Kao što redovni čitaoci bloga znaju 😉 ja sam radijski čovek – muzička biblioteka je mala i sadrži samo meni bitne stvari (gde su kriterijumi vrlo lični).
No, veliki broj korisnika računara (koje znam) ima gigabajte i gigabajte muzike – pri tom, ista je u katastrofalnom stanju – obično nastala besomučnim kopiranjem svega što im dođe pod ruku 🙂 i neretko mi vrlo zavide kada vide ovakvu biblioteku:
(klikni za veću sliku).
Pri tom, naravno 🙂 ne mislim na broj albuma već na uređenost.
Kako recept za ovakvu muzičku biblioteku nije komplikovan, reših da ga podelim sa vama 🙂
Razlozi za arhiviranje
Razlozi za arhiviranje muzike (ili “grebovanje”) sa CD-a u neki od digitalnih formata su očigledni:
- Sigurnosna kopija (backup) u slučaju da se originalni CD izgrebe / polomi / izgubi
- Mogućnost lakše manipulacije muzikom: pravljenje izbora ili lista za razne prilike
- Zauzima daleko manje mesta
- Moguće je slušati na daleko većem broju uređaja, od mobilnog telefona pa do kućnog centra za zabavu
Da sada ne bih ulazio u celu priču o autorskim pravima (imate dosta toga kod Moosheme), samo da napomenem da nikako ne zagovaram pirateriju; sve gore pomenuto se odnosi na takozvani fer-plej ili poštenu igru – ono što sam kupio (CD) mogu da slušam na načine koji mi najviše odgovaraju.
Iako se neke muzičke kuće ne slažu sa tim (“kupuješ medij, CD, a ne muziku”) recimo da je to otvoreno za diskusiju.
Formati
Muzika se u računarskom svetu može zapisati na neviđen broj načina; umesto da vas smaram ovde sa primerima, pomenuću samo dva glavne klase zapisa:
Zapis bez gubitka u kvalitetu (lossless audio formats)
Naslov je dovoljno jasan – muzika zapisana u nekom od formata koji su bez gubitka, je identična originalnoj. Jedino ako koristite ove formate, reč “arhiviranje” ima pun značaj – vaša muzika je potpuno sačuvana za budućnost, u originalu kakvom ste je i kupili.
I ovde razlikujemo dva pod-tipa: nekompresovane i kompresovane (= koji zauzimaju manje mesta) zapise.
Glavni predstavnik nekompresovanog formata bez gubitka je Pulse-code modulation – PCM, obično zapisan u WAV kontejnerima na PC platformama odnosno AIFF na Mac platformama. U ovom formatu se zapisuje muzika i na današnjim CD-ovima (po Red Book standardu).
Naravno, iako je audio kvalitet najbolji, problem sa ovim formatom je veličina datoteke – u 700 Mb staje ne više od 1,2h muzike.
Pokušaj da se taj problem prevaziđe su kompresovani formati bez gubitka kvaliteta. Najpoznatiji su FLAC (Free Lossless Audio Codec) i MPEG-4 ALS (MPEG-4 Audio Lossless Coding).
Zajedničko za oba formata je da se muzika kompresuje potpuno bez gubitka, uz uštedu od oko 40% prostora i mogućnost da se vrati u originalno stanje u svakom trenutku. Kako je prostor na diskovima sve veći i veći, a kako će uskoro Blu-Ray da omogući rezanje diskova u kućnoj radinosti od 25 Gb, verujem da će ovi formati biti budućnost za arhiviranje muzike.
Do tada, da vidimo šta nude lossy ili formati koji uz određen gubitak u kvalitetu nude daleko veći stepen kompresije (više pesama na manjem prostoru).
Zapis sa gubitkom u kvalitetu (lossy audio formats)
Postoji mnogo načina da kompresujete muziku uz određen, “teško merljiv” gubitak u kvalitetu i da dobijete mnogo manji zvučni zapis. Taj zvučni zapis je moguće vratiti “nazad” u polazni format (recimo WAV ili zapisati nazad na audio CD), no to nije original – deo zvučnog spektra je nepovratno izgubljen.
Ako vas ta tema interesuje, pogledajte članak na Wikipediji, a ja ću dati malo detalja o dva najčešća formata: MP3 i OGG.
MP3 – MPEG-1 Audio Layer 3
Može se slobodno reći da je MP3 napravio revoluciju u načinu kako se muzika koristi na računaru. MP3 (ili, MPEG-1 Audio Layer 3 što mu je puno ime i prezime) je način kompresije zvuka koji se oslanja na to kako ljudsko uho čuje tonove kao i na dodatne principe psihoakustike i time postiže fenomenalne uštede u prostoru (mp3 pesma kompresovana na 128Kbit/sec zauzima otpilike jednu desetinu originalne veličine na CD-u).
