Ptt.Net – Korisnik? Koji korisnik?

Biti monopolista je dobro, naravno, samo za monopolistu.

Biti društveni monopolista (čitaj: ne odgovaraš nikom, ne slediš nikakve standarde, kontrola ne postoji, kvalitet usluge koju daješ sam biraš …) je još bolje … za monopolistu.

Povod za ovaj post je Ptt.Net ili KDS, kako vam drago. Naime, na moju (ne)sreću dotični kablovski provajder je i moj provajder za pristup internetu. 128Kb / 64kb uz iznajmljivanje modema za 1800 din mesečno … ‘ej, šta bi ja još hteo za te pare, da zaista sve i radi?
Ptt.Net - monopol protiv korisnika

Uobičajena usluga koju ovaj provajder pruža na Novom Beogradu je tako-tako – po srpskim standardima. Problemi sa sinhronizacijom modema (odgovor iz tehničke podrške: “da, taj je problem poznat, promašili smo u projektovanju broja korisnika”) se rešavaju tako što povremeno tražite novu IP adresu od njihovog servera pa se nadate da će problem otići, to što vam ne obezbeđuju baš 128Kb svaki put ignorišete, ali priča koja sledi je zaista previše:

  • Petak, 26. maj: neko/nešto je presekao optički kabl koji povezuje Novi Beograd i Zemun sa KDS centralom; internet i TV su nestali
  • Petak uveče: niko ni na jednom telefonu Ptt-a / KDS-a nije imao pojma čak ni o približnom datumu popravke (a i vikend se bližio)
  • Subota, 27. maj: TV signal je nazad; za internet, ko te pita: “valjda su ekipe na terenu i samo što nisu popravile, a i vama treba dvosmerni signal, za razliku od TV-a a to je jaaaako teško popraviti”
  • Kopam iz bunara negde telefonski kabl, uplaćujem vreme i vraćam se starom dobrom (ali slabom :-() dial-upu – meni posao zavisi od kvalitetne veze; da nije tako, ne bih ni uzimao kablovski net
  • Ponedeljak, 29. maj: zvanično obaveštenje na info kanalu kao i na telefonu: internet će biti popravljen u utorak
  • Utorak, 30. maj: zvanično obaveštenje stoji, ni traga od veze, niko ni na jednom telefonu pojma nema kada
  • Sreda, 31. maj: zvanično obaveštenje za 30-ti i dalje stoji, i na info kanalu i na KDS sajtu, ni traga od veze, niko ni na jednom telefonu pojma nema kada
  • Četvrtak, 01. jun, jutro: … pogledajte pod sredu
  • Četvrtak, 01. jun, popodne: po prvi put, operater mi traži adresu modema da proveri … srce kuca brže, možda ovaj vikend neće biti bez mreže … avaj: internet radi za SVE modeme SEM za PUPINOVE koje je POŠTA IZNAJMILA KORISNICIMA. Predlog: vratite taj i kupite Motorola / Thompson modem, za njih radi internet!

Da ne opisujem do kakvog stepena besa me dovode ovakve apsurdne situacije u kojima je neko je opet napravio dobar posao, prodao krš modeme, zaradio silnu maržu, i sada baš ti modemi ne rade? Doduše, samo korisnici pate.

Arogancija operatera sa druge strane žice (ako se uopšte jave) koja izbija uz izjavu “šta se žalite, biće vam umanjen račun za jun” samo pokazuje kako SVE društvene firme treba prodati, otpustiti nesposobne, nezainteresovane i nekompetentne ljude i konačno pokušati sa stvaranjem TRŽIŠTA i KONKURENCIJE, jedinih regulatornih mehanizama koji zaista rade.

Doduše, dok nam je Koštunica i Velje Ilića, to se ne može desiti – tržište i konkurencija bi drastično smanjili mogućnost punjenja privatnih džepova.

E da, kupovina modema ili prelazak na ADSL nisu trivijalni – ja sam podstanar i za svaku akciju treba cimati gazdu 🙁 a to nije lako.

Umro je Slobodan Milošević

Slobodan Milošević
Danas je u Hagu, u 65. godini, umro Slobodan Milošević.

Osećanja su pomešana: čovek koji je uništio ili barem bacio na kolena jednu zemlju, moju zemlju, izvukao se, po njega, na najbolji način – nema osude, nema krivice, samo će za gomile (nesvesnih) ljudi ostati legenda.

