RSS Bandit – jedan dobar RSS čitač

Za uspešno praćenje web dnevnika vam definitivno treba odgovarajući program. Tačno je da sve dnevnike možete pratiti i preko običnog web čitača, ali time gubite iz vida bitnu prednost RSS protokola: svi članci na jednom mestu.

Kao što sam u nekom od prvih postova pomenuo, moj izbor do skora je bio SharpReader – pomalo spartanski, malo zahtevniji (guta solidnu količinu memorije) ali je besplatan i radio je posao. No, kako se povećavao broj dnevnika koje pratim, primetio sam jednu veliku manu: SharpReader nije čitao WordPress dnevnike kojih je svakim danom sve više.

Takvo ponašanje sam uredno prijavio autoru pre nekoliko meseci, ali je autor Luke Hutteman izgleda prezauzet – došlo je vreme da potražim alternativu. Uslovi koje sam postavio nisu mi izgledali previše teški za ispunjenje: nekomercijalan program (Freeware / Open Source), udoban korisnički interfejs i lako prenošenje dnevnika koje pratim s jednog mesta na drugo (čitaj: posao / kuća).

Od jednostavnog zadatka je ispao posao od solidne dve nedelje – oko 10-ak programa koje sam skinuo, probao, maltretirao; na kraju se ubedljivo izdvojio jedan:

RSS Bandit

Nastao kao vežba na MSDN sajtu tj. primer o lakoći korišćenja novih tehnologija u .Net okruženju, RSS Bandit je sada udoban, brz, solidan program i uz to Open Source projekat – izvorni kod vam je dostupan bez ograničenja. Ako vas zanimaju tehnike programiranja, toplo savetujem da bacite pogled na ovaj kod.

Ako niste zadovoljni vašim čitačem, ili želite da probate alternativu, neka vam RSS Bandit bude u vrhu liste 🙂

“Knjaz Miloš” – Wild Wild West na srpski način

Kako sam iz Aranđelovca (ali bez akcija ;)), ovih dana tema koja me nikako ne zaobilazi je privatizacija naše najveće fabrike vode i sokova, Knjaza Miloša.

Trudio sam se da ne obraćam preteranu pažnju na sve to, ali skorašnji događaji su uklonili sve brane (htedoh da puknem 🙁 ) i moradoh da se nekom izjadam (Maja, moja supruga, već dovoljno trpi ;))

Kratka hronologija događaja:

– za preuzimanje akcija u septembru, najviše je ponudio FPP Balkan Limited, firma za koju niko ne zna čija je (sumnja se da je Milana Beka, bivšeg Miloševićevog ministra), i to 17.200 dinara; ovom ponudom FPP uspeva da skupi 25.04% akcija

– dan kasnije, Vlada zove male akcionare koji nisu prodali svoje akcije, da ih pridruže akcijama Vlade (Vlada ima 41.28% akcija) i da formiraju većinski paket i da pokušaju da diktiraju uslove (traže veću cenu).

Vlada formira većinski paket akcija i kreće u prikupljanje ponuda.

prihvaćene su tri ponude, od kojih ni jedna ne zadovoljava sve uslove koja je vlada postavila, čak ni posle poboljšavanja ponuda. Time se razdružuju akcije malih akcionara i svako može da postupi po nahođenju – i Vlada i mali akcionari.

Za sada izgleda sve normalno i ok, barem za zemlju Srbiju. No, sada počinje srpski scenario:

Vlada, tri dana pošto su akcije razdružene, odlučuje da svoj paket akcija da Apurni, iako je ponuđena cena od 17.500 solidno niža od 23.000 koliko nudi FPP Balkan Limited. Ovo pravda ponuđenim socijalnim programom i autoritetom Danonea koji stoji iza ove firme, zajedno sa Divcem; doduše, zlobnici 😉 bi rekli da je verovatno jak razlog bio i to što je Apurna obećala isplatu odmah, za razliku od FPP-a, koji je nudio isplatu odmah malim akcionarima, a državi za njen paket u roku od dve godine (a budžet je ionako solidno pun rupa).

No, ovde je izgubljeno dragoceno vreme, jer su mali akcionari, solidno sluđeni i bez pravog vođstva, odlučili po principu “daj za veće pare” i najveći broj je prepisao svoje akcije FPP Balkan Limitedu.

