Svako od nas ima razne liste: stvari koje bi da kupi, stvari koje bi da uradi, mesta da poseti. E na jednoj od mojih lista, mesta koja treba videti, na prvom mestu je bio Pariz.
I bi Pariz 🙂
Ako bih trebao da opišem Grad Svetlosti u tri reči, to bi bile: hrana, vino, skupo 🙂 Dozvolite još jednu: hrana, vino, skupo, Luvr. Krajni utisak koji ostane je veličanstven, veliki i jako šarmantan grad, po mirisu i osećaju vrlo sličan Beogradu.
Francuzi ne znaju engleski; da budem pošten, u većini glavnih ulica/radnji ćete se sporazumeti bez problema. No, zađite samo malo dublje u grad i možete dobiti konobara koji ne razume ni reč engleskog, a mahanje rukama ne pomaže 🙂 Naučite barem osnovno; ako znate engleski, dobar kurs je Mišela Tomasa.
Čak i sami francuzi će vas upozoriti da su francuzi vrlo često grubi i da to nema veze sa vama 🙂 (možda sa činjenicom da im kroz grad godišnje prođe oko 45 miliona turista). Maja i ja nismo imali problema: da li zbog dve i po reči koje sam naučio u dve nedelje pred polazak, ili zbog toga što nismo amerikanci 🙂 ili čiste sreće, sve je bilo ok.
Inače, moja tvrdnja da su naše devojke najlepše na svetu i dalje stoji 🙂 – francuskinje jesu elegante, ima i lepih, ali naše su najlepše 🙂
Prevoz
Prevoz je odlično organizovan; ceo grad pokrivaju Metro linije, dok predgrađa / aerodrome pokrivaju RER linije. Kažu da je i autobuski prevoz dobar, ali mi nismo imali potrebe da ga koristimo – kombinacija Metro/pešaka je sasvim dovoljna.
Preporučujem kupovinu Paris Visite karti za 2, 3 ili 5 dana, za zone 1-3 (ako ostajete u gradu) ili 1-6 (ako planirate obilazak lokacija van užeg centra grada) – nije potrebna fotografija (nekada je bila). Ako ostajete kraće, imate opciju kupovine karata u kompletu od 10, uz solidnu uštedu.
Za kupovinu karata postoje automati (gotovina ili kartice, mada se može desiti da ne prihvate kartice bez čipa), sa podrškom za engleski 😉 tako da to ne bi trebalo da bude problem.
Za razliku od londonskog Tube, u pariskom metrou korišćenje mobilnih telefona je moguće.
Hrana 🙂
O ovoj temi se može pisati i pisati; ono što definitivno ostaje kao utisak je da je sve ukusno – bilo da ručate u restoranu ili kupujete sendvič ili palačinku na nekom od mnogih kioska, sve je ukusno (za razliku od recimo Londona).
Samo pogled na izloge pekara / poslatičarnica čini da se istopite i da se u stomaku stvori osećaj isčekivanja lepog 🙂 (a da, svi znate ko je osoba u pozadini 😛 i na šta se sprema)
Restorani su solidno skupi – teško ćete proći za manje od 50€ za obrok za dvoje. No, tu su supermarketi – za 15ak evra možete kupiti pršutu, kobasice, povrće, francuski hleb, flašu vina i nauživati se sa dragom 🙂
Pariz živi (i) noću – u vreme kada u Londonu, sem u pabovima, nema nikog, u Parizu su bistroi, brazerije i restorani prepuni – jede se odlična hrana i pije dobro vino; recimo, probajte Chez Caldé, 54 rue St-André des Arts.
Kupovina
Ovo nije moja oblast 😉 ali da pokušam.
Ako ste šopoman, za vas je bulevar Hausman (imenovan po Baronu Hausmanu, arhitekti koji je umnogome dao današnji izgled Parizu).
Dva ogromna tržna centa su smeštena ovde: Galeries Lafayette i Printemps, sa ogromnim izborom marki i sa čestim popustima (Maja: “Ovo boli” 🙂 ). Pored ovoga, tu je (ekskluzivnija) La Grande Epicerie u Rue de Sèvres. U svakom slučaju, za šta god da se odlučite, detaljna priprema je i ovde potrebna inače će samo šetnja kroz odeljenja potrajati dan 🙂
(Mislim da su prodavnice bez mesta za sedenje svojevrsna osveta nama, muškarcima koji za kupovinu ne mare 🙂 Prosto ne mogu da poverujem da se tako bitan element enterijera izbacuje, čak iako je korisni prostor jako skup 🙂 Zato volim prodavnice obuće – hteli ne hteli, moraju da postave sedeće objekte 🙂 )
Lokacije i muzeji
Broj lokacija koje treba obići u Parizu je neverovatan, od “uobičajenih” (one za koje vezujemo Pariz) pa preko muzeja i manje poznatih lokacija (recimo groblje Pere Lachaise).
