Beograd – Obedska bara

Beograd – Jakovo – manastir Fenek – Boljevci – Bojčinska šuma – Prograr – Kupinovo – Obedska bara – Obrež

Obedska baraJednom kada lake rute i redovno pedalanje dovedu do vaše dobre kondicije 🙂 (što se može prevesti u “u dva dana vikenda mogu da odem do Ostružnice i nazad i da nemam posledice u ponedeljak” ili još bolje, “u dva dana vikenda mogu da se popnem na vrh Avale i da nemam posledice u ponedeljak”) otvara vam se mnogo više lepih mesta za posetiti.

Vrlo čest cilj (hobi) biciklista (i logičan nastavak Ostružničke ture) je Obedska bara, i to obično na sredini / u drugoj polovini sezone (jun / početak jula). Dva su razloga za ovaj termin: prvo, ako imate nameru da tumarate po šumama Obedske bare, nije loše da se putevi tamo prosuše od zimskih/prolećnih voda; i drugo – pomenuto u prvom pasusu – put do tamo i nazad je solidnih 100 km (što nikako nije za podcenjivanje). Ovo je takođe lagana ruta (u smislu da je sve raavnooo) i ima svašta lepog za videti. Ovo je i lepa i lagana ruta koju je lako podeliti na etape i približavati se Obedskoj bari polako i fino, kako kondicija, raspoloženje i slobodno vreme dozvoljavaju.

Izlazak na put za Jakovo

Ako produžite Ostružničku turu i nastavite ispod jednog mosta (prvo običnog, saobraćajnog) a zatim i ispod železničkog, izbićete u neuređeni deo; tu pravog puta nema, već nekoliko traka tvrdo utabane zemlje, koje se pružaju prema putu za Jakovo.

U principu, ovih 3km (i malo više – narandžasto na mapi) nije problem preći, sem kod baš vrlo mokrog vremena – tada borba sa blatnjavim putem može neslavno da se završi po vas 🙂 U takvim trenucima, možete da probate zaobilazak preko Surčina, ali je taj zaobilazak dosadan, predug, sa delom jako opterećenog puta – bolje je da odustanete, i vratite se kada se teren malo prosuši. Na mapi sam radi kompletnosti dao i tu varijantu, ali sam vas upozorio 🙂 (i obojio sivo, čisto ako gornje nije bilo dovoljno).

Vrlo brzo se izbija na asfaltni put ka Jakovu, i prvo na šta nalećete je Salaš “Stremen”, simpatičnu lokaciju koja može poslužiti za predah ili klopu (restoran, igralište za decu, vožnja fijakerom pa čak i škola jahanja).

Odavde pa do manastira Frenek nema nekih posebnih atrakcija (ako u to ne računate poprilično ostarelu i ofucanu kasarnu u Jakovu).

Manastir Fenek

Jakovo: manastir Fenek

Manastir Fenek je (od skora, 2006.) muški manastir – pre toga je bio isključivo ženski manastir. Crkvena slava je sveta Petka Srpska. Manastir je sagrađen u drugoj polovini 15. veka; u I svetskom ratu je bio zapaljen, a u II svetskom ratu skoro kompletno uništen. Obnovljen je u potpunosti 1991. godine. Više detalja o samom manastiru imate na zvaničnoj prezentaciji.

Od manastira do Boljevaca možete regularnom asfaltnom rutom (vratite se nazad 2km pa skrenete desno) ili prečicom. Prečica je u pravom smislu traktorska – nastala od prolazaka traktora prilikom obrađivanja okolnih njiva (tirkizno na mapi). Ako niste spremni da se malo isprljate ili vozite po uvalama i rupama, vratite se na asfalt 🙂

Boljevci

Na samom kraju sela Boljevci se nalazi jezerce (ili velika bara, u zavisnosti koga priupitate) Živača, koja je poribljena i pored koje je postavljen “Ribnjak Živača” (ribolovački centar).

Od interesantnih manifestacija tu je Strašilijada – takmičenje u izradi najuspešnijeg (ovde “najlepšeg” nekako ne ide) strašila.

Bojčinska šuma

Boljevci: Bojčinska kolibaNa pola puta između Boljevaca i Progara se nalazi Bojčinska šuma. Za razliku od Košutnjaka i sličnih “gradskih” šuma, Bojčinska šuma je prava neuređena šuma – uska traka drveća koja se prostire od puta nekoliko kilometara u dubinu.

Sam početak šume je kultivisan; pored novoizgrađene bine, tu je i Bojčinska koliba, simpatičan restoran gde se možete osvežiti pa i ručati (mada vraćanje u Beograd sa punim stomakom nije najudobnija biciklistička avantura 😛 ).

Na samoj bini (i okolini) se od maja do septembra održava Bojčinsko kulturno leto, manifestacija opštine Surčin; svake subote i nedelje, od 19 – 22h zanimljiv kulturni program.

Kroz centar šume postoji (relativno loš) asfalt, koji se kod spomenika partizanima pretvara u solidno močvarni i blatnjavi put.

Sama šuma je prorešetana stazama i stazicama (koje su više za pešačenje a manje za bicikle tanjih guma) i odlična je za odvajanje od gradske sredine – bez rizika (najkrupnije što sam video od divljači je fazan i pitanje je ko se više uplašio 😉 ) a opet neuređeno i prirodno.

Više detalja o Bojčinskoj šumi: Gljivarski tereni: Bojčinska šuma

Obedska bara

Obedska baraOd Bojčinske šume do Kupinova (nezvaničnog centra Obedske bare) je relativno dug put, koji se nekima može učiniti dosadnim. Na sreću, vrlo ste blizu reke i postoji gomila putića i puteva (asfaltnih) kojima se može skrenuti ka Savi, i ukrasti minute pored reke, uz posmatranje (bogatog) ptičijeg života.

