Magična kutija
Nikada nisam bio preterani zaljubljenik u televiziju – kada god zateknem sebe ispred ekrana (a da to nije 22″ LCD monitor 
) imam osećaj da gubim vreme i da slike koje trče preko fosfora nisu vredne mog vremena (za koje opet osećam da ga nemam dovoljno … ali to je tema za drugi post ili psihologa 
). TV sam koristio samo kao veliki ekran za gledanje filmova ili najomiljenije serije svih vremena – Dr. House.
No, silom prilika (dva puta sam u kratkom roku bio bolestan) sam se našao u situaciji da ne mogu da čitam (visoka temperatura), proveravam mail ili kuckam po laptopu, pa je kao opcija za ubijanje viška vremena ipak ostao TV.
I da vidiš čuda – u 3-4 dana sam navikao (ili bolje reći: navukao) na daljinski i beskonačno vrtenje kanala. Samo hipnotičko menjanje velikog broja kanala, bez namere da nešto zaista i odgledam, oduzimalo je po 1 – 2h (na svu sreću, bez sapunica). Čak ni beskonačne samo-reklame serija na Fox Life ili Fox Crime kanalu mi nisu izazivale užasnu netrpeljivost, već otupelu ravnodušnost “proći će, pa će ta i ta serija” – postala mi je jasnija ljudska opsesija tom magičnom kutijom.
Na svu sreću, po ozdravljenju i vraćanju u normalne tokove, ta potreba se izgubila i vratio sam se radiju, kao pravom mediju za moj karakter i ličnost.
Ostao je samo strah da se ova ovisnost o kutiji koja besomučno i bezobzirno jede vreme ne vrati i mnogo bolje razumevanje svih onih kojima je magična kutija u časovima dokolice najbolji drug
11.1.2009
Bili smo malo nestašni, a?
Komentar : Marko Dumić — 11.1.2009 @ 16:45:23
Misliš, gledao sam TV? Da, ali neću više, časna pionirska
Komentar : Dejan Vesić — 11.1.2009 @ 17:00:33
Moram da priznam da i ja ponekad, a sve češće zabludim pred TV ekranom. No, u poslednje vreme se više ne dešava ono klasično proveo dva sata pred televizorom, pa ne umem da kažem šta sam gledao. Koncentrisao sam National Geographic, History Channel i Discovery Channel na jedno mesto u nizu onih… šta znam, 60-70 mahom besmislenih kanala, pa skoro uvek mogu da nađem nešto vredno tih sat-dva. Ali, ni to nije odviše često – možda dva do tri puta nedeljno, bez nekog osobitog pravila. Imam tu sreću da je TV dve prostorije udaljen od mog radnog stola. Moja omiljena danguba, bila i ostala, jeste muzika.
A kad pominješ radio,vratio sam mu se zahvaljujući stanici Radio Paradise – prvi radio posle ne-znam-koliko-godina da mogu i da uživam i da saznajem. A nema reklama, iako je reč o besplatnom (tj. listener supported) Internet stream radiju. Rečju, duplo uživanje! A lista koja se emituje – ponekad imam utisak kao da sam ja asistirao pri njenom sastavljanju
Drugim rečima, apsolutno mi je po volji.
Komentar : Grba — 11.1.2009 @ 17:29:48
Ja se i dalje držim Last.Fm-a – vrlo lepo pogađa muziku, a sada mi je i na Loved Songs sekciji dovoljno pesama da može da pokrije 2 – 3 sata slušanja
U prevozu je tu Radio Index (mada me smaraju sa reklamama – ali šta da se radi, moraju i oni od nečeg da žive).
Komentar : Dejan Vesić — 11.1.2009 @ 17:32:32
Ne, mislim: “Ostao je samo strah da se ova ovisnost … ne vrati…”
Komentar : Marko Dumić — 11.1.2009 @ 17:54:55
Komentar : Dejan Vesić — 11.1.2009 @ 17:59:10
Ha,ha,ha….
Komentar : Punky — 11.1.2009 @ 21:18:32
Kad sam najbolesniji, ne mogu da gledam televiziju, ali radio slusam ali UVEK. Ako ne slusam radio, onda koristim ono malecko sa slusalicama gde potrpam moju muziku po zelji…
…
Zao mi je sto si bio bolestan, a za tv-kako ti volja.
Imam puno kanala preko kablovske, ali tv kod mene samo zena gleda , aja i kad hocu, ne nadjem nista interesantno, osim na Diskaveriju ili na nekom sportskom kanalu. Medjutim, nemam zelje i ne mogu da gledam tv, pogotovo od kad neprestano zevam u komp… Nekako mi lepse da citam…
Ajd ti budi zdrav pa gledaj sta god, slusaj radio i uzivaj!!!
Pozdrav od Dede programera-mladjeg pocetnika
Komentar : Deda — 11.1.2009 @ 22:28:23
Gledanje televizije je obrnuto srazmerno dobrom zdravlju, tako bar kod mene, i direktno srazmerno tupavosti. Neki dan sam uhvatila sebe kako gledam Operaciju Trijumf i razmišljam o kupovini krpica, odmah uzela da merim temperaturu (bolest je bila jedino objašnjenje za takvo stanje duha). Ozbiljno sam se zabrinula (temperatura je bila normalna), isključila TV i latila se knjiga.
Komentar : Jelena Krimer — 12.1.2009 @ 18:12:16
Sklon sam da se složim, ali ne mogu tako eksplicitno
Knjiga leči skoro sve
Komentar : Dejan Vesić — 12.1.2009 @ 20:02:02
U pravu si, knjiga nije lek za sve, lek za sve je jedna jabuka dnevno
Komentar : Jelena Krimer — 13.1.2009 @ 00:11:42