Blog – Page 26 – Vesic.Org

Lokalni izbori 2004, drugi krug

Eto, lokalni izbori 2004. su završeni; ne znam da li da stavim 🙁 ili 🙂

Od dva grada za koje sam lično vezan, Beograd i Aranđelovac, sam očekivao bolje ili mnogo bolje:

Beograd, grad u kome živim i grad koji volim: pobedio je moj kandidat, Nenad Bogdanović, DS. Očekivao sam bolje: zar je moguće da je samo 2% ili 10,000 ljudi odlučilo o tome da li će pobednik biti Nenad Bogdanović ili ne-daj-bože radikal Aleksandar Vučić? Ako se u jednom mestu vidi napredak i sve ono što je postignuto u poslednje 4 godine, to je upravo preporođeni Beograd – sređene ulice, infrastruktura, školski objekti. Ne želim da zvučim kao propaganda, ali zar se niko ne seća kako je izgledao ovaj grad pre 4 godine?

Aranđelovac, moj rodni grad: pobedio je radikalski kandidat Radomir Švabić; ovde ne da sam očekivao bolje, nego je ovo mnogo gore od bilo čega što sam mogao zamisliti. Kada vas stvarnost i okolina za koju ste mislili da znate nešto o njoj ovako demantuje, šta vam preostaje? Da konačno odustanete od ideje " ja poznajem svoj grad " i da je 10-ak godina odsustva dovoljno da promeni globalno lice tog grada?

Rekoh dva grada, ali ne mogu da izostavim i ovo:

Novi Sad: pobedila radikal Maja Gojković. U okolini koju sam uvek smatrao naprednom i pro-evropskom, gradonačelnik će biti radikal.

Šta misle svi ti radikalski glasači: za šta ili za koga su glasali? Za <SARKASTIČNO>zlatne 90-te<SARKASTIČNO/> kada ih je umesto hleba u prodavnicama i plate u kovertama hranila nacionalna priča crveno-crne (SPS / JUL / Radikali) koalicije? Kada su umesto fudbala gledali dnevnike o "osvajanjima srpskih teriorija do Tokija" i kada su slobodno vreme izazvano nezaposlenošću, korupcijom i totalnom degradacijom društvenog tkiva provodili na mitinzima, protestima i čuvanjima mostova (doduše, samo do sirena)?

Znam da je periodična smena levo/desno/centar orijentisanih partija normalna čak i u zemljama gde je demokratija pravilo a ne novost u društvenom životu. Znam da velike ideje najbolje zveče u praznim glavama; znam da narod (kakvo uopštavanje! "narod" je skup posebnih jedinki, svaki od njih sa svojim sećanjima i idejama, uverenjima; "narod" samo služi da se iza te zajedničke imenice kriju oni koji nemaju petlje da sami stanu iza svojih ideja) ima kratko pamćenje, ali toliko kratko?

Prosto je tragično kako svaki izbori kod mene i moje lepše/bolje polovine izazivaju razmišljanja na temu da li je pametno što smo odlučili ovde da ostanemo? Da li je kasno za odlazak negde, u Kanadu ili u neke toplije krajeve, tamo gde je briga za porodicu i bližnjeg ono važno, a ne nacionalističke ideje kojima nema mesta u 21. veku?

Razočaran sam. Koliko je ovom narodu, licima koje srećem po prevozu svakog dana dok se kotrljam ka i od radnog mesta, potrebno da shvati da su prave vrednosti porodica, kultura, istorijsko nasleđe? Da treba da budemo svoji u Evropi, sa pristojnim standardom, sa pasošima van svih crnih pa i belih lista, a ne Srbi, nebeski narod? Da Brana Crnčevič govori gluposti iako je cenjeni pisac? Da je organizacijama kao što je Odbor za zaštitu Radovana Karadžića mesto u istoriji a ne u svakodnevnici?

Srbijo, dokle bre?

RentACoder, Guru – dodatni prihod za IT profesionalce

Uobičajeno pitanje u IT vodama je kako zaraditi dodatni novac, bez peripetija koje donose dva redovna posla 🙂 U našim krajevima je to još uobičajenije pitanje 😉 Jedan od odgovora je korišćenje usluga sajtova koji se postavljaju kao posrednici između onih koji nude IT usluge i onih kojima su te usluge potrebne…

U vreme IT boom-a (1998 – 2000) broj sajtova koji su se bavili ovim poslom je bio ogroman; no, kako se IT balon tada izduvao, tako su ostali samo najiskusniji i najozbiljniji – RentACoder i Guru. Moja iskustva sa RentACoder-om su dobra, i toplo ga preporučujem kao mogući izvor dodatnog prihoda.