Da bi Apurna uspela, potrebno je bilo da privuče barem 8% malih akcionara; kako to uraditi, kada je poboljšanje ponuda posle konačnog otvaranja ponuda zabranjeno? Pa, u Srbiji, lako – recimo da neko, košarkaš Danilović , pokloni još 3.500 dinara po akciji – to je poklon i sve je legalno, zar ne? 😉

Kreće neviđeno lobiranje od strane Apurne: na sve moguće načine pokušavaju da ubede male akcionare da su baš oni pravi izbor za Knjaz – petak, subota, nedelja je vreme kada Apurna, preko Snežane Divac, supruge Vlade Divca, vrši ogroman pritisak na akcionare. Rezultat toga je da već u subotu lavina kreće, u nedelju dolazi do kulminacije – gomila malih akcionara koji su već pripisali svoje akcije FPP-u se predomišlja i daje ih Apurni; to ide dotle da su akcionari u ponedeljak (rok je ponedeljak podne) dolaze autobusima u Beograd da prebace svoje akcije Apurni.

Iako je rok za objavljivanje ko je pobedio ponedeljak, 23. novembar, taj rok prolazi i zvaničnog objašnjenja nema. Apurna objavljuje da je pobedila i da je većinski vlasnik Knjaza Miloša a Komisija za hartije od vrednosti zakazuje a zatim 15 minuta pre početka i otkazuje konferenciju za štampu – počinje srpska prljava igra.

Centralni registar zvanično objavljuje da je Apurna pobednik u nadmetanju za Knjaz; ta odluka je toplo dočekana od političara, pogotovo od Miroljuba Labusa (za kojeg sam mogao da dam … hm, glas da je pošten i ispravan).

Danas, 24. novembar 2004:

Komisija se posle tri dana ipak oglašava, dan pre nego što je Apurna trebala da kreće sa isplatom novca, i diskvalifikuje Apurnu!, ostavljajući samo Pivaru “Laško” i FPP u igri, i dajući 3 dana onim akcionarima koji su se priklonili Apurni da izaberu nekog od druga dva ponuđača. Da samo podsetim, Komisija je nezavisno telo postavljeno od Vlade koje jedino ima pravo da kontroliše procese oko hartija od vrednosti.

Ovakva odluka direktno pogađa Vladu (a verujem i neke vladine političare malo više ;)) jer bi Vlada bila prinuđena da da svoje akcije FPP-u (čitaj: nema para odmah no tek za dve godine).

Ovde već pravim tri moguća scenarija za nastavak parade:

  1. Apurna je zaista diskvalifikovana i FPP pobeđuje (procenjujem verovatnoću na 30%)
  2. Apurna nekako zaobilazi ovo ograničenje i ipak pobeđuje (20%) – ovo već suviše liči na Miloševićevsko vreme i njegove Vlade, pa sam se sve nadao da je to iza nas.
  3. Ceo postupak privatizacije, iz svih gore navedenih razloga, se poništava i verovatno ponavlja kasnije u budućnosti (50%)
    – ovo je najverovatniji scenario za normalne zemlje.

Sreća da ne igram loto i da svoje akcije ne planiram na osnovu osećaja – nisam očekivao vanrednu sednicu Vlade (znači istog dana!) na kojoj Vlada suspenduje odluku Komisije i traži krivičnu odgovornost Komisije! Još ako Apurna ostane vlasnik Knjaza …

Da me neko ne razume pogrešno – nemam ništa protiv Apurne/Danonea i oni su verovatno dobar izbor za Knjaz; imam protiv svega nelegalnog što je rađeno i što su i oni radili da bi pobedili; imam protiv korupcije koja prosto vrišti iz svih ovih postupaka; imam protiv što i dalje ne živim u normalnoj zemlji, već u kaubojskoj gde se pravila pišu dovoljnim brojem ništica (ko je rekao “Rekonstrukcija Aerodroma Beograd”?) …

Demokratija? Pravna država? Nemešanje izvršne i adminstrativne vlasti? To su samo pojmovi za udžbenike, a ne za našu svakodnevnicu :(, za naše prljave političare i njihove partije.

Dodatak: za kompletnu hronologiju i događaje oko “Knjaza”, odlično mesto je Tema B92 – Odiseja “Knjaza Miloša”.

Blog spam – pošast na pragu

Nije dugo trajalo, ni dva meseca a blog spameri su pronašli moj blog 🙁 – to se može lako desiti i vama, jer po web logovima vidim da su me našli preko Planetoida.

