Category: Mikrosoft

Već duže vreme pratim razvojni put novog Windows-a, jednostavno nazvanog Windows 7 – naslednika Viste, toliko neshvaćenog i nepravedno pljuvanog operativnog sistema 🙂

Od uobičajenog Microsoft “nema ništa da znate, sve je zatvoreno i saznaćete kada kupite kopiju novog OS-a” neko je vrlo pametno odlučio da se Windows 7 razvija na sasvim drugi način – otvoreno, sa mnoštvo informacija o tome kako se rešavaju problemi, koje se nove mogućnosti dodaju, i naravno, da daju opciju da celokupna publika učestvuje u tom procesu. Samo taj stav je dao veliki pozitivan osećaj budućoj zameni za Vistu; dodajte tome i potpunu (obećanu) kompatibilinost sa Vista drajverima – i u startu imate operativni sistem koji je predodređen da uspe.

Sada je već došlo vreme da se proba prva Beta – što je za mene maltene prava poslastica 🙂

Kako da probam?

Za slučaj da imate solidnu mašinu, 20-ak Gb prostora i vremena / želje da se poigrate novim operativnim sistemom, svratite do adrese:

http://www.microsoft.com/windows/windows-7/beta-download.aspx

Ova je ponuda ograničena na prvih 2,5 miliona downloada (update: kako ovde kažu, limit je promenjen u datum – do 24. januara) – zato požurite 🙂

I da, ova verzija ističe u julu 2009 – do tada se očekuje nova beta.

Instalacija

Upozorenje: gledajte da računar na kome instalirate Windows 7 beta u toku instalacije (a i malo kasnije) nema pristup vašim mp3 fajlovima – beta je spakovana sa jednim vrlo nezgodnim bagom koji može praktično da vam uništi sve vaše MP3 fajlove ako upalite Windows Media Player pre nego li instalirate KB961367 koji ovaj problem ispravlja. Nije potrebno da “ručno” instalirate ovaj patch – dovoljno je po instalaciji da podignete Windows Update i sačekate da se instalira.

Dve su opcije za instalaciju: čist operativni sistem na posebnoj particiji (ono što sam ja izabrao) ili Upgrade postojećeg sistema – u tom slučaju morate da imate Vista SP1 operativni sistem sa svim zakrpama – beta ne podržava Upgrade bilo kog (starijeg) operativnog sistema.

Čista instalacija je vrlo jednostavna – podignete sistem sa DVD-a koji ste narezali, odgovorite na 3 – 4 pitanja o konfiguraciji (gde se instalira, lokacija i tastatura) i to je to – za manje od 30 minuta imao sam potpuno instaliran operativni sistem – brže i od Vista instalacije.

Kompatibilnost

Windows 7 je našao sve potrebne drajvere za moju mašinu i priključene uređaje (štampač, skener) na Windows Update sajtu – izgleda da glavno obećanje o kompatibilnosti (“100% kompatibilan sa drajverima za Vistu”) za sada stoji.

Podigao sam sve uobičajene aplikacije sa referentne liste i problemi na koje sam naišao:

• Google Pack je odbijao da se instalira – tvrdio je da podržava samo XP i Vistu; rešeno tako što sam potrebne aplikacije instalirao pojedinačno
• Drag & Drop datoteka između Virtual PC 2007 operativnih sistema i Windows 7 ne radi; rešeno mapiranjem lokalnog diska preko Shared opcije u virtuelnim operativnim sistemima.
• Standardne Vista YU tastature sa našim slovima ne prolaze; na brzinu sam napravio jednu Win 7 US Serbian tastaturu (na istoj je stranici) – problem je jer se “stare” referišu na nepostojeću zemlju ( Serbia and Montenegro (former) ) što se nekako kosi sa lokacijom koju sam izabrao ( Serbia )

Prijava problema

Ma kako stabilno izgledao Windows 7, ovo je ipak prva beta – očekuje se da će razvoj potrajati barem još 10-ak meseci (po nezvaničnim informacijama, finalna verzija izlazi krajem ove godine ili početkom 2010.).