Nadam se ipak da je ovo konačni čin, krajnji čin jedne ere patnje, bezumlja, nacionalizma i slepe poslušnosti jednog naroda; valjda će ovo pomoći masi da se otrezni i da počne da se budi i da gleda u sutra, bolje ili gore, ali naše sutra, koje mi napravimo, a ne koje nam serviraju.

Neka na njega i njegovu epohu, njegove ljude padne zaslužena tama; neka njegova nedela ostanu upamćena, kao gorka opomena svima nama; sada je idealni trenutak da pogledamo i sledimo poruke Zorana Đinđića: “Ako Srbija stane”.

Definicija minusa :-)

+18°C
Na Havajima uzimaju drugi pokrivač.
+10°C
U zgradama u Helsinkiju isključuju grejanje.
+2°C
Italijanski automobili ne mogu da upale.
0°C
Destilovana voda se smrzava.
-1°C
Dah se vidi. Rusi jedu sladoled i piju pivo.
-4°C
Pas vam se uvaljuje u krevet.
-10°C
Francuski automobili ne mogu da upale.
-12°C
Političari počinju da pričaju o beskućnicima.
-15°C
Američki automobili ne mogu da upale.
-20°C
Dah se čuje.
-24°C
Japanski automobili ne mogu da upale.
-28°C
Pas vam se uvaljuje u pidžamu.
-29°C
Nemački automobili ne mogu da upale.
-30°C
Ni jedan normalan automobil ne moze da upali.
-36°C
Ruski automobil ne može da upali.
-39°C
Rusi zakopčavaju svu dugmad na kosuljama.
-50°C
Automobil ti se uvaljuje u krevet.
-60°C
Žitelji Helsinkija se smrzavaju. U Moskvi zakopčavaju kapute.
-70°C
Smrzavaju se i u paklu. Univerzitet u Kuznjecku organizuje kros-kontri.
-72°C
Advokati zavlače ruke u sopstvene džepove.
-120°C
Alkohol se smrzava. Rusi zato potpuno u kurcu.
-273,15°C
Apsolutna nula. Prekida se kretanje elementarnih čestica. Rus liže smrznutu vodku.

🙂

Popular Science’s najboljih 100 inovacija za 2005-u godinu

Poznati sajt Popular Science (popularna nauka) je objavio top listu od

100 najboljih inovacija u 2005. godini

Pored zaista očekivanih, kao što su Sony Playstation Portable, zatim divova kao što je 2007 Mercedes-Benz S-Class ima i ludih stvari kao što su Zubbles – mehurići od sapunice u koloru 🙂

Em samopouzdani em se ludo zabavljamo :)

Kao da nije dosta što smo proglašeni narodom sa najviše samopouzdanja (našem mentalitetu je samo to trebalo ;)) već smo pravo mesto za ludu zabavu (ovoga puta bez ikakvih podlih konotacija :))

New York Times (da, onaj pravi, veliki) je upravo objavio da je Beograd jedan od najpoželjnijih turističkih destinacija – ovakav članak će više uraditi nego sve naše akcije za turizam.

Nema prevare, pisao ga stranac iz Pariza 😉 ali je, sem kao razlog da se opet nadujemo :), izuzetan izvor informacija za bilo kod iz inostranstva koji dolazi kod nas – bukmark obavezan 🙂

Kupovina i garancija – srpski način

Mobilni telefon je u današnjoj eri je pre potreba nego luksuz.

Iako mnogi beže od njega, uz izgovor da je stalna dostupnost pogubna za normalan život, ne može se mimoići korisnost mobilnog kako kao komunikacionog sredstva, tako i kao organizacione tačke – adrese, telefoni, TODO liste, kalendar su sve češće standardne funkcije mobilnog telefona.

Kod kupovine/zamene mobilnog telefona, običnog građanina zapadnog sveta najčešće muči samo jedan problem: za koji model se, u masi ponuđenih, odlučiti. Kako mi nismo obični stanovnici 😉 a naša zemlja je na žalost, daleko od obične, nas obično muči i problem: gde kupiti telefon? Da li kod radnji, radnjica, preko oglasa (neproverene telefone, “skinute sa mreže”), ili kod zvaničnog zastupnika (sve legalno i u redu)? Prvih je kao pleve, na svakom ćošku, drugih je mnogo manje i telefoni su daleko skuplji – i do 40% cene telefona na “slobodnom” tržištu. Ovakvu odluku nije lako doneti, a možda će vam moje iskustvo sledeći put pomoći.

Moja supruga je odlučila da njen sledeći telefon bude Nokia 6170 – elegantan, brz i dobar telefon. Posle duže potrage, svelo se na odluku odozgo: da li kupiti kod Comtrade-a, ili kod nekog od manjih? Na kraju je presudila razlika u ceni od skoro 100€ i telefon smo kupili u Alkatimu na Beogradskom sajmu, i kako i priliči, dobili garanciju:

Garancija za telefon

Sve izgleda ok, zar ne? Prava garancija, i na četiri strane opisuje prava i dužnosti kako kupca tako i prodavca. Moja je greška da je nisam detaljno pročitao (da li vi to radite?). Posle nekoliko meseci korišćenja, dešava se problem – mali ekran, spoljni (ovaj telefon je na preklop i ima dva ekrana) jednostavno odumire:

Problem na ekranu

Rešenje se samo nameće: odete u prodavnicu i iskoristite prava koja vam garancija nalaže. Rečeno-učinjeno; no tamo doživljavamo neprijatno iznenađenje – za ovaj naš slučaj garancija ne važi :-S (mada ne bi trebalo tako lako da se iznenađujemo u zemlji Srbiji). Naime, na trećoj strani garancije lepo piše:

Pa ti sad veruj garanciji

Ko nam je kriv što ne čitamo (nagradno pitanje: šta onda garancija pokriva)? Umesto ostvarivanja garancije, upućuju nas na njihov “servis” – pri tome vas gledaju kao na smrtnu opasnost po njihov teško stečeni profit. Zvanje “servisa” sada već daje očekivane srpske rezultate: tamo nit’ imaju rezervni ekran/mogućnost da ga naruče, nit’ su to ikada menjali.

Konsultacija sa Comtrade servisom kaže da se ovaj mali ekran kvari (već imaju naručen rezervni) i da će ta sitnica koštati barem 60€; i sada ponovo pitanje sa početka teksta – šta raditi u ovoj zemlji Srbiji kod tako komplikovane operacije kao što je kupovina mobilnog telefona? :S

E da, i da ne zaboravim, vizit karta od Alkatima:

Vizitka

Znam sigurno ko više kod njih kupovati neće i od koga će dobijati besplatne, doduše negativne, reklame 🙂

Update: Sređeno u Comtrade servisu za 30 minuta i 1600 dinara.

Verujete li svojoj banci? … ili priča o SSL sertifikatima

Ono što svaki ozbiljan e-Commerce sajt (e-Commerce sajt = sajt koji nešto radi sa vašim parama) podržava je SSL način komunikacije sa vašim browserom kada je potreban poverljiv prenos podataka između vas i sajta. Informacija o tome da li je trenutna komunikacija sigurna ili ne se nalazi na dva mesta:

– u adresnoj liniji browsera; tada piše https umesto uobičajenog http
– u donjem desnom uglu browsera u vidu katančića; duplim klikom na taj katanac možete saznati više detalja o uspostavljenoj komunikaciji između vas i ciljnog sajta:

Dokaz o sigurnoj komunikaciji

Kako se uopšte uspostavlja sigurna komunikacija između vas i banke? Priča je malo duža:

Vaš browser poseduje listu Root CA (Root Certification Authorities), odnosno digitalnih potpisa kompanija kojima se veruje; kod IE možete ga naći u Tools / Internet Options / Content / Certificates / Trusted Root Certification Authorities. Ako kompanija želi da njen e-Commerce sajt bude “priznat”, ona traži izdavanje digitalno potpisanog sertifikata od nekog od Root CA; takav potpisan sertifikat garantuje da je identitet kompanije i samog sajta proveren od strane Root CA.

Kada pokušate pristup nekom sajtu koji počinje sa https://… ono što se (vrlo uprošćeno) dešava je:

  • Vaš browser zahteva SSL sertifikat sajta
  • Sajt šalje SSL sertifikat
  • Browser proverava digitalni potpis sertifikata, i poredi ga sa potpisima Root CA koje već ima
  • Ako su ispunjeni sledeći uslovi:
    1. Sertifikat je digitalno potpisan od strane Root CA
    2. Sertifikat je izdat upravo za tu adresu na koju ste otišli
    3. Sertifikat je važeći (svaki sertifikat ima rok trajanja),

    veza će biti uspostavljena i katančić će se pojaviti dole desno

  • Ako nešto od ovoga nije ispunjeno, bićete upozoreni

Ako je veza uspostavljena bez problema, to znači da je sajt prepoznat i da je upravo taj za koga se i predstavlja – potvrđen je identitet sajta, i možete da budete sigurni da vaše podatke ne dajete nekom zlonamernom hakeru – ovo je normalan način.

A sad, nazad na Balkan:

Već dugo vremena koristim on-line usluge HVB banke i solidno sam zadovoljan mogućnostima koje pruža:

  • Prenos sa deviznog na dinarski račun (drugi smer nije dozvoljen zbog naših bankarskih propisa)
  • Plaćanje uobičajenih dažbina (struja, telefon, KDS, Infostan itd)
  • Plaćanje svega što bi inače platili opštom uplatnicom

On-line site HVB banke koristi sertifikat potpisan od strane Verisign kompanije i preporučujem ih. I ovo je normalan način.

A sada srpski specijaliteti: imam račun i u Delta banci; oni takođe nude usluge on line bankarstva. No, ako pristupite e-banking sajtu Delta banke, dobićete “simpatično” upozorenje:

Sigurnosno upozorenje na Delta e-banking sajtu

Prvi uslov naveden gore nije ispunjen; ne izgleda simpatično, zar ne? Klikom na “View Certificate”, priča postaje jasnija:

Delta za Deltu

Hm, Delta potvrđuje da je Delta tako što sebi izdaje sertifikat? Malo kontradiktorno možda?

Kada kompanija želi da postavi SSL sertifikat na svoj sajt, ima dve opcije:

  1. Da kupi sertifikat od nekog verifikovanog Root CA (Verisign je najveći i najpoznatiji Root CA)
  2. Da sama generiše svoj certifikat

Delta banka se upravo odlučila za rešenje 2. Šta je problem sa tim rešenjem? Pa, browser nema pojma ko je Delta Banka i da li joj treba verovati; zato ste i dobili upozorenje. Ovo upozorenje se može otkloniti na dva načina:

  1. Instalirate sertifikat Delta Banke u vaš browser i time eksplicitno kažete browseru da verujete tom sajtu (kliknete na Install Certificate na gornjoj slici)
  2. Delta Banka kupi sertifikat ili sertifikuje svoj CA (to onda više nije “Root” već “Chained” CA) kod nekog poznatog Root CA

Drugo rešenje ne zahteva nikakvu intervenciju kod klijenta i uobičajena je u celom svetu – ni jedna svetska banka ne generiše svoje sertfikate, već kupuje sertifikate od Root CA kompanija i time omogućuje maksimalnu udobnost i sigurnost za svoje klijente.

Zato sam postavio pitanje tehničkoj podršci Delta banke, želeći da saznam razloge o izboru rešenja 2. za problem sertifikata. Odgovor koji je stigao je bio, blago rečeno, uznemirujući:

… Delta banka koristi root strukturu kako u e-rešenjima tako i u svojoj unutrašnjoj organizaciji, pa samim time smatramo da je pored ovako razvijenog sistema potpuno izlišno zahtevati potpisivanje naših ključeva od strane spoljnog autoriteta…

Molim? Cela priča o sertifikatima i jeste oko korišćenja treće strane (Root CA) oko arbitraže oko identiteta sajta, ali naši bankari izgleda taj detalj smatraju nevažnim i da ako “razviju sistem dovoljno”, da je potpisivanje sertifikata od priznatog autoriteta nepotrebno??

Ovo me je nateralo na malo istraživanje kakvo je stanje sa nekim od naših najvećih banaka i e-Bankingom na njihovim sajtovima. Evo rezultata tog istraživanja:

Banka Root CA Root CA priznat?
HVB Verisign DA
Reiffaisen Verisign DA
Nacionalna štedionica NSB Root CA Ne
LHB Banka E-smart.co.yu Ne + istekao
Hypo Alpe-Adria bank EBB Beograd CA 2 Ne
Meridijan banka MERIDIAN BANK CA Ne
Poštanska štedionica hb.posted.co.yu Ne
Continental banka 24×7.co.yu Root CA Ne
Jubanka E-smart.co.yu Ne
Komercijalna banka EBB Beograd CA 2 Ne

Malo depresivan rezultat … Znam da naše banke još nisu posebno interesantan zalogaj za hakere, ali osećaj koji stvaraju kod prosečnog srpskog korisnika e-Bankinga (šta god da iskoči sa bančinog sajta, klikni na “Yes”) će stvoriti sasvim plodno tle za uzimanje brojeva kartica, ili neku drugu vrstu zloupotrebe privatnih podataka (a ima ih, širom interneta).

Jasno mi je da kod nas i elektronsko bankarstvo mora da prođe dečije bolesti, samo sam se nadao da će taj period biti daleko kraći, iz prostog razloga što su tehnološki detalji na SSL polju odavno objašnjenji.

Ostaje samo nada da će odgovorna lica u gornjim i ostalim nepomenutim bankama shvatiti šta je za njihovu kompaniju i za njihove korisnike najbolja praksa.

“Koji je računar za mene?”

Kako svi u mom okruženju znaju da se bavim tim spravama, kompjuktorima 😉 neizbežni su zahtevi (barem jednom mesečno) za savetodavnom funkcijom ili po srpski “kako da kupim super računar a bez para ;)”

Takve diskusije počinjem sa dva vrlo nezgodna pitanja:

1. Čemu je budući računar namenjen?
2. Koji fond je u pitanju?

i sagovornici obično ne znaju koje im je pitanje teže za odgovoriti 🙂

Posle kraće borbe, ispostavi se da im u 90% treba za:

– Internet (mail, surfovanje)
– Office stvari (Word ili Excel, ili ako je korisnik baš napredan, Power Point)
– Igrice za klince (i ne samo za klince ;))
– Multimedija (DVD i DivX filmovi, MP3 / WMA / CD muzika)

Sve ovo može da radi bilo koja solidna Pentium IV ili Athlon konfiguracija koja zaista nije preskupa, recimo oko 450-500 €; no, da li je to uvek i najbolji izbor? Da li postoji kombinacija koja bi radila isto i bolje, a da je udobnost i ugođaj mnogo bolji (i da se, naravno, ne probije fond)?

PC je napravljen kao univerzalna sprava, za mnoge namene, i to mu je osnovna prednost nad specijalizovanim uređajima, ali mu je, na žalost to i mana. Kako se gleda DVD na računaru? “Prosto”:

  • Uključite računar
  • Sačekate da se učita operativni sistem
  • Eventualno se ulogujete i sačekate da se svi programi podignu
  • Startujete program za gledanje DVD-a, pustite ga preko celog ekrana, podesite zvuk i konačno krenete da gledate film

Ako još hoćete da film gledate na TV-u umesto na monitoru, ne gine vam spajanje kablova (ako nisu stalno spojeni), zatim podešavanje video kartice za prikaz signala na TV-u, i gledanje sa rukom u blizini tastature, za slučaj da trebate da stisnete pauzu ili tako nešto.

Kako se film gleda na samostalnom DVD uređaju:

  • Uključiš DVD uređaj i TV
  • Ubaciš disk
  • Uzmeš daljinski i zavališ se

Doduše, tačno je da samostalni DVD uređaj ne može jednostavno da računa π na hiljadu decimala 😉 ali je malo verovatno da će vam to ikada trebati za gledanje filma 😉

Kako pomiriti udobnost korišćenja specijalizovanih uređaja i veliku upotrebljivost računara? Recimo ovako (uz relativno sigurnu pretpostavku da imate televizor ili dva):

  1. Sony PlayStation 2 – savršena igračka platforma, takođe reprodukuje CD i DVD diskove – oko 200 €
  2. DVD/DivX samostalni uređaj kao što su SkyVision LG 888, Philips 630/720 ili Pioneer 575, naravno sa potpunom podrškom za naša slova u titlovima – oko 120€
    SkyVision LG 888
  3. Pentium III 700+ Mhz polovni računar za sve ostalo – oko 300€

Jasno je da zbir cena sva tri uređaja premašuje cenu novog računara; no, i dobijena funkcionalnost je daleko veća; ako retko gledate DivX filmove (što je po sadašnjoj ceni DVD-a vrlo verovatno), cenu možete smanjiti tako što izbacite samostalni DVD/DivX uređaj – Playstation koristite za DVD/Audio CD a računar za MP3/WMA/DivX stvari.

Kako idu praznici, možda vam ovi saveti pomognu da obradujete nekog ili sebe, zašto da ne? 🙂

Na kraju, evo i nekoliko linkova:

Polovni računari: Božić i sinovi, ZDElektronik

DivX/DVD uređaji, Sony PlayStation 2: KBC, BIG Apple ili BeoComp Group.

Kapiraj i Kopiraj – Ako Srbija stane

Kapiraj i Kopiraj” je naziv akcije koju su započeli ljudi kojima je stalo do Srbije, i do vizije kakva je Srbija mogla da bude već sada, da je pokojni premijer Đinđić sproveo svoje ideje u dela.

Kapiraj i kopiraj

Ovo je akcija u kome se polusatni dokumentarni film Aleksandra Mandića “Ako Srbija stane” kopira i besplatno deli svima koji žele da ga pogledaju i da sam film i ideje šire dalje – svakom svom prijatelju, neprijatelju i poznaniku, svakom za koga postoji barem tračak nade da veruje da ćemo se izvući i da ćemo jednoga dana živeti u normalnoj, ljudi dostojnoj zemlji, gde će ikone Karadžića, Mladića i Miloševića biti zamenjene diplomama, dobrim standardom i dobrim životom.

Svaki put kada gledam ovaj film shvatam koliko smo izgubili smrću ovog velikog čoveka 🙁 i svaki put se podsetim da ne treba odustati, da svakog trenutka, svakog sata, svakog dana treba raditi za svoju porodicu, za svoju zemlju – “nema spavanja; ako niste u penziji, nemojte da spavate”.

Film je emitovan na godišnjicu ubistva dr Zorana Đinđića 12. marta 2004. godine u “Sava Centru” pred 5.000 ljudi i na RTS-u u direktnom prenosu.

Molba: skinite ovaj film, iskopirajte ga u 10 primeraka (to je 170 dinara) i podelite ga okolo; inercija za ovakve stvari jednostavno nije opravdanje – ovo mora videti što više ljudi u Srbiji. Ako nemate rezač, ako nemate načina da dođete do filma, pišite mi (adresa je ovde) – poslaću vam CD ili DVD, po ceni poštarine i praznog diska.

Evo linkova gde možete saznati više o ovoj akciji i skinuti film:

“Knjaz Miloš” – Wild Wild West na srpski način

Kako sam iz Aranđelovca (ali bez akcija ;)), ovih dana tema koja me nikako ne zaobilazi je privatizacija naše najveće fabrike vode i sokova, Knjaza Miloša.

Trudio sam se da ne obraćam preteranu pažnju na sve to, ali skorašnji događaji su uklonili sve brane (htedoh da puknem 🙁 ) i moradoh da se nekom izjadam (Maja, moja supruga, već dovoljno trpi ;))

Kratka hronologija događaja:

– za preuzimanje akcija u septembru, najviše je ponudio FPP Balkan Limited, firma za koju niko ne zna čija je (sumnja se da je Milana Beka, bivšeg Miloševićevog ministra), i to 17.200 dinara; ovom ponudom FPP uspeva da skupi 25.04% akcija

– dan kasnije, Vlada zove male akcionare koji nisu prodali svoje akcije, da ih pridruže akcijama Vlade (Vlada ima 41.28% akcija) i da formiraju većinski paket i da pokušaju da diktiraju uslove (traže veću cenu).

Vlada formira većinski paket akcija i kreće u prikupljanje ponuda.

prihvaćene su tri ponude, od kojih ni jedna ne zadovoljava sve uslove koja je vlada postavila, čak ni posle poboljšavanja ponuda. Time se razdružuju akcije malih akcionara i svako može da postupi po nahođenju – i Vlada i mali akcionari.

Za sada izgleda sve normalno i ok, barem za zemlju Srbiju. No, sada počinje srpski scenario:

Vlada, tri dana pošto su akcije razdružene, odlučuje da svoj paket akcija da Apurni, iako je ponuđena cena od 17.500 solidno niža od 23.000 koliko nudi FPP Balkan Limited. Ovo pravda ponuđenim socijalnim programom i autoritetom Danonea koji stoji iza ove firme, zajedno sa Divcem; doduše, zlobnici 😉 bi rekli da je verovatno jak razlog bio i to što je Apurna obećala isplatu odmah, za razliku od FPP-a, koji je nudio isplatu odmah malim akcionarima, a državi za njen paket u roku od dve godine (a budžet je ionako solidno pun rupa).

No, ovde je izgubljeno dragoceno vreme, jer su mali akcionari, solidno sluđeni i bez pravog vođstva, odlučili po principu “daj za veće pare” i najveći broj je prepisao svoje akcije FPP Balkan Limitedu.

Da bi Apurna uspela, potrebno je bilo da privuče barem 8% malih akcionara; kako to uraditi, kada je poboljšanje ponuda posle konačnog otvaranja ponuda zabranjeno? Pa, u Srbiji, lako – recimo da neko, košarkaš Danilović , pokloni još 3.500 dinara po akciji – to je poklon i sve je legalno, zar ne? 😉

Kreće neviđeno lobiranje od strane Apurne: na sve moguće načine pokušavaju da ubede male akcionare da su baš oni pravi izbor za Knjaz – petak, subota, nedelja je vreme kada Apurna, preko Snežane Divac, supruge Vlade Divca, vrši ogroman pritisak na akcionare. Rezultat toga je da već u subotu lavina kreće, u nedelju dolazi do kulminacije – gomila malih akcionara koji su već pripisali svoje akcije FPP-u se predomišlja i daje ih Apurni; to ide dotle da su akcionari u ponedeljak (rok je ponedeljak podne) dolaze autobusima u Beograd da prebace svoje akcije Apurni.

Iako je rok za objavljivanje ko je pobedio ponedeljak, 23. novembar, taj rok prolazi i zvaničnog objašnjenja nema. Apurna objavljuje da je pobedila i da je većinski vlasnik Knjaza Miloša a Komisija za hartije od vrednosti zakazuje a zatim 15 minuta pre početka i otkazuje konferenciju za štampu – počinje srpska prljava igra.

Centralni registar zvanično objavljuje da je Apurna pobednik u nadmetanju za Knjaz; ta odluka je toplo dočekana od političara, pogotovo od Miroljuba Labusa (za kojeg sam mogao da dam … hm, glas da je pošten i ispravan).

Danas, 24. novembar 2004:

Komisija se posle tri dana ipak oglašava, dan pre nego što je Apurna trebala da kreće sa isplatom novca, i diskvalifikuje Apurnu!, ostavljajući samo Pivaru “Laško” i FPP u igri, i dajući 3 dana onim akcionarima koji su se priklonili Apurni da izaberu nekog od druga dva ponuđača. Da samo podsetim, Komisija je nezavisno telo postavljeno od Vlade koje jedino ima pravo da kontroliše procese oko hartija od vrednosti.

Ovakva odluka direktno pogađa Vladu (a verujem i neke vladine političare malo više ;)) jer bi Vlada bila prinuđena da da svoje akcije FPP-u (čitaj: nema para odmah no tek za dve godine).

Ovde već pravim tri moguća scenarija za nastavak parade:

  1. Apurna je zaista diskvalifikovana i FPP pobeđuje (procenjujem verovatnoću na 30%)
  2. Apurna nekako zaobilazi ovo ograničenje i ipak pobeđuje (20%) – ovo već suviše liči na Miloševićevsko vreme i njegove Vlade, pa sam se sve nadao da je to iza nas.
  3. Ceo postupak privatizacije, iz svih gore navedenih razloga, se poništava i verovatno ponavlja kasnije u budućnosti (50%)
    – ovo je najverovatniji scenario za normalne zemlje.

Sreća da ne igram loto i da svoje akcije ne planiram na osnovu osećaja – nisam očekivao vanrednu sednicu Vlade (znači istog dana!) na kojoj Vlada suspenduje odluku Komisije i traži krivičnu odgovornost Komisije! Još ako Apurna ostane vlasnik Knjaza …

Da me neko ne razume pogrešno – nemam ništa protiv Apurne/Danonea i oni su verovatno dobar izbor za Knjaz; imam protiv svega nelegalnog što je rađeno i što su i oni radili da bi pobedili; imam protiv korupcije koja prosto vrišti iz svih ovih postupaka; imam protiv što i dalje ne živim u normalnoj zemlji, već u kaubojskoj gde se pravila pišu dovoljnim brojem ništica (ko je rekao “Rekonstrukcija Aerodroma Beograd”?) …

Demokratija? Pravna država? Nemešanje izvršne i adminstrativne vlasti? To su samo pojmovi za udžbenike, a ne za našu svakodnevnicu :(, za naše prljave političare i njihove partije.

Dodatak: za kompletnu hronologiju i događaje oko “Knjaza”, odlično mesto je Tema B92 – Odiseja “Knjaza Miloša”.