No, ne očajavajte 🙂 Postoji puno načina da ih sprečite ili barem umanjite štetu koju prave. Kao što sam rekao u jednom od ranijih članaka WordPress je moj izbor za pogon ovog dnevnika. I u osnovnoj instalaciji postoji način za borbu protiv spama, ali se na kraju svodi na kontrolisanje svih komentara tj. ručno odobravanje, koje može biti jako zamorno, ako komentari dolaze tempom 1 po minuti.

Na sreću, WP je pisan kao vrlo otvoren sistem, sa dobrim mogućnostima za proširivanje; rečeno – učinjeno: instalirao sam WordPress Hack: AuthImage, i uz modifikacije iz komentara 5 (Verat ne podržava Freetype biblioteku kao ni mod rewrite) naterao ga da proradi.

Znam da ovim komentarisanje članaka činim za nijansu neugodnijim (morate uneti autentikacioni kod), ali od kada sam aktivirao AuthImage (pre sat) ni jedan spam nije prošao.

Analogni video i digitalizacija – priča o rezoluciji

Jedno od najčešćih pitanja koja dobijam o video obradi na računarima je upravo o rezoluciji koju treba izabrati da bi se dobila dobra digitalizovana slika. Pri tome se za VHS materijal najčešće spominje rezolucija 352×288 – da, da, kako da ne 😉 Ako uzmete ovo kao polaznu rezoluciju, ne očekujte sjajne rezultate 🙂

Rezolucija ne postoji. Tačke (pixels) ne postoje. Ovo je analogni svet 🙂 – rezolucije i tačke su potrebni za digitalnu obradu i čuvanje materijala. Kako se onda uopšte dolazi do digitalne slike našeg analognog sveta?

Da bi dobili jasnu sliku ;), moram da počnem od početka 🙂 tj. kako se prikazuje slika na TV -u, i kako vaša kartica treba da radi digitalizaciju takvog signala (po ITU-R BT.601-5 standardu).

Kako se prikazuje slika na TV-u?

Televizijska slika je sastavljena od horizontalnih linija (Scan Lines) koje elektronski mlaz ispisuje na ekranu velikom brzinom; pri tome, cela slika se deli u dve poluslike, na parne i neparne linije, pa se ispisuje polje po polje (razlozi za ovo su duboko u prošlosti, kada su prvi televizori napravljeni).

Broj horizontalnih linija varira od standarda do standarda – za naš standard, PAL, to je 625 linija. Nisu sve linije vidljive; neke se koriste za dodatne informacije (sinhronizaciju itd) dok je za vidljiv deo po BT.601-5 odvojeno tačno 576 linija – ovo je upravo vertikalna rezolucija TV signala: 576; na ovo ćemo se vratiti malo kasnije.

“Horizontala” priča je totalno drugačija; dok su horizontalne linije potpuno određena stvar (pa time i vertikalna rezolucija), kod vertikalnih imamo čistu analognu priču; količina detalja koje vidimo zavisiće isključivo od opsega signala (Bandwidth) upotrebljenog za prikaz slike. Kvalitet tog prikaza možemo definisati kao najveći broj uspravnih crno/belih linija koje se još uvek razlikuju na ekranu (tj. ne vidimo ih kao stopljenu sivu). Nazovimo ovo “Horizontalnom analognom rezolucijom” – primetite da smo još uvek u analognim vodama! Ova rezolucija još uvek nema veze sa rezolucijom digitalizovanog materijala.

Digitalizacija videa

Neke od najčeščih rezolucija koje se pominju kao digitalni pandan PAL video materijalu su 768×576, 720×576 i 704×576. Koja je od ovih vrednosti prava? Pa, ni jedna ili sve 🙂 – čitajte dalje …

Kako se uopšte digitalizuje (capture, grab) video materijal u PAL standardu?

PAL slika se sastoji od 625 linija, i 50 poluslika ili 25 punih slika -> za iscrtavanje jedne slike je potrebno 40 ms, a za iscrtavanje jedne linije je potrebno 64 μs.

Ako vaša kartica za digitalizaciju sledi ITU-R BT.601-5, uzorkovanje video signala pri digitalizaciji treba da ima učestalost od 13,5 MHz; ovo praktično znači da će jedna linija (koja se ispisuje za 64 μs) biti uzorkovana:

13.500.000 * 0.000064 s = 864 puta u sekundi.