Ono što većina ljudi smatra “Obedskom barom” je kanal polukružnog obilka (više kao potkovica) koji se pruža od naselja Kupinovo do naselja Obrež. No, taj kraj obuhvata i mnogo više – šumsko/močvarni teren skoro do Šapca (sa ove strane Save).

Ja obično dolazim sa strane Kupinova – fino malo selo koje se hvali time da je to najjužnije selo u celoj Vojvodini 🙂

u samom centru sela možete pogledati crkvu svetog Luke kao i pravu Etno kuću. Ako zađete malo dublje u šumu naići ćete na ostatke tvrđave Kupinik – poslednje srpske prestonice – razorena je 1521.godine od sultana Sulejmana Veličanstvenog, u njegovom pohodu na Beograd. Detalje imate na Kupinovo sajtu.

Obedska bara: crkva majke AngelineU samom centru Obedske šume je sakrivena majušna crkva ili kapela, crkva majke Angeline. Podignuta je na malom uzvišenju, na mestu starog manastira Obred (crkve brvnare iz 16. veka).

Ako ne skrenete desno za crkvu, no nastavite pravo, nailazite na obalu Save i skelu, kojom je moguće preći na Obrenovačku stranu i tim putem se vratiti u Beograd (za mene, ne preterano zanimljiva opcija – nema se šta videti, a i sam put je solidno opterećen).

Obedska šuma je ispresecana stazama različite prohodnosti; sem ovog asfaltnog dela, dobar deo staza je prohodan u periodu jun – septembar, a van tog perioda zavisi od vremenskih uslova.

Tu su i čuveni lokvanji i sama bara; vrlo često možete zamoliti (ili častiti ;)) lokalno stanovništvo za vožnju po bari (gledajte samo šta ćete sa biciklom); ja to do sada nisam izveo.

Detaljna mapa

Google Maps


View Beograd – Obedska bara in a larger map

Na karti

Beograd - Obedska bara na mapi


a evo i u GPX formatu kao i u KML formatu (za slučaj da želite da “odvrtite” celu rutu u Google Earth).

Fotografije

www.flickr.com


Ostali tekstovi iz Biciklizam kategorije:

Biciklizam u Beogradu

Biciklizam u Beogradu: pravila, igrači, stazeDa bi bili biciklista u Beogradu, nekoliko faktora treba da budu ispunjeni:

* da jako volite da pedalate (naglašavam: baš jako)
* da imate živce kao konopce
* da imate avanturističkog (neki bi rekli i samoubilačkog 😉 ) duha
* da prihvatite u startu da preuzimate nezahvalnu ulogu nevidljivog učesnika u saobraćaju

Naime, Beograd nije gostoljubiv prema biciklistima – staze su retke i loše i najčešće na Novobeogradskoj strani, saobraćajna kultura je ispod granica za detekciju a kamoli merenje.

Pokušaću ovde da sumiram 13 godina iskustva u aktivnoj vožnji po našem lepom Beogradu, ne bi li vam uštedeo malo nervoze i nerviranja 🙂

Opšta pravila (biciklističke) igre

Pravilo 1: Vi ne postojite

Ovo nije metafizička tvrdnja 😉 već činjenica da, sem vaših biciklističkih saboraca, šanse da vas bilo koji drugi učesnik u saobraćaju primeti su minimalne. Šanse da vas poštuje kao ravnopravnog učesnika su još manje, manje i od šanse da dobijem sedmicu na lotou 😛

Zato idem na:

Pravilo 2: Saobraćajni propisi

Sem očiglednog (poštujte SVE propise, pogotovo svetlosnu signalizaciju) nešto i manje očigledno – DOBRO naučite sva pravila kretanja vozila! Ne samo za A kategoriju, već i za sve velike i manje velike četvorotočkaše; to će vam jako dobro doći u raznim situacijama kada treba da predvidite šta će ostali učesnici u saobraćaju pokušati (sa i bez pretpostavke da vas uopšte vide, sa i bez pretpostavkle da će se i potruditi da signaliziraju svoju nameru).

U skladu sa tim:

Pravilo 3: Vidljivost

Uvek budite KOMPLETNO obeleženi – mačije oči na pedalama, svetlosne trake na torbici ili ispod sedišta, odgovarajuća odeća. Noću / predveče – obavezno: crveni uočljivi treptač pozadi i prednje BELO svetlo.

Pravilo 4: Sigurna zona

Nikada, ama baš nikada nemojte voziti uz samu desnu ivicu ulice – uvek ostavite prostora (recimo, za širinu šahta) koji će vam, u slučaju da zatreba, poslužiti za beg iz opasne situacije. Pored toga, najopasniji objekti (pukotine, rupe, nepokriveni šahtovi, razrovani ivičnjaci) su upravo uz ivice ulica.

Naravno, ovo će izazvati negodovanje (trubljenje) nervoznih, nepažljivih i bezobraznih vozača, ali to je njihov problem 🙂

Pravilo 5: Zabranjene staze/ulice

Vožnja auto-putem i opterećenim magistralama je samoubilačka misija (odmah mi pada na pamet Ibarska magistrala). Uvek postoji manje opterećen put, koji možda nosi manje adrenalina ali i daleko veću šansu da za dan ili dva odete na neku novu, još uzbudljiviju vožnju.

Pravilo 6: Budite predvidljivi

Budite predvidljivi u ponašanju u saobraćaju. Vozači (oni iole savesniji/odgovorniji, o drugima ne vredi govoriti) se najviše plaše biciklista zbog njihove nepredvidljivosti. Ovo se u praksi svodi na jednu, najvažniju stvar – koristite ruke (pošto migavce nemate) da pokažete svoje namere drugim učesnicima u saobraćaju, pre svega nameru da negde skrenete. Takođe je korisna gestikulacija u svrhu sporazumevanja oko redosleda prolaska, tj. pokažite da ste spremni npr. da sačekate da neko prođe ispred vas, a da se taj neko ne dvoumi oko toga da li ćete vi nešto preduzeti ili ne.

