Drage blogerke / blogeri, dragi verni čitaoci i svi vi koji zalutate na strane Vesic.Org sajta:
Srećna vam Nova 2009. godina! 🙂
Zdravlja, ljubavi i sreće – sve ostalo je manje važno 🙂
Author: Dejan Vesić
Nije uvek administracija kriva …
Kako je krenuo praznični duh (čitaj: sve manje i manje se radi), pomislih da je idealno vreme za vađenje pasoša i lične karte (one “opasne”, znate, sa kodom) – valjda će manje ljudi doći na sličnu ideju u ove samo-što-nije-nova-godina dane.
Rečeno/učinjeno: nabavio sveže uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih, i 4 uplatnice (sve detalje o uplatnicama imate na sledećim stranicama MUP sajta: lična karta i pasoš – sa posebnim osvrtom na poziv na broj, koji treba da odgovara opštini na kojoj ste prijavljeni).
Poučen horor pričama koje vladaju o uslovima u SUP-u Novi Beograd (“ustaneš u 4h; odeš u MUP da te stave na spisak za spisak; u 8h ti dodele broj i vreme kada treba da dođeš; dođeš u to vreme i onda čekaš 100 godina i svađaš se što sa šalterskim radnicima što sa ljudima u redu sve dok to ne obaviš”), rešim da ipak posle posla svratim do SUP-a Novi Beograd i proverim sve detalje pre nego li krenem u epopeju.
Tamo na oglasnoj tabli lepo piše – “pored ove lokacije koja ima dva mesta za prijem zahteva za pasoše / lične karte, radi i lokacija na Bežaniji, Ljubinke Bobić 14, sa jednim mestom za prijem podataka”. Kako znam naš narod (“što je sigurno, sigurno; ovo je glavni SUP, da ja ne rizikujem”) sutradan poranim na Bežaniju i imam šta i da vidim: samo dvoje ispred mene 🙂 Ni na posao neću zakasniti … ali za malo.
Naime, kao što ste već verovatno čitali kod Alecka ili Urketa, ovo nije najbrža operacija na svetu; procesiranje po zahevu se kreće od 15ak (samo pasoš ili samo lična karta) pa sve do 35 – 45 minuta za oba dokumenta (!) – ni ne želim da računam koliko će vremena biti potrebno na tri mesta za sve novobeograđane za izdavanje ovih isprava.
I nije kriva administracija – bezobrazno sam “špijunirao” tetu koja je obrađivala papire koje sam doneo – ona je unosila podatke brzinom kojoj su joj dve aplikacije (jedna desktop, jedna web) dozvoljavale.
A te aplikacije – to je horor nad hororima – retko gde sam video tako spore i neefikasne aplikacije; kao da nisu prošle ni osnovni proces testiranja.
Razlika između “programera” i programera je što prvi odradi pozitivnu granu (“probao sam na mom računaru jednom i radi”) i misli da je sve time pokriveno; dok drugi napiše aplikaciju, testira je pod svim mogućim i nemogućim uslovima, onda ode na teren, i to tamo gde su uslovi najteži (najstariji računar, skener i dial-up ili ADSL 256 veza) i ponovo testira i probava i meri koliko je potrebno; ove cikluse ponavlja sve dok vremena u najgorim uslovima nisu prihvatljiva; 35 minuta po zahtevu se ni po kakvom kriterijumu ne može nazvati “prihvatljivim”.
Ni jedna aplikacija (bilo web bilo desktop) ne sme dozvoliti da je sporija od operatera; kod ovih aplikacija, gospođa je uspevala da SVE uradi brže od aplikacije – unos podataka, izbor sledeće stavke, unos lozinke.
Ako pišete programe za druge – testirajte ih, i to ozbiljno. Ne u uslovima “imam ADSL 1,5 Mb i 1650 x 1080 ekran” već u uslovima koje očekujete kod korisnika – dial up, i 800 x 600 ekran. Ako pišete program za vrlo važan zadatak i ustanovu i/ili veliki broj korisnika (a MUP i pasoši i lične karte građana po svim kriterijumima spadaju u vrlo važno) testirajte još više ili, ako ne znate kako testirati, nađite nekog ko zna – svi sati uloženi u razvoj aplikacije, sve moguće tehnike i tehnologije primenjene, padaju u vodu ako je krajnji korisnik nezadovoljan, frustriran ili, na kraju krajeva, ne može da uradi posao u datom vremenu – i to je isključiva greška nas programera.