Revoluciju je počela Fraunhofer grupa u julu 1994, objavljujući prvi radeći program za kompresiju u MP3 – L3enc – i MP3 zver je puštena u divljine interneta da se više nikada ne vrati 🙂
MP3 je sada de fakto standard za kompresovani zapis audio materijala; puštaju ga svi uređaji, maltene i vaš frižider 🙂 i iako pati od (još) nerazjašnjenih licencnih prava, ako vašu muziku kompresujete u MP3 format, sigurni ste da ćete moći da je slušate i u dalekoj budućnosti.
Ogg Vorbis
Ima puno zabuna da li se radi o Ogg ili Vorbis formatu 🙂 Ukratko, Ogg je kontejner ili način pakovanja (kao što je WAV) a Vorbis je format kompresije audio materijala.
Vorbis je nastao iz vrlo praktičnog razloga – gore pomenuta Fraunhofer grupa je u septembru 1998. objavila planove za licenciranje MP3 formata; zato Xiph.Org odlučuje da napravi novi kompresioni format, koji će ponuditi bolji kvalitet zvuka od MP3 formata a bez ikakvih patentnih prava, svima dozvoljen na korišćenje. Otvorenost koda (open source), postojanje standarda (od Xiph.Org) garantuje dugovečnost ovom formatu.
Napredniji kućni uređaji puštaju Vorbis kompresovanu muziku, ali je broj tih uređaja daleko, daleko manji od uređaja koji poznaju MP3 zapis.
Na vama je da odlučite da li ćete koristiti MP3 ili Vorbis format – oba formata imaju svojih prednosti i mana.
Potrebni sastojci
Za vašu uređenu kućnu muzičku biblioteku vam trebaju:
- originalni CD-ovi 🙂
- način da ih prebacite u izabrani digitalni format ( CDEx program )
- način da ih slušate jednom prebačene ( Windows Media Player 11 )
CDEx
CDEx je odličan mali open-source (besplatan) program koji jako dobro radi ono čemu je namenjen: arhiviranje muzike u raznim formatima kao i skidanje pesama u originalnom kvalitetu (WAV zapis).
Na žalost, izgleda da je autor izgubio entuzijazam i malo zastao sa razvojem, ali i tekuća (1.51) i beta verzija (1.70 Beta 2) su stabilne i lepo rade.
Preporučujem da sa Download strane skinete Unicode 1.70 Beta 2 verziju, instalirate i startujete program.
E da, prvo startovanje može da pokaže ovakav ekran:
Samo kliknite na Yes 🙂
Podešavanja
Po instaliranju i startovanju programa, preporučujem da izvršite osnovna podešavanja programa (meni Options / Settings ili F4 taster).
Dve bitne stavke koje treba da podesite su: Remote CDDB – tu je potrebna vaša email adresa:
(klikni za veću sliku)
Inače, CDDB je baza podataka (više na samom sajtu freedb servisa) gde se smeštaju razni tekstualni podaci vezani za određen CD i mogu se dohvatiti recimo baš u ovakvim slučajevima.
Od sledećih podešavanja zavisi veličina mp3 datoteke kao i kvalitet audio materijala. Nalaze se na Encoder kartici i ja koristim ova podešavanja (maksimalna):
(klikni za veću sliku)
LAME kompresor je jako dobar na visokim bit-rate modovima (128+ Kbp/s) ali nije preterano dobar na niskim; ako vas zanima više detalja, pogledajte testove na 32 Kbp/s (Dial-up bitrate) kao i test na 128 Kbp/s (MP3 at 128kbps).
Na kraju, kada ste već tu, na kartici Filenames podesite / proverite gde CDEx planira da snima muziku, kao i kako da imenuje pesme:
(klikni za veću sliku)
Grebovanje muzike
Po ubacivanju CD-a, prvo dohvatite inicijalne podatke o pesmama i samom albumu (u meniju: CDDB / Read Remote freedb):
(klikni za veću sliku)
Retko će se desiti da podataka nema; u tom slučaju, unesite ih vi, i ne zaboravite da ih snimite nazad u freedb – to je jedini način da svako ima koristi od ovog servisa (meni CDDB / Submit To Remote freedb).
Bez obzira da li ste vi uneli ili pokupili sa freedb, proverite da li su svi nazivi pesama tačni (kao i albuma, žanra i godine izdanja), napravite eventualne ispravke i pritisnite taster F9 ili drugu ikonu sa desne strane:
Za svaku pesmu će početi proces grebovanja (pretvaranja u mp3) koji otprilike izgleda ovako:
Idealno, broj jitter grešaka treba da ostane nula; ako ih ima, probajte da očistite sam CD disk (možda je zaprljan) ili probajte u drugom CD čitaču.
Jednom kompresovane / arhivirane, pesme treba puštati – tu na scenu dolazi:
Windows Media Player 11
Iako je do skora WinAmp bio neprikosnoveni standard za puštanje muzike (a za neke druge stvari i dalje jeste), ipak ću preporučiti Microsoft Windows Media Player 11 za ove potrebe.
Razlog nije (kako će Punky odmah da vrisne 😉 ) ljubav prema Microsoftu već daleko praktičnije prirode – besplatan je, odlična je integracija sa samim operativnim sistemom (u Visti / Windows 7 je već deo operativnog sistema) i dobro radi to za šta je namenjen.
Kako je politika koje se držim: “koristiti do maksimuma ono što je mašini, i stvari samo dodavati ako je apsolutno neophodno” WMP 11 se sasvim fino uklapa u tu filozofiju. Naravno, kako je program za puštanje muzike manje bitan element priče o arhiviranju muzike, koristite šta god želite 🙂 ako vam se WMP 11 ne sviđa.
Podešavanja
WMP 11 obiluje gomilom opcija, koje su manje-više već u startu podešene kako treba. Jedna opcija na koju treba da obratite pažnju je da ne dozvolite da se informacija o vašoj muzici, tako pažljivo pripremljena, pregazi; izaberite Library / More Options i na kartici Library dozvolite dovlačenje informacije o muzici samo ako već ne postoji:
Slika albuma – Folder.Jpg
U najvećem broju slučajeva, WMP 11 će naći slike albuma i sam ih dovući sa Mreže. Za sve ostalo se potrudite sami:
- nađite sliku albuma ili prosto skenirajte omot od CD-a
- snimite ga u direktorijum gde su i pesme, u jpeg formatu kao folder.jpg datoteku
- postavite read-only atribut, da ga WMP 11 ili Windows Media Center ne bi pregazili:
(klikni za veću sliku)
Sređivanje postojećih MP3 datoteka
Sva informacija koju unesete preko CDEx-a (koristeći CDDB ili peške) se čuva unutar samih MP3 datoteka, upisana u takozvane tagove ili labele (ID3 tagovi). Te informacije je moguće i naknadno dodati, ako nisu upisane prilikom pravljenja MP3 datoteka.
U Visti je podrška za to već ugrađena; recimo, da bi upisali album i autora za više pesama, selektujte sve pesme, desno dugme na selekciju i na Details kartici možete uneti te informacije:
(klikni za veću sliku)
Takođe, detalje o određenoj pesmi možete podesiti direktno u Explorer prozoru:
(klikni za veću sliku)
ili na Properties/Details kartici.
Windows XP nema takvu podršku, pa za to probajte neki od nezavisnih programa; recimo MP3 Tag je dobar, besplatan program koji vam može pomoći u tome.
Uporedna tabela kompresije
Na kraju, evo malo konkretnih podataka koliko se dobija raznim kompresijama (Riblja čorba – “Kost u grlu”, 1981):
Uporedna tabela različitih kompresija audio materijala 0
| Ime pesme |
Wav 1 |
mp3 2 |
mp3 3 |
Vorbis 4 |
FLAC |
| 01 – Rock’n’roll za kućni savet |
28,210 |
2,563 |
4,800 |
4,926 |
18,755 |
| 02 – Zvezda potkrovlja i suterena |
30,463 |
2,766 |
6,310 |
4,652 |
20,378 |
| 03 – Rasprodaja bola |
36,777 |
3,340 |
6,318 |
5,917 |
22,052 |
| 04 – Pozajmila je pare, poludela je… |
27,413 |
2,490 |
5,270 |
4,700 |
18,649 |
| 05 – Ja sam još ona ista budala |
39,586 |
3,594 |
7,316 |
6,729 |
26,138 |
| 06 – Jos jedan šugav dan |
32,025 |
2,908 |
5,502 |
5,498 |
18,504 |
| 07 – Hej ćale |
33,350 |
3,028 |
6,730 |
5,606 |
24,537 |
| 08 – Mirno spavaj |
27,153 |
2,466 |
4,660 |
4,660 |
16,557 |
| 09 – Egoista |
24,790 |
2,252 |
4,828 |
4,378 |
16,897 |
| 10 – Ostani đubre do kraja |
47,820 |
4,340 |
9,014 |
8,343 |
30,760 |
| TOTAL: |
327,529 |
29,746 |
60,748 |
55,414 |
213,233 |
| Ušteda |
|
91% |
82% |
83% |
35% |
0 Jedinica mere je kilobajt (1024 bajtova)
1 Originalni kvalitet, skinut sa CD-a u WAV zapis
2 Najzastupljeniji kvalitet MP3 muzike – 128 Kbp/s, CBR (i ne tako kvalitetan)
3 Podešavanja pokazana gore: 160 – 320 Kbp/s, VBR
4 Korišćeno podešavanje “Use quality settings”, vrednost 7.5 (~ 240 Kbp/s)
Danas je potpuno uobičajeno da svakodnevno radite sa više računara: kućni desktop – laptop – poslovni desktop ili sa nekom sličnom kombinacijom.
Uvreženo, zapečeno mišljenje je da je 
Ako imate sreće da često putujete van granica naše (male) zemlje, a želite da budete dostupni preko vašeg mobilnog telefona, neosporno ste se sreli sa pojmom roaming: način da vašim mobilnim telefonom komunicirate iz bilo koje zemlje (odnosno preko operatera te zemlje) koja ima ugovor sa vašim mobilnim provajderom.
Verujem da ste svi čuli o tome kako je 
Ponekad se 