Category: Svakodnevnica

Biti monopolista je dobro, naravno, samo za monopolistu.

Biti društveni monopolista (čitaj: ne odgovaraš nikom, ne slediš nikakve standarde, kontrola ne postoji, kvalitet usluge koju daješ sam biraš …) je još bolje … za monopolistu.

Povod za ovaj post je Ptt.Net ili KDS, kako vam drago. Naime, na moju (ne)sreću dotični kablovski provajder je i moj provajder za pristup internetu. 128Kb / 64kb uz iznajmljivanje modema za 1800 din mesečno … ‘ej, šta bi ja još hteo za te pare, da zaista sve i radi?

Uobičajena usluga koju ovaj provajder pruža na Novom Beogradu je tako-tako – po srpskim standardima. Problemi sa sinhronizacijom modema (odgovor iz tehničke podrške: “da, taj je problem poznat, promašili smo u projektovanju broja korisnika”) se rešavaju tako što povremeno tražite novu IP adresu od njihovog servera pa se nadate da će problem otići, to što vam ne obezbeđuju baš 128Kb svaki put ignorišete, ali priča koja sledi je zaista previše:

• Petak, 26. maj: neko/nešto je presekao optički kabl koji povezuje Novi Beograd i Zemun sa KDS centralom; internet i TV su nestali
• Petak uveče: niko ni na jednom telefonu Ptt-a / KDS-a nije imao pojma čak ni o približnom datumu popravke (a i vikend se bližio)
• Subota, 27. maj: TV signal je nazad; za internet, ko te pita: “valjda su ekipe na terenu i samo što nisu popravile, a i vama treba dvosmerni signal, za razliku od TV-a a to je jaaaako teško popraviti”
• Kopam iz bunara negde telefonski kabl, uplaćujem vreme i vraćam se starom dobrom (ali slabom :-() dial-upu – meni posao zavisi od kvalitetne veze; da nije tako, ne bih ni uzimao kablovski net
• Ponedeljak, 29. maj: zvanično obaveštenje na info kanalu kao i na telefonu: internet će biti popravljen u utorak
• Utorak, 30. maj: zvanično obaveštenje stoji, ni traga od veze, niko ni na jednom telefonu pojma nema kada
• Sreda, 31. maj: zvanično obaveštenje za 30-ti i dalje stoji, i na info kanalu i na KDS sajtu, ni traga od veze, niko ni na jednom telefonu pojma nema kada
• Četvrtak, 01. jun, jutro: … pogledajte pod sredu
• Četvrtak, 01. jun, popodne: po prvi put, operater mi traži adresu modema da proveri … srce kuca brže, možda ovaj vikend neće biti bez mreže … avaj: internet radi za SVE modeme SEM za PUPINOVE koje je POŠTA IZNAJMILA KORISNICIMA. Predlog: vratite taj i kupite Motorola / Thompson modem, za njih radi internet!

Da ne opisujem do kakvog stepena besa me dovode ovakve apsurdne situacije u kojima je neko je opet napravio dobar posao, prodao krš modeme, zaradio silnu maržu, i sada baš ti modemi ne rade? Doduše, samo korisnici pate.

Arogancija operatera sa druge strane žice (ako se uopšte jave) koja izbija uz izjavu “šta se žalite, biće vam umanjen račun za jun” samo pokazuje kako SVE društvene firme treba prodati, otpustiti nesposobne, nezainteresovane i nekompetentne ljude i konačno pokušati sa stvaranjem TRŽIŠTA i KONKURENCIJE, jedinih regulatornih mehanizama koji zaista rade.

Doduše, dok nam je Koštunica i Velje Ilića, to se ne može desiti – tržište i konkurencija bi drastično smanjili mogućnost punjenja privatnih džepova.

E da, kupovina modema ili prelazak na ADSL nisu trivijalni – ja sam podstanar i za svaku akciju treba cimati gazdu 🙁 a to nije lako.

