VIP – druga priča sem u romingu – tamo nema priče

Zamislite da živite u Srbiji (dobro, to ne moram da zamišljam 🙂 )

Zamislite da rešite da nekim dragim ljudima obezbedite telefon i neku laganu post-paid tarifu, tako da nema preterane brige o tome koliko se i ko zove, a opet, da troškovi budu na razumnom nivou.

Prošetate kroz radnje (cela) tri mobilna provajdera: MT:S – katastrofa podrška; Telenor – skup; VIP – novi, bori se za svakog korisnika, izgleda kao pravi izbor.

Super, izaberete VIP i neku početnu tarifu, recimo Postpaid 60. Naravno, kao i uvek, i uvek pogrešno, ne čitate bolno sitna slova i sve članove ugovora prilikom zasnivanja pretplatičkog ugovora.

Meseci prolaze, pokrivenost u mestima van Beograda bi mogla da bude i bolja, ali za oko 500 dinara dobijate relativno pristojnu mobilnu uslugu.

Dođe leto i vama draga osoba odluči da ode (čak!) do Hrvatske.

Posle 10-ak minuta razgovora i nekoliko razmenjenih SMS-ova – osoba je nedostupna! Sa drugog lokalnog telefona dobijate info da je telefon / broj privremeno isključen.

Okrenete telefon korisničkog servisa da bi saznali da je u pitanju “Netipični saobraćaj, znate, isključena je po članu 14. Dovoljno je da uplatite ono što je potrošeno, a bogami i mnooogo preko toga, i mi ćemo, danas / sutra / prekosutra ponovo uključiti broj”.

Pokušavam da saznam koja je prednost postpaid ugovora ako za svaku iole veću potrošnju moram UNAPRED da uplaćujem novac i dobijam objašnjenje “da je to za moju zaštitu”. Tu mi već ide crno preko očiju – kao da nije dovoljno što mi ne daju uslugu već me i vuku za nos 🙁

Čuveni član 14. zvuči ovako:

Član 14
Netipični saobraćaj i ograničavanje usluge

14.1.
Netipični saobraćaj je svaki saobraćaj čiji obim znatno (više od 3 (tri) puta) prelazi obim saobraćaja savesno ostvarenog u proteklom periodu i/ili saobraćaj koji uključuje pozive sa prosečno jednakim trajanjem koji su obavljeni 5 (pet) ili više puta u proteklih 12 (dvanaest) sati sa istim servisnim brojem, ili bilo koji drugi saobraćaj čiji obim znatno premašuje dnevni, nedeljni ili mesečni obim saobraćaja koji je Vip utvrdio radi zaštite interesa Pretplatnika (tj. suzbijanje prevare).

14.2.
U slučaju netipičnog saobraćaja, a nakon prethodnog obaveštenja u vezi sa tim, Vip će biti ovlašćen da od Pretplatnika zahteva obezbeđenje naplate ili će imati pravo da momentalno ograniči svoje Usluge u cilju sprečavanja nastanka štetnih posledica, kao i zaštite korisnika u skladu sa članom 15 dole. Svrha ovih informacija je da se zaštite interesi Pretplatnika.

Naravno, pokušaji da im objasnim da roaming nije prevara, da oni znaju da je pretplatniku u romingu svaka usluga po daleko većim cenama i da je ovakav uslov neprimenljiv i da je na kraju krajeva razlog zbog čega sam uzeo post-paid model (= ne brinem o troškovima unapred) su uzaludni. Takođe, zahtev da mi objasne koje to moje interese štite dok mi:

  • Uzimaju pare unapred, kako potrošene, tako i procenjene
  • Blokiraju pretplatnički broj dok ste u roamingu

je naišao na potpuno nerazumevanje na VIP strani.

Izbegavajte VIP; njihovo jevtino je vaše skupo; uzmite Telenor – skupi su, ali dobijete uslugu koju platite i ne gubite živce na stvari koje su u najmanju ruku degradirajuće.

9 thoughts on “VIP – druga priča sem u romingu – tamo nema priče”

  1. Amen. U mobtelu od 2001, postpaid par godina nakon toga, bez vecih problema. VIP je jedno vreme imao bolje internet tarife ali to se odavno promenilo.

  2. Da ne pominjemo da ako hoces da uzmes telefon na rate moras da im ostavis cekove, umesto da normalno kao Telenor (i svi ostali provajderi u svemiru) to naplate preko mesecnog racuna…

  3. Nešto sam se interesovao po ovom pitanju i prijatelj pravnik mi je objasnio da takve stvari moraju da korisniku saopšte u pisanoj formi jer je i ugovor sklopljen tako, a ne usmeno. Dalje, pošto je u pitanju potrošački ugovor nerazumljive ili između strana sporne ugovorne odredbe se tumače u korist potrošača (po Zakonu o zašt. potro.). I na kraju, u svakom slučaju ugovor ne tumači proizvoljno devojka iz korisničkog servisa, nit njen šef, niti ja – već isključivo sud.

    Na stranu što gašenjem usluge oni krše svoje ugovorne obaveze prema potrošačima (osnovna usluga – pozivanje).

  4. Pa ovo sve i stoji na ugovoru (sa druge strane onog standardnog obrasca koji se popunjava kada se uzima usluga).

    Ne kaže se sve eksplicitno, ali član 14. i 15. ih dosta dobro pokrivaju (uključujući i davanje usluge).

  5. Potpuno isto se desilo i meni, rekoh ti već pre par nedelja. Ono što me još više približava Telenoru, čim mi istekne ugovor sa VIP-om, je činjenica da u njihovim poslovnicama od skoro plaćate proviziju za svaki račun 25 din, čega do skoro nije bilo. Ako ja neću da platim proviziju, moram da odem kod njih da mi odštampaju račun (jer sam se prijavila za on-line račun, štedimo papir, čuvamo šume i tako to…) pa da onda idem u Rajfajzen banku da platim bez provizije.
    Ne radi se o 25 din već o načinu na koji smo tretirani, zar 25 din košta muka službenika da mi naplati račun?!? Baš ne razumem njihovu poslovnu politiku.

  6. Хм, Пренеси пакети у Теленору су јефтинији — http://www.telenor.rs/sr/Privatni-korisnici/Tarifni-paketi/Prenesi-paketi/Prenesi/ — овај од 80 минута (који се преносе до три месеца унапред) кошта исто као Випов Постпејд 60. Тако да ми је чудна та одредница „скуп“.

    Е сад, имао сам и ја разних авантура са Теленором, али углавном су веома пристојни (у поређењу са осталим услугама код нас). Када сам им захтевао да искључе све рекламне поруке са 9863 (или који већ), они су заиста и блокирали тај број уз упозорење да можда нећу више добијати ни њихове системске поруке 🙂 Добро је што је сад могуће пребацивање између оператера уз задржавање броја, па потрошачи имају још један аргумент када им се нешто не свиђа код текућег оператера.

    За бебику, што се тиче плаћања, ако већ добијаш „онлајн рачун“, ваљда добијеш и позив на број (број рачуна и остало су углавном исти из месеца у месец) и то можеш да унесеш у свој систем за ел. банкарство и све завршиш од куће не трошећи ни један папир, или да сама попуниш уплатницу 🙂

    Иначе, симболична провизија тог типа се уводи баш да би се обесхрабрили људи да те услуге извршавају у пословници — то доводи до стварања гужви и пословнице се највише баве ониме што им није основна делатност, а запослени су незадовољни зато што су постали банкарски службеници.

  7. Ja neznam da li su ljudi svesni cinjenice da 50% prihoda mobilni operateri placaju vlasnicima patenata na mobilne protokole i infrastrukturu. To prakticno znaci da od svakog dinara koji potrosite razgovarajuci na mobilni telefon, pola dinara ide na placanje licence. Onda nije ni cudo sto je roaming tako skup! U ostalim industrijskim granama licence su neuporedivo jeftinije, od 1% do 3%. Licence od 25% su danas prosto nezamislive, pa cak i u farmaceutskoj industriji

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.