Prijava na RAC-u je besplatna; potrebna vam je važeća mail adresa i to je to uglavnom. Odmah po prijavi možete učestvovati u nadmetanju za jedan ili više poslova po principu aukcije: kupci ostavljaju opis posla koji treba odraditi, a onda registrovani programeri pokušavaju da osvoje posao, pokušavajući kupca da ubede da su baš oni pravi izbor i da daju najbolji odnos cene/kvaliteta rezultata.

Za posredovanje između zainteresovanih strana RAC uzima najčešće 15% ili 3 US$ (šta je veće); u slučaju da se radi o doradi starog posla, onda je ovaj procenat 10%. Tu su i troškovi isplate, o tom malo kasnije.

Kao i svuda, svaki početak je težak – pokušaću da vam pomognem savetima:

Pročitajte tekstove za kodere – pisali su ih iskusni RAC korisnici, i u njima ćete naći korisne i praktične savete
Pripremite dobro vaš rezime – to je vrlo često odlučujuća stavka kod neodlučnih kupaca
Budite jako uporni – potrebno je i 10 – 20 pokušaja dok se neko ne odluči za vas prvi put
Prve poslove (tačnije, prva tri) nudite po smešnim ciframa, odradite ih profesionalno i zamolite naručioca da oceni vaš rad – potrebna vam je što bolja pozicija za ozbiljnije poslove
Gledajte da konkurišete samo u oblastima gde ste zaista jaki; pokušaj žongliranja vam može samo doneti loše ocene.
Trudite se da zahteve za posao dobro razumete; tražite dodatne informacije sve dok niste sigurni da ste raščistili sve nejasne stavke – mnogo je bolje da tu ode malo vremena, no da potcenite potrebno vreme za izradu posla.

Kada prikupite novac, treba da odlučite kako želite da vam bude dostavljen; RAC nudi nekoliko opcija, od kojih su na nas praktično primenljive samo dve:

Slanje čeka poštom
Cena slanja čekom je 10 US$; kada ček stigne, odlazite u vašu omiljenu banku i dajete ček na naplatu; to će vas koštati dodatnih 1 – 2% kao i barem 3 nedelje dok se ček ne naplati. Ako se radi o većem iznosu, preporučujem da izaberete Priority Mail varijantu, koja će vas koštati još 26 US$, ali će stići daleko brže i daleko sigurnije no obična pošta
Western Union
Troškovi su 10$ + cena WU usluge koja uopšte nije mala: na 500 US$ ćete platiti 40$ troškova (na manje iznose ide i do 16%), plus će vam isplata biti u evrima, po internom WU kursu koji je obično niži no redovan kurs 🙁 No, to je cena za brzu uslugu – do novca stižete za 10tak dana, bez jurenja po bankama.

Isplata novca ide do dva puta mesečno (sredinom i krajem meseca); možete lako podesiti da se ne isplaćuje preko nekog minimalnog iznosa (preporučujem) da bi smanjili ukupne troškove.

Ako imate viška slobodnog vremena a manjak slobodnih sredstava, obavezno probajte – vrlo često se dešava da RAC bude mesto gde ćete susresti vašeg sledećeh poslodavca, uspostaviti dobar odnos i krenuti u posao van RAC sajta i uslova.

Isplata (PayCheck), film i Filip K. Dik, Pisac

Da, da, Paycheck; ne tako sjajna IMDB ocena (6.0), opis nije nešto posebno a ni kombinacija glumaca – Ben Aflik mi nekako ne pristaje kao SF junak, dok se Uma Turman nekako i uklapa 🙂 No, tu je Filip K. Dik da doda začin…

Istina je da je ovo dobar mali film, sa lepom idejom i ponekom zamerkom na realizaciju, ali mislim da će vam se dopasti i da nećete požaliti zbog dva sata provedenih ispred platna / televizora.