Zato, ako ste programer, i bude vas nervirala sporost i čekanje u redu za pasoš/ličnu kartu – setite se da je tome kriv neko iz naše branše a ne MUP (mada, ruku na srce, živo me zanima kako su izabrali firmu koja je izradila ove programe).
Na kraju, za mene je vrlo prijatno iznenađenje da je MUP ponudio potpuno besplatno:
- aplikaciju za čitanje podataka sa lične karte (sa čipom) – ЧЕЛИК (Читач Електронске ЛИчне Карте)
- API koji se može iskoristiti ako vaša aplikacija ima potrebe za čitanjem ovih podataka
Čisto da paranoicima olakša sve te priče oko praćenja i ugrađivanja čipa maltene u desnu ruku (mada je meni novčanik daleko od ruke 😛 )
Pročitajte i:
- Bebika: Novi pasoš, agonija koja traje
- Aleck: Novi pasoš
- Urke: Operacija: biometrijski pasoš – akomplišed!
Dan Republike
Danas je Dan Republike. One stare, jedine i prave Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Znam da je i ta stara Republika bila postavljena na krivim i pogrešnim postavkama, na balansu između kapitalističkog zapada i komunističkog istoka i na kreditima koje je taj zapad sipao, dok je za to bilo potrebe.
Znam da je Tito pre svega bio veliki vlastodržac i monarh u (apsurdno) socijalističkoj republici koja je trebala da predstavlja najbolje društveno uređenje.
Znam da je ovaj naopaki i loš kapitalizam, i pored silnih padova, nepravdi i finansijskih kriza jedini društveni sistem koji još uvek radi i ne pretvara se u svoju suprotnost.
Sve to znam, ali me to ne sprečava da osećam nostalgiju za zemljom mog detinjstva i mladosti, kada je hrvatsko primorje, najlepše na Jadranu, bilo naše, kada sam tamo išao vozom, busom, i provodio fenomenalno vreme. Za zemljom u kojoj su Makedonci bili najtopliji, Bosanci najdruželjubiviji, Slovenci najradniji, a Srbi i Hrvati tu negde. Za zemljom koja je bila lepa, velika, imala i planine i mora, od Triglava do Đevđelije.
Danas je, još koji sat, Dan Republike Zemlje Koje Nema.
Drugovi Jugosloveni, srećan nam Dan Republike 🙂
A za one koji bi poneki dobar tekst na temu, izvolite:
Garancija, kome?
U poslednje vreme sam se bavio nabavkom i/ili obnovom hardvera – nešto što sam želeo 😀 (dobro parče hardvera koje odlično radi posao … mmmmm, zadovoljstva kompjuterizma 🙂 ) a nešto što sam morao (mentalna zabeleška: nikada ne držati tečnosti, pogotovo lepljive kao što su sokovi pored tastature i miša; te periferije obično ne podnose dobro kupanje istima 😉 ).
U kupovinu obično polazim od sajtova PC Berza i IT Svet, ali, zahvaljujući poslovičnoj neažurnosti i neposlovnosti (“gde da priznam da nešto nemam, otići će kod Mike, napisaću da imam, pa ako baš neko traži, probaću da ga izmuvam ‘za sutra'”), to je samo polazna tačka – na kraju se svodi na beskonačno okretanje telefona, nadajući se da ću negde ipak naći to što mi treba.
Kada sam sređivao dobijene papire, slučajno sam uradio ono što obično ne radim (a što me koštalo već ranije) – pročitao sam garancije koje idu uz uređaje … i ostao zapanjen 😐
U trenutku nisam ukapirao da li je to garancija meni, kupcu da će lepo plaćen uređaj biti popravljen ako se ne-daj-bože pokvari, ili ja njima (prodavcima) garantujem da maltene nema šanse da ih uznemiravam.
Posebno su me iznervirale sledeće stavke:
Pri eventualnoj reklamaciji potrebno je dostaviti kompletan uređaj, ambalažu i prateće dodatke kao i opis kvara. Primanjem ovog garantnog lista, smatra se da je kupac upoznat i saglasan sa svime što u njemu piše.
Ili:
Kupac je dužan da sačuva originalnu ambalažu i da je obavezno koristi pri svakom internom ili eksternom transportu.
Na stranu što ne znam šta je to “interni transport” (valjda kada prenosim kućište iz sobe u sobu 😉 ) da li likovi koji pišu ovakve garancije uopšte koriste parče tela zvano mozak? Da li svi oni očekuju da kupim jedno 10 kvadrata stana više, da bih sačuvao sve moguće kutije i sve moguće ambalaže u koji oni zdušno trpaju proizvode?
Ono što me još više zanima, kakva su moja/naša prava? Da li mogu da se “pobunim” protiv ovoga? Odgovor tipa: “kupi u drugoj radnji” ne štima, jer je blic proba (“dajte mi molim Vas vašu standardnu garanciju” a bez da sam išta hteo da kupim) pored zbunjenih faca prodavaca pokazala da su tekstovi maltene identični.
U normalnim zemljama dovoljno je da predmet u pitanju solidno upakujete, dok kod nas – “čuvaj majstore”. Sve u svemu, još jedan od apsurda srpske kupovine.
(o Društu za zaštitu potrošača neću ni trošiti reči – nemaju čak ni sajt).
Microsoft Web Platform Installer
Za programiranje, sem želje, puno učenja i malo talenta, neophodni su i razni alati. Ti alati zavise prvenstveno od operativnog sistema, kao i ciljne aplikacije koju želite da razvijete.
Danas sve više ima smisla razvijati web aplikacije, umesto klasičnih desktop (korisničkih) aplikacija; prednosti i sa strane korisnika i sa strane programera su očigledne:
Sa strane korisnika:
- za pristup aplikaciji je dovoljan browser na računaru ili čak na mobilnom telefonu
- dostupnost aplikacije je praktično sa bilo kog mesta na kome postoji pristup Mreži
- nema instaliranja nikakvih DLL-ova, ActiveX komponenti i ostali džidža-bidža – to praktično prelazi u održavanje aplikacije na serveru i to je zaduženje programera a ne korisnika
Istina, gornje će se platiti osiromašenim korisničkim interfejsom, ponekad slabijom funkcionalnošću, ali su sve to minorni nedostaci – činjenica je da već sada najviše vremena provodite u browseru, a to je dobar dokaz da su ovi nedostaci zaista manje bitni.
Sa stanovništva programera, razvijati web aplikacije takođe ima sve više smisla:
- postavljanje aplikacije (hosting) je relativno jevtin (od 7-8$ mesečno za osnovni tj. shared hosting pa od 40$/mesečno za VPS hosting)
- potencijalno mnogo veća publika, a time korisnici kao i dobit (ili novčana, ili reklama, ili popularizacija samog programera)
- ispravljanje bagova i problema se daleko lakše radi – samo na jednom mestu, na samom serveru gde je i aplikacija
- kontrola pristupa (ko koristi aplikaciju i da li na to ima prava) je daleko lakša
Ok, šta je sve potrebno programeru koji se odlučio za razvoj Asp.Net aplikacija na Windows platformi? Da pokušam da nabrojim:
- Windows operativni sistem (preporučeno Vista ili XP Professional ali može i XP Home verzija) – originalni
- .Net Framework (preporučeno 3.5 SP1, ali može i 2.0 SP1)
- SQL Express baza (preporučeno SQL Express 2008 ali može i SQL Express 2005)
- Visual Studio Express 2008
Sve gore, sem operativnog sistema je potpuno besplatno.
Sad, moguće je sve od ovoga skinuti odvojeno, ali zašto komplikovano kada može i jednostavnije? Tom delu “jednostavnije” je upravo namenjen Microsoft Web Platform Installer – sistem za instalaciju svega što vam je potrebno za razvoj.
Postupak je vrlo jednostavan: pobrinite se da imate barem .Net 2.0 instaliran; zatim odete na Microsoft Web Platform Installer i skinete/startujete malo programče; posle kraćeg ispitivanja, ponudiće vam razne opcije za instalaciju (značajno različite u zavisnosti da li ovo radite na XP, Windows Server 2003/2008 ili Vista operativnim sistemima):
Ako niste sigurni, izaberite ASP.NET ili Complete za instalaciju svega što se nudi (ipak, reč upozorenja: Complete je veliki download – oko 150 Mb), prihvatite nekoliko Terms & Conditions i sačekajte da se završi instalacija.
Kako procedura (ako na mašini nema ništa već instalirano) zna da potraje, preporučujem da ovo radite kada je dobra veza 🙂 a vi radite nešto drugo (instalacija može da zahteva restart ili dva, za .Net Framework 3.5 SP1 i Windows Installer 4.5):
U svakom slučaju, ovo je zaista najjednostavniji način da vaš računar pretvorite u vrlo pristojnu razvojnu stanicu i to potpuno besplatno. Ako ste Web programer na Microsoft platformi, toplo preporučujem da pogledate i ovaj pristup.