Takođe, uvek se trudite da ostvarite kontakt (očima) sa potencijalnim igračima u konfliktnoj situaciji – tako da se lakše razreši bilo kakva nedoumica.

Ukratko, vaša nepredvidljivost je opasnost vozačima isto koliko i njihova vama!

(zahvaljujem Duduku za ovo pravilo)

Kada smo savladali osnovna pravila 😉 da vidimo sa kim imamo posla …

Protivnici ili učesnici u saobraćaju

Pešaci

Iako bi po prirodnom redosledu mi (biciklisti) trebali da budemo njihova briga, na žalost, (kao i kod mnogih drugih stvari) kod nas je obrnuto – pešaci su ti kojih trebate da se čuvate.

Nepredvidljivi su, sa neobičnim zadovoljstvom uzimaju ono malo staza namenjenih samo nama (valjda ih crveno išpartana staza neobično privlači / hipnotiše) i u tome su kategorije najteže za izbegavanje u tome i najupornije: naši stariji sugrađani (kod kojih čak ni sirena ne pomaže puno a i predstavlja zdravstveni rizik za njih), zatim mala deca (smer i pravac kretanja menjaju lako i iznenada) kao i upirlitani roleri i rolerke – valjda pretpostavljaju da se ništa brže od njih ne kreće tim stazama 😉

Pokušajte da ih obavestite i spremite dovoljno veliku zonu za obilazak i prilagodite brzinu – ipak su klinci i klinceze važniji od vaše brzine 🙂

Taksisti

Retko bezobrazna sorta: nesnosni, arogantni, bezobrazni, vrlo često će vam seći put, ignorisati da ste potpuno ravnopravan učesnik u saobraćaju, i ako ne pazite, možete se lako zakucati u otvorena vrata taksiste koji se nije ni potrudio da vas konstatuje u bočnom retrovizoru.

Spremni su i na otvoren sukob, tako da ih treba tretirati kao opasnost II vrste, odmah iza kučića.

Džukci

Psi, džukele, kučići, čovekovi najbolji prijatelji – koji god da naziv izaberete i ma kako vam ovi nazivi navlače osmeh na lice, pretnju koji oni predstavljaju (vama kao biciklisti) treba, na žalost, vrlo ozbiljno shvatiti.

Razne su kategorije među psima:

  • seoski: vrlo bučni i obično bezopasni; pokrivaju samo mali perimetar oko njihovog dvorišta i jače gaženje na pedale će vas brzo ukloniti izvan dometa
  • samostalci: retko će direktno napasti, ali ima nekih koji će se potuljeno privući i pokušati ujed za nogu otpozadi. Vremenom naučite da ih prepoznajete: ako se utišaju dok prolazite, spuste uši i blago pogure, predstavljaju dobrog kandidata za problem
  • čopori: vrlo nezgodna grupa; što su brojniji, to su opasniji; u zavisnosti od dela dana (rano ujutru je najveći rizik) raspoloženi su da trče sa vama i kilometar. Nikako nisu za potcenjivanje.

Nemojte misliti da ste sigurni u strogom centru grada – neke od najgorih sustreta sam imao na Dunavskom keju (Dorćol) kao i oko Ušća.

Generalni saveti: ako vam teren dozvoljava, probajte da ih izmorite (za prve dve grupe); uz 30 – 35 km/h obično odustanu posle nekoliko stotina metara. Ako ovo ne uspe i nateraju vas na zaustavljanje (neki su se bacali ispred prednjeg točka, samo da bi me sprečili da zbrišem) gledajte da se zaustavite tamo gde imate dosta municije (idealno kamenje) koje im može naneti povrede. Takođe, kada se zaustavite, obavezno postavite bicikl između njih i vas – može vrlo dobro doći – jednom sam izbegao gore posledice (sem pretrpljenog straha 😛 ) tako što sam vođu čopora iz sve snage raspalio po njušci zadnjim točkom.

(za ljubitelje pasa koji gornji pasus smatraju okrutnim i nasilničkim: slobodno mogu da krenu u vožnju sa mnom, da ih provedem kroz posebno opasne zone i ostavim tamo da se objasne sa kucama dok ja jezdim u bezbedna područja 😛 )

Još saveta na ovu temu imate na Ciklonaut sajtu: Kako sa psima?

Bezobrazni biciklisti

Naše kolege biciklisti, ali oni nesavesni, neodgovorni.

U najvećem broju mogu se sresti upravo na biciklističkoj stazi. Veliki broj njih niti gleda kuda ide, niti smatra da je saobraćaj na stazi potrebno na bilo koji način regulisati (recimo, da se vozi desnom stranom staze). Pokušavao sam u par navrata pripadnicima ove vrste da objasnim da obrate pažnju da je dozvoljeni smer kretanja vidno obeležen strelicama na stazi kojom voze, ali sam nailazio na taman toliko razumevanja koliko i prilikom objašnjavanja vozačima da možda nije loša ideja da daju migavac ako misle da skrenu, da im neće otpasti ruka ako to urade, da to ne znači da su žene, slabići ili homoseksualci…

(zahvaljujem Duduku za ovaj dodatak listi)

Kamioni

Generalno se pristojno ponašaju no opasni su zbog visine (nekada vas vozač ne vidi dobro ili uopšte), dužine (ako imaju prikolicu) ili vazdušnog jastuka koji teraju ispred sebe (kada vam dolaze u susret) ili vrtloga iza sebe (kada vas pretiču). Kada krenu da vas pretiču – budite pripravni. Ako se nađete na uskoj ulici gde je ivičnjak vrlo visoko ili ga nema (asfalt visoko u odnosu na zemlju), slobodno stanite u stranu dok grdosija ne prođe; tu se ne radi o sujeti (“biciklista mora da bude uvek na bicikli”) već o preživljavanju 🙂

GSP / autobusi

U gradu nemarni i nepažljivi, van grada (trocifrene linije, 4xx, 5xx, 6xx) su dosta fini – pretiču sa dužnom pažnjom, ostavljajući dosta prostora i retko će vas bespotrebno plašiti sirenom. Obični (ne-GSP) autobusi su manje pažljivi i više opasni. Za njih sličan savet kao i za kamione – pažnja.