Nastalo je po istoimenoj kratkoj priči jednog od velikana SF žanra, Filipa K. Dika; FKD je priču napisao 1953. i prodao je SF magazinu za 200$; ovaj film će njegovoj fondaciji doneti preko 2 miliona dolara; sam FKD je, ironije radi, umro u siromaštvu.

Za one koji bi da steknu neki utisak o tipu pokretnih slika nastalih po pričama FKD-a, evo spiska poznatijih filmova snimljenih po njegovim idejama:

Blade Runner (1982), po priči “Sanjaju li androidi električne ovce?”
Total Recall (1990)
Minority Report (2002)

Za one koji još uvek ne beže od pisane reči, preporučujem sledeće knjige FKD-a:

Čovek u visokom dvorcu
Tecite suze moje, rece policajac
Ubik
Tri stigmate Palmera Eldriča

Filip K. Dik je jedan od mojih najomiljenijih autora SF žanra.

Kako napisati CV koji će vam povećati a ne smanjiti šanse za intervju?

Jedna od mojih obaveza u Finsoftu, firmi u kojoj sam trenutno zaposlen, je pregled pristiglih CV-ova, njihova selekcija i eventualno obavljanje intervjua sa kandidatima iz oblasti programiranja i web razvoja koji uđu u uži krug.

Višegodišnje iskustvo na temu CV-ova je poražavajuće; većina CV-ova je katastrofalno loše urađena, propratna pisma su još gora i obično kandidatu smanjuju šanse za poziv na intervju; ako nije u stanju napisati dobar CV, kako će odraditi posao pod komercijalnim uslovima?

CV je prijemni ispit kod potencijalnog poslodavca – to je vaš prvi kontakt sa njim, i treba ostaviti što bolji utisak, i potruditi se da u ograničenoj formi, o sebi iznesete činjenice (naglašavam: činjenice nikako laži) koje će ubediti osobu koja čita vaš CV da ste odličan kandidat i da vas vredi pozvati na intervju.

Pokušaću da ovde dam smernice za sva tri dela konkurisanja (Propratno pismo, CV, Intervju) koja smatram bitnim u tom procesu. Iako se najviše bavim programerskim radnim mestima, mislim da se ceo tekst može primeniti na bilo koje mesto u IT industriji.

Propratna poruka

Poruka uz koju kačite vaš CV je prvo što će potencijalni poslodavac ugledati; ne zanemarujte važnost ovog prvog kontakta. Evo šta je meni bitno kod ove prve faze:

Poruku pošaljite sa vaše adrese!
Prosto je neverovatno koliko ljudi šalje CV-ove sa adrese svoje sestre, tetke, dečka, prijatelja iza ćoška. Prvo, bavite se ovim poslom a nemate svoju stalnu mail adresu? Drugo, zar je u eri besplatnog web maila svuda oko nas (Yahoo, Hotmail, FastMail) toliki problem otvoriti adresu i obilaziti je redovno? Nemate računar? (a prijavljujete se za mesto programera – slabo verovatno, ili niste preterano posvećeni poslu?) Koristite internet kafe u vašem komšiluku. U svakom slučaju, uštedite vreme otvaranja vašeg CV-a samo da bih pronašao vašu adresu i zatražio dodatne informacije ili ugovorio intervju; verujte, ovo postaje bitno kada za jedno mesto dobijete 30-ak CV-ova.
Poruku pošaljite na pravu adresu!
Ako oglas (iz bilo kog razloga) objavim sa moje privatne adrese, i u njemu jasno napišem na koju adresu treba slati CV-ove, smatram teškom nesmotrenošću ako mi pošaljete CV na moju privatnu adresu; ili niste previše zainteresovani, ili ste nepažljivi, ili vas jednostavno mrzi da ceo oglas pročitate i obradite. Prosto kačenje "poslednjeg CV-a koji imam" i odgovaranje na poruku bez razmišljanja gde je treba uputiti definitivno vam ne ide u prilog.
Naglasite za koju poziciju konkurišete i u naslovu i u samom tekstu pisma.
Vrlo često se objavljuju vezani oglasi u kojima se traži više od jedne specijalnosti; naglasite za koju specijalnost konkurišete.
Navedite referencu gde ste čuli za oglas.
Bitno je znati gde ste čuli za oglas; da li ste pročitali negde (i gde) ili dolazite sa preporukom nekog već zaposlenog u firmi, ili nekog ko vas može povezati sa firmom – pri tom isključivo mislim na profesionalne preporuke.
Format pisma treba da bude čist i pregledan. Nekoliko saveta:
- Ne pišite ćirilicom; ne želite da vaš mogući posao zavisi od toga da li svi maileri od vas do firme podržavaju osmobitni enkoding ili da li moj program za poštu ima odgovarajuće fontove za prikaz vašeg pisma.
- Koristite naša slova (šđčćć); očekujem da ste savladali sve tehnike na računaru, pa i korišćenje naših regionalnih podešavanja, zar ne?
- Najbolji format je čist tekst; obično ne tražim dizajnerske sposobnosti kod programera 🙂 tako da je Plain Text sasvim dovoljan.
- Obavezno stavite sve vaše kontakt detalje i u poruku, bez obzira što eventualno postoje i u CV-u.

