” (PDF) nalaze se stvari kao:

Pružalac Internet usluga je dužan da, u okviru svog tehničkog sistema, obezbedi hardver i softver za monitoring saobraćaja između proizvoljnog pretplatnika, preko pružaoca Internet usluga, prema trećem Internet provajderu.

Hardver i softver, koji obezbeđuje pružalac Internet usluga, treba da omoguće:

a) pasivni monitoring Internet aktivnosti u realnom vremenu;
b) prikupljanje i analizu statistike Internet aktivnosti;
v) presretanje elektronske pošte, pridruženih sadržaja (attachment) i obradu Web mail-a;
g) presretanje IP telefonskog saobraćaja, faksimila i IP video saobraćaja;
d) presretanje IM (instant messenger) saobraćaja;
đ) presretanje saobraćaja na peer-to-peer mrežama.

Hardver i softver treba da omoguće rekonstrukciju presretnutog saobraćaj do nivoa aplikacije i filtriranje po:

a) korisničkom imenu ili korisničkom telefonskom broju;
b) adresi elektronske pošte;
v) IP adresi (ili opsegu);
g) MAC adresi;
d) IM (instant messenger) identifikaciji.

Obratite pažnju na između proizvoljnog pretplatnika deo; ne onog kod koga je sud to zahtevao, već bilo kog!

Ustav? Zakon? Pravda?

Možda kada od “nezavisnih” agencija napravimo nezavisne agencije i kada sudstvo i policija krenu da rade svoj posao i kada političari, pored silne želje i potrebe da zadovolje užu, širu i najširu porodicu počnu da razmišljaju o “beznačajnim” stvarima kao što je dobrobit upravo onih koji su ih na ta mesta i doveli.

I dalje mislite da je najvažnija vest hvatanje Karadžića? Razmislite još jednom. To je jedan čovek, a ovde se stavlja Balkanski špijun nad svima nama.

Ako znate bilo kog u javnim medijima, potrudite se da od ovoga naprave pravu, veliku vest. Ako imate bilo kakvog načina da širite vesti dalje (blog, lista, forumi) uradite to. Sad. Vaš elektronski život je vaš a ne RATEL-ov.

Obavezno pogledajte i:

Ne verujte nikom … pa ni Google-tu

Veliki sam ljubitelj Google-ta: ima odlične servise (od kojih je većina besplatna) kao i celu “Google filozofiju” prema ostatku sveta: prema konkurenciji, klijentima, i online javnosti.

Jednom kada počnete da koristite njegove servise, i prebacite najveći deo vašeg digitalnog života online – upecani ste; mogućnost da pristupite/kreirate vaše podatke i dokumente sa bilo koje tačke i sa bilo kog uređaja koji podržava Html (a to je praktično svaki iole bolji mobilni telefon) je nešto što ćete itekako ceniti; dodajte lokalnu pretragu među svim vašim podacima i gotovi ste 🙂 .

No, “jesam ljubitelj” u prvoj rečenici je sada pre “bio sam ljubitelj”; naravno, kako sam od krvi i mesa (mada neki u to sumnjaju 😉 ), samo jedna “mala” stvar je bila dovoljna da ovo promeni: Google je blokirao moj dugogodišnji (preko 4 godine) Google Account i naravno Gmail:

Google Account - blokiran

Bez ikakvog očiglednog razloga (jedne noći sam slao svoju poštu a sledećeg jutra me sačekala poruka): “Sorry, your account has been disabled”. Blokiran je ne samo pristup pošti već i celoj paleti Google Docs, Google Notebook, Google Reader, Google Bookmarks – samo da pomenem neke servise koje koristim na svakodnevnom nivou.

Naravno, neodređeno sam bio svestan da ova mogućnost (da mi blokiraju nalog) postoji, ali sam takođe mislio da je ovo rezervisano za teške prestupe i kršenja Terms of Use; ja ni jednoj od stavki nisam ni prišao – svoj nalog za poštu i ostale servise sam koristio sasvim normalno i ništa od “neobičnih aktivnosti” koje se pominju u uputstvima i grupama kada se desi blokiranje naloga, nisam radio.

Takođe, blokiranje bez ikakve najave ili upozorenja i odsecanje od cele online kancelarije u trenutku može itekako da zasmeta u radu.

Dodajte na to veoma spore reakcije Google podrške (treći dan i za to vreme sam dobio dva automatska odgovora na alternativnu adresu kao i jedno popunjavanje forme sa podacima), zatim nemanje predstave da li ću i kada uopšte ponovo dobiti pristup mojim podacima – ovo stavlja moju odluku da se “oslonim” na Google kao veliku i “dobru” firmu i poverim im moje podatke i poštu pod veliki znak pitanja.

Google nije dobar; to nije osoba koja ima lice i osobine već samo još jedna velika kompanija u potrazi za konstantnim i nepresušnim izvorom profita; svi “besplatni” servisi su samo način da proširi tržište za reklame (kao glavni izvor prihoda).

Čim mi odblokiraju nalog, dve stvari ću promeniti pod odmah: promeniti i/ili dodati alternativnu kancelariju online (trenutno testiram Zoho) i krenuti u regularno pravljenje kopija svega što imam online na desktop mašinu (staro dobro mesto za podatke) – moji podaci i moje vreme potrošeno da ih kreiram su od najveće važnosti.

Dodatak: Odblokirali su mi nalog četvrti dan; kao što sam i očekivao, nikakvo objašenjenje nije dato zašto je uopšte blokiran. Nije lepo – 4 dana u brzoj i zauzetoj svakodnevici bez pošte, dokumenata i beležaka je najmanje “nije lepo”. Možda su svi servisi gore besplatni ali bih radije plaćao neku sumu za mogućnost telefonske podrške 24 sata dnevno.