Znači li ovo da je digitalna PAL rezolucija 864 x 576? Ne – kao što kod horizontalnih linija imamo višak linija, i ovde se ne koristi ceo raspon za vidljivi (koristan) deo; samo deo linije koji mlaz iscrta za 52 μs se računa u vidljivi deo linije. Odavde i iz gornje jednačine, proizilazi da je

digitalni ekvivalent PAL video signalu: 702 x 576

što očigledno nije ni jedna od rezolucija na koje smo navikli 🙂 No, sada se po ITU dodaje po 9 tačaka sa svake strane i dobijamo
digitalnu rezoluciju za PAL: 720 x 576

Primetite da po gornjem, vidljivi deo slike može da zauzima samo 702 tačaka a NE svih 720; ako vaša kartica daje sliku preko cele širine od 720 tačaka, onda ona ne radi digitalizaciju po ITU standardu.

Šta je sa 704×576 rezolucijom? Ona je usvojena za potrebe MPEG-1/MPEG-2 kompresije video signala i ima lepu osobinu da su širina i visina deljive sa 16; kod ovih kompresija je najmanja jedinica za kompresiju makro-blok 16×16 pa eto finog poklapanja 🙂

Šta sa svim ostalim rezolucijama koje se dobijaju kao rezultat digitalizacije? Da li su one pogrešne? Kako ih konvertovati u neku drugu i pri tome očuvati svu informaciju? Vreme je da se upoznamo sa PAR i DAR izrazima.

4:3 i drugi lepi brojevi; DAR i PAR

Kao što svi znamo, odnos širine i visine kod PAL televizije je 4:3 tj. DAR = 4:3 (DAR – Display Aspect Ratio) . No, ovih 4:3 se realizuje preko 702×576 digitalne rezolucije, a to baš i nije odnos 4:3 🙂

Tu dolazimo do pojma odnosa širine i visine tačke – PAR (PAR – Pixel Aspect Ratio). Na PC monitoru postoji samo jedan PAR, 1:1 – svaka tačka je iste i visine i širine. To objašnjava rezolucije koje se najčešće koriste: 640*480, 800*600, 1024*768 – uz PAR 1:1 sve ove rezolucije imaju DAR 4:3.

Kod TV-a imamo 576 linija, 720 tačaka po horizontali od kojih je 702 vidljivo; ovde je PAR: 576/702*4/3 = 128/117

Da li druga česta rezolucija 768×576 ima PAR 1:1? Ne – ovo je tzv. “industrijski standard” gde se kao učestalost uzorkovanja koristi 14.75 MHz umesto od preporučenih 13.5 MHz. U ovom slučaju, odnos između preporučene i ove rezolucije je:

13.5 / 14.75 = 54/59

pa je odavde PAR za 768×576: 128/117 * 54/59 = 768/767

Da rezimiram:

Rezolucija Vidljiv deo Uzorkovanje PAR Komentar
720×576 702×576 13.5 Mhz 128/117 Standardna rezolucija za PAL;
vidljivo je 702×576 tačaka
704×576 702×576 13.5 Mhz 128/117 Digitalizovan samo vidljiv deo slike
768×576 767×576 14.75 Mhz 768/767 “Industrijski standard”

Konverzija među rezolucijama

Da bi pravilno izvršili konverziju digitalnog video materijala iz jedne rezolucije u drugu, potrebno je da znate:

1. Polaznu rezoluciju i polazni PAR
2. Željenu rezoluciju i željeni PAR
3. Odrediti pravilno koeficijente konverzije

Korak tri izgleda ovako:

3.1 Izračunajte vertikalni_koeficijent_konverzije = stvarna_aktivna_ciljna_visina / stvarna_aktivna_polazna_visina
3.2 Izračunajte horizontalni_koeficijent_konverzije = (polazni_PAR) / (ciljni_PAR) * (vertikalni_koeficijent_konverzije)
3.3 Izračunajte ciljnu širinu: ciljna_širina = horizontalni_koeficijent_konverzije * polazna_širina
3.4 Izračunajte ciljnu visinu: ciljna_visina = vertikalni_koeficijent_konverzije * polazna_visina
3.5 Obradite sliku (resize) tako da su joj nove dimenzije upravo one iz 3.3 i 3.4
3.6 Ako to nije željena rezolucija, odsecite ivice i/ili dodajte crne ivice sa strane tako da dobijete traženu rezoluciju.

Kako primer govori više od algoritma 😉 evo jednog uobičajenog:

Konvertovati 720×576 IBU digitalizovani snimak u 640×480 za prikaz na monitoru računara

P3.1 vertikalni_koeficijent_konverzije = 480 / 576 = 5/6
P3.2 horizontalni_koeficijent_konverzije = (128/117) / (1/1) * (5/6) = 640/702
P3.3 ciljna_širina = 640/702 * 720 = 656,41 ~ 656
P3.4 ciljna_visina = 5/6 * 576 = 480
P3.5 Resize sa 720×576 -> 656×480
P3.6 Da bi postigli traženu rezoluciju, uradićemo odsecanje po 8 tačaka sa leve i desne strane

Eto 🙂 nadam se da je sada sve malo jasnije kada su rezolucije, PAR-ovi, DAR-ovi u pitanju 🙂 Ako nisu, pitajte.