Ako nameravate da posetite više muzeja u nekoliko uzastopnih dana, za vas je Paris Museum Pass – sem novca, uštedeće vam dosta minuta / sati u redovima za karte i ulaz – većina muzeja ima posebne ulaze za vlasnike ovih karti. Doduše, takav raspored obilaska je dosta naporan, ali to je već stvar ukusa.
Izbegavajte prvu subotu u mesecu – tada je ulaz besplatan za sve i gužve su neverovatne.
Što se tiče koji muzej pre obići: najveće muzeje prvo – posle dana vrlo intenzivne šetnje, sve bi ređe ponovili to 🙂 Luvr prvi, sredom – tada je otvoren najduže.
Muzej Orsej
Musée d’Orsay je izgrađen u prostoru bivše železničke stanice, tada znane kao Gare d’Orsay.
Sama zgrada je umetničko delo po sebi, izgrađena kao izložbeni primerak za Univerzalnu izložbu 1900.
Muzej je “mlad” i svoj rad je počeo 1986. godine; prikazuje umetnička dela zapadne civilizacije iz perioda 1848 – 1914. Posebna crta u delima su impresionisti (Mone, Dega, Renoar, Sezan).
Žorž Pompidu centar
Centre Georges Pompidou je takođe “mlad” muzej, završen 1977. godine. Zbog svoje lokacije, često ga zovu i Beaubourg muzej.
Vrlo je moderan i high-tech muzej i pokriva period 20. i 21. veka; fokusiran je na multidisciplinarnost – kombinovanje video i audio dela sa “klasičnim” delima skulpture i slikarstva.
Arhitektura zgrade je neobična: celokupna unutrašnjost je “izvrnuta”, sa karakterističnim cevima za vodu (zelene) , žutim nosačima za struju i plavim klimatizacionim elementima izvan same zgrade. Muzej ima i svojevrsnu osmatračnicu na vrhu (u vidu velike plastične providne cevi) sa koje možete videti znamenitosti Pariza.
Ispred samog muzeja se prave razna ulična dešavanja (zabavljači) i predstave.
Unutar muzeja je i velika biblioteka, tako da pazite sa koje strane zgrade čekate na ulaz – da vam se ne bi desilo kao nekima 😉 da čekaju ulaz u biblioteku, onda prepešače pola zgrade pa opet čekaju na blagajni za karte 🙂
Sve u svemu, interesantno mesto; ili će vam se dopasti ili ne – ravnodušni nećete ostati. Mene nije oduševio.
Trijumfalna kapija
Na zapadnom kraju Jelisejskih polja nalazi se upečatljiva Trijumfalna kapija, prepoznatljiv Pariski spomenik. Osećaj o pravoj veličini kapije ćete steći tek kada se nađete ispod nje – skladnost linija vam ne dozvoljava da to primetite iz daleka.
Samu izgradnju je naredio Napoleon, 1806. godine, obećavajući svojim vojnicima da će u povratku proći kroz Trijumfalnu kapiju. Obećanje je donekle ispunio, jer su za njegov povratak 1810. godine napravili potpunu drvenu repliku u prirodnoj veličini. Sama kapija će biti završena 1836. godine i Napoleon će, posthumno proći kroz kapiju 1840., na putu ka svom krajnjem mestu boravka – Les Invalides, uz grobnice drugih zaslužnih građana i vojskovođa.
Uspon na vrh (uz 246 stepenika) je obavezan – bićete nagrađeni 360 stepeni pogledom na ceo Pariz.
Inače, Trijumfalna kapija je deo Axe historique ili Trijumfalnog puta – pravca kroz spomenike i značajne građevine Pariza, sa istoka na zapad, koji počinje u Luvru, prolazi kroz Konkord trg i Trijumfalnu kapiju i završava se sa La Grande Arche de la Défense (modernom verzijom Trijumfalne kapije).
Ajfelova kula
Definitivno jedan od najpoznatijih (ako ne i najpoznatiji) simbola Pariza.
Remek delo inžinjerstva: Ajfelova kula je visoka preko 300 metara, dugo vremena najviša građevina u svetu. Izgrađena je za samo 2 godine, 1887 – 1889. i osnovna namena je bila da bude ulazak u Univerzalnu izložbu 1889, svetski sajam tehničkih i tehnoloških dostignuća, koji je bio posvećen stogodišnjici Francuske revolucije.
Vrlo elegantnih linija (pravi primer eksponencijalnih kriva), prosto vas ostavlja bez daha dok se penjete na drugi i treći nivo ove građevine. Prosto ne možete a da se ne divite umešnosti graditelja (Ajfela) tog doba.
Inače je bila omrznuta od samog početka od umetnika i javnosti Pariza, i plan je bio srušiti je posle 20 godina (takvi su i bili uslovi konkursa). No, korisnost je prevagnula (prvenstveno u komunikaciji) i ostavljena je da stoji. Sada je sa preko 7 miliona posetilaca godišnje najposećenija (koja se plaća) atrakcija na svetu.
I da, mala specifičnost: kada smo se na kraju popeli na sam vrh, poprilično “protrešeni” visinom na koju idemo, dočekao nas je zvuk turpije koja seče metal 🙂 🙂 Nije bio najprijatniji osećaj na svetu 🙂
Obavezan obilazak.
Luvr
Luvr je veličanstven – samo kao grandiozna građevina, a o sadržaju, količini ljudskih dostignuća može se pričati satima.
Iako jeste trivijalija, vredi čuti – Luvr ima preko 16 kilometara galerija i ako se pred svakim izloženim predmetom zadržite samo minut, obilazak celog muzeja bi trajao 4 meseca.
Nekoliko saveta:
- kupite karte unapred; recimo u FNAC radnjama kojih ima svuda; 1.5€ više će se itekako isplatiti; nećete čekati ni u redu za kupovinu karte, a ni u redu za ulaz (koristite Rišelje ulaz)
- pripremite što bolje vašu rutu; sajt muzeja je dobro urađen i nudi kreiranje raznih tematskih obilazaka; jednom kada napravite obilaske, iscrtajte ih na planu muzeja i optimizujte ih tako da kroz jedan krak prolazite samo jednom – isplatiće se
- audio vodič (6 €) je vrlo koristan: preko objašnjenja do lakog lociranja gde se nalazite; pored novca, za uzimanje audio vodiča trebaće vam i neki identifikacioni dokument, koji ostavljate u zalog.
- ponesite vodu i što udobniju obuću
- obavezno sav višak stvari u garderobu (besplatno); dok prelazite kilometre kroz galerije, ne treba vam dodatni teret 🙂
Sacré-Cœur
Pariz je vrlo ravan – jedino pravo brdo (brdašce – 130 metara) je Monmart, čuveno stecište boema i umetnika u 19. i 20. veku. Na samom vrhu je izgrađena ova bazilika Sacré-Cœur ili bazilika Svetog Srca (Isusa Hrista).
Izgrađena je u spomen žrtvama Francusko-Pruskog rata; sama gradnja je trajala poprilično dugo: od 1875 do 1914. da bi zvanično bila osvećena posle I svetskog rata, 1919. godine.
Osnovni arhitektonski stil je rimsko-vizantijski, mada mnogi stil ove bazilike nazivaju kičem – zbog mešanja raznih pravaca i ideja. Meni se dopala, kao upečatljiva građevina na savršenom mestu – nad celim Parizom.
Ostalo
Pošto je post ionako predug, ovde ću samo navesti reference, a vi se već snađite kada ih budete obilazili:
- Notre Dame (“Naša Gospa”) – Prelepa gotska katedrala je nezaobilazno mesto za nas turiste. Izuzetnih kontura i staklenih mozaika, cela katedrala je izuzetno upečatljiva. Ispred same katedrale se nalazi francuska “Nulta tačka” (zvanični centar grada Pariza i mesto od koga se mere razdaljine u Francuskoj)
- Rodenov muzej – pored same zgrade muzeja i veliki vrt oko samog muzeja je izložbeni prostor sa velikim brojem Rodenovih skulptura, uključujući Mislioca i Vrata pakla.
- Ile de la Cite i Ille Sant-Louis – dva prirodna ostrva na Seni; la Cite – mesto početka Pariza i parižana i lokacija za Notr Dam
- Sorbona i Latinska četvrt – jako simpatičan kraj sa puno kafića i restorana
- groblje Pere Lachaise
Na kraju
Ako imate načina/mogućnosti, obavezno Pariz – sem ako niste apsolutni namćor i ne-hedonista, nema šanse da ne uživate 🙂
Za video pregled grada toplo preporučujem Aurorine Avanture – Pariz – deo prvi i Aurorine Avanture – Pariz – deo drugi 🙂 a za još nešto slika prošetajte Pariz Flickr albumom.
Na kraju, posebna zahvalnost Peđi The Bloggeru za inicijalne savete oko Pariza i šta posetiti 🙂
Nedavno sam primio simpatičan mail a 
Film za ovaj vikend je 