CV

CV je skraćena forma onoga što želite da kažete na prvom intervjuu – treba da vas i vaše sposobnosti pokaže u što boljem svetlu.

CV mora biti u univerzalnom formatu
Tačno je da su velike šanse da svako može pročitati Word dokument, ali zašto rizikovati kada već postoje PDF ili HTML (pri tom mislim na HTML dokument, ne na link)? Ako se odlučite za HTML, gledajte da tom dokumentu nisu potrebni spoljni (CSS, slike) fajlovi, već da je sve tu kada se otvori.
Pošaljite CV kao arhivu (zip ili rar, nikako bzip2 :)), čisto da se obezbedite od ludorija SMTP/POP protokola koji ponekad lepo uništi tekstualni dodatak poruci.
Sam sadržaj mora biti pregledan:
- Ne više od dve strane; pri tome se potrudite da na prvu stranu stane sve najvažnije
- Bez pravopisnih grešaka i sličnih brljotina
- Nikako YUSCII! Znam da neke državne ustanove ovo i dalje forsiraju, ali ja radije ne bih da vidim kandidata koji u 2004. godini koristi ovaj bedni ostatak prošlosti
- Svi vaši kontakt detalji na samom početku prve strane, jasno vidljivi
- Gledajte da su svi vaši podaci, počev od kontakta, do referenci i prethodnih zaposlenja aktuelni; CV u kome se ne vidi šta ste radili poslednjih 6 – 12 meseci je loš CV
- Ako kao reference navodite linkove kao rezultat vašeg prethodnog rada, potrudite se da su sajtovi na tim linkovima živi, ili barem obezbedite kopije (na nekom vašem web prostoru) ako su one bitne za željeni posao
Za primer CV-ova, šarajte malo 🙂 Guglovanje će vam sigurno izbaciti dosta linkova a vi ćete to lako prilagoditi vašim podacima; vredi se potruditi zbog dobrih mogućnosti

Intervju

Dolazak na intervju znači da je dobar deo posla obavljen 🙂 Tu nema puno smernica, sve zavisi od vas i ispitivača; ovo su samo generalne opaske:

Pripremite se dobro. Intervju jeste stresna situacija, ali ako znate to što tvrdite u CV-u da znate, to možete i da prezentujete, onda postoje velike šanse da se on završi pozitivno
Budite samouvereni – to će olakšati posao i vama i ispitivaču
Dođite sa jasnom idejom šta želite od firme a šta ste spremni da za uzvrat date
Spremite pre intervjua listu pitanja koja vas zanimaju, a koja mogu da vam poremete buduće planove (radno vreme, odsustvovanje sa posla, godišnji odmor …)

Sve ovo gore su smernice vama; ako pošaljete loš CV a odličan ste programer, ne znači da nećete dobiti posao; znači samo da će neko ko vas nikada nije video teško prepoznati vaše sposobnosti. Ako i napišete dobar CV, to nije garancija zaposlenja, ali svakako povećava šansu da dođete licem u lice sa zaduženom osobom i pokušate da prezentujete sebe u što boljem svetlu.

U svakom slučaju, budite profesionalac, učite što više, budite spremni na izazove i održavajte vaš CV u top formi; isplatiće vam se sigurno.

Hrvati najstariji narod, poreklo od Laponaca i Nemaca?!?

Ponekad se zapitam zaista šta je sa ovim našim Balkanom? Da li ispod nas postoji izvor zračenja gluposti, netrpeljivosti i mazohizma kada smo svi okolo spremni da trošimo dragoceno vreme na gluposti kao što je ova:

Hrvati – najstariji narod u Evropi

Tim, na čijem čelu je hrvatski ministar prosvete i nauke Dragan Primorac, došao je do tog saznanja ispitivanjem genetskog obeležja starog više od 200 vekova. U odnosu na Hrvate, prema analizama, Srbi tog gena imaju više nego duplo manje, zbog čega su različiti od Hrvata koji su, pak, slični Nemcima.

Ono što je utešno je da nemamo samo mi budale za ministre; doduše, sada već bivša ministarka, Ljiljana Čolič je definitivno rekorder u budalaštinama: pokušala je da ubije Darvina i vrati biblijsku teoriju postanja u škole, zatim da postavi Radivoja Papovića kao rektora Univerziteta u Prištini, nimalo simpatičnog lika i bivšeg člana SPS-a , ukinula je engleski jezik u prvom razredu škole a i da malo pootpušta direktore Kosovskog pomoravlja. Hoćete još? Nema problema, pečat koji je bivša ministarka ostavila je poveliki; šta kažete recimo na ukidanje predmeta "Od igračke do računara" (tj. prebacivanje iz redovnog u fakultativni status), jer ekrani previše zrače?

Ako želite detaljniju analizu ovog osnivača DSS-a (nije ni čudo na šta stranka liči kada su joj takvi osnivači), preporučujem članak Teofila Pančića u "Vremenu".

Jasno je meni da je postavljanje važnih ličnosti iz stranke na visoka mesta nagrada kada ta stanka jednom dođe na vlast, ali kada će se te stranke uzeti u pamet, i krenuti da postavljaju pametne i kompetente ljude na tako važna mesta kao što su ministarstva prosvete?

Redirekcija sa .htaccess

Po završetku redizajna sajta, i kompletnom prelasku sa statičkih .html na dinamičke .php stanice, pogledao sam log sajta, da bih se uverio da je sve na svom mestu (ako ste i vi kod Verata, to je /log/ime-domena-err datoteka).

Užasnuo sam se gomilom grešaka 🙁 prvenstveno HTTP/404 Page not found. Normalno, više od polovine pogodaka na moj sajt dolazi sa raznih pretraživača, a oni ne osvežavaju sadržaj keša preterano često – Google ima keširan sajt od pre mesec dana. Ok, trebalo je rešiti pitanje šta sa starim adresama, koje su se negde zadržale (a u svetlu inicijative “no broken links”).

Jedna od opcija je kreiranje svih strana koje su i ranije postojale, sa kodom za redirekciju na novu stranu (meta tag) ili linkom koji vodi na novu stranu za slučaj da pregledač ne poštuje meta direktive. No, to je bilo krajnje ružno rešenje; posle malo guglovanja, uz činjenicu da je web server Apache, našao sam idealno rešenje: .htaccess datoteka! (o kojoj ama baš nigde ništa ne piše na Veratovom sajtu).

.htaccess je obična tekstualna datoteka, namenjena kontroli ponašanja web servera na direktorijum nivou; primenjuje se u direktorijumu gde je, kao i u svim poddirektorijumima ispod koji nemaju svoju .htaccess datoteku.

Pomoću ovde datoteke moguće je postavljati prava pristupa, kontrolisati redirekciju kao i koja strana odgovara na HTTP greške. Korišćenje je vrlo jednostavno; otvorite je u tekst editoru i postavite:

redirect 301 /index.html http://www.vesic.org/index.php

redirect definiše tip komande, 301 kod koji će se poslati pregledaču (Moved Permanently, za slučaj da je pretraživač u pitanju, znaće da tražena stranica nije važeća i staviće novu u red za keširanje) kao i ciljni URL na koji treba preusmeriti pregledač. Ovo je client-side redirekcija; ako želite da radite server-side redirekciju (brže, ali nema informacije za korisnika da je do promene došlo) koristite Rewrite direktive (rewriteEngine, rewriteCond, rewriteRule).

Kada već menjamo fajl, nije loše dodati i ovo:

ErrorDocument 404 /404.php

Ovako sve HTTP 404 greške preusmeravamo na našu stranu, i time izbegavamo standardnu stranu od provajdera. Za više detalja o .htaccess datoteci, molim pogledajte ovde.

BLOG – šta je to, čemu služi a uz to i ne radi? :)

Da, nekako sam smetnuo sa uma da nigde nisam objasnio detalje i uopšte ideju weB LOGa, kao i programe koji vam mogu koristiti pri praćenju blogova.

Web Log ili Blog je prosto on-line dnevnik u kome autor/autori iznose bilo šta što misle da je interesantno za publiku ili prosto zato što to žele 🙂 Određeni članak se vrlo često referiše kao “blog” kao i ceo dnevnik. Ono što blogove razlikuje od običnih stranica na sajtu je ideja sindikacije / skupljanja – mogućnosti da sa jednog mesta / programa pratite sve web dnevnike koji vas interesuju – umesto da jurite po stranicama raznih sajtova, startujete program, Blog ili RSS čitač (pri tome ste naravno konektovani na Mrežu), on pokupi najnovije članke (zna li neko bolju reč?) i vi natenane čitate sve što je objavljeno od vašeg poslednjeg konektovanja.

Za praćenje blogova preporučujem SharpReader, besplatan i solidan (potreban je .Net 1.1 framework; ako imate noviji operativni sistem, verovatno ga već imate na sistemu; ako ne, možete ga skinuti ovde, 23 Mb uz eventualne ispravke sa WindowsUpdate sajta)

Što se samih blogova tiče, to jako zavisi od vašeg interesovanja. Na srpskom ih ima malo, znam za Dejana Jelovića i Gorana Aničića (ako znate još nekog, javite), na engleskom daleko više, procunjajte po mreži, tj. google-ajte malo 🙂

Ispravka: srpskih blogova ima, i to solidan broj; krenite samo od Goranovog sajta ili od Планете Србије i naćiće ih se 🙂

Update 27.9.2006: napisao sam mnogo detaljniji tekst na ovu temu: http://www.vesic.org/za-pocetnike/sve-o-blogu/

WordPress i lokalizacija

Kada sam odlučio da krenem sa blogom, ispitao sam 4 rešenja za Linux/Apache/Php.

WordPress je bez daljnjeg daleko ispred tih rešenja: izuzetno laka konfiguracija, udoban i efikasan interfejs i minimalni zahtevi:

PHP version 4.1 ili noviji (PHP 5 se još ne preporučuje)
MySQL version 3.23.23 ili noviji

Ono što je bitno, WP podržava i lokalizaciju; recimo, izmenom fajla wp-includes/locale.php možete podesiti nazive meseci i dana u nedelji. No, šta da radimo sa Četvrtkom 🙂 (jedini pomenuti ima naša slova u nazivu)?

Akcija zavisi od vaše oduke: koji kodni raspored želite na stranicama? Kod nas su uobičajeni osmobitni standardi Windows 1250 (ne preporučujem, iako je lakše pripremati stranice u ovom rasporedu na Windows platformi) i ISO 8859-2 (daleko bolji izbor).

No, više nema razloga da ne koristite neki potpuniji standard, koji vam neće vezivati ruke, ni vama ni vašim posetiocima koji ostave eventualni komentar 🙂 – Unicode.

Unicode definiše tačan raspored karaktera, ali ne i njihovu prezentaciju (zapis) u odgovarajućem mediju. Za to su i dalje odgovorne kodne strane; za Unicode, prirodan izbor je UTF8, Unicode Transformation Format-8, način da Unicode karaktere predstavimo preko 8 bita (ako vas ovo zanima detaljnije, predlažem odličan članak Marka Dejvisa)

Ok, odlučili ste se za UTF8. Potrebne su dve stvari:

1. da pregledaču (browseru) posetioca vašeg sajta "kažete" da je strana zapisana u UTF8 kodnoj strani:

U okviru <head> … </head> sekcije strane, dodajte ovaj meta tag:

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html;charset=UTF-8">

2. da sadržaj na strani zaista i bude zapisan u UTF8 formatu

Stavka dva zna da bude problem; prvo, "prava" UTF8 datoteka ima na početku tri bajta ili UTF8 signature (xEF xBB xBF) koje znaju da zbune neke tekst editore. Drugo, ako je to datoteka izvornog koda (.php / .asp strana), server može da pravi problema oko tako zapisane strane.