Linkovi:

Novi izgled :)

A sada, malo eksperimentisanja 🙂

Dizajn mi nije jača strana, tako da sam se uzdržavao od bilo kakvih promena na izgledu bloga. No, ima ljudi koji su u tome jako dobri, a i spremni da to podele sa ostatkom zajednice 🙂

So, očekujte izmene i probe, sve dok ne naletim na neki baš dobar, i da se lako uklapa u dizajn mog sajta.

Ako vi koristite Word Press i želite da probate neke od ponuđenih šema, evo linkova:

http://www.binarybonsai.com/kubrick/

Takmičenje u najboljoj šemi (ova je odatle, Rubric)

Lokalni izbori 2004, drugi krug

Eto, lokalni izbori 2004. su završeni; ne znam da li da stavim 🙁 ili 🙂

Od dva grada za koje sam lično vezan, Beograd i Aranđelovac, sam očekivao bolje ili mnogo bolje:

Beograd, grad u kome živim i grad koji volim: pobedio je moj kandidat, Nenad Bogdanović, DS. Očekivao sam bolje: zar je moguće da je samo 2% ili 10,000 ljudi odlučilo o tome da li će pobednik biti Nenad Bogdanović ili ne-daj-bože radikal Aleksandar Vučić? Ako se u jednom mestu vidi napredak i sve ono što je postignuto u poslednje 4 godine, to je upravo preporođeni Beograd – sređene ulice, infrastruktura, školski objekti. Ne želim da zvučim kao propaganda, ali zar se niko ne seća kako je izgledao ovaj grad pre 4 godine?

Aranđelovac, moj rodni grad: pobedio je radikalski kandidat Radomir Švabić; ovde ne da sam očekivao bolje, nego je ovo mnogo gore od bilo čega što sam mogao zamisliti. Kada vas stvarnost i okolina za koju ste mislili da znate nešto o njoj ovako demantuje, šta vam preostaje? Da konačno odustanete od ideje " ja poznajem svoj grad " i da je 10-ak godina odsustva dovoljno da promeni globalno lice tog grada?

Rekoh dva grada, ali ne mogu da izostavim i ovo:

Novi Sad: pobedila radikal Maja Gojković. U okolini koju sam uvek smatrao naprednom i pro-evropskom, gradonačelnik će biti radikal.

Šta misle svi ti radikalski glasači: za šta ili za koga su glasali? Za <SARKASTIČNO>zlatne 90-te<SARKASTIČNO/> kada ih je umesto hleba u prodavnicama i plate u kovertama hranila nacionalna priča crveno-crne (SPS / JUL / Radikali) koalicije? Kada su umesto fudbala gledali dnevnike o "osvajanjima srpskih teriorija do Tokija" i kada su slobodno vreme izazvano nezaposlenošću, korupcijom i totalnom degradacijom društvenog tkiva provodili na mitinzima, protestima i čuvanjima mostova (doduše, samo do sirena)?

Znam da je periodična smena levo/desno/centar orijentisanih partija normalna čak i u zemljama gde je demokratija pravilo a ne novost u društvenom životu. Znam da velike ideje najbolje zveče u praznim glavama; znam da narod (kakvo uopštavanje! "narod" je skup posebnih jedinki, svaki od njih sa svojim sećanjima i idejama, uverenjima; "narod" samo služi da se iza te zajedničke imenice kriju oni koji nemaju petlje da sami stanu iza svojih ideja) ima kratko pamćenje, ali toliko kratko?

Prosto je tragično kako svaki izbori kod mene i moje lepše/bolje polovine izazivaju razmišljanja na temu da li je pametno što smo odlučili ovde da ostanemo? Da li je kasno za odlazak negde, u Kanadu ili u neke toplije krajeve, tamo gde je briga za porodicu i bližnjeg ono važno, a ne nacionalističke ideje kojima nema mesta u 21. veku?

Razočaran sam. Koliko je ovom narodu, licima koje srećem po prevozu svakog dana dok se kotrljam ka i od radnog mesta, potrebno da shvati da su prave vrednosti porodica, kultura, istorijsko nasleđe? Da treba da budemo svoji u Evropi, sa pristojnim standardom, sa pasošima van svih crnih pa i belih lista, a ne Srbi, nebeski narod? Da Brana Crnčevič govori gluposti iako je cenjeni pisac? Da je organizacijama kao što je Odbor za zaštitu Radovana Karadžića mesto u istoriji a ne u svakodnevnici?

Srbijo, dokle bre?

RentACoder, Guru – dodatni prihod za IT profesionalce

Uobičajeno pitanje u IT vodama je kako zaraditi dodatni novac, bez peripetija koje donose dva redovna posla 🙂 U našim krajevima je to još uobičajenije pitanje 😉 Jedan od odgovora je korišćenje usluga sajtova koji se postavljaju kao posrednici između onih koji nude IT usluge i onih kojima su te usluge potrebne…

U vreme IT boom-a (1998 – 2000) broj sajtova koji su se bavili ovim poslom je bio ogroman; no, kako se IT balon tada izduvao, tako su ostali samo najiskusniji i najozbiljniji – RentACoder i Guru. Moja iskustva sa RentACoder-om su dobra, i toplo ga preporučujem kao mogući izvor dodatnog prihoda.

RentACoder
Prijava na RAC-u je besplatna; potrebna vam je važeća mail adresa i to je to uglavnom. Odmah po prijavi možete učestvovati u nadmetanju za jedan ili više poslova po principu aukcije: kupci ostavljaju opis posla koji treba odraditi, a onda registrovani programeri pokušavaju da osvoje posao, pokušavajući kupca da ubede da su baš oni pravi izbor i da daju najbolji odnos cene/kvaliteta rezultata.

Za posredovanje između zainteresovanih strana RAC uzima najčešće 15% ili 3 US$ (šta je veće); u slučaju da se radi o doradi starog posla, onda je ovaj procenat 10%. Tu su i troškovi isplate, o tom malo kasnije.

Kao i svuda, svaki početak je težak – pokušaću da vam pomognem savetima:

  • Pročitajte tekstove za kodere – pisali su ih iskusni RAC korisnici, i u njima ćete naći korisne i praktične savete
  • Pripremite dobro vaš rezime – to je vrlo često odlučujuća stavka kod neodlučnih kupaca
  • Budite jako uporni – potrebno je i 10 – 20 pokušaja dok se neko ne odluči za vas prvi put
  • Prve poslove (tačnije, prva tri) nudite po smešnim ciframa, odradite ih profesionalno i zamolite naručioca da oceni vaš rad – potrebna vam je što bolja pozicija za ozbiljnije poslove
  • Gledajte da konkurišete samo u oblastima gde ste zaista jaki; pokušaj žongliranja vam može samo doneti loše ocene.
  • Trudite se da zahteve za posao dobro razumete; tražite dodatne informacije sve dok niste sigurni da ste raščistili sve nejasne stavke – mnogo je bolje da tu ode malo vremena, no da potcenite potrebno vreme za izradu posla.

Kada prikupite novac, treba da odlučite kako želite da vam bude dostavljen; RAC nudi nekoliko opcija, od kojih su na nas praktično primenljive samo dve:

  1. Slanje čeka poštom
    Cena slanja čekom je 10 US$; kada ček stigne, odlazite u vašu omiljenu banku i dajete ček na naplatu; to će vas koštati dodatnih 1 – 2% kao i barem 3 nedelje dok se ček ne naplati. Ako se radi o većem iznosu, preporučujem da izaberete Priority Mail varijantu, koja će vas koštati još 26 US$, ali će stići daleko brže i daleko sigurnije no obična pošta
  2. Western Union
    Troškovi su 10$ + cena WU usluge koja uopšte nije mala: na 500 US$ ćete platiti 40$ troškova (na manje iznose ide i do 16%), plus će vam isplata biti u evrima, po internom WU kursu koji je obično niži no redovan kurs 🙁 No, to je cena za brzu uslugu – do novca stižete za 10tak dana, bez jurenja po bankama.

Isplata novca ide do dva puta mesečno (sredinom i krajem meseca); možete lako podesiti da se ne isplaćuje preko nekog minimalnog iznosa (preporučujem) da bi smanjili ukupne troškove.

Ako imate viška slobodnog vremena a manjak slobodnih sredstava, obavezno probajte – vrlo često se dešava da RAC bude mesto gde ćete susresti vašeg sledećeh poslodavca, uspostaviti dobar odnos i krenuti u posao van RAC sajta i uslova.