Staze za početak

Pravila su tu, igrači su opisani (da ne kažem: karte podeljene), ali gde sa pravom akcijom, tj. pedalanjem? Za početak, idemo sa lakim (ravnim) stazama, za zagrevanje / razgibavanje – kako kondicija bude napredovala, tako ćemo i širiti osvojene teritorije. Sam dolazak do staza opisanih dole ne bi trebalo da predstavlja problem i uvešće vas u osnovnu problematiku kretanja kroz grad.

Dorćol – Ada

Praktično jedina dobra staza na strani starog grada. Spaja Dorćolski kej i Adu Ciganliju. Ravna je, oko 11.5 km do vrha Ade u jednom smeru, ali ovo nikako nije moja omiljena staza za zagrevanje. Na Dorćolskom kraju je pretrpana raznim kafićima i restoranima (pogotovo oko samog pristaništa), previše je vozila, put je u očajnom stanju. Na ostatku staze, imate nebrojeno prepreka, što od pešaka, šetača sa kučićima pa sve do industrijskih vozila sa obližnjih šljunkara. Sama staza je dobrim delom kocka, tako da vožnja ni malo ne prija vašim bubrezima (čak iako imate gel sedište). Ni pristup stazi nije najlepši (doduše, sa Dorćolske strane malo bolji no sa strane Ade).

Jednom kada ste na Adi, ima smisla vozikati se okolo samo van sezone (a to je u kasnu jesen – zimu – rano, rano proleće). Inače se od parade svih drugih posetilaca Ade ne može uživati u pedalanju ni tren.

Korisna je (meni) samo kao odskočna daska bez automobila za neke lepše krajeve. U svakom slučaju, radi kompletnosti, evo je u Google Maps:


View Staza Dorćol – Ada in a larger map

na karti:

Dorćol / Ada Ciganlija - biciklistička staza
(klikni za veću sliku)

i u GPX formatu.

Daleko, daleko omiljenija mi je Ostružnička staza ili nasip uz obalu Save:

Ostružnica (nasip)

Omiljena staza za razgibavanje i početak biciklističke sezone na Savskoj strani Novog Beograda; počinje na kraju ulice Omladinskih brigada a završava ispod Ostružničkog mosta. To je lepih, ravnih 9.5 km u jednom smeru, bez previše vozila (iako je ovde zabranjen prolaz, uz obalu su nikla prava mala nelegalna naselja, i džipovi samo špartaju – ali je ovo za neki drugi post). Idealna je za sve koji mogu da ispedalaju 20-ak km po potpuno ravnom terenu – praktično, ako možete da vozite 1,5h oko zgrade, ovo je staza za vas 🙂

Ova staza, iako laka, pruža lepe prizore dok pedalate, pogotovo u proleće kada se Sava izlije i na nekim mestima dođe na dohvat ruke.

Sa praktične strane: lako se dolazi (imate staze po trotoarima do samog keja), i samo treba povesti računa o tome da nije osvetljena, pa ako planirate takvu vrstu vožnje, pobrinite se da su vam baterije u svetlima pune 🙂 Takođe, čim izađete iz okrilja Novog Beograda, nema prodavnica, tako da se tečnošću i grickalicama opskrbite na vreme 🙂

Ova staza je i odskočna daska za gomile Vojvođanskih tura, ali o tom potom 🙂

Ostružnički nasip u Google Maps:


View Ostružnica nasip in a larger map

Na karti:

Ostružnički nasip - biciklistička staza
(klikni za veću sliku)

a evo je i u GPX formatu.

Za kraj – kviz 🙂

Ostaje mi samo da podelim sa vama kviz, odnosno da se prepoznate kojoj od kategorija biciklista vi pripadate:

Biciklisti u Srbiji 🙂

Ostali tekstovi iz Biciklizam kategorije:

Biciklizam za početnike

Nishiki bikeJedan od mojih retkih hobija koje i dalje negujem, mazim i pazim je biciklizam; nikako sportsko / takmičarska varijanta (verujem da je onima koji znaju mene i moju figuru ovo izvuklo i više od osmeha na licu 😉 ) već čisto uživanje – pedalanje sa ciljem da se ode, uživa i vrati i pri tom odmori od dnevnih užasa (posla).

Ta jedna stranica o biciklizmu začuđujuće često dovodi do raznih pitanja u mom poštanskom sandučetu, pa rekoh: nije zgoreg da nešto i napišem na tu temu, uz nekoliko iskustvenih saveta i referenci na sajtove gde se sve ovo može naći u daleko detaljnijoj formi.

Zašto biciklizam?

Odgovor na ovo pitanje je drugačiji za svakog; meni pedalanje daje neviđeni osećaj slobode i povezanosti sa krajolikom kroz koji prolazim. Dovoljno je da stanem i da postanem pešak – najbliže prirodi.

Kada se malo izvučete iz gradske vreve i smoga, pedalanje će vam napuniti neke baterije koje davno zvrje prazne, potrošene u stresu i brzini svakodnevnice. Upoznaćete seoca i mala lokalna čuda koja postoje i malo dalje od puta i nevidljiva su dok ste u kolima.