+18°C

Na Havajima uzimaju drugi pokrivač.

+10°C

U zgradama u Helsinkiju isključuju grejanje.

+2°C

Italijanski automobili ne mogu da upale.

0°C

Destilovana voda se smrzava.

-1°C

Dah se vidi. Rusi jedu sladoled i piju pivo.

-4°C

Pas vam se uvaljuje u krevet.

-10°C

Francuski automobili ne mogu da upale.

-12°C

Političari počinju da pričaju o beskućnicima.

-15°C

Američki automobili ne mogu da upale.

-20°C

Dah se čuje.

-24°C

Japanski automobili ne mogu da upale.

-28°C

Pas vam se uvaljuje u pidžamu.

-29°C

Nemački automobili ne mogu da upale.

-30°C

Ni jedan normalan automobil ne moze da upali.

-36°C

Ruski automobil ne može da upali.

-39°C

Rusi zakopčavaju svu dugmad na kosuljama.

-50°C

Automobil ti se uvaljuje u krevet.

-60°C

Žitelji Helsinkija se smrzavaju. U Moskvi zakopčavaju kapute.

-70°C

Smrzavaju se i u paklu. Univerzitet u Kuznjecku organizuje kros-kontri.

-72°C

Advokati zavlače ruke u sopstvene džepove.

-120°C

Alkohol se smrzava. Rusi zato potpuno u kurcu.

-273,15°C

Apsolutna nula. Prekida se kretanje elementarnih čestica. Rus liže smrznutu vodku.

🙂

Mobilni telefon je u današnjoj eri je pre potreba nego luksuz.

Iako mnogi beže od njega, uz izgovor da je stalna dostupnost pogubna za normalan život, ne može se mimoići korisnost mobilnog kako kao komunikacionog sredstva, tako i kao organizacione tačke – adrese, telefoni, TODO liste, kalendar su sve češće standardne funkcije mobilnog telefona.

Kod kupovine/zamene mobilnog telefona, običnog građanina zapadnog sveta najčešće muči samo jedan problem: za koji model se, u masi ponuđenih, odlučiti. Kako mi nismo obični stanovnici 😉 a naša zemlja je na žalost, daleko od obične, nas obično muči i problem: gde kupiti telefon? Da li kod radnji, radnjica, preko oglasa (neproverene telefone, “skinute sa mreže”), ili kod zvaničnog zastupnika (sve legalno i u redu)? Prvih je kao pleve, na svakom ćošku, drugih je mnogo manje i telefoni su daleko skuplji – i do 40% cene telefona na “slobodnom” tržištu. Ovakvu odluku nije lako doneti, a možda će vam moje iskustvo sledeći put pomoći.

Moja supruga je odlučila da njen sledeći telefon bude Nokia 6170 – elegantan, brz i dobar telefon. Posle duže potrage, svelo se na odluku odozgo: da li kupiti kod Comtrade-a, ili kod nekog od manjih? Na kraju je presudila razlika u ceni od skoro 100€ i telefon smo kupili u Alkatimu na Beogradskom sajmu, i kako i priliči, dobili garanciju:

Sve izgleda ok, zar ne? Prava garancija, i na četiri strane opisuje prava i dužnosti kako kupca tako i prodavca. Moja je greška da je nisam detaljno pročitao (da li vi to radite?). Posle nekoliko meseci korišćenja, dešava se problem – mali ekran, spoljni (ovaj telefon je na preklop i ima dva ekrana) jednostavno odumire:

Rešenje se samo nameće: odete u prodavnicu i iskoristite prava koja vam garancija nalaže. Rečeno-učinjeno; no tamo doživljavamo neprijatno iznenađenje – za ovaj naš slučaj garancija ne važi :-S (mada ne bi trebalo tako lako da se iznenađujemo u zemlji Srbiji). Naime, na trećoj strani garancije lepo piše:

Ko nam je kriv što ne čitamo (nagradno pitanje: šta onda garancija pokriva)? Umesto ostvarivanja garancije, upućuju nas na njihov “servis” – pri tome vas gledaju kao na smrtnu opasnost po njihov teško stečeni profit. Zvanje “servisa” sada već daje očekivane srpske rezultate: tamo nit’ imaju rezervni ekran/mogućnost da ga naruče, nit’ su to ikada menjali.

