Category: Digitalni život

Doba društvenih mreža, nebrojenih načina za komunikaciju, mobilnih tehnologija nam omogućava nešto što je pre bilo nezamislivo – kontakt sa nama bitnim ljudima skoro trenutno – šta oni rade, šta vi radite, sve se prenosi za tren. Slike, video, kratke poruke – dostupne su bilo gde.

Doduše, ovo dodaje i neke nove izazove svakodnevnici – kako kontrolisati takav nalet informacija i kako sprečiti da komunikacija / Fejsbuk / Tviter ne postanu samodovoljni, odnosno da se ne izgubi fokus šta i kako raditi.

Dve grupe su posebno osetljive: deca i zaposleni 🙂 Iako možda izgleda smešno, društvene mreže mogu da budu vrlo ozbiljan problem za produktivnost na radnom mestu.

Ponekad, kada pristojniji metodi prosto ne urode plodom, ostaje samo jedan način: blokiranje pristupa određenim sajtovima.

Preduslov je da ste vi na tom računaru / računarima administrator, dok su drugi korisnici samo Users (bez prava pristupa nekim bitnim datotekama) – detalje možete pogledati u tekstu “Sigurni prozori”.

Predstaviću dva načina:

• jednostavniji, koji odgovara situacijama kada želite da blokirate samo sajt ili dva i to na jednom ili dva kompjutera – promena HOSTS datoteke
• Napredniji, koji vam omogućava da kontrolišete sa jednog mesta dozvolu pristupa sajtovima, pregled kojim se sajtovima pristupa i laku kontrolu – OpenDNS nalog.

Da ovo ne bi bio samo jedan recept bez odgovarajuće lekcije “kako stvari rade” 🙂 prvo moram ukratko da objasnim po kom principu uopšte vaš browser dolazi do određenog sajta.

Naime, browseru ime sajta kome pristupate ne znači puno; browseru je potrebna takozvana IP adresa – četvorodelni broj koji jedinstveno određuje sajt na internetu. Ceo sistem koji omogućava browseru da “prevede” ime sajta (www.vesic.org) u IP adresu (174.120.139.168) naziva se
DNS – Domain Name System.

Veoma uprošćeno, ceo sistem pronalaženja numeričke adrese izgleda ovako:

1. Ukucate naziv sajta u browser
2. Browser zatraži od operativnog sistema adresu za dati naziv
3. Operativni sistem prvo proveri datoteku HOSTS za adresu
4. Ako je tamo nema, odlazi do DNS servera, i pita ga za adresu
5. DNS server pronalazi adresu na osnovu naziva, vraća operativnom sistemu
6. Browser uzima adresu, pristupa sajtu i prikazuje sadržaj

Sada su možda jasnije obe strategije – za prvu ćemo u tački 3. “podmetnuti” nevalidnu adresu za problematične sajtove, a za drugu ćemo podesiti jedan određeni DNS server (OpenDNS) i preko njega kontrolisati pristup.

Još jednom da napomenem, za obe vrste akcija treba da imate administratorska prava; ostali korisnici ne bi trebali da poseduju ta prava, da ne bi poništili vaše akcije.

Promena HOSTS datoteke

Ovo je jednostavan i brz način na koji možete ograničiti pristup nekim sajtovima. Kako za svaki novi sajt ovo zahteva akciju na svakim od računara kojima upravljate, pogodan je za mali broj računara (1 – 2) i mali broj sajtova.

1 – startujte Notepad kao administrator

Kliknite na Start i otkucajte notepad; kada se pojavi u spisku programa, kliknite desnim dugmetom i izaberite Run as Administrator (za korisnike Windows XP – kliknite na Start, izaberite Run, unesite notepad i stisnite Enter taster):

2 – Unesite spisak sajtova u HOSTS datoteku

U Notepadu izaberite File / Open i unesite (ili copy / paste) sledeću datoteku:

%windir%system32driversetchosts

Za svaki od “problematičnih” sajtova, unesite dva reda (jedan sa i jedan bez www dela):

Na početku reda uvek treba da stoji 127.0.0.1.

Snimite datoteku, restartujte računar i to je to – od sada, ovi sajtovi će biti nedostupni na tom računaru.

OpenDNS kao vaš DNS provajder

U gornjoj priči sam izostavio jedan detalj – kako vaš računar u tački (4) određuje kom DNS serveru da se obrati?