E da, postoje i zdravstveni aspekti pedalanja (izvučete sebe iza oronule kancelarijske fasade zaposlenog), ali to je samo (dobra) nuspojava 🙂

Izbor bicikle

Prvi korak u biciklizmu je naravno kupovina bicikle. Pre nego li spremite budžet za ovu namenu i pre nego li posetite neku od radnji, evo nekoliko stvari koje ne bi bilo loše da znate.

Anatomija bicikla

Kao i u svakoj gildi (branši / zanatu) i biciklizam ima svoj jezik i iskusniji će rado iskoristiti priliku da vas zbune / zasene gomilom nepoznatih reči 🙂

Odlična priprema za ove susrete je Anatomija bicikla SerbiaOutDoor.com sajta. Još detaljniji prikaz (i dalje u radu) imate i na Wikipediji: Oprema i delovi za bicikle.

Naravno, ne treba da naučite svaki komad i svaki deo 🙂 Za početak je dovoljno da izaberete vrstu, ram (veličinu i materijal) kao i da odlučite da li hoćete polovni bicikl poznatije marke ili novi bicikl ne-tako-poznate marke (ili slabiji model poznate marke).

Na stranu kupovine polovnog imate odličan odnos cena / kvalitet ali takođe i šansu da kupite mačku u džaku – garancija je obično ili vrlo kratka ili što je najčešće, ni nema je za polovni bicikl. Zato je idealno ako kupujete od proverenog izvora (nekog ko to stalno radi) i ako vam pri kupovini pravi društvo neko ko se malo više razume i ko može da proceni stepen “potrošenosti” određenog bicikla.

Kod kupovine novog bicikla imate barem 6 meseci garancije, što je sasvim dovoljno da ispeglate uobičajene početne probleme. Još ako je sajam automobila blizu – tu mogu da se nađu solidne ponude – i do 30% jevtiniji bicikli, pogotovo ako su iz prošlogodišnjeg kataloga.

Vrste

Iako će velka većina ljudi reći da postoje dve vrste (MTB i trkački) 😉 bicikala, to baš nije tako 🙂 U zavisnosti od namenjenje vožnje, opreme (i naravno budžeta) možete izgurati i do 15-ak vrsta ili podvrsta dvotočkaša.

No, kako je ovaj tekst namenjen iskrenim početnicima i kako specijalizovane vrste ovde nemaju šta da traže (koga to interesuje, već je našao klub / sajt ili kakav drugi izvor informacije), ovde ću se zadržati na tri (uslovno) glavne vrste za nas hobiste:

MTB

Danas najzastupljenija vrsta; ima točkove od 26 inča (26″ ~ 66 cm), široke gume sa jakim kramponima; inicijalno namenjen zahtevnoj brdskoj vožnji (MTB – MounTain Bike), postao je bicikl za sve prilike. Čvrst, robustan, zbog manjih točkova i kraćeg rama, težište cele bicikle je niže i zbog toga je bicikl stabilniji i sa njega je teže pasti. Odnos zupčanika omogućava uspon u skoro svim uslovima / nagibima terena. Dodatna prednost MTB-a je što servise i radnje sa delovima možete naći praktično na svakom ćošku.

Danas je obično MTB (ili njegova gradska varijanta) ono što se misli kada ljudi kažu “kupiću baciklo” 😉

MTB (na slici Cannondale Flash Team)

(slika uzeta sa Cannondale Flash Team stranice)

City / Gradski

Gradski bicikli su potpuno opremljeni da zamene automobil u gradu; sa svim potrebnim dodacima (blatobrani, svetla, korpica). Nastali su na MTB osnovama, prilagođeni za gradske uslove. Nose razna imena: City, Safari Street, Town & Country itd.

Iako odaje pomalo rustičan osećaj, u srži je to dobar bicikl sa svim potrebnim sitnicama – jake gume sposobne da se odupru staklićima i ostalim gradskim lepotama, lako upravljanje, zaštitu od bljuzgavice sa točkova; “gradski” ne znači da ovakav bicikl ne možete uspešno voziti po okolini, pa čak i po boljim neasfaltiranim putevima.

Kako je osnova MTB, i za ovaj tip važi da se delovi / servisi relativno lako nalaze.

Gradski bicikl (na slici Cannondale Vintage)

(slika uzeta sa Cannondale Vintage stranice)

Trekking (Hibridi)

Bicikli nastali kao ukrštanje između trkačkog i MTB bicikla, sa mrvicama opreme od gradskog bicikla. Tanji i viši ram, obično veći točkovi (28″ ~ 71 cm), opremljen za duža i udobnija putovanja.

Namenjen je dužim izletima, najviše po asfaltu, ali se neće uplašiti ni makadama / utabanog seoskog puta. Udobniji je i efikasniji za duže vožnje – jedan ovakav bike je i moj izbor.

No, ponekad se treba pomučiti da se nađu delovi za njega (a i naručiti i čekaatii …) No, jednom kada nađete siguran izvor, prebrinuli ste – ovo svakako nije razlog da se odustane od Trekking bicikla.

Trekking / hibridni bicikl (na slici Cannondale Quick CX 700)

(slika uzeta sa Cannondale Quick CX 700 stranice)

Dimenzije rama

Davno su prošla vremena kada je bilo dovoljno opkoračiti bicikl i proveriti da li između prepona i gornje (horizontalne) šipke rama ima 3 -5 cm prostora – dobrodošli u doba proporcionalnih ramova.

Izbor dimenzije rama je možda najzapostavljenija stavka u izboru i kupovini bicikla. To je takođe jedan od važnijih ako ne i najvažniji činilac udobnosti vaše vožnje; preveliki ram znači da ćete voziti stalno istegnuti između sedišta i volana i time itekako namučiti vaše leđne mišiće. Premali ram znači da ćete voziti zgureni i opet ostati bez zasluženog komfora.