Na to vas podseća i Send Feedback dugme na maltene svakoj aplikaciji:

Za prijavu problema vam je potreban besplatan nalog na Microsoft Connect sajtu (mada, i tu ima problema 🙂 – od 3 primećena problema prijavio sam samo jedan 🙂 )

Taskbar

Nekoliko novih stvari je dodato u Windows 7; kao najveća novina se izdvaja potpuni redizajn Task bara – sada je to kombinacija Quick Launch sekcije + starog Taskbara + funkcionalnosti koja ranije nije nigde postojala:

Aplikacije koje su startovane imaju okvir na taskbaru, kao i dodatne informacije (recimo, zelena boja na Explorer ikoni pokazuje dokle je stiglo kopiranje):

(ovde samo nisu startovani Total Commander i Google Chrome browser)

I dalje postoji pregled šta trenutna aplikacija radi (kao u Visti, prevlačenjem miša iznad ikonice na taskbaru) ali i mogućnost upravljanja tom aplikacijom odatle, ako je to podržano:

Neke stvari su podržane za bilo koju aplikaciju: ako prevučete miša iznad preview prozora, dve stvari će se desiti: u gornjem desnom uglu preview prozora dobijate x za gašenje te aplikacije i svi ostali prozori će postati potpuno providni, omogućujući vam da brzo locirate prozor aplikacije u punoj veličini i da vidite šta se trenutno dešava – jedna od najkorisnijih opcija po meni.

Ako na ikonu na taskbaru kliknete desnim dugmetom miša, dobićete takozvani “Jump menu” – najčešće akcije za datu aplikaciju; ako aplikacija nije posebno pisana za Windows 7, obično se svodi na poslednje korišćene fajlove:

dok je kod Windows 7 aplikacija to mogućnost za brzo i efikasno upravljanje aplikacijom sa samog taskbara:

Inače, aplikaciju možete postaviti na Taskbaru desnim klikom na ikonu i izborom “Pin to Taskbar” ili prostim prevlačenjem ikone na Taskbar.

Podešavanje same radne površine je ostalo manje-više isto, uz novu opciju Slide Show slika za pozadinu:

Gadžeti

Window Vista Sidebar, posebna aplikacija u kojoj su se izvršavali gadžeti (male javascript aplikacije) je otišla u penziju – sada je gadžet moguće staviti bilo gde na radnu površinu:

Biblioteke (Libraries)

Windows 7 pokušava ponovo da reši problem organizovanja podataka u svetu kada se podaci mogu naći svugde – kako na lokalnom disku, tako i na spoljnim ili mrežnim diskovima.

Sada je kao osnovna jedinica organizovanja podataka biblioteka (Library):

Biblioteka je praktično virtuelni direktorijum koji sadrži kako lokalne datoteke, tako i reference (linkove) na datoteke sa drugih lokacija i trudi se da pristup, prikaz i pretraga svih datoteka bude unificirana, bez obzira na stvarnu fizičku lokaciju.

Pri tome, prikaz sadržaja biblioteke je prilagođen određenom tipu podataka (slike, muzika, video materijal). Moguće je, naravno, kreirati i vaše biblioteke (recimo, biblioteka vezana za određen projekat, koja će uključiti sve bitno za projekat – dokumentaciju, source code, udaljenu lokaciju, itd).

Koristeći biblioteke, Windows Media Player i Windows Media Center konačno koriste isto mesto za smeštanje svih informacija vezanih za multimedijalne datoteke (sve do Windows 7, svaka od ove dve aplikacije je imala svoj način za smešanje i traženje, što je predstavljalo solidno smaranje, pogotovo ako imate veliki broj pesama / video materijala).