Ovo je bitan detalj cele priče – naime, vaš internet provajder (bilo da je u pitanju ADSL, kablovski ili čak dial-up pristup) postavlja ove servere i to su obično računari u okviru samog provajdera. Ovo, vrlo često, zna da bude i razlog zašto do nekih sajtova dolazite “sporo” – ako su DNS serveri provajdera preopterećeni, onda faza od “ukucao sam adresu – sajt krenuo da se učitava” može da potraje i nekoliko desetina sekundi, što bez obzira na kvalitet veze može da oda utisak “sporog interneta”.

Ovo možete prevazići ako postavite OpenDNS (besplatni DNS servis) kao vaš jedini DNS servis – bez obzira kako dolazite do interneta, uvek ćete se obratiti OpenDNS-u za razrešavanje adresa. Iz sopstvenog iskustva preporučujem ovaj način – dobićete kvalitetniji internet (odziv) bez ikakvog ulaganja, čak iako ne želite da radite bilo kakvu kontrolu saobraćaja / blokiranje sajtova.

Iako sam rekao gore da je ovaj pristup pogodan za više računara (kada se obično koristi ruter za pristup internetu), ništa vas ne sprečava da ovo takođe koristite i na jednom računaru.

Nekakav recept bi bio:

Otvorite OpenDNS Basic nalog (besplatan je)

Otvaranje naloga je vrlo jednostavno – treba vam važeća email adresa i popunjavanje obrasca ovde: https://store.opendns.com/get/basic. Po otvaranju, samo potvrdite nalog klikom na link koji će vam stići u mail.

Podesite vaš računar ili vaš ruter da koristi OpenDNS kao glavni i jedini DNS servis

Ovo je možda najkomplikovaniji deo. Postoji mnoštvo rutera i kod svakog su ova podešavanja drugačija. Na sreću, u bazi znanja na OpenDNS-u su pokriveni najčešći ruteri (kod nas je Huawei jedan od najzastupljenijih) kao i operativni sistemi – ovde možete pogledati uputstva za Windows.

Registrujte vašu malu mrežu pod nekim imenom kod OpenDNS-a

Kako bi OpenDNS mogao da zna kojim računarima da filtrira sajtove, vaše bi bilo d definišete vašu mrežu (tačnije, tekući IP koji ste dobili od provajdera). Pod mrežom se podrazumevaju svi računari koji imaju istu tačku pristupa internetu (preko istog rutera recimo):

Označeni deo formulara je nešto na šta verovatno ne znate odgovor; no, ako ste kod uobičajenih provajdera, odgovor je skoro sigurno DA – imate dinamičku IP adresu (daleko jevtinija od takozvane statičke ili stalne IP adrese).

Instalirajte OpenDNS Updater program na barem jednom od računara u mreži

Kako se adresa vaše male mreže može promeniti vremenom, neophodno je da instalirate program, OpenDNS Updater, čiji je posao da dojavi promenu vašeg IP-a OpenDNS sajtu.

Jednom kada ga instalirate, preporučujem sledeća podešavanja:

Na ovaj način ostali korisnici neće ni primećivati prisustvo ovog programa.

Nije neophodno da se OpenDNS Updater instalira na svakom od računara – dovoljno je instalirati ga na računaru koji se najčešće koristi.

Kako program “trči” sakriven, ponovnim pozivom iz Start menija možete da vidite tekući status (da li je vaša mreža uredno registrovana kod OpenDNS-a):

Podesite filtriranje i/ili blokirane sajtove na vašem OpenDNS nalogu

Finalni korak u celom poslu: ulogujte se na OpenDNS nalog, i izaberite Settings / Web Content Filtering:

(klikni za veću sliku)

Tu možete izabrati nekoliko predefinisanih kategorija filtriranja / blokiranja sajtova, a možete i dodati i skup sajtova (do 25 u besplatnom OpenDNS Basic nalogu).

Pored same usluge filtriranja, OpenDNS pruža i prilično korisne statistike o saobaćaju u vašoj mreži – koji sajtovi su najposećeniji, koliko DNS upita se ostvaruje i slično.

Za kraj

Da ne zaboravim bitan detalj – ako blokirate pristup određenom sajtu / sajtovima, čak ni vi kao administrator nećete imati pristup tim sajtovima 🙂 U tom slučaju umesto globalnog pristupa (preko OpenDNS-a) koristite HOSTS pristup i vaš računar izostavite iz procedure.

Da ne bude posle da vam nisam rekao 🙂

Ako imate sreće da često putujete van granica naše (male) zemlje, a želite da budete dostupni preko vašeg mobilnog telefona, neosporno ste se sreli sa pojmom roaming: način da vašim mobilnim telefonom komunicirate iz bilo koje zemlje (odnosno preko operatera te zemlje) koja ima ugovor sa vašim mobilnim provajderom.

Neosporna udobnost ovakve usluge (pozivalac ne mora ni da zna gde se nalazite) je praćena vrlo neprijatnim faktorom: cena. Sve će vam naplatiti: dolazne pozive, odlazne pozive, prenos podataka (ako proveravate mail / surfujete) i po paprenoj tarifi.

Pravi razlog za ovo nije tehnološke prirode (ako vas zanima kako to radi, evo Wikipedia članka o Roamingu) već čisto kapitalističko-komercijane prirode: to su slatke, slađane pare i za vašeg operatera i operatera zemlje u kojoj ste – bez puno truda, svaki vaš minut razgovora će im se itekako isplatiti:

• Odlazni pozivi (kada vi zovete) najčešće se zaokružuju na ceo minut (naviše, naravno)
• Ako i koristite GPRS (Web/Mail/MMS poruke), vrlo često se prenos zaokružuje na 100kb
• Obično ima i drugih “skrivenih” fiksnih troškova: uspostavljanje veze, slanje MMS-a i slično

Kako cifre govore više od reči, evo za moj slučaj: korisnik Prenesi 60 postpaid usluga Telenora, koristio telefon u Parizu:

(računato prema kursu evra 1€ = 95 din; za pozive je data cena za minut)

Pogledajte samo te “slatke” procente (ne za korisnike, nego za operatera) – teško ćete naći još neki (legitiman) posao koji barata takvim ciframa.

No, ako ste “kompjuterizovani” putnik (imate laptop i znate da se snađete za bežičnu konekciju), postoji vrlo jednostavno rešenje: Skype. Skoro svi znaju da je Skype neprikosnoveni lider kada su u pitanju PC – PC komunikacije (takvi pozivi su besplatni), ali nikako ne treba zaobići ni SkypeOut opciju – mogućnost da zovete sa vašeg računara bilo koji broj i da šaljete SMS na mobilne brojeve.

Ako odaberete PayAsYouGo opciju, za 10€ (koliko je minimalna uplata) ćete se napričati i poslati poruka; evo cena:

Takođe, za cenu jednog SMS-a možete postaviti i Caller Identification tako da onaj koga pozivate dobija vaš mobilni broj kao dolazni, a ne neki nepoznati strani broj.

Zato, ako idete “napolje” i nosite laptop, učinite sitan napor uplate SkypeOut usluge – višestruko će vam se isplatiti.

Kao što je nekada bilo teško zamisliti posao i svakodnevno bitisanje bez telefona, tako je danas teško zamisliti posao i svakodnevno bitisanje bez maila.

No, mail (odnosno mail adresu) je trivijalno otvoriti; toliko trivijalno da neretko završite sa 4, 5, 6 raznih mail adresa, otvorenih ko zna kada i kod ko zna kojih provajdera. To nikako ne doprinosi boljoj organizaciji i brzom odgovoru na važne mailove 😉

Moj izbor za poštu je GMAIL (iako sam imao nekih sitnih problema 😉 sa njima) odnosno Google Applications for Domains (što je sa strane maila isto). Probaću ovde da vam dam nekoliko smernica kako jednostavno i udobno organizovati mail, bez nervoze i kašnjenja u odgovaranju.

Izaberite jedan

Ovo je očigledan i krucijalan korak u celoj priči – izaberite jedno i samo jedno sanduče koje će vam biti glavno. (pretpostavka je dalje da se radi o GMAIL nalogu, ali se većina pravila može primeniti i na gomilu drugih).

Dovucite sve

Vrlo je bitno da sva ostala pošta bude isporučena u ovo, glavno sanduče.

Sa ostalih Gmail / Google Applications for Domains naloga

Ostale Gmail / GAD naloge možete trivijalno da prosledite na glavni nalog: ulogujte se na te druge naloge, zatim Settings / Forwarding and POP/IMAP i uključite odgovarajuću opciju:

Od opcija u padajućem meniju savetujem “archive” opciju – to će svu poštu sačuvati u originalnom nalogu, ali neće zatrpavati Inbox (naćiće se u All Mail labeli).

Takođe, ako vaš drugi provajder podržava preusmeravanje (forward), uradite to na odgovarajući način.