Da se vratimo na primer kojim smo počeli: locale.php; tu je četvrtak zapisan kao:

$weekday[4] = __(‘Četvrtak’);

No, kako zapisati Č? Tip fajla ne može da bude UTF8 jer se php uguši sa ovakvim fajlom a ni jedna od osmobitnih kodnih strana ne vrši posao. Srećom, neko je i na to mislio 🙂 Iskoristio sam HTML kodiranje (&#) bilo kog karaktera; tako gornji red postaje:

$weekday[4] = __(‘Četvrtak’);

zapisan na stari način (osmobitni karakteri) a prikazan kako treba (pogledajte kalendar desno). Prihvatam da ovakav način zapisa izgleda rogobatno, ali rešava mnogo više problema no što ih uvodi.

Zaključak: ako radite u datotekama izvornog koda, koristite gornji način; ako direktno editujete neku statičku HTML stranicu, koristite editor koji to podržava, kao što je recimo Scite. Evo tabele najinteresantnijih karaktera za naše podneblje:

Ć Ć	ć ć	Č Č	č č
Đ Đ	đ đ	Š Š	š š
Ž Ž	ž ž	€	® ®

a kompletnija tabela je ovde: http://www.tony-franks.co.uk/UTF-8.htm

Knjiga za septembar

Odavno nisam uživao u čitanju jedne knjige kao što je to Leto noći Dena Simonsa.

Uzbudljiva, odlično napisana, jedna od onih ne-mogu-da-prestanem-sa-čitanjem knjiga koja vas drži do poslednje stranice; prosto me strah da krenem sa čitanjem nastavka, Ukleta zima– em je nastavak, em ne želim da pokvarim dobar utisak ove knjige.

Preporučujem svim ljubiteljima horora a i ostalima.

Kada smo već tu, učlanite se u Lagunin klub čitalaca – popusti od 15% do 35% i redovno obaveštavanje o novim naslovima.

CSS, PHP, Smarty na delu

Jako dugo vremena sam zapostavljao Vesic.org i po pitanju sadržaja a i po pitanju samog html koda koji je prikazivao sajt.

Igrom slučaja (čitaj: razboleo se na odmoru ;)) dobio sam malo vremena koje sam posvetio kompletnoj obnovi sajta; uz Aleckovu pomoć, kompletan HTML kod je prepisan po CSS2 standardima što je sledeći korak daleko olakšalo: upotreba šema (templates).

Ono što je za svaki sajt karakteristično je da sve strane slede neki definisani dizajn, i da se samo radni (obično središnji deo) deo menja u zavisnosti šta je potrebno na toj strani prikazati. Ostatak strane je identičan, do nivoa referenci na ostale objekte (skriptove, css datoteke, slike) koje se menjaju u zavisnosti od “dubine” na kojoj se dotična strana nalazi u strukturi sajta.

Za održavanje tog zajedničkog dela postoje ručni 😉 metod, i metod šema – uz pomoć nekog programa obeležite zajedničke delove strane, markirate ih, a taj program se brine o tome da se pri promeni zajedničkog dela to propagira kroz sve stranice koje koriste tu šemu. U početku, taj posao je obavljao jako dobro Dreamveawer, izuzetno dobar, zahtevan i skup program.

No, kako sam ja programer i daleko lakše koristitim čist tekst editor, a moj provajder Verat u okviru web paketa besplatno omogućava Php i MySQL, ideja se sama nametnula – probati nešto novo. Na savet kolege Marjana, pogledao sam Smarty, odličnu php biblioteku šema: stabilna, dobro urađena i laka za korišćenje. Malo programiranja, malo premeštanja stranica po sajtu, izdvajanja zajedničkih delova (navigacije) za grupe stranica i sada je održavanje sajta milina; dve šeme, header.tpl i footer.tpl i set stranica koje izgledaju otprilike ovako:
< ?php $selectedLink = 1; $selectedSubNavLink = 0; include 'subnav.php'; ?>

i to je sve 🙂 subnav.php čuva navigaciju za taj direktorijum a sam sadržaj stranice (centralni deo) je u posebnim datotekama, koje su oslobođenje bilo kakve navigacije i formatiranja (tnx to CSS2 i Aleck :)).

Rezultat je pred vama: mnogo brži sajt (Smarty podržava keširanje jednom izvršene strane), i daleko lakše održavanje sajta (što znači više vremena za kvalitetan sadržaj).