Iako nisam preterani poklonik statistike (uz malo podataka, malo pogrešne metodologije, i puno Excel grafikona svašta se može) s vremena na vreme naletim na skup podataka koji me natera da se zamislim.
Recimo, kao malopre: čudnim putevima Mreže, nabasam na sajt EUROSTAT-a – zvaničnog zavoda za statistiku Evropske unije. Među raznim podacima koje možete iskopati je jedan naročito interesantan izveštaj, sa rogobatnim imenom:
Wide spread in consumer prices across Europe in 2008 – Issue number 50/2009
To je mali izveštaj od 8 strana, koji se bavi prosečnim cenama u Evropskoj uniji kao i u zemljama u okruženju, pa tako i našom Srbijom. Kao referenca ( = 100 ) se koristi prosek cena u 27 EU zemalja. Sve iznad proseka – relativno skupo, sve ispod proseka – relativno jevtino.
Ukupan prosek cena u Srbiji je nešto ispod 60 (60% od cena u EU27). No, ukupan prosek nije ono što je interesantno; interesantne su brojke po oblastima. Primer:
Hrana i bezalkoholna pića: 82 (skuplje od Slovačke, Poljske, Litvanije, Rumunije, Crne Gore, BiH, Albanije, Bugarske i Makedonije)
Odeća: 104 (skuplje od Irske, Francuske, Holandije, Velike Britanije, Španije, Kipra, Poljske, Latvije, Turske, Mađarske, Litvanije, Rumunije, BiH, Albanije, Bugarske i Makedonije) – i skuplje od evropskog proseka!
Obuća: 111 (!) (lakše mi je da napišem zemlje koje su skuplje od nas, ali ajde, skuplje od: BiH, Albanije, Bugarske i Makedonije, Rumunije, Litvanije, Poljske, Slovačke, Češke, Mađarske, Turske, Latvije, Slovenije, Portugala, Kipra, Španije, Velike Britanije, Nemačke, Austrije, Italije, Belgije, Francuske i Irske).
Potrošačka elektronika: 101 (skuplje od Bugarske, Crne Gore, Latvije, Estonije, Velike Britanije, Švajcarske)
Zato slobodno možemo reći da smo barem po nekim aspektima stigli a bogami i prestigli Evropsku uniju 🙂 (o platama i primanjima neki drugi put).