Standardne aplikacije

Kalkulator

Znam da ovo nije najvažnija aplikacija na svetu 🙂 ali je definitivno vrlo korisna; u Windows 7, kalkulator je dobio četiri načina rada:

Standard (Alt + 1):

No, čak i u standardnom modu, sa nekoliko klikova po meniju, možete od ovoga napraviti vrlo upotrebljivu alatku:

Pored istorije (“trake”) na gornjem delu, desno možete dodati deo za račun sa datumima (prikazano), konverziju između jedinica kao i raznih drugih opcija (recimo proračun rate kredita) preko “Templates” selekcije – ovo je zajedničko za sve modove kalkulatora sem za statistički.

Pored osnovnog moda, tu su i:

Naučni (scientific – Alt+2) (poznat od ranije):

Programerski (Alt+3):

Tu je i statistički koji omogućava rad sa jednostavnim skupom podataka (Alt+4):

WordPad / Paint

Dve najzapostavljenije aplikacije, WordPad i Paint su konačno dobile nove funkcije. Na obe aplikacije su postavljeni Ribbon UI (uveden u Windows kroz Office 2007 familiju proizvoda):

(iako Paint i dalje ne može ni da primiriše odličnom Paint.Net programu)

Kod WordPad-a je najinteresantnije što može da otvara datoteke u ODT formatu, mada sa vrlo promenljivim uspehom.

Windows Media Player 12

Ja izrazito nisam voleo Windows Media Player i to zbog gužve i pretrpanosti celokupnog interfejsa kao i komplikovanosti izvođenja i najobičnijih operacija. Možete misliti kako sam se prijatno iznenadio prilikom prvog puštanja pesama:

Čak i kada prevučete mišem preko radne površine WMP-a, i dalje je sve sasvim jednostavno:

Dodajte na to i ugrađene kodeke za H.264 video, AAC audio (što znači da možete slušati i pesme iz Itunes biblioteke ako nisu zaštićene Apple FairPlay DRM tehnologijom), Xvid i DivX video (uz one koje je već Vista podržavala: MPEG2, WMV, MP3) i dobijate sasvim pristojno pravo-iz-kutije (out of the box) iskustvo što se video i audio materijala tiče: vaše mp3 pesme, DVD filmovi, DivX i Xvid filmovi – sve možete slušati / gledati bez da instalirate ijedan dodatan program / kodek (ili ne-daj-bože kodek pakovanje) – vrlo lepo.

Aplikacije koje nedostaju

Suprotno ustaljenoj politici da svaka nova verzija operativnog sistema ima sve više i više instaliranih aplikacija, Microsoft je sa Windows 7 krenuo u drugom smeru – neke aplikacije, koje su predstavljale standard, više se ne isporučuju na DVD-u, već se mogu skinuti u okviru Windows Live Essentials incijative. To su:

• Windows Live Family Safety
• Windows Live Mail
• Windows Live Messenger
• Windows Live Movie Maker
• Windows Live Photo Gallery
• Windows Live Toolbar
• Windows Live Writer
• Microsoft Office Outlook Connector

Od svega gornjeg sam skinuo samo Live Messenger (verzija 2009, Build 14.0.8050.1202) – šaren (i previše za moj ukus), dodaje Favourites (“Omiljeni”) gde možete staviti vaše kontakte sa kojima najčešće komunicirate.

Postojale su glasine da će Live Messenger 2009 doneti mogućnost komuniciranja sa GTALK / ICQ / Aim korisnicima, ali su to za sada samo glasine – jedina druga mreža sa kojom Messenger može da komunicira je Yahoo Messenger.

Ostalo

Rad sa virtuelnim diskovima

Sada je moguće .vhd (Virtual Hard Disk) datoteku, koju koristi Virtual PC 2007 regularno nakačiti kao lokalni disk:

Takođe je moguće i kreirati VHD datoteke, a tvrde da je moguće i podići (boot) sistem sa VHD datoteke (nisam probao) – ove opcije za sve korisnike virtuelizacije su itekako dobra vest.

Bolje upravljanje sa više monitora

Windows 7 vam olakšava upravljanje sa više monitora (rezolucija, pozicija, orijentacija):

HomeGroup umrežavanje

Kako je više računara u kući stvarnost, Windows 7 donosi opciju koja umnogome olakšava umrežavanje, i prvenstveno deljenje multimedijalnih datoteka kao i štampača – HomeGroup.

U HomeGroup mogu učestvovati samo računari sa instaliranim Windows 7; svaka HomeGroup prilikom kreiranja dobija lozinku i samo računari/korisnici koji znaju lozinku se mogu priključiti.

Kako za ovakve stvari koristim Windows Home Server, nisam se upuštao u podizanje još jedne instance Windows 7 radi testiranja.

Ispod haube

Ono što se ne vidi, a što je takođe vrlo važno, su izmene urađene u samom jezgru operativnog sistema – kernelu. Unapređen je deo koji upravlja procesima (Process Scheduler) kao i memorijom (Windows Memory Manager) što je omogućilo Windowsu 7 lako skaliranje na mašinama sa do 256 procesora (jezgara).

Za više informacija (koga zanima naravno), predlažem intervju Marka Rusinoviča (autora SysInternals paketa).

Brzina

Kako ovde ne posedujem kontrolisane uslove, i način da svaki postupak izmerim, osloniću se na visoko netačnu metodu – lični utisak 🙂

Na istom računaru su instalirani i Vista SP1 i Windows 7; pri tome, Vista ima daleko više instaliranih aplikacija (a poznato je da sa vremenom i brojem podignutih servisa od instaliranih aplikacija raste vreme u radu).

U podizanju sistema, Visti je trebalo 33 sekunde dok se (sveže instaliran) Windows 7 podigao za 28 sekundi.

Kopiranje oko 445 Gb podataka sa USB diska na lokalni disk u Visti je završeno za 4h 14min, dok je u Windows 7 kopiranje trajalo 4h 24min.

U svim ostalim operacijama koje sam probao (obrada velikih fotografija, kompajliranje zahtevnog projekta u Visual Studio 2008) osećaj je otprilike isti; iako svuda stoje tvrdnje da je Windows 7 Beta 1 brži od Vista SP1, ja to ne mogu da potvrdim – samo mogu da kažem da stvari nisu sporije.

Na kraju

Vista je odradila lavovski deo posla za Windows 7 – izgrađen je nov korisnički interfejs (Aero), dodati novi sigurnosni mehanizmi kao i iznova napisani veliki sistemski delovi (audio, print, ekran, mreža). Kao posledica toga i lenjosti / neiskustva / loših programera hardverskih kuća, Vista je primila udar kao “loš” operativni sistem, sa kojim uređaji “ne rade”. Vreme je učinilo svoje i Vista SP1 + korektno napisani drajveri su vrlo udobno korisničko okruženje. Windows 7 je izgrađen na tim osnovama i to izgleda vrlo uspešno.

Da li je Windows 7 dobar operativni sistem? Na osnovu nekoliko dana korišćenja (kao glavnog operativnog sistema) – definitivno jeste. Da li je revolucionarni korak u odnosu na Vistu? – definitivno nije. Ako vam je Vista glavni operativni sistem, u W7 ćete se osećati kao kod kuće, ali takođe nećete imati posebnog razloga (barem za sada, u beti 1) da kupite W7 i zamenite sasvim dobru i radeću Vistu SP1.

Svakako, Windows 7 je logičan korak i, znajući koliko je Vista pobrala loših glasova, i potreban korak za Microsoft. Pažljivo vođen razvoj (i marketinški i tehnološki) će, verujem a i ova beta to solidno pokazuje, kulminirati jednim modernim i vrlo upotrebljivim OS-om, i mnogi koji su (sa ili u mnogo više slučajeva bez razloga) pljuvali Vistu, će preći na Windows 7.

U svakom slučaju, sa nestrpljenjem očekujem sledeću betu 🙂 Do tada, vraćam se na Vistu SP1 – ona vrlo lepo fercera 🙂

Naravno da mislim na Windows a ne na obične prozore (mada mojima ne bi škodila zamena 😉 )

Windows je i dalje najrasprostranjeniji desktop (“desktop” = korisnički, za razliku od serverskog) operativni sistem i koristi ga preko 90% korisnika; pri tome je XP daleko ispred Viste, ali i Vista polako grabi napred.

Predrasude

Ono što često čujete za Windows XP je da nije siguran, da postoji gomila virusa i da pre ili kasnije (obično pre) morate da reinstalirate celu mašinu da bi je doveli u upotrebljivo stanje.

Da ima prepuno virusa, to je tačno – prosto je vrlo zastupljen, pa je onda i logična meta za pisce virusa. Da nije siguran (odnosno, lako se zarazite ili vam neko lako “provali” u računar) – ovo je i tačno i nije tačno, kao i tvrdnja da se “tokom vremena toliko uspori da je reinstalacija neizbežna”.

Činjenice

Naime, većina korisnika ne koristi Windows na pravi način (pa čak i ako ste pročitali moje uputstvo o tome 😉 ); krivac za to je Microsoft i odluke koje su donesene tamo negde davne 1990 godine – a to je da korisnici u startu imaju sve privilegije (= administratorske). Ova odluka je napravila današnju papazjaniju od virusa, trojanaca i čega sve ne; iako su razlozi tada bili možda validni, istorija je pokazala da je ovo bila velika Microsoft greška 🙂

No, na sreću, ništa nije izgubljeno – ako koristite XP, sve se da lako srediti (Vista je daleko sigurnija u tom pogledu, pa ću primere za Vistu preskočiti; ako nekom bude zatrebalo, lako ću dodati).

Korisnički nalozi – administratorski ili obični?

Kakva je razlika između naloga sa administratorskim pravima i običnog naloga? Pa, administratorski ima sva moguća prava (upisa na disk, u registry) dok je običan nalog ograničen samo na svoje dokumente. Praktično, bez teških reči 😉 ako imate administratorska prava sve što startujete (namerno ili nenamerno) može da piše bilo gde – a ovo je glavni razlog zaraze računara.

Šta je rešenje? Izgleda prosto – ukinite administratorska prava vašem nalogu i od tog trenutka ni jedan program ili proces pod vašim nalogom ne može da piše u “osetljiva” područja -> prosto nema šanse da se zarazite. Ali (naravno da uvek ima ali) ako je ovo već tako jednostavno, zašto to nije standard? Pa zato što neki programi prosto neće raditi kako treba pod nalogom koji nije administratorski i za to smo samo i isključivo krivi mi, lenji programeri 🙂 Iako ne postoji nikakav tehnički razlog da programima trebaju admin prava, takvi programi se mnogo lakše pišu, pa ih je, shodno tome, i popriličan broj 😐

(jedno od rešenja je da programeru prebijete prstić svaki put kada uradi tako nešto, ali je ustanovljeno da mu tako drastično pada produktivnost, naročito posle petog ili šestog takvog programa 😛 )

O ovom problemu ću reći nešto više na kraju teksta.

Postavljanje naloga

Ideja je jednostavna: kreiraćemo novi nalog, daćemo mu administrativna prava a našem nalogu ukinuti sva prava.

Novi nalog

Izaberite Start / Control Panel i ikonicu User Accounts:

a zatim Task “Create New Account”:

Dajte neko opisno ime (recimo Admin) i izaberite administratorska prava za ovaj novi nalog:

I da, ako nemate male dece ili drugih nepredvidljivih činilaca – ostavite Admin nalog bez lozinke; ma kako ovo opasno zvučalo, počev od Windows XP ovakvi nalozi su sigurniji – imaju manje prava: niko ne može preko mreže da se uloguje na vaš računar kao Admin bez lozinke, niti ovaj nalog može da se koristi za Run As opciju (malo kasnije o tome).