Sa drugih POP3 mail naloga

Najveći broj provajdera omogućava da vašu poštu čitate preko POP3 protokola – iskoristite to i poštu sa takvih naloga dovucite u vaše izabrano sanduče: Settings / Accounts / Get mail from other accounts / Add a mail account you own:

Klasifikacija

Gornjim postupkom smo postigli važnu stvar – sva naša pošta je u jednom sandučetu i tačno znate gde se treba ujutro ulogovati pre nego li skuvate kafu 😉

No, da bi ovo bilo i efikasno, svu dolazeću poštu treba da klasifikujemo / rasporedimo u direktorijume ili, u Gmail terminologiji, labele. Gmail će vam, prilikom dovlačenja pošte preko Pop3 protokola, ponuditi i kreiranje odgovarajuće labele za ove naloge – prihvatite.

Za ostale naloge, možete i sami da kreirate filter koji će raspoređivati poštu: kliknite na opciju “Create a filter” u vrhu ekrana:

i dobićete ovakav ekran; dat je primer koji filtrira sve poruke koje dolaze za određeni domen (mada tu može da stoji i konkretna email adresa koju preusmeravate na glavno sanduče):

Sledeći ekran kreira sam filter i postavlja (bitne) parametre:

Ako “overite” prvu opciju, mail koji vam stiže sa adrese iz filtera nikada neće biti u Inbox-u već samo pod labelom (u direktorijumu); da li ćete ovo uključiti ili ne, zavisi od toga kako radite sa vašom poštom – da li volite sve lepo raspoređeno po folderima, ili i po folderima ali i u Inboxu.

Odgovaranje (reply)

Ok, pošta fino dovučena, uredno raspoređena po labelama, šta ostaje?

Ostaje da podesite mogućnost odgovaranja sa vašeg glavnog naloga u ime svih naloga koji se u njega slivaju. I to je lako izvesti: Settings / Accounts / Send Mail as:

Savetujem vam da overite opciju “Reply from the same address the message was sent to“.

Gmail će vas provesti kroz seriju ekrana, i na kraju poslati mail sa kodom koji treba da unesete (i time potvrdite da ste zaista vlasnik naloga):

Ako ste prethodne korake uradili kako treba, ovo ne bi trebalo da bude problem – mail sa kodom je već na vašem glavnom nalogu; ako se radi o Pop3 nalogu, predlažem da odete u Settings / Accounts / Get mail from other accounts i zahtevate dovlačenje pošte (Check mail now – inače se pop3 dovlačenje dešava periodično, obično svakih sat vremena).

Jednom potvrđen, ovakav nalog postaje regularna adresa sa koje možete da pišete iz vašeg glavnog sandučeta.

To bi bilo to 🙂 Nadam se da će koristiti 🙂

Verujem da ste svi čuli o tome kako je Ivan Jelić (21) optužen za rasturanje kopija naših filmova (prvenstveno nezavršene kopije “Turneje” Gorana Markovića) i to koristeći univerzalni servis za razmenu fajlova RapidShare.

U normalnim zemljama ovo nije vest; no, naša zemlja ima još mnogo da poradi na edukaciji svojih građana da bi zaslužila epitet “normalna”.

Kreiranje bilo kakvog digitalnog sadržaja (programa, teksta na blogu, novinskog članka, romana …) je skupa i mukotrpna operacija koja od autora zahteva (pored inspiracije i možda talenta) vreme, vreme koje je inače mogao da utroši na nešto drugo.

To što je rezultat rada u digitalnom obliku (i tako savršeno spreman za kopiranje) ne znači da treba da se besomučno širi i time obezvređuje rad i eventualna nadoknada koja za taj rad dolazi. Anonimnost koju Mreža pruža i generalno ignorisanje moralnih pravila (da li se iko zapitao kakav je motiv da neko potroši desetine hiljada evra da napravi film, da bi se isti besplatno distribuirao svima koji znaju da koristte pretraživač?) dovodi do ovakvih izjava:

Umesto da podrže ovog mladog ljubitelja srpskog filma koji ga popularizuje na Internetu, oni su ga tužili.

ovo je mladi entuzijasta koji to nije radio zbog para, nego zbog ljubavi prema filmovima i serijama

ivan je kulturni prosvetitelj sto se mene tice

ima milion ljudi kojima se gleda a nema reprize ili nisu u mogucnosti da je gledaju

(preuzeto sa Doba nevinosti bloga)

Da li samo ja vidim potpunu zamenu teza ovde? Krađa je ok, nije krađa jer odgovara većini?

Krajnje je vreme da krenemo da poštujemo tuđi rad, ako ništa drugo a onda zbog represija zaprećenih zakonom. Krajnje je vreme da poštujemo prvo rad naših građana a onda i svih ostalih; nemaština i nemanje novca su samo izgovori, nikako razlozi za krađu.