Konsultacija sa Comtrade servisom kaže da se ovaj mali ekran kvari (već imaju naručen rezervni) i da će ta sitnica koštati barem 60€; i sada ponovo pitanje sa početka teksta – šta raditi u ovoj zemlji Srbiji kod tako komplikovane operacije kao što je kupovina mobilnog telefona? :S

E da, i da ne zaboravim, vizit karta od Alkatima:

Znam sigurno ko više kod njih kupovati neće i od koga će dobijati besplatne, doduše negativne, reklame 🙂

Update: Sređeno u Comtrade servisu za 30 minuta i 1600 dinara.

Ono što svaki ozbiljan e-Commerce sajt (e-Commerce sajt = sajt koji nešto radi sa vašim parama) podržava je SSL način komunikacije sa vašim browserom kada je potreban poverljiv prenos podataka između vas i sajta. Informacija o tome da li je trenutna komunikacija sigurna ili ne se nalazi na dva mesta:

– u adresnoj liniji browsera; tada piše https umesto uobičajenog http
– u donjem desnom uglu browsera u vidu katančića; duplim klikom na taj katanac možete saznati više detalja o uspostavljenoj komunikaciji između vas i ciljnog sajta:

Kako se uopšte uspostavlja sigurna komunikacija između vas i banke? Priča je malo duža:

Vaš browser poseduje listu Root CA (Root Certification Authorities), odnosno digitalnih potpisa kompanija kojima se veruje; kod IE možete ga naći u Tools / Internet Options / Content / Certificates / Trusted Root Certification Authorities. Ako kompanija želi da njen e-Commerce sajt bude “priznat”, ona traži izdavanje digitalno potpisanog sertifikata od nekog od Root CA; takav potpisan sertifikat garantuje da je identitet kompanije i samog sajta proveren od strane Root CA.

Kada pokušate pristup nekom sajtu koji počinje sa https://… ono što se (vrlo uprošćeno) dešava je:

• Vaš browser zahteva SSL sertifikat sajta
• Sajt šalje SSL sertifikat
• Browser proverava digitalni potpis sertifikata, i poredi ga sa potpisima Root CA koje već ima
• Ako su ispunjeni sledeći uslovi:
  1. Sertifikat je digitalno potpisan od strane Root CA
  2. Sertifikat je izdat upravo za tu adresu na koju ste otišli
  3. Sertifikat je važeći (svaki sertifikat ima rok trajanja),

  veza će biti uspostavljena i katančić će se pojaviti dole desno

• Ako nešto od ovoga nije ispunjeno, bićete upozoreni

Ako je veza uspostavljena bez problema, to znači da je sajt prepoznat i da je upravo taj za koga se i predstavlja – potvrđen je identitet sajta, i možete da budete sigurni da vaše podatke ne dajete nekom zlonamernom hakeru – ovo je normalan način.

A sad, nazad na Balkan:

Već dugo vremena koristim on-line usluge HVB banke i solidno sam zadovoljan mogućnostima koje pruža:

• Prenos sa deviznog na dinarski račun (drugi smer nije dozvoljen zbog naših bankarskih propisa)
• Plaćanje uobičajenih dažbina (struja, telefon, KDS, Infostan itd)
• Plaćanje svega što bi inače platili opštom uplatnicom

On-line site HVB banke koristi sertifikat potpisan od strane Verisign kompanije i preporučujem ih. I ovo je normalan način.

A sada srpski specijaliteti: imam račun i u Delta banci; oni takođe nude usluge on line bankarstva. No, ako pristupite e-banking sajtu Delta banke, dobićete “simpatično” upozorenje:

Prvi uslov naveden gore nije ispunjen; ne izgleda simpatično, zar ne? Klikom na “View Certificate”, priča postaje jasnija:

Hm, Delta potvrđuje da je Delta tako što sebi izdaje sertifikat? Malo kontradiktorno možda?

Kada kompanija želi da postavi SSL sertifikat na svoj sajt, ima dve opcije:

1. Da kupi sertifikat od nekog verifikovanog Root CA (Verisign je najveći i najpoznatiji Root CA)
2. Da sama generiše svoj certifikat

Delta banka se upravo odlučila za rešenje 2. Šta je problem sa tim rešenjem? Pa, browser nema pojma ko je Delta Banka i da li joj treba verovati; zato ste i dobili upozorenje. Ovo upozorenje se može otkloniti na dva načina:

1. Instalirate sertifikat Delta Banke u vaš browser i time eksplicitno kažete browseru da verujete tom sajtu (kliknete na Install Certificate na gornjoj slici)
2. Delta Banka kupi sertifikat ili sertifikuje svoj CA (to onda više nije “Root” već “Chained” CA) kod nekog poznatog Root CA

Drugo rešenje ne zahteva nikakvu intervenciju kod klijenta i uobičajena je u celom svetu – ni jedna svetska banka ne generiše svoje sertfikate, već kupuje sertifikate od Root CA kompanija i time omogućuje maksimalnu udobnost i sigurnost za svoje klijente.

Zato sam postavio pitanje tehničkoj podršci Delta banke, želeći da saznam razloge o izboru rešenja 2. za problem sertifikata. Odgovor koji je stigao je bio, blago rečeno, uznemirujući:

… Delta banka koristi root strukturu kako u e-rešenjima tako i u svojoj unutrašnjoj organizaciji, pa samim time smatramo da je pored ovako razvijenog sistema potpuno izlišno zahtevati potpisivanje naših ključeva od strane spoljnog autoriteta…

Molim? Cela priča o sertifikatima i jeste oko korišćenja treće strane (Root CA) oko arbitraže oko identiteta sajta, ali naši bankari izgleda taj detalj smatraju nevažnim i da ako “razviju sistem dovoljno”, da je potpisivanje sertifikata od priznatog autoriteta nepotrebno??

Ovo me je nateralo na malo istraživanje kakvo je stanje sa nekim od naših najvećih banaka i e-Bankingom na njihovim sajtovima. Evo rezultata tog istraživanja:

Banka	Root CA	Root CA priznat?
HVB	Verisign	DA
Reiffaisen	Verisign	DA
Nacionalna štedionica	NSB Root CA	Ne
LHB Banka	E-smart.co.yu	Ne + istekao
Hypo Alpe-Adria bank	EBB Beograd CA 2	Ne
Meridijan banka	MERIDIAN BANK CA	Ne
Poštanska štedionica	hb.posted.co.yu	Ne
Continental banka	24×7.co.yu Root CA	Ne
Jubanka	E-smart.co.yu	Ne
Komercijalna banka	EBB Beograd CA 2	Ne

Malo depresivan rezultat … Znam da naše banke još nisu posebno interesantan zalogaj za hakere, ali osećaj koji stvaraju kod prosečnog srpskog korisnika e-Bankinga (šta god da iskoči sa bančinog sajta, klikni na “Yes”) će stvoriti sasvim plodno tle za uzimanje brojeva kartica, ili neku drugu vrstu zloupotrebe privatnih podataka (a ima ih, širom interneta).

Jasno mi je da kod nas i elektronsko bankarstvo mora da prođe dečije bolesti, samo sam se nadao da će taj period biti daleko kraći, iz prostog razloga što su tehnološki detalji na SSL polju odavno objašnjenji.