(e da, da ne zaboravim: MS WPI je u Release Candidate statusu tj. nije potpuno završen proizvod, pa stoji standardno bla-bla “krivi ste ako instalirate a nešto ne bude radilo itd, itd” 🙂 )
Sloboda? Ili krađa? Krađa.
Verujem da ste svi čuli o tome kako je Ivan Jelić (21) optužen za rasturanje kopija naših filmova (prvenstveno nezavršene kopije “Turneje” Gorana Markovića) i to koristeći univerzalni servis za razmenu fajlova RapidShare.
U normalnim zemljama ovo nije vest; no, naša zemlja ima još mnogo da poradi na edukaciji svojih građana da bi zaslužila epitet “normalna”.
Kreiranje bilo kakvog digitalnog sadržaja (programa, teksta na blogu, novinskog članka, romana …) je skupa i mukotrpna operacija koja od autora zahteva (pored inspiracije i možda talenta) vreme, vreme koje je inače mogao da utroši na nešto drugo.
To što je rezultat rada u digitalnom obliku (i tako savršeno spreman za kopiranje) ne znači da treba da se besomučno širi i time obezvređuje rad i eventualna nadoknada koja za taj rad dolazi. Anonimnost koju Mreža pruža i generalno ignorisanje moralnih pravila (da li se iko zapitao kakav je motiv da neko potroši desetine hiljada evra da napravi film, da bi se isti besplatno distribuirao svima koji znaju da koristte pretraživač?) dovodi do ovakvih izjava:
Umesto da podrže ovog mladog ljubitelja srpskog filma koji ga popularizuje na Internetu, oni su ga tužili.
ovo je mladi entuzijasta koji to nije radio zbog para, nego zbog ljubavi prema filmovima i serijama
ivan je kulturni prosvetitelj sto se mene tice
ima milion ljudi kojima se gleda a nema reprize ili nisu u mogucnosti da je gledaju
(preuzeto sa Doba nevinosti bloga)
Da li samo ja vidim potpunu zamenu teza ovde? Krađa je ok, nije krađa jer odgovara većini?
Krajnje je vreme da krenemo da poštujemo tuđi rad, ako ništa drugo a onda zbog represija zaprećenih zakonom. Krajnje je vreme da poštujemo prvo rad naših građana a onda i svih ostalih; nemaština i nemanje novca su samo izgovori, nikako razlozi za krađu.
WordPress 2.6 i Flash 10 – loša karma
U nekoliko poslednjih verzija WordPress je doneo novosti kod ubacivanja slika u tekstove (upload modul) – pored “regularnog” html modula, ponudili su i Flash based, sa solidnim skupom mogućnosti.
No, poslednja verzija ovog plugina, verzija 10, je potpuno “izlomila” ovaj deo – više nije moguće ubaciti slike preko Flash verzije, što se mnogim skribomanima neće dopasti 🙂
Šta je rešenje? Ima ih više:
- koristite Browser based (html) verziju uploadera; ima daleko manje mogućnosti, ali radi bez obzira na Flash plugin
- sačekajte WordPress verziju 2.7 u kome je urađena ispravka ovog problema
- vratite se na Flash verziju 9 (koja lepo radi).
Poslednja predložena alternativa ima nekoliko koraka:
Uklanjanje (deinstalacija) Flash 10 plugina
Skinite zvaničan Adobe Flash deinstaller:
http://kb.adobe.com/selfservice/viewContent.do?externalId=tn_14157
Pozatvarajte SVE programe, sa posebnim osvrtom na browser i messenger programe (IE, FF, Safari, Opera, MSN, GTalk, Yahoo, ma sve), Vista Sidebar i sve ostale programe iz SysTray dela.
Tek kada ste sigurni da nemate ni jedan program koji koristi Flash, aktivirajte gornje programče za deinstalaciju. Kada odradi posao, restartuje mašinu.
Instalacija starije (9.0.151) verzije Flash-a
Na ovoj stranici imate arhivu svih verzija Flash player-a; sad, arhiva je 134 Mb, što je malo preterano; zato sam skinuo i izdvojio tri datoteke (garant kršim neko pravilo, ali ‘ajde 🙂 ):
- Windows / Internet Explorer – Flash Player 9.0.151: flashplayer9r151_winax.exe (1.5 Mb)
- Windows / FireFox – Flash Player 9.0.151: flashplayer9r151_win.exe (1.5 Mb)
- Linux – Flash Player 9.0.151: flashplayer9r151_linux.tar.gz (3.0 Mb)
Izaberite onu koja vam odgovara, i instalirajte je.
Na kraju, proverite da li sve radi; i gledajte da ne radite upgrade Flash-a 🙂 dok ne izađe WP 2.7.1 😉
Referentna lista programa
Jedna od sekcija ovog sajta je sekcija sa programima – odabranim pre svega zbog toga što su se dokazali u svakodnevnom radu.
No, ono što sam primetio je da se lista programa koje zaista koristim smanjuje – prvenstveno jer se gomila stvari koje mi trebaju seli u sam operativni sistem.
Kako sam sticajem okolnosti u poslednjih 10-ak dana radio reinstalacije 4 računara (prijatelji / rođaci), napravio sam referentnu listu programa koje sada smatram “standardnim” pa sam rešio da ovu listu podelim i sa vama. Takođe ću se truditi da radim osvežavanje ove liste kako neki od programa zasluži mesto na njoj.
Naravno, ovo je samo to: moja referentna lista, ali možda dobijete ideju ili dve šta da probate od programa.
I da – ako imate mali broj instaliranih programa, računar će ostati brz i efikasan sve do sledeće promene hardvera 🙂 Ovo možete postići tako da napravite virtuelni PC (koristeći Virtual PC 2007), i njega koristite za sve one programe koje probate ili koristite samo jednom ili dva puta; sa današnjim računarima, virtuelni pc je vrlo, vrlo brz i ima jednu veliku prednost – prostim kopiranjem datoteke gde se čuva slika virtuelnog računara napravite drugi 🙂 (možda napišem poseban tekst o ovome).
Da ne dužim, evo liste:
I da, obavezni pratilac ovoj listi je Ninite – (skoro) sve što vam treba na jednom mestu 🙂
(1) – za korisnike XP-a; ovo je ugrađeno u Vistu
(2) – meni potreba za “pravim” desktop Office paketom odumire; ako imate stalnu vezu, probajte docs.google.com ili Zoho
(3) – protivvrednost evro iznosa po kursu od 85din/€
(4) – naravno, samo jedan od ponuđenih antivirus paketa
(5) – naravno, samo jedan od ponuđenih search paketa
(6) – naravno, samo jedan od ponuđenih anti-spyware paketa
Držati korak
Pomažući u nekim sitnicama oko sajta/bloga prijatelju (preko GTalk-a) došli smo u sitan “nesporazum”: stavke koje sam ja imao u FireFox-u su “nedostajale” sa druge strane žice 🙂 Uobičajena akcija je da tražim snimak Help/About ekrana. I dobio sam ga 😀 :
Tekuća verzija Firefoxa je 3.0.3 😀 – posle osvežavanja (ugrade-ta) sve je daleko lakše išlo 🙂
Šalu na stranu, redovno održavanje vašeg računara / laptopa je nešto što treba da postane deo vaših uobičajenih aktivnosti, kao što je čitanje pošte ili blogova.
Za početak, evo tekućih verzija osnovnih aplikacija koje bi trebali da imate na vašim računarima (za Windows kućne korisnike – poslovni su malo drugačija priča):
1. Windows operativni sistem – Vista Home Premium SP1
Ako “vozite” bilo šta starije od XP-a (Windows 98 SE, ME, 2000) – uradite odmah upgrade (sa legalnom verzijom). Prosto ne postoji razlog zašto da ostanete na staroj verziji sem baš zastarelog računara (manje od 256 Mb memorije i slabiji procesor od 800 Mhz).
XP
Ako ste na XP-u, potrudite se da uradite osvežavanje sa Service Pack 3 paketom:
(ovaj ekran se dobija Start / Run / WinVer komandom)
Vista
Nemam nameru da nešto sada vršim propagandu za Vistu 🙂 ali je to odličan operativni sistem; ako nemate neki uređaj za koji ne postoje Vista drajveri, i imate solidnu standardnu mašinu (2Ghz procesor, 1Gb memorije), moj je savet da pređete na Vistu – bolji, lepši i sigurniji operativni sistem od XP-a.
U tom slučaju, pobrinite se da primenite Service Pack 1:
(ako već “vozite” Vistu, obično akcija nije ni potrebna – dobićete ga u okviru redovnog osvežavanja zakrpama)
2. Browser (pregledač) – Firefox 3
Aplikacija u kojoj verovatno provodite najviše vremena je browser. Takođe, ako koristite XP i niste ga podesili kako treba, onda browser može biti i glavni izvor problema i potencijalne zaraze.
Da bi smanjili šanse da se to desi, potrudite se da uvek koristite najnoviju verziju:
Firefox
Definitivno preporučujem Firefox kao vaš glavni browser. Tekuća verzija je 3.0.3:
Internet Explorer
Ako ste lenji 😉 i mrzi vas da skinete i instalirate Firefox, onda se barem potrudite da koristite najnoviju verziju Internet Explorer-a, verziju 7:
3. Office paketi
Pored “direktne” zaraze (bilo kliktanjem na nezgodnim sajtovima, bilo startovanjem “igre” sa neproverenih CD-ova / flash diskova) jedan od čestih načina da “zakačite” nešto je preko zaraženih Office dokumenata (Word ili Excel datoteka).
Najbolji način da to sprečite je da redovno radite krpljenje vašeg Office paketa. Tekuće verzije u ovoj oblasti su:
- Office 2000: Service Pack 3
- Office XP: Service Pack 3
- Office 2003: Service Pack 3
- Office 2007: Service Pack 1
4. Antivirusni paketi
Na kraju, ali ne manje važno su antivirusni paketi. Dodatnu zaštitu vašeg računara možete postići koristeći besplatna ili komercijalna rešenja.
No, da bi ulaganje (bilo vremena, bilo para ili oba) imalo smisla, osvežavanje vašeg antivirus programa mora biti na dnevnom nivou. Znači, ne nedeljno, ne mesečno, već dnevno – autori virusa i ostalih napasti su daleko produktivniji od proizvođača antivirusnih programa, tako da bi paranoik u meni rekao da i dnevno nije dovoljno često, ali se negde mora postaviti granica 😉
Još jednom, proverite koje verzije koristite i osvežite aplikacije ako treba – sad odmah 🙂
WordPress – upgrade (osvežavanje) verzije
prethodni nastavci WordPress radionice su:
Jedna od redovnih operacija kod održavanja sopstvenog bloga je WordPress upgrade. Naime, WordPress je veoma aktivan projekt i vrlo često izlaze nove verzije.
Postoje dve vrste verzija: sigurnosne (kada se menja treća cifra u broju verzije – 2.6.3) i funkcionalne – kada se dodaje veliki broj novih opcija i funkcija u WordPress (i tada se menja druga cifra u verziji – recimo 2.7.0 koja se planira sredinom novembra 2008) – više o “velikim” verzijama imate na mapi razvoja.
U principu, treba primeniti svaku novu verziju na vaš blog; no, ovo je iskustveni savet: ako je treći broj verzije nula (kao u 2.7.0) – sačekajte. Ne kažem da su prve “velike” verzije loše, samo se pokazalo da obično imaju dosta sitnih grešaka (što je i normalno jer im prethodi veliki razvoj).
Backup baze i sajta
Prvi i apsolutno obavezni korak u Wordress osvežavanju je backup baze – prosto nema opravdanja za izbegavanje ovog koraka: tu su vaša podešavanja, svi tekstovi, svi komentari, svi nalozi na vašem blogu (ako ih imate više).
Zato, prvo backup baze, provera da je arhiva i datoteka unutar arhive čitljiva, pa onda idemo dalje.
Nije loše uraditi i kompletan backup svih fajlova koji čine vaš sajt; i prosto kopiranje na vaš računar koristeći FileZillu recimo je dovoljno. Kako zbog velikog broja fajlova ovo zna da potraje, minimum koji treba iskopirati pre osvežavanja su:
- wp-config.php u osnovnom direktorijumu
- ceo wp-content folder
(ako niste sigurni kako da uradite ovo, pogledajte prethodne nastavke; ako i posle toga niste sigurni 🙂 pitajte u komentarima ili na mail)
Korisnici cPanela mogu jednostavno da kliknu na Download a home directory Backup i tako skinu sve fajlove u jednoj (vrlo često povelikoj) arhivi.
Skidanje nove verzije i priprema
WordPress arhivu možete skinuti sa http://wordpress.org/download/ (engleska verzija) ili sa http://sr.wordpress.org/ (srpska verzija) – izaberite prema vašim sklonostima.