Postoji gomila sajtova gde možete odrediti dimenzije rama prema vama; ako baš morate da pravite kompromise (u radnji nema takav), uzmite bolje manji no veći ram – manji ram se može kompenzovati kroz podizanje sedišta i lule volana.

Recimo, za brze rezultate probajte ovde: BikeBuster / Frame Guide; za vrlo detaljno merenje (i vaše premeravanje) tu je Fit Calculator.

Na kraju, kada izaberete veličinu, obavezno probajte sam bicikl – previše zgrčena kolena (koja ne-daj-bože udaraju u volan) su znak malog rama a jedva doticanje zemlje prstima kada ne pedalate (uz spušteno sedište do kraja) i/ili “daleki” volan su znak velikog rama. Ne zaboravite – udobnost na prvom mestu!

Modeli / marke

Za razliku od inostranstva, kod nas je izbor marki dosta sužen; najčešći su Capriolo i Polar (standardna), Merida (srednja kategorija) i na kraju Cannondale, Trek, Specialized i (preskupi) Scott (visoka kategorija).

Pri tom, ovu podelu shvatite itekako uslovno – “skuplji” model niže kategorije (skuplji u odnosu na modele te kategorije) itekako može da vam bolje posluži od osnovnog modela više kategorije.

Sem marke, tu je i cenovna kategorija; iako je ovo duboko lično pitanje, ja ne preporučujem da kupujete bicikl koji košta ispod 200€ – ipak je to sprava koja treba da vas služi godine i godine. Neka (vrlo relaksirana i vrlo uslovna) podela bi bila:

  • bicikli od 200 – 300€: za lakšu vožnju po gradu i okolini, bez zahtevnih deonica i/ili deonica van asfalta
  • bicikli od 301 – 500€: za ozbiljne rekreativce, sa idejom da po sezoni voze 2.000 – 3.000 km
  • bicikli preko 500€: kako je ovo tekst za početnike, ne verujem da ovu kategoriju treba uopšte objašnjavati 🙂

Oprema

Lako se može desiti da bicikli različite kategorije imaju isti osnovni deo – ram bicikla. Ono što čini bitnu razliku (sem naravno kvaliteta sklapanja delova u celinu i kontrole tog sklapanja) je oprema – sve sem rama: zadnji zupčanici (Cassette Sprocket), srednji pogon sa nosačima pedala (Cranksets), prednji i zadnji menjački pogon (Derailleurs), prednji i zadnji menjači (Shifters), prednja i zadnja osovina točka (Hubs).

Sami proizvođači opreme (Shimano kao najpoznatiji) komplete opreme dele prema ciljnoj i cenovnoj grupi. Pomenuću samo neke komplete:

(generalni redosled za Shimano opremu, od jevtinije ka skupljoj je: Alivio -> Deore -> SLX -> Deore XT -> Saint -> Yumeya -> XTR)

Postoji i Shimano “bez kategorije” koji se nalazi na najjevtinijim biciklama (tzv. OEM pakovanja) koje ne bih baš preporučio.

Mali saveti

  • Gledajte da se za šipku sedišta koristi leptir spojnica (ili “seat clamp” ili “quck-release”) – jako korisno za brzo i udobno podešavanje (link vodi na sliku). Ako leptir spojnica ne ide uz bicikl, dodajte je odmah prilikom kupovine – jevtino a korisno.
  • Gledajte da se i točkovi skidaju / stavljaju na sličan način – skuplje, ali itekako korisno.
  • Ako uzimate amortizere, krenite samo sa prednjim (zadnji ne preporučujem – samo oduzima energiju); bicikli sa oba amortizera su solidno tromiji za vožnju a najveće vibracije ionako trpi prednji.
  • Unutrašnje gume su obično ili sa trkačkim (užim) ili automobilskim (širim) ventilom; iako postoje adapteri sa jedne vrste na drugu, odlučite prema potrebama; automobilski su daleko lakši za brzo pumpanje (mada je sve manje pumpi, pogotovo van centra Beograda kojima automat za vazduh radi i/ili ima crevo)

Nulti/godišnji servis

Gde god da se odlučite za kupovinu bickle, obavezno proverite da li je takozvani “nulti servis” uračunat u cenu – trebalo bi da jeste. Neke radnje rade ovaj servis odmah po kupovini (lošije) dok druge rade posle nekoliko vaših vožnji ili nedelja (bolje).

To vreme je potrebno da bi utvrdili šta na bicikli nije kako treba (menjači ne rade kako treba, kočnice slabije koče, bicikl čudno škripi, točak nije centriran itd), i da to isto srede.

Dobro podešen bicikl (servisiran i podmazan) ne bi trebalo da se čuje u vožnji – svakakvi čudni zvuci, pogotovo ako dolaze iz pogonskog mehanizma (srednja glava – lanac – zadnja glava) su razlog za posetu servisu.

Usko vezan za nulti servis je i prvi godišnji servis; bez obzira gde držite biciklu i koliko je vozite, preporučljivo je da na početku sezone posetite vaš omiljeni servis koji će bicikl fino srediti – rasklopiti, podmazati, zameniti pohabane delove i podesiti točkove, menjače, kočnice. Za neku ne preteranu cifru (recimo do 20€) dobićete bicikl spreman za velike i nove radne pobede u nastupajućoj sezoni.

Osnovna oprema

Kaciga

Kaciga - obavezan deo biciklističke opreme!Kaciga jeste osnovna oprema i obavezna je; vožnja bicikla jeste zabavna, ali svakako ne treba zaboraviti na osnovne mere opreza.