Isplata (PayCheck), film i Filip K. Dik, Pisac

Da, da, Paycheck; ne tako sjajna IMDB ocena (6.0), opis nije nešto posebno a ni kombinacija glumaca – Ben Aflik mi nekako ne pristaje kao SF junak, dok se Uma Turman nekako i uklapa 🙂 No, tu je Filip K. Dik da doda začin…

Istina je da je ovo dobar mali film, sa lepom idejom i ponekom zamerkom na realizaciju, ali mislim da će vam se dopasti i da nećete požaliti zbog dva sata provedenih ispred platna / televizora.

Nastalo je po istoimenoj kratkoj priči jednog od velikana SF žanra, Filipa K. Dika; FKD je priču napisao 1953. i prodao je SF magazinu za 200$; ovaj film će njegovoj fondaciji doneti preko 2 miliona dolara; sam FKD je, ironije radi, umro u siromaštvu.

Za one koji bi da steknu neki utisak o tipu pokretnih slika nastalih po pričama FKD-a, evo spiska poznatijih filmova snimljenih po njegovim idejama:

Za one koji još uvek ne beže od pisane reči, preporučujem sledeće knjige FKD-a:

  • Čovek u visokom dvorcu
  • Tecite suze moje, rece policajac
  • Ubik
  • Tri stigmate Palmera Eldriča

Filip K. Dik je jedan od mojih najomiljenijih autora SF žanra.

Kako napisati CV koji će vam povećati a ne smanjiti šanse za intervju?

Jedna od mojih obaveza u Finsoftu, firmi u kojoj sam trenutno zaposlen, je pregled pristiglih CV-ova, njihova selekcija i eventualno obavljanje intervjua sa kandidatima iz oblasti programiranja i web razvoja koji uđu u uži krug.

Višegodišnje iskustvo na temu CV-ova je poražavajuće; većina CV-ova je katastrofalno loše urađena, propratna pisma su još gora i obično kandidatu smanjuju šanse za poziv na intervju; ako nije u stanju napisati dobar CV, kako će odraditi posao pod komercijalnim uslovima?

CV je prijemni ispit kod potencijalnog poslodavca – to je vaš prvi kontakt sa njim, i treba ostaviti što bolji utisak, i potruditi se da u ograničenoj formi, o sebi iznesete činjenice (naglašavam: činjenice nikako laži) koje će ubediti osobu koja čita vaš CV da ste odličan kandidat i da vas vredi pozvati na intervju.

Pokušaću da ovde dam smernice za sva tri dela konkurisanja (Propratno pismo, CV, Intervju) koja smatram bitnim u tom procesu. Iako se najviše bavim programerskim radnim mestima, mislim da se ceo tekst može primeniti na bilo koje mesto u IT industriji.

Propratna poruka

Poruka uz koju kačite vaš CV je prvo što će potencijalni poslodavac ugledati; ne zanemarujte važnost ovog prvog kontakta. Evo šta je meni bitno kod ove prve faze:

  1. Poruku pošaljite sa vaše adrese!
    Prosto je neverovatno koliko ljudi šalje CV-ove sa adrese svoje sestre, tetke, dečka, prijatelja iza ćoška. Prvo, bavite se ovim poslom a nemate svoju stalnu mail adresu? Drugo, zar je u eri besplatnog web maila svuda oko nas (Yahoo, Hotmail, FastMail) toliki problem otvoriti adresu i obilaziti je redovno? Nemate računar? (a prijavljujete se za mesto programera – slabo verovatno, ili niste preterano posvećeni poslu?) Koristite internet kafe u vašem komšiluku. U svakom slučaju, uštedite vreme otvaranja vašeg CV-a samo da bih pronašao vašu adresu i zatražio dodatne informacije ili ugovorio intervju; verujte, ovo postaje bitno kada za jedno mesto dobijete 30-ak CV-ova.
  2. Poruku pošaljite na pravu adresu!
    Ako oglas (iz bilo kog razloga) objavim sa moje privatne adrese, i u njemu jasno napišem na koju adresu treba slati CV-ove, smatram teškom nesmotrenošću ako mi pošaljete CV na moju privatnu adresu; ili niste previše zainteresovani, ili ste nepažljivi, ili vas jednostavno mrzi da ceo oglas pročitate i obradite. Prosto kačenje "poslednjeg CV-a koji imam" i odgovaranje na poruku bez razmišljanja gde je treba uputiti definitivno vam ne ide u prilog.
  3. Naglasite za koju poziciju konkurišete i u naslovu i u samom tekstu pisma.
    Vrlo često se objavljuju vezani oglasi u kojima se traži više od jedne specijalnosti; naglasite za koju specijalnost konkurišete.
  4. Navedite referencu gde ste čuli za oglas.
    Bitno je znati gde ste čuli za oglas; da li ste pročitali negde (i gde) ili dolazite sa preporukom nekog već zaposlenog u firmi, ili nekog ko vas može povezati sa firmom – pri tom isključivo mislim na profesionalne preporuke.
  5. Format pisma treba da bude čist i pregledan. Nekoliko saveta:
    • Ne pišite ćirilicom; ne želite da vaš mogući posao zavisi od toga da li svi maileri od vas do firme podržavaju osmobitni enkoding ili da li moj program za poštu ima odgovarajuće fontove za prikaz vašeg pisma.
    • Koristite naša slova (šđčćć); očekujem da ste savladali sve tehnike na računaru, pa i korišćenje naših regionalnih podešavanja, zar ne?
    • Najbolji format je čist tekst; obično ne tražim dizajnerske sposobnosti kod programera 🙂 tako da je Plain Text sasvim dovoljan.
    • Obavezno stavite sve vaše kontakt detalje i u poruku, bez obzira što eventualno postoje i u CV-u.

CV

CV je skraćena forma onoga što želite da kažete na prvom intervjuu – treba da vas i vaše sposobnosti pokaže u što boljem svetlu.

  1. CV mora biti u univerzalnom formatu
    Tačno je da su velike šanse da svako može pročitati Word dokument, ali zašto rizikovati kada već postoje PDF ili HTML (pri tom mislim na HTML dokument, ne na link)? Ako se odlučite za HTML, gledajte da tom dokumentu nisu potrebni spoljni (CSS, slike) fajlovi, već da je sve tu kada se otvori.
  2. Pošaljite CV kao arhivu (zip ili rar, nikako bzip2 :)), čisto da se obezbedite od ludorija SMTP/POP protokola koji ponekad lepo uništi tekstualni dodatak poruci.
  3. Sam sadržaj mora biti pregledan:
    • Ne više od dve strane; pri tome se potrudite da na prvu stranu stane sve najvažnije
    • Bez pravopisnih grešaka i sličnih brljotina
    • Nikako YUSCII! Znam da neke državne ustanove ovo i dalje forsiraju, ali ja radije ne bih da vidim kandidata koji u 2004. godini koristi ovaj bedni ostatak prošlosti
    • Svi vaši kontakt detalji na samom početku prve strane, jasno vidljivi
    • Gledajte da su svi vaši podaci, počev od kontakta, do referenci i prethodnih zaposlenja aktuelni; CV u kome se ne vidi šta ste radili poslednjih 6 – 12 meseci je loš CV
    • Ako kao reference navodite linkove kao rezultat vašeg prethodnog rada, potrudite se da su sajtovi na tim linkovima živi, ili barem obezbedite kopije (na nekom vašem web prostoru) ako su one bitne za željeni posao
  4. Za primer CV-ova, šarajte malo 🙂 Guglovanje će vam sigurno izbaciti dosta linkova a vi ćete to lako prilagoditi vašim podacima; vredi se potruditi zbog dobrih mogućnosti

Intervju

Dolazak na intervju znači da je dobar deo posla obavljen 🙂 Tu nema puno smernica, sve zavisi od vas i ispitivača; ovo su samo generalne opaske:

  1. Pripremite se dobro. Intervju jeste stresna situacija, ali ako znate to što tvrdite u CV-u da znate, to možete i da prezentujete, onda postoje velike šanse da se on završi pozitivno
  2. Budite samouvereni – to će olakšati posao i vama i ispitivaču
  3. Dođite sa jasnom idejom šta želite od firme a šta ste spremni da za uzvrat date
  4. Spremite pre intervjua listu pitanja koja vas zanimaju, a koja mogu da vam poremete buduće planove (radno vreme, odsustvovanje sa posla, godišnji odmor …)

Sve ovo gore su smernice vama; ako pošaljete loš CV a odličan ste programer, ne znači da nećete dobiti posao; znači samo da će neko ko vas nikada nije video teško prepoznati vaše sposobnosti. Ako i napišete dobar CV, to nije garancija zaposlenja, ali svakako povećava šansu da dođete licem u lice sa zaduženom osobom i pokušate da prezentujete sebe u što boljem svetlu.

U svakom slučaju, budite profesionalac, učite što više, budite spremni na izazove i održavajte vaš CV u top formi; isplatiće vam se sigurno.