Kada ste skinuli arhivu, raspakujte je, recimo koristeći 7-Zip:
(klikni za veću sliku)
Sada ćete dobiti wordpress direktorijum gde su svi fajlovi od nove verzije.
Isključivanje svih pluginova
Pre slanja fajlova na server, obavezno je da isključite sve uključene pluginove:
Pre toga, zapamtite / zabeležite koji pluginovi su uključeni, da bi iste uključili posle cele operacije.
Osvežavanje – FTP-om
Osvežavanje verzije preko FTP-a (recimo iz FileZille) je jednostavno:
- locirate upravo raspakovan wordpress direktorijum sa leve strane (lokalni računar)
- locirate osnovni wordpress direktorijum na sajtu
- obrišite wp-admin na sajtu (1 min 20 sec)
- obrišite wp-include na sajtu (2 min 50 sec)
- selektujete sve sa leve strane u donjem delu, gde su datoteke (Ctrl-A), desno dugme na taj izbor pa upload
- potvrdite da želite da pregazite sve postojeće fajlove
- prebacite fajlove na server (13 min 40 sec)
Potvrda gaženja datoteka – klikni za veću sliku
Zašto pišem vremena? FTP protokol prosto nije namenjen prebacivanju velikog broja (preko 500 u tekućoj WP instalaciji) – tada je spor i za upgrade će vam trebati maltene 20 minuta. U tom periodu, ko god dođe na vaš sajt može da dobije svakakve stranice i informacije o greškama.
No, tu na žalost ne možete puno uraditi – FTP protokol ne poznaje “raspakuj arhivu” komandu; jedino možete izabrati “mirnije vreme” kada je poseta na sajtu manja.
Osvežavanje – cPanel
Kroz cPanel možete osvežiti WordPress kao i kroz Filezillu – datoteku po datoteku. Naravno, to nije nikakav napredak. No, cPanel ima jednu jako dobru funkciju koja omogućava da ovaj posao bude mnogo udobniji: raspakivanje arhiva na serveru:
- spakujete sve datoteke u jednu arhivu kod vas na računaru
- iskoristite cPanel: File Manager za upload te arhive na server
- na kraju, kliknete na arhivu (kada je na serveru) i gore desno izaberete Extract File Content:
Ali, (naravno, uvek ima neko ali), cPanel ima tu ružnu osobinu da kada raspakuje obične zip arhive, preskače sve datoteke koje već postoje na serveru, što naravno poništava poentu osvežavanja – nama to upravo i treba – da uradimo zamenu postojećih datoteka boljim verzijama.
Šta je rešenje? Pa, recimo spakovati datoteke u .tar.gz arhivu, koju cPanel raspakuje bez problema i radi (kako i treba) gaženje starih verzija. Startujte 7-Zip File Manager, siđite do direktorijuma gde čuči novi WordPress, označite sve datoteke i direktorijume (Ctrl – A), i kliknite na veliko zeleno +:
Na tom dijalogu izaberite tar tip – dobićete wordpress.tar datoteku. Još nije gotovo – označite sada samo wordpress.tar datoteku, i ponovo kliknite na veliko zeleno +:
ovog puta izaberite Gzip i konačno ste dobili .tar.gz arhivu (razlog za dva koraka: Gzip pakuje samo jednu datoteku).
SADA uradite upload na sajt i izaberite raspakivanje – za nekoliko trenutaka ćete imati raspakovanu novu verziju WordPressa.
Finalni koraci
Ono što je obavezno je da prvi link kome pristupite bude http://adresa-bloga/wp-admin/upgrade.php – nikako da se ulogujete ili bilo šta slično!
Ignorisanje ovog koraka je najčešći uzrok neuspelim i problematičnim WordPress osvežavanjima – ovaj finalni korak radi promene u bazi bez kojih novi fajlovi neće raditi kako treba.
Kada je ovo sve odrađeno, aktivirajte pluginove sa spiska koji ste napravili pre samog osvežavanja.
I to je to 🙂
Ovim bih (barem za sada) zatvorio krug “WordPress Radionice za početnike”; to nikako ne znači da neću i dalje pisati o WordPress-u, samo će biti to malo ređe i sa malo naprednijim temama.
To vas naravno ne sprečava da u komentarima / mailu zatražite još neku lekciju sa određenom temom 🙂