Birajte kacigu koja vam dobro (i tesno leži), koja se može zategnuti ispod brade a da vas ne davi; nosite kacigu stalno, čak i za najkraće moguće vožnje; to će vam stvoriti uslovni refleks i uskoro nećete ni razmišljati o tome; postaće deo biciklizma kao i sam bicikl. Ovde imate nekoliko saveta kako izabrati kacigu (na engleskom).

Naočare

Vrlo korisne – najčešća smetala u vožnji su jako Sunce ili gomile buba, bubica i/ili prašine. Minimum koji treba da zahtevate od naočara je prava zaštita od Sunca (zaštita od UVA, UVB i UVC talasa); idealno je ako imaju izmenljiva stakla, tako da ih možete koristiti u raznim uslovima (svetao dan, predveče, loši vremenski uslovi).

Mogu da preporučim Uvex serije; zadovoljavaju sve gornje, a kome je to bitno 😉 ni ne izgledaju loše.

Svetla / treptači

Prvenstvena uloga ovih spravica je da pojačaju činjenicu da ste i vi učesnik u saobraćaju. Iako niko prilikom kupovine ne planira da vozi u večernjim / noćnim uslovima, to će se pre ili kasnije neizbežno desiti. Za takve prilike je obavezno da obeležite svog ljubimca i to barem sa treptačima (trepćućim svetlima) kako pozadi, tako i napred. Ni mačije oči na pedalama nisu na odmet.

Kasnije možete uzeti i neko efikasnije prednje svetlo (recimo CatEye, LED vrstu) koja će pored toga što vas čini vidljivijim i vama učiniti vidljive opasne prepreke u noćnoj vožnji (recimo nezatvorene šahte i gomile šuta uz ivicu puta).

Bidon (flaša za vodu)

Pored upale mišića, najveći broj tegoba po vožnji je izazvan dehidracijom; stoga, bidon je obavezni deo svakog bicikla. Uobičajene veličine (zapremine) su 0,5 i 0,75l. Šta ide u bidon … malo niže dole u tekstu.

Rukavice

Ima ih sto vrsta; obično se za toplije vreme koriste verzije bez prstiju, dok je za rano proleće / kasnu jesen bolje koristiti cele rukavice. Sem primarne zaštite dlanova (kako od tvrde gume na rukohvatima upravljača tako i od padova 🙂 ) tu je i zaštita zglobova od hladnog vremena / vetra.

Pumpa / Komplet za skidanje i stavljanje spoljne gume / Dve unutrašnje gume

Naslov govori za sebe – uobičajen problem koji vas može zadesiti je pucanje gume. Iako zamena gume izgleda komplikovana (pogotovo ako se radi o zadnjem točku) – nije. Uz poluge za skidanje/stavljanje spoljne gume, i malo vežbe, zamena gume se može uraditi za 10 – 20 minuta.

Ovo je mnogo bolja opcija no da zaglavite daleko od kuće sa bušnom gumom 🙂

Umesto dve unutrašnje gume možete uzeti i komplet za krpljenje gume (svaki bolje opremljeni biciklistički servis ga ima) mada je uz sadašnje cene unutrašnjih guma to malo zamorna operacija.

Dodatna oprema

Sedište (gel)

Sedište Selle Royal Respiro Moderate (muško)Iako će mnogi tvrditi da je ovo itekako osnovna oprema, ipak sam ga stavio ovde 🙂 U svakom slučaju, izbor pravog sedišta može da bude razlika između pakleno-bolne vožnje (ili takvih posledica posle vožnje) i čistog uživanja kada vas zadnjica ni na šta ne opominje 😛 Posebna su sedišta za devojke i za dečake (zbog anatomije). Oblik sedišta (uže / šire) zavisi od tipa i načina vožnje – što ste pognutiji ka volanu (sportska varijanta) treba vam uže sedište, što ste uspravniji u vožnji (treking / gradska vožnja) treba vam šire sedište; oblik je važniji od punjenja sedišta, mada ni punjenje nemojte zanemariti.

Samu udobnost sedišta je teško proceniti odokativnom metodom; najbolje je ako neki vaš prijatelj / poznanik ima slično/isto sedište i voljan je da vam ustupi bicikl na sat i više (manje od toga ne vredi).

Ja mogu da preporučim Selle Royal gel sedišta; na samom sajtu imate i “čarobnjaka” za izbor sedišta; cene ovih sedišta kod nas su u rasponu 20 – 50 €

Jednom kada nađete sedište koje vam zaista odgovara, onda ga ne menjajte 🙂 Bicikl i možete, ali sedište nikako 🙂

Korpica (pak tregeri) + torbica

Ono što je zagriženim sportskim biciklistima nepojmljivo (dodatna težina) nama hobi biciklistima itekako zna da koristi – recimo, korpica i odgovarajuća torbica gde ćete svakakve sitnice popakovati i time povećati svoju autonomiju do prve sledeće radnje.

Uobičajen set stvari koje idu u poveću torbicu su:

  • rezervna unutrašnja guma
  • rezerva odeća ili barem majica
  • foto-aparat (ako niste zadovoljni vašim idiJotom od telefona)
  • brda Bonžite
  • dodatne boce izotonika
  • rezervne baterije za razna sokoćala na bicikli
  • kompleti stakala za naočare (ako ih ide više uz naočare)

Inače, za pravo uživanje (makar samo za čitanje) preporučujem legendarnu Jonetovu Pak listu 😀

Naravno, ovde se nikako ne završava spisak 🙂 Tu je odeća za biciklizam (vrlo korisna u manje miroljubivim periodima za vožnju, kada je hladno i/ili vetrovito), zatim obuća (koja pasuje uz SPD pedale), kao i gomile sitnica koje vašu vožnju mogu učiniti zabavnijom i zanimljivijom 🙂

U svakom slučaju, kako budete slagali kilometre iza sebe, sami ćete otkriti šta vam još treba da uživanje bude veće 🙂

U vožnji (potrošni materijal)

Bez dve stvari se nikako ne kreće na vožnju: bicikle i želje za pedalanjem 🙂 Kada ovo očigledno ostavim po strani, ostaju još dve: piće i Bonžita.