Sada je došlo vreme da sami sebi ukinete božanska prava 😉 (jeste, jeste, znam da Srbi to ne vole, ali je neophodno 😛 ):

– uradite Start / Logoff
– sada se ulogujte kao novokreirani korisnik
– ponovo Control Panel / User Accounts ali ovog puta izaberite task “Change an Account” i izaberite vaš nalog a zatim “Change the account type”:

i izaberite “Limited”:

Namerno sam ostavio ceo screenshot, da bi videli na šta vas sve upozorava Windows:

• pod vašim nalogom nećete moći da instalirate većinu programa
• stariji (ili loše pisani noviji) programi neće raditi kako treba

no nemojte previše brinuti; nije tako strašno kao što zvuči.

Auto-login

Posledica dodavanja novog naloga je da sada imate dva naloga na početnom ekranu i da morate da birate vaš stari da bi se ulogovali – to prosto nije udobno jer će vam Admin nalog trebati retko.

Zato, dok ste još ulogovani kao Admin, postavite vaš stari nalog kao nalog koji će se automatski logovati kada uključite računar:

– Kliknite na Start, zatim na Run, i ukucajte control userpasswords2
– Izaberite vaš nalog, i očistite Users must enter a username and password to use this computer kućicu i kliknite na Apply:

i potvrdite pod kojim korisnikom će se Windows automatski logovati po uključenju.

Brza promena korisnika (Fast User Switching)

Ostala je još jedna aktivnost koju treba da uradite kao Admin: da omogućite “Brzu promenu korisnika” (Fast User Switching):

– Control Panel
– User Accounts
– Ovoga puta, umesto nekog taska, izaberite donju ikonicu:

izaberite opciju za promenu načina logovanja:

i na kraju uključite “Fast User Switching”:

Finalna stavka: promenite wallpaper (pozadinu) za Admin nalog na nešto drečeće – kao crvena pozadina ili slično – tako ćete uvek znati kada ste ulogovani kao Admin (opasan) nalog.

E sada ste spremni 🙂

Korišćenje i problemi

I šta sad? Pa ništa 🙂 – koristite vaš nalog kao i do sada, samo što ste sada mnogo, mnogo sigurniji od bilo kakvog upada.

Ono što treba rešavati su problemi:

Instalacije

U najvećem broju slučajeva, vaš korisnički nalog neće imati prava da instalira nove programe na mašinu (što i nije loša ideja, tako će se smanjiti broj nepotrebnih programa 🙂 koji izazivaju usporenje sa početka teksta).

No, kada dođe vreme za to, tu takođe postoje dve opcije:

1. Fast User Switching

Ovo je pravi način – Start / Log Off / Switch User ili, još jednostavnije, Win taster + L pa Switch User, prebacite se na Admin nalog, instalirate program, uradite Log Off i nazad na redovni nalog.

2. Run As

Desnim klikom na .exe datoteku, dobijate i “Run As” opciju – mogućnost da je startujete kao drugi (Admin) korisnik i time instalirate program:

Odmah da kažem da ovaj način (iz teških tehničkih razloga, koga zanima, mogu na mail) ne preporučujem; dao sam ga ovde radi kompletnosti; za ovu opciju takođe morate vašem Admin nalogu staviti i lozinku, neće raditi sa nalogom bez lozinke.

Naravno, ovo sve važi ako program posle instalacije pristaje da radi pod ne-administratorskim (vašim) nalogom.

A ako ne radi?

Na žalost, desiće se da neki programi jednostavno pretpostavljaju da ste administrator i da tu nema pomoći; šta onda raditi? Neke od opcija su:

• nađite zamenu; Mreža je tolika da u najvećem broju slučajeva imate iste ili bolje aplikacije koje poštuju pravila lepog programiranja
• koristite taj program pod Admin nalogom; naravno, ovo malo briše svrhu cele akcije – surfovanje pod Admin nalogom je samo klik daleko (“samo da pogledam komentare na blogu”), a to je ono što ne želite.

U svakom slučaju vam predlažem da izvedete celu akciju – trajaće manje no što vam je trebalo da pročitate ovaj post 🙂 a lako se može desiti da sve radi kako treba i da dobijete potpuno (ajde de, veoma) siguran sistem.