Kućni budžet ili plan potrošnje (upravljanje novcem)

Jedno od mojih kućnih dužnosti je upravljanje porodičnim budžetom – nimalo lak, možda i najteži zadatak koji imam 🙂

Kako sam jako sklon da koristim digitalno u svakodnevnom životu (ponekad i prekomerno) možete samo misliti šta sve nisam probao za ovo: od knjige računa, Excel-ova, Microsoft Money programa, online budget programa / websajtova … Sve, ili barem veliki deo.

Početak je bio kao i kod svih kućnih budžeta – pokušavao sam da za svaku najsitniju kategoriju odredim koliko mogu potrošiti od mesečnog prihoda. Procena se zasnivala na istoriji i “osećaju”, i naravno, uvek je bila netačna 🙂 To je takođe zahtevalo i da pratim, vrlo pomno i uz ogroman utrošak vremena, svaki napravljeni trošak – recimo da račun iz Hipermarketa razbijem po kategorijama (o da, i to sam radio, preko godinu dana) – možete misliti koliko je to zahvalan i inspirativan posao 😉

No, iskustvo (godine) čine čuda 🙂 Od “razbij ovaj račun iz Hipermarketa po kategorijama i unesi u MS Money” sam stigao do vrlo jednostavnog Google Sheet dokumenta u kome vodim godišnji budžet.

U nedostatku boljeg izraza, ovaj način vođenja sam nazvao “plan potrošnje”.

Plan potrošnje

Kao i kod svakog finansijskog plana, i ovaj plan se svodi na jednostavnu metodologiju – ulaz / izlaz: šta se prihoduje u porodici i na šta se troši.

Opet, kao što kažu – đavo je u detaljima – svako vođenje budžeta se može tako predstaviti 🙂 sa manje ili više uspeha u realizaciji. No, da počnem sa detaljima:

Ulaz: jednostavna priča – suma svih mesečnih prihoda (= dve plate).

Izlaz je već druga priča – zastupnik sam “koverta” metodologije – na početku meseca (ili kada već novac stiže u porodicu) odvojite iznose u “koverte” po kategorijama, a ono što ostane, trošite za operativne (dnevne troškove).

Pri tom, naravno, to ne moraju da budu (i nisu) prave fizičke koverte – to su prosto samo redovi u Google Sheet-u.

Troškove delite u tri grupe prema tipu i periodičnosti potrošnje:

  1. Fiksni mesečni troškovi
  2. Troškovi na duži period (kvartalno, polugodišnje, godišnje…)
  3. Operativa (sve ostalo što nije definisano u prethodne dve stavke)

Fiksni mesečni troškovi

Prvi korak je spisak svih fiksnih mesečnih obaveza. Pri tom ne mislim na fiksni iznos, već na to da će se pojaviti svakog meseca, sa istim ili sličnim iznosom.

Primer kod nas:

  • Vrtić
  • Infostan (komunalije)
  • Struja
  • Fiksni telefon
  • Mobilni telefoni
  • Internet
  • Kablovska (D3i)
  • Mesečna štednja za ne-mesečne troškove *

Troškovi na duži period

Naravno, nisu svi troškovi mesečnog tipa; tu su i sve obaveze koje su ređe frekvencije – godišnje, polugodišnje, kvartalno …

Primer kod nas:

  • Nova godina / Božić
  • Rođendan za klince
  • Godišnjice
  • Sezonska kupovina odeće
  • Letovanje
  • Porez na stan
  • Pretplate / članarine / software
  • Registracija / tehnički / osiguranje za kola

U zavisnosti od iznosa / učestalosti, ova kategorija formira neki iznos koji treba uštedeti mesečno – to je ona “*” od fiksnih mesečnih troškova.

Topla preporuka je da taj izračunati iznos za ne-mesečne iznose držite na posebnom računu (recimo kao što je Telenor štedni račun) ili barem na računu partnera – sama činjenica da nije odmah na raspolaganju već je potrebna (makar i minimalna akcija) će vas naterati da razmislite i odustanete (nadam se 🙂 ) pre nego li posegnete za tim u nenamenske svrhe 🙂

Postupak je, odavde, očigledan:

  • na početku meseca unesete ukupan iznos para na raspolaganju (prihod plus eventualni ostatak od prošlog meseca – zelena polja)
  • izmenite / promenite iznos “fiksnih” nameta – pri tom najviše mislim na dodavanje novih ili brisanje nevažećih – sitne promene u iznosu (za Infostan, telefon i slično) nisu potrebne – u masi će to biti zanemarljivo i obično će se poništiti između raznih kategorija (svetlo crveno)
  • odvojite deo za ne-mesečne troškove (tamno crveno)
  • Markirajte svaki put kada neki od fiksnih troškova “prođe”
  • Svaki ne-mesečni trošak plaćate iz “specijalnog” računa a ne iz operative

Google Sheet ima i malecnu formulu koja daje procenu “Operative” u zavisnosti od dana u mesecu – ovo je korisno da bi pratili potrošnju i reagovali ako je preterana.

Ovaj sistem koristim godinama i izuzetno dobro me služi. Neke od prednosti koje se ne vide odmah:

  • Sama administracija je minimalna – svodi se na markiranje da je neka obaveza plaćena
    • Gledajte da što više tih mesečnih obaveza automatizujete (recimo preko trajnog naloga) – ne gubite vreme na bilo šta što mašina može da odradi za vas
  • Imate keša ako hitno / neplanirano zatreba (“specijalni račun”) – naravno, obavezni ste da rezervu vratite na potreban nivo čim vam dođe priliv
  • Ako dobro planirate, jako su male šanse da padnete u iskušenje podizanja kredita (sem za naravno dve ogromne stavke – kola i stan)
  • Ako je iznos za Operativu premali iz meseca u mesec – ili treba da povećate prihod ili da razmislite o smanjenju neke od potrošnih kategorija

Naravno, sem želje da se uštedi / kontrolišu troškovi, svakako je potrebna i disciplina i to u najmanje prvih 6 meseci – jednom kada vam to pređe u naviku, biće mnogo lakše 🙂

Da ne zaboravim, evo ga Google Sheet.

Kako je deljenje namešteno na “View”, toplo preporučujem da odmah napravite kopiju za sebe:

Sheet - Make a Copy

Sva objašnjenja sam stavio u sam dokument, ali ste vi naravno slobodni da postavite sva pitanja u komentarima 🙂

Srećno vođenje budžeta 🙂

Komentar 1: za početak, OPERATIVU možete staviti kao razliku između celog prihoda i E2 (svih mesečnih rashoda); ako bude ostajalo na kraju meseca, polako smanjujte iznos operative sve dok ne bude tu negde.

Telenor banka

Tehnologija je tu da vam pomogne, uštedi vreme i smanji stres, pogotovo oko svakodnevnih, običnih stvari.

U tome izbor vaše banke može da vam mnogo pomogne ali, pogotovo i kod nas, odmogne – kod banaka koje recimo na klijente gledaju na nužno zlo 😉 koje im doduše daje masne zarade preko kamata i kredita.

Na sreću, tu je konkurencija – bara je i dalje mala (Srbija), sve više je krokodila (banaka) tako da mora da postoji nešto što vas odvaja, bilo za usluge (= manja kamata na kredite) bilo na celokupni pristup klijentu i davanju servisa.

Continue reading Telenor banka

BusPlus android aplikacija – pažljivo sa korišćenjem

Android BusPlus aplikacija Hm, gospoda iz BusPlus-a su baš rešila da mi se zamere 🙂 Prvo su me naterali da radim validaciju kartice svaki bogovetni put (iako imam mesečnu povlasticu), onda su pokušali silom da me nauče kako se koriste vrata na autobusima a onda i da prete ukidanjem nerentabilnih linija (“JAVNI” – društveno dobro A NE “PROFITNI”).

Na kraju su počeli da naplaćuju USSD upit preko mobilnog za obaveštenje oko dolaska linija.

Doduše, u isto vreme su objavili i Android BusPlus aplikaciju koja bi te upite trebala da realizuje bez naplate.

Iako nije savršena (zna da se zaglupi i u 5 minuta ubije bateriju), radila je posao. “Radila” jer sam danas dobio obaveštenje o novoj verziji aplikacije. “Obaveštenje” a ne automatsko osvežavanje znači da je aplikacija promenila spisak dozvola koja traži od telefona. Otvorim detalje i ima šta i da vidim:

BusPlus - nova privilegija

Na samom Play @ Google kaže za ovu privilegiju:

ДИРЕКТНО ПОЗИВАЊЕ БРОЈЕВА ТЕЛЕФОНА
Дозвољава апликацији да позива бројеве телефона не тражећи дозволу од вас. Злонамерне апликације на тај начин могу да задуже телефонски рачун упућивањем непланираних позива.

E sad, nije da sam paranoičan, ali sam poslao mail BusPlusu sa zahtevom za razjašnjenje; ako odgovore, okačiću ovde – do tada, uzdržite se od korišćenja aplikacije ili ostanite na staroj verziji – što je sigurno, sigurno je, pogotovo u Srbiji 🙂

UPDATE 29.09.2012 – Dobio sam odgovor, evo ga:

Poštovani gospodine Vesiću,
Postoji besplatan USSD poziv za aktiviranje aplikacije koji se pokreće samo jednom kad se aplikacija instalira prvi put(zamena za prošlu SMS aktivaciju).
Ako neko već ima instaliranu aplikaciju, ovaj poziv se neće nikada izvršiti jer je korisnik već aktivirao aplikaciju putem SMS-a. Nikakvi pozivi neće biti upućivani
Tako da ne treba da brinete.

Sad, ako niste podozrivi, uradite update 🙂 Ja sam nastavio da ih smaram da uklone ovu privilegiju.

E lako li je … do kupovine :-)

Lako li je e-shop UniverexportaKao i većini u ovom ludom vremenu, jedan od najvećih problema i meni je slobodno vreme.

Dodajte na to da mrzim kupovine bilo kakve vrste 🙂 i da sam poklonik svega digitalnog (knjiga, plaćanja računa, pametnih telefona …) pa ćete već naslutiti čemu ovaj post vodi 🙂

Naime, jedna velika obaveza (u smislu vremena, vucaranja gomile poteških kesa i generalnog nerviranja za čekanje na suhomesnatim, čekanje na mesu, čekanje na kasi) su obično dvonedeljne kupovine po nekom od hipermarketa.

Iako sam stalno rešavao da probam http://shop.maxi.rs/ uslovi i komentari po forumima (cene artikala, najmanje 4,500 dinara, razni problemi kod isporuke proizvoda iz frižidera) mi nikako nisu pomagali u toj odluci.

No, pred jednu veliku kupovinu sam naleteo na “E lako li je” kompanije Univerexport i od tada imam jedan veeeeliki problem manje 🙂

  • Možete naručiti danas za danas (dva termina isporuke dnevno)
  • Isporuku rade i nedeljom
  • Limit za isporuku je samo 1,500 dinara
  • Cene su u proseku barem 10% niže od Maxija
  • Sve akcije u prodavnicama važe i na sajtu, naravno
  • Vrlo su ljubazni i korektni, i spremni na sve ustupke
  • Prihvataju sva sredstva plaćanja

Naravno, ništa nije savršeno (sama aplikacija za naručivanje bi mogla da se ispegla) ali i ako primetite neki problem, slobodno im pišite – na mail uredno i ažurno odgovaraju.

U svakom slučaju, probajte, ne košta ništa (isporuka je za sada potpuno besplatna) a možda se rešite jedne sasvim smorne obaveze 🙂

Dodatak: trenutno isporučuju u sledećim gradovima: Beograd, Novi Sad, Vršac i Subotica.

Velika Infostan pljačka ili?

Jedan od mojih redovnih mesečnih zadataka je i plaćanje računa. I taj, kao i većinu drugih ponavljačkih (dosadnih) poslova sam poprilično automatizovao: od bar-code čitača za pozive na broj do korišćenja elektronskog plaćanja pa sve do elektronskih računa gde god je to moguće.

Uz to naravno idu i šabloni za plaćanje računa preko elektronskog bankarstva Unicredit banke (koje je inače odlično).

Prilikom ovomesečnog plaćanja (januarski računi) primetih čudnu stvar: ciljni žiro račun za Infostan se razlikuje od svih prethodnih meseci. Doduše, nije čudno da firme s vremena na vreme menjaju banke gde drže žiro račun, ali na (klasičnu srpsku) paranoju dodaje i sam izgled računa:

Infostan: problematični račun
(klikni za veću sliku)

  1. Precrtan je račun na levoj strani
  2. Novi žiro račun je od druge banke
  3. Dodatna identifikacija ispod PAK koda

Ne budi lenj, skinem PDF verziju računa sa http://online.infostan.co.rs/Upit/ i imam šta i da vidim:

Infostan: račun sa sajta
(klikni za veću sliku)

  • Stari žiro račun
  • Nema nikakvih precrtavanja ili dodavanja

Sad, za ovo sigurno postoji savršeno logično objašnjenje – ili je administracija zabrljala ili je “pao sistem” ili …

No, da pustim malo mašti na volju:

  • Zamislite da u okviru Infostana postoji dobro organizovana (kriminalna) grupa
  • Zamislite da je ta grupa u stanju da se umeša u finalni deo Infostan procesa, štampanje računa (po svemu ostalom, ova dva računa su identična)
  • Zamislite da, po nekom algoritmu, svakog meseca određen broj beograđana (možda je broj 3 na uplatnici evidencija 🙂 ) dobije uplatnice sa drugim žiro računom

Zar to ne bi bila savršena prevara, sa jako malo rizika (koliko fanatika zaista proverava žiro račun pre uplate)? Uzgred bi i objasnilo one “ja sam sigurno platio račun, kako ga nema?” – nema ga jer su pare otišle na drugi žiro račun.

Verovatno sam se previše zamislio 🙂 Pre nego li prijavim ovo Odeljenju za privredni kriminal, poslao sam mail Infostanu sa zahtevom za objašnjenje. Kad / ako ga dobijem, objaviću ga ovde.

UPDATE 08.02.2012, 12h: Dobio sam odgovor od Infostana gde su oba računa legitimna i da je “prešarani” zbog “tehničkih problema”. Ipak ću da uplatim na stari 🙂

UPDATE 08.02.2012, 16h: Važeći žiro-računi za Infostan (od onih 27 iz komentara) su po kolegama iz Infostana: 245-765-67, 160-34655-95, 355-0003200125791-15

VIP – druga priča sem u romingu – tamo nema priče

Zamislite da živite u Srbiji (dobro, to ne moram da zamišljam 🙂 )

Zamislite da rešite da nekim dragim ljudima obezbedite telefon i neku laganu post-paid tarifu, tako da nema preterane brige o tome koliko se i ko zove, a opet, da troškovi budu na razumnom nivou.

Prošetate kroz radnje (cela) tri mobilna provajdera: MT:S – katastrofa podrška; Telenor – skup; VIP – novi, bori se za svakog korisnika, izgleda kao pravi izbor.

Super, izaberete VIP i neku početnu tarifu, recimo Postpaid 60. Naravno, kao i uvek, i uvek pogrešno, ne čitate bolno sitna slova i sve članove ugovora prilikom zasnivanja pretplatičkog ugovora.

Meseci prolaze, pokrivenost u mestima van Beograda bi mogla da bude i bolja, ali za oko 500 dinara dobijate relativno pristojnu mobilnu uslugu.

Dođe leto i vama draga osoba odluči da ode (čak!) do Hrvatske.

Posle 10-ak minuta razgovora i nekoliko razmenjenih SMS-ova – osoba je nedostupna! Sa drugog lokalnog telefona dobijate info da je telefon / broj privremeno isključen.

Okrenete telefon korisničkog servisa da bi saznali da je u pitanju “Netipični saobraćaj, znate, isključena je po članu 14. Dovoljno je da uplatite ono što je potrošeno, a bogami i mnooogo preko toga, i mi ćemo, danas / sutra / prekosutra ponovo uključiti broj”.

Pokušavam da saznam koja je prednost postpaid ugovora ako za svaku iole veću potrošnju moram UNAPRED da uplaćujem novac i dobijam objašnjenje “da je to za moju zaštitu”. Tu mi već ide crno preko očiju – kao da nije dovoljno što mi ne daju uslugu već me i vuku za nos 🙁

Čuveni član 14. zvuči ovako:

Član 14
Netipični saobraćaj i ograničavanje usluge

14.1.
Netipični saobraćaj je svaki saobraćaj čiji obim znatno (više od 3 (tri) puta) prelazi obim saobraćaja savesno ostvarenog u proteklom periodu i/ili saobraćaj koji uključuje pozive sa prosečno jednakim trajanjem koji su obavljeni 5 (pet) ili više puta u proteklih 12 (dvanaest) sati sa istim servisnim brojem, ili bilo koji drugi saobraćaj čiji obim znatno premašuje dnevni, nedeljni ili mesečni obim saobraćaja koji je Vip utvrdio radi zaštite interesa Pretplatnika (tj. suzbijanje prevare).

14.2.
U slučaju netipičnog saobraćaja, a nakon prethodnog obaveštenja u vezi sa tim, Vip će biti ovlašćen da od Pretplatnika zahteva obezbeđenje naplate ili će imati pravo da momentalno ograniči svoje Usluge u cilju sprečavanja nastanka štetnih posledica, kao i zaštite korisnika u skladu sa članom 15 dole. Svrha ovih informacija je da se zaštite interesi Pretplatnika.

Naravno, pokušaji da im objasnim da roaming nije prevara, da oni znaju da je pretplatniku u romingu svaka usluga po daleko većim cenama i da je ovakav uslov neprimenljiv i da je na kraju krajeva razlog zbog čega sam uzeo post-paid model (= ne brinem o troškovima unapred) su uzaludni. Takođe, zahtev da mi objasne koje to moje interese štite dok mi:

  • Uzimaju pare unapred, kako potrošene, tako i procenjene
  • Blokiraju pretplatnički broj dok ste u roamingu

je naišao na potpuno nerazumevanje na VIP strani.

Izbegavajte VIP; njihovo jevtino je vaše skupo; uzmite Telenor – skupi su, ali dobijete uslugu koju platite i ne gubite živce na stvari koje su u najmanju ruku degradirajuće.

Ko tebe spamom ti njega zakonom

Od kada je i kod nas krenulo sa (kakvom / takvom) internet prodajom i (što je još gore) marketingom, neretko nađem 5 – 10 mailova dnevno gde se svašta nešto reklamira, prodaju Dell Boy proizvodi ili neverovatni načini za jednostavnu zaradu.

Ja mrzim spam. Mrzim da ionako ograničeno vreme trošim na čitanje bezvredne pošte – ako mi usluga / proizvod treba, naći ću vas na webu i ja kontaktirati. Nema vas na webu? O tome ste ranije trebali da mislite.

Elem, da se vratim temi: spamu / neželjenoj pošti.

Vrlo često se u tim mailovima nalazi i link za odjavu i/ili mail adresa za tu namenu. Vrlo često, niti jedno niti drugo radi bilo šta.

Imate nekoliko opcija: da napravite filter koji će poruke od takvih pošiljalaca automatski da briše (recimo) ili da se poduhvatite malo ozbiljnije akcije. Naime, iako stidljivo, čak se i naš zakonodavac potrudio da uvede neke sankcije za ovakve situacije. Ako se desi da vas neko zasipa non-stop neželjenom poštom, preporučujem da odete na sajt, pokupite sve e-mail adrese koje vam se čine bitnim za ovaj problem i pošaljete im mail sledeće (ili slične) sadržine:

Poštovanje.
 
Molim Vas da uklonite sledeću adresu xxxx@xxx.xxx sa svih Vaših marketing lista.
 
U protivnom, moraću da preko advokata pokrenem legalnu akciju protiv Vas, kao nekog ko neovlašćeno i bez prethodnog odobrenja reklamira proizvode i usluge preko elektronske pošte (Zakon o oglašavanju, član 9, Zakon o elektronskoj trgovini, član 8, Zakon o zaštiti potrošača, član 25 i Zakon o elektronskim komunikacijama, član 118 i 138.)

(kao pojačanje, može se dodati i Zakon o trgovini, član 18)

Za referencu, evo tih interesantnih članova:

Zakon o oglašavanju, član 9

Oglasna poruka ne može da se uputi pojedinačno određenom licu, ako je ono jasno izrazilo volju da mu se ona ne upućuje.

Nije dopušteno oglašavanje slanjem nenaručene robe, kao ni direktnim obraćanjem licu na javnom mestu ako je određeno lice jasno izrazilo volju da mu se ne može obratiti i ako takvo obraćanje nije u skladu sa propisanim uslovima i načinom oglašavanja.

Zabranjeno je oglašavanje slanjem oglasnih poruka putem pozivnih sredstava sa i bez ljudskog posredovanja, putem telefaks uređaja ili elektronskih poruka, bez saglasnosti primaoca oglasne poruke.

Zakon o elektronskoj trgovini, član 8

Korišćenje elektronske pošte u svrhu slanja netražene komercijalne poruke, dozvoljeno je samo uz prethodni pristanak lica kome je takva vrsta poruke namenjena, u skladu sa zakonom.

Zakon o zaštiti potrošača, član 25

Oblici poslovanja koji se bez obzira na okolnosti pojedinačnog slučaja
smatraju nasrtljivim poslovanjem jesu:


3) višestruko obraćanje potrošaču, protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom komunikacije na daljinu, osim radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora;

Zakon o elektronskim komunikacijama, član 118


Korišćenje sistema za automatsko pozivanje i komunikaciju bez ljudske intervencije, faks uređaja, elektronske pošte ili drugih vrsta elektronskih poruka, radi neposrednog oglašavanja, dopušteno je samo uz prethodni pristanak korisnika, odnosno pretplatnika (primalac).

Ako je fizičko ili pravno lice, prilikom prodaje svojih proizvoda ili usluga, pribavilo neposredno od primaoca njegove kontakt podatke i pristanak na upotrebu tih podataka u svrhe neposrednog oglašavanja, ima pravo da ih upotrebljava radi neposrednog oglašavanja svojih sličnih proizvoda ili usluga, pod uslovom da primaocu obezbedi mogućnost prigovora takvoj upotrebi kontakt podataka, na jednostavan način i bez naknade.

Zabranjeno je neposredno oglašavanje kojim se netačno prikazuje ili prikriva identitet pošiljaoca elektronske pošte ili drugih vrsta elektronskih poruka, kao i neposredno oglašavanje koje ne sadrži naznačenu elektronsku adresu, odnosno broj telefona, putem koga primalac može bez naknade da zahteva sprečavanje daljeg slanja oglasnih poruka.

I da, da ovo ne bude samo pucanje u prazno – na osnovu gornjeg, svaki advokat (uz sitnu naknadu, to su ipak advokati 🙂 ) može da vam sastavi podnesak / tužbu – verujte da ni jednoj firmi, pogotovo manjoj, neće biti prijatno kada joj stigne plavi koverat i da će sledeći put pristupiti ovom delu reklamiranja daleko savesnije. Znam, iz iskustva 🙂

Ilustracija skinuta sa stock.xchng

Update: Zahvaljujući Slobodanu Markoviću, dodao sam i deo za Zakon o elektronskim komunikacijama

BusPlus – plus ili minus za GSP Beograd?

BusPlus sistem karata u GSP "Beograd"Od kraja ove godine, Gradsko saobraćajno preduzeće “Beograd” uz podršku Grada Beograda uvodi novi, moderniji elektronski sistem karata i naplate: BusPlus.

Novi sistem ima mnogo prednosti u odnosu na stari: praćenje vozila i (nadam se) tačna informacija o dolasku sledećeg vozila, beskontaktne kartice koje se izdaju na velikom broju lokacija u gradu (MT:S poslovnice), oko 800 mesta gde možete (jednostavno) dopuniti tu istu karticu pa čak i neke pogodnosti od strane partnera BusPlus programa (ERSTE Banka i MT:S).

Kao neko ko obožava digitalno i kao redovni korisnik radničke markice – karticu izvadio odmah 🙂 (lepo se ošišajte / sredite, pošto, opet naravno, ne mogu da pročitaju sliku iz lične karte nego vas slikaju na licu mesta). Doduše, malo sam se razočarao kada sam saznao da će sistem startovati “kasnije” (krajem godine / početkom sledeće) i da do tada treba da nosim novu karticu sa starim tipom markica. Nije nego; nosiću povlasticu sve dok je ne ukinu.

Na stranu ta sitnica, no na sajtu sam primetio nešto što će itekako uticati na moju svakodnevnu udobnost korišćenja GSP-a:

Personalizovane kartice se moraju validirati prilikom ulaska u vozilo (Check In).”

Praktično, čak i sa mesečnom kartom, moraću da jurim aparat koji radi (svi znamo kako su prošli oni “komplikovaniji” aparati i kako je radio 1 od 3 u vozilu) i da validiram karticu. Glavna udobnost markice (uđem u vozilo i ne mislim) se ovim praktično briše.

Naravno da sam odmah napisao mail na info@busplus.rs i požalio se na ovu činjenicu i dobio (na žalost, očekivani) nemušt odgovor “tako će da se radi po novom”.

Stvarno šteta; opet propuštamo priliku da se neke bitne, infrastrukturne stvari odrade kako treba (rade se retko, pa nije zgoreg promisliti o problemima sa svih strana) već stanemo na 3/4 puta. I dalje je važniji sistem od korisnika tog sistema koji na kraju krajeva, plaćaju tu uslugu.

Što je najgore, ovo je barem lako promeniti – sistem nije startovao a iza svega je softver. A softver se menja očas posla, bez novih ulaganja.

A gde ti je kapa?

Porezi, doprinosi, država i miVećina ljudi koja me zna tvrdi da sam (previše) organizovan 🙂

Ne mogu reći da nisu u pravu, jer mi je jedna od pasija (hobi? psihološki problem? 😛 ) automatizovati sve živo i smanjiti utrošeno vreme na gluposti i repetitivne radnje.

Gornji spisak uključuje i trivijalije kao što su plaćanje računa; od odvajanja novca unapred, pa sve do programčeta koje mi pomaže da račune platim sa što manje / nimalo grešaka, verujem da sam jedan od prvaka kada do plaćanja dođe.

Tim pre sam bio iznenađen kada je stigla plava koverta od Poreske uprave, sa opomenom na (nezanemarljivu) sumu od 12,200 din, štampano 30/11/2010 sa rokom od 5 dana za naplatu (primljena sredinom decembra).

Još je interesantnija struktura same opomene:

Vrsta javnog prihoda: Doprinos za PIO za samostalne delatnosti
Glavni dug: 3,094.56 din
Kamata: 9,106.01 din
Ukupan iznos: 12,200.57 din

Na sam pogled na kamatu koja je 3x glavnica dobio sam blagu vrtoglavicu i trenutnu želju da posetim odgovorno lice 😉 Rečeno-učinjeno: počinje putešestvije zvano “državna administracija je gora i od tebe Dejane“.

Okrenem telefon kontakt centra Poreske uprave (0700 700 007) i saznam da za taj slučaj moram da idem lično u odgovarajuću filijalu. Dobro:

Odlazak prvi: saznajem više stvari:

  • Radi se o doprinosima za firmu koju sam imao davne 1996. i koja je zatvorena 1997. (pre 13 godina)
  • Naplata svih poreza apsolutno zastareva posle 10 godina, ali naplata doprinosa nikada ne zastareva
  • Odgovorno lice za moj slučaj je na bolovanju
  • Za daljni tok priče mi je potreban listing od 1997. do 2010. – ide poseban zahtev, “dođite sutra za listing”

Odlazak drugi:

  • Podižem listing za 13 godina – potpuno beskorisna gomila papira; ne postoji kolona niti način da saznam tačan trenutak nastanka duga za PIO
  • Odgovorno lice za moj slučaj je i dalje na bolovanju – dobijam savet da sačekam nedelju dana pa ponovo dođem (sredina decembra je) jer “tužba sigurno neće biti podignuta”

Odlazak treći:

  • Odgovorno lice za moj slučaj je i dalje na bolovanju – šetam se do (vrlo grubog i neprijatnog) načelnika koji mi ne daje nikakve korisne informacije
  • Naletim na saborca na hodniku koji mi daje vrlo korisne informacije:
    • Neće te tužiti (odmah), ali ti kamata teče svakim danom suludim tempom
    • Šanse da dođeš do dokumentacije i pokažeš da nisi u pravu su nikakve
    • Plati, jednostavnije je

Iako se gnušam predaje bez da je dokazano da nemam gde dalje 🙂 odlučim da je pametnije da platim i uštedim vreme i nerviranje; tako se i desi – platim ceo iznos 29.12.2010.

No, znajući “kvalitet” rada naših državnih službi, stavim sebi podsetnik da proverim danas da li je uplata regularno uknjižena i da li sam izmirio sve dugove.

Rečeno – učinjeno: okrenem telefon, dobijem odgovorno lice (izlečio se čovek, bar nešto) i krenemo sa pričom. Rezime:

  • Budžet je potpuno prazan, pa su dobili direktivu da iskopaju sve i svja što je moguće naplatiti i to brzo
  • Uplata je legla istog dana kada sam i platio (kraj decembra)
  • Na žalost, rok od 5 dana teče od dana štampanja opomene a ne od dana prijema!!!
  • Stoga, dugujem još 230 dinara na račun kamate … na koji ide kamata
  • Bolje da uplatim još 250 dinara, “da ne mislim”

Uplatio 250 dinara. Zemljo Srbijo 🙁

Sada znam kako se vuk osećao u vicu “A gde ti je kapa?”. Samo što ovo nije vic, no pravi život …

*Slika: Renjith Krishnan / FreeDigitalPhotos.net

PTT KDS PayTV – dve godine posle

Moja iskustva kako sa PTT-om kao internet provajderom, tako i sa PTT KDS-om kao kablovskim provajderom su, blago rečeno, loša.

Na žalost, što se KDS-a tiče, većina stanara zgrade je izabrala njih za kablovskog provajdera (starija populacija, a ovo je “državno” preduzeće) davno pre nego što smo se mi doselili.

Na sreću, kod nas se TV ne gleda koliko u prosečnoj srpskoj porodici (5 sati); moja vrsta zabave je radio.

No, to nikako ne znači da ne volim da pogledam dobar film ili dobru obrazovnu emisiju, kao i da eksperimentišem sa digitalnim tehnologijama 🙂

Tako sam, ponukan smanjenjem cene instalacije (na 1,500 din), odlučio da probam PayTV PTT KDS-a – prvenstveno zbog kanala kao što su Discovery Science i Da Vinci Learning.

Prijava za PayTV je jednostavna – okrenete telefon, ostavite podatke i za nekoliko dana dođe monter sa uređajem i “instalira” ga (poveže). Od montera sam saznao mnoštvo stvari: da je vrlo mali broj PayTV pretplatnika, da je ekipa za montiranje on jedini 🙂 🙂 kao i da je PayTV u testnoj fazi bio preko godinu dana!

Digitalna televizija?

Mnoštvo je nedoumica oko toga da li je PayTV (i slične usluge ostalih televizija) zaista digitalna televizija ili ne. Da bi dao odgovor na ovako pitanje, prvo treba da se dogovorimo o značenju pojma “digitalna televizija”.

Uprošćena šema prenosa satelitske ili zemaljske televizije preko kabla izgleda otprilike ovako:

Uobičajeni pojam “Digitalne televizije” podrazumeva da je signal od prijema (1), preko obrade u KDS centru (2) do distribucije (3) u digitalnom obliku (obično MPEG2 kodiranje signala). Na samom prijemu (4) SetTop box (uređaj koji radi otključavanje signala) može prevesti digitalni signal u analogni (koji se obično vodi na SCART ili kompozitni ulaz televizora). Ovde se radi o SDTV (Standard Definition TV), gde je rezolucija slike maksimalno 720×576 tačaka (kod PAL sistema – kao kod nas).

No, sada pod pojmom “digitalna televizija” se obično podrazumeva High Definition TV (HDTV), gde se HDTV signal šalje od satelita do korisika i gde je i prijem slike u televizoru (4) digitalni – kroz HDMI ili DVI ulaz (svi noviji LCD/Plazma televizori imaju HDMI ulaze).

U HDTV slučaju dve najčešće rezolucije za prikaz slike su 1280×720 – 2,2 puta bolje od SDTV (gde prodavci televizore sa ovom maksimalnom rezolucijom zovu “HD Ready“) i puna rezolucija 1920×1080 (gde prodavci televizore sa ovom maksimalnom rezolucijom zovu “Full HD” ili 1080p) koja je 5 puta kvalitetnija od maksimalne SDTV rezolucije.

Odgovor u slučaju PayTV PTT KDS je: digitalna televizija standardnog kvaliteta (do 720×576). Kvalitet kanala je pristojan, bolji od analognih svakako; neki su izuzetno dobri (HBO) dok je kod nekih vidljiv šum (VH1 Classic).

Set-top box, uređaj za dekodovanje koji se sada dobija je TehniSat DIGIT MF4-K.

(koliko je meni poznato, u Beogradu samo dva kablovska provajdera imaju nešto kanala u pravoj HD rezoluciji: Radijus Vektor i SBB sa po 5 – 6 kanala)

Programska šema – paketi

Najslabiji deo priče; naime, uopšte nije jasna filozofija kako se došlo do spiska ovih kanala (sumnjam da je bilo “šta je najjevtinije”); takođe, ima samo nekoliko kanala koji su dostupni i u standardnoj (analognoj) kablovskoj ponudi, tako da ste prinuđeni da žonglirate između analogne TV i PayTV (ili da imate kvalitetniji univerzalni daljinski).

Celokupna ponuda je podeljena u tri paketa: Mega, Filmski i 18+ paket.

Mega paket

Ovo bi trebalo da predstavlja osnovni paket – mešavinu koja bi trebala da pokrije ukuse najvećeg broja gledalaca (onih koji su spremni da plate). Doduše, ako vam sport ili francuski nisu u krvi, teško 😉 U svakom slučaju, evo trenutnog sadržaja:

Obrazovni

Meni najinteresantniji kanali:

Muzika

Odlični kanali kao pozadinski šum (bez potrebe da gledate TV):

Razno

  • Baby TV – program za najmanje 🙂 Jarke boje, umirujuća muzika i smešni likovi – taman da ih drži zaokupljene dok vi nešto drugo radite
  • Jim Jam TV – opet za klince, ali nešto starije; na engleskom, bez prevoda.
  • BBC Entertainment (dostupan i u analognoj varijanti)
  • France 24 – kanal sa vestima [francuski]
  • Hustler TV – porno kanal, zaštićen kodom; iako će se većina muške publike barem nasmešiti na ovakvu vrstu zabave 😉 Hustler TV je poprilično dosadan i neinventivan kanal ove vrste.

Sportski

Meni neinteresantna oblast, ali da ipak nabrojim:

Filmski paket

Filmski paket čine samo dva kanala: HBO i HBO Comedy.

Kvalitet signala je dobar; lako ćete naći nešto za sebe na oba kanala. Ovaj “paket” (teško da su dva kanala paket, ali ‘ajde) je možda još i najvredniji deo KDS ponude.

Na kraju

Da li ova dva paketa (Mega + Filmski) vrede dodatnih 750 dinara mesečno? Pa, zavisi od vaših potreba – ako ste ovisnik o sportu, verovatno. No, ako televizor gledate s mene pa na uštap, verovatno ne – sve dok se ne uključe atraktivniji kanali (kao recimo SciFi ili Da Vinci Learning), pojave svi kanali koji su dostupni na analognom kablu kao i uvede elektronski program kanala (EPG – Electronic Program Guide) ova cena je preskupa za datu uslugu.

To vas naravno ne sprečava da probate PayTV – ugovor je lako raskinuti 🙂