Izotonična pića

Što se tiče korišćenja tečnosti u toku vožnje – što više; ako osetite da ste žedni, tada je već “kasno”; bolje je piti po malo češće (na svaka 4 – 5 km vožnje), no odjednom velike količine tečnosti.

Kako se kroz vožnju gubi velika količina soli (znojenje), obična voda ovde nije odgovor za utoljavanje žeđi. Idealno, treba koristiti izotonične napitke – tečnosti koje imaju istu koncentraciju jona elektrolita kao u krvi i time se i najbrže apsorbuju.

Sada se takva pića pojavljuju stidljivo i kod nas (izbor iz Hipermarketa, Novi Merkator, malopre, kurs evra je 93):

Izotonične tečnosti kod nas
(klikni za veću sliku)

Pregled izotoničnih tečnosti, Beograd, oktobar 2009
Naziv proizvoda Proizvođač Zapremina KCal Cena (din)
Pro Sport Jamnica, Hrvatska 750 ml 157 99
Gatorade Gatorade 500 ml 125 99
ISO Sport Pivovara Union 500 ml 90 67

Na kraju, možete napraviti i sami vaš izotonični napitak, ili koristiti Aqua Viva Hidroactive (mada ona ima najmanje od korisnih / potrebnih sastojaka).

Izbegavajte energetska pića (Guarana, Energy etc) jer njihov sastav (količina i tip šećera) i namena (kratkotrajno podizanje energije) ne prija biciklističkim aktivnostima.

Bonžita

Bonžita je odličan mali slatkiš koji ima sve što vam je potrebno posle ispedalanih desetina kilometara – pravu vrstu šećera pomešanu sa raznim žitaricama i zobalicama. Ima je svuda i jevtina je – pravi izbor za hobiste bicikliste.

Spremanje bicikle za zimu

Iako sam ovo spremao za poseban tekst, potaknut Ivaninim komentarem, ipak ga dodajem ovde (a i vreme kroz prozor navodi na takve misli):

Najveći neprijatelj vaše bicikle zimi je voda, odnosno korozija (rđa). Da bi smanjili šanse za oštećenja, evo nekoliko saveta za pripremu bicikle za zimski san:

  • skidanje svih spravica sa njega (ciklo-kompjuteri, svetla, bidone itd, itd)
  • temeljno čišćenje svih površina od nečistoća, pogotovo onih najbližih zemlji (prednji / zadnji pogon, lanac) – ali stvarno temeljno; sav višak vode pokupiti.
  • sušenje bicikla u kućnim (toplim) uslovima barem dan ili dva
  • očistiti staru mast/ulje nekim odmašćivačem (WD40)
  • bogato podmazivanje lanca sa unutrašnje strane; jednom podmazan, okrenuti pedale nekoliko puta da se ulje ravnomerno nanese svuda (na zupčanike) i višak ulja pokupiti.
  • gume ispumpati na 3/4
  • u biciklističkim radnjama postoje sredstva za premazivanje spoljnih guma, koja štite gume od pucanja; nabaviti i premazati spoljne gume.

Postoje i razna sredstva na bazi voska kojima se premazuje ceo bicikl zbog zaštite od korozije, ali ja nisam imao iskustva sa tim – ako neko jeste, slobodno u komentare.

Kod odlaganja bicikla, gledati da nije direktno izložen atmosferskim uticajima; ako je baš neophodno (stoji na terasi) kupiti po farbarskim radnjama veeeliki komad najlona (jer nema tako velika najlon kesa) i umotati ga tako da na njega nikako ne može da padne voda.

Takođe, gledati da gume ne leže na površini koja može da zaledi (loše profilisan beton) – dve daščice ispod svake od guma će uraditi posao – i ove daščice idu ISPOD najlona.

Ako uslovi dozvoljavaju, svakih nekoliko nedelja okrenuti pedale za malo, čisto da ne leži ceo bicikl na istim delovima spoljne gume.

Posle zime, na godišnji servis, čim se prolepša vreme 🙂

Korisni linkovi

Sajtovi opšteg karaktera

  1. Ciklonaut – sajt sa dušom i sa više informacija nego što bi i mogli da sanjate. Topla preporuka.
  2. Freebiking – sajt koji se podelio na “dva”; na Ciklonaut i FreeBiking; aktivan forum gde mnogo korisnih stvari možete saznati

Sajtovi za kupovinu

  1. Planet Bike
  2. Capriolo
  3. Intersport (Novi Merkator)
  4. Vector, Novi Sad
  5. Janković Comp, Ada, Vojvodina
  6. Cikloberza – način da nađete gomilu sitnica i to jevtino; takođe da se otarasite i vašeg viška; takođe je dobar izbor za polovne bicikle.
  7. Wiggle UK (isporučuju u Srbiju, samo se pazite zlih DHL / UPS špeditera); ako naručite robu, izaberite Standard Delivery – dobićete je za oko 10 radnih dana a dodatni troškovi su 29,8% + 350 dinara*
  8. Cela tema o online prodavnicama na CikloBerzi

*Umesto da naša država računa 10% carine + 18% poreza (svega 28%) to joj ne bi dosta, pa po starom (lopovskom) običaju carina ULAZI u VREDNOST robe pa su ukupne dažbine 10% (carina ) + 1,10*18% = 29,8% – jeste samo 1,8% više, ali nakupi se

(sve navedeno u tekstu se može naći kod naših prodavaca).

U sledećim nastavcima ću dati nekoliko ideja gde i kako voziti: