Da li ste se nekada zapitali kakvo je Web lice Srbije prema svetu? Tačnije, sajtovi naših ambasada?
Diskusija na DevProTalk-u o ambasadi Indije mi je dala trenutni impuls za malo istraživanje na temu “Kakvi su sajtovi Ambasada Srbije?”
Iako me je u prvom trenutku sajt ambasade Indije slatko nasmejao, posle ovog istraživanja se ne smejem 😐 Situacija je sramotno loša; toliko da me nije mrzelo da napišem pismo i pošaljem na adrese Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, kako na kontakt adresu, tako i ministru Jeremiću.
Da ne bih prepričavao, evo pisma u celini i celosti:
Katastrofalno stanje web prezentacija naših ambasada
To: mfa@mfa.rs, msp@mfa.rs
Poštovanje.
Razlog za ovo pismo je situacija sa web sajtovima (prezentacijama) naših ambasada koja je katastrofalna (čak sramna) već dugi niz godina:
— nalaze se na neverovatnim domenima (umesto da je svaka ambasada pod .mfa.rs ili .mfa.gov.rs domenom):
- www.ambserbie-alger.com
- www.ambasadasrbije.info (da li se iz ovoga ikako može pogoditi da se radi o Ambasadi u Belorusiji?)
- paginas.terra.com.br/noticias/
embaixadaservia/ (Brazil: na slobodnom serveru a pri tome ni ne postoji više?) - www.emb-serbia.com (Bugarska)
- www.serbiaeg.com (Egipat)
- www.kolumbus.fi/info.ambasghki/ (Finska)
- www.amb-serbie.fr (Francuska – a mail adrese su na @fr.oleane.com domenu)
- www.embassyofserbia.gr (Grčka)
- users.bart.nl/~yuambanl/ (Holandija – privatne stranice korisnika???)
- www.embassyofserbiadelhi.net.in (Indija – retko ružan i nepregledan sajt)
- U Hrvatskoj postoje sajtovi konzulata (www.konzulat-srbije-rijeka.hr i www.gk-srbije-vukovar.hr), dok je glavni sajt PRAZAN ( www.ambasada-srbije.hr ) a e-mail adrese su sa tri različita i potpuno nedosledna domena (@ambasada-srbije.hr, @ri.hinet.hr, @gk-srbije-vukovar.hr)
- www.embassyserbia.co.il (Izrael)
Ovaj spisak i komentari se mogu proširiti praktično na 90% svih radećih prezentacija.
— adrese na samom sajtu i dalje upućuju na .yu domen (www.tirana.mfa.gov.yu itd) iako domen prestaje sa radom za 6 meseci.
— Potpuna nekonzistentnost kada su informacije u pitanju; recimo zašto je ambasada u Austriji na vienna.mfa.rs a konzulat u Salzburgu na salzburg.mfa.gov.yu dok je mail adresa za Salzburg na gkserbien-salzburg@utanet.at?
Web prisutnost jedne zemlje nije samo sajt ministarstva spoljnih poslova već svakako i predstavništva te zemlje u svetu, i njihovi sajtovi – ovo više nije 1990. godina kada su sajtovi retkost, teški za pravljenje i održavanje.
Gornje činjenice daju sliku u najmanju ruku o nebrizi, aljkavosti i nedoslednosti kod važnog aspekta jedne zemlje: web lica ka svetu.
Smatram, na osnovu svog profesionalnog iskustva, da minimum koji treba ostvariti je:
1. KONZISTENTNOST DOMENA I MAIL ADRESA
Svi sajtovi treba da su pod matičnim domenom (.mfa.rs ili .mfa.gov.rs) sa odgovarajućim pod-domenom ili više odgovarajućih pod-domena (holandija.mfa.gov.rs i netherlands.mfa.gov.rs)
Sve adrese takođe treba da budu pod matičnim domenom, uz odgovarajući sufiks (recimo ambasada@holandija.mfa.gov.rs i/ili embassy@netherlands.mfa.gov.rs
2. KONZISTENTNOST DIZAJNA, STRUKTURE SAJTOVA I SADRŽAJA
Svi sajtovi treba da budu dizajnirani i struktuirani na isti / sličan način, tako da je snalaženje na bilo kom sajtu ambasade intuitivno i iskustvo sa jednog sajta se može preneti na bilo koji drugi.
3. SVEŽINA SADRŽAJA I KONTAKT SA KORISNICIMA
Vrlo često su stranice netačne (zastareo sadržaj) a poslati mailovi se ili vraćaju (e-mail adrese nisu važeće više) ili na njih niko ne odgovara.
Sve ovo gore je vrlo lako ostvarivo sa današnjim web tehnologijama i ne preterano skupo – dovoljna je samo svest da je to potrebno; sve ostalo je stvar izvođenja.
—
Pozdrav / Regards,
Dejan Vesić
MCAD za .Net tehnologije
http://www.vesic.org – Fina kolekcija programa …
http://www.vesic.org/blog – Tehnologija na dlanu
Primedba 1: “dugi niz godina” – proverio sam stanje gornjih prezentacija preko WayBack Machine
Primedba 2: ne, ne nadam se da će IKO odgovoriti ili uraditi BILO ŠTA po ovom pitanju, ali sam morao da uradim nešto; no, ako odgovore, naravno da ću ovde postaviti update.
Ako ste programer, i to u web vodama, jedna od (meni vrllooo dosadnih) akcija koja je obavezna u razvoju web aplikacija (sajtova) je provera kako sajt na kome radite, vaša dika i ponos, izgleda u moru raznih browsera (pregledača): IE6, IE7, IE8, FireFox, Safari, Opera, Chrome (da pomenem samo neke).