Ostaje samo nada da će odgovorna lica u gornjim i ostalim nepomenutim bankama shvatiti šta je za njihovu kompaniju i za njihove korisnike najbolja praksa.

Kako svi u mom okruženju znaju da se bavim tim spravama, kompjuktorima 😉 neizbežni su zahtevi (barem jednom mesečno) za savetodavnom funkcijom ili po srpski “kako da kupim super računar a bez para ;)”

Takve diskusije počinjem sa dva vrlo nezgodna pitanja:

1. Čemu je budući računar namenjen?
2. Koji fond je u pitanju?

i sagovornici obično ne znaju koje im je pitanje teže za odgovoriti 🙂

Posle kraće borbe, ispostavi se da im u 90% treba za:

– Internet (mail, surfovanje)
– Office stvari (Word ili Excel, ili ako je korisnik baš napredan, Power Point)
– Igrice za klince (i ne samo za klince ;))
– Multimedija (DVD i DivX filmovi, MP3 / WMA / CD muzika)

Sve ovo može da radi bilo koja solidna Pentium IV ili Athlon konfiguracija koja zaista nije preskupa, recimo oko 450-500 €; no, da li je to uvek i najbolji izbor? Da li postoji kombinacija koja bi radila isto i bolje, a da je udobnost i ugođaj mnogo bolji (i da se, naravno, ne probije fond)?

PC je napravljen kao univerzalna sprava, za mnoge namene, i to mu je osnovna prednost nad specijalizovanim uređajima, ali mu je, na žalost to i mana. Kako se gleda DVD na računaru? “Prosto”:

• Uključite računar
• Sačekate da se učita operativni sistem
• Eventualno se ulogujete i sačekate da se svi programi podignu
• Startujete program za gledanje DVD-a, pustite ga preko celog ekrana, podesite zvuk i konačno krenete da gledate film

Ako još hoćete da film gledate na TV-u umesto na monitoru, ne gine vam spajanje kablova (ako nisu stalno spojeni), zatim podešavanje video kartice za prikaz signala na TV-u, i gledanje sa rukom u blizini tastature, za slučaj da trebate da stisnete pauzu ili tako nešto.

Kako se film gleda na samostalnom DVD uređaju:

• Uključiš DVD uređaj i TV
• Ubaciš disk
• Uzmeš daljinski i zavališ se

Doduše, tačno je da samostalni DVD uređaj ne može jednostavno da računa π na hiljadu decimala 😉 ali je malo verovatno da će vam to ikada trebati za gledanje filma 😉

Kako pomiriti udobnost korišćenja specijalizovanih uređaja i veliku upotrebljivost računara? Recimo ovako (uz relativno sigurnu pretpostavku da imate televizor ili dva):

1. Sony PlayStation 2 – savršena igračka platforma, takođe reprodukuje CD i DVD diskove – oko 200 €
2. DVD/DivX samostalni uređaj kao što su SkyVision LG 888, Philips 630/720 ili Pioneer 575, naravno sa potpunom podrškom za naša slova u titlovima – oko 120€
   
3. Pentium III 700+ Mhz polovni računar za sve ostalo – oko 300€

Jasno je da zbir cena sva tri uređaja premašuje cenu novog računara; no, i dobijena funkcionalnost je daleko veća; ako retko gledate DivX filmove (što je po sadašnjoj ceni DVD-a vrlo verovatno), cenu možete smanjiti tako što izbacite samostalni DVD/DivX uređaj – Playstation koristite za DVD/Audio CD a računar za MP3/WMA/DivX stvari.

Kako idu praznici, možda vam ovi saveti pomognu da obradujete nekog ili sebe, zašto da ne? 🙂

Na kraju, evo i nekoliko linkova:

Polovni računari: Božić i sinovi, ZDElektronik

DivX/DVD uređaji, Sony PlayStation 2: KBC, BIG Apple ili BeoComp Group.