Korporativno prisustvo na netu u domaćoj praksi se uglavnom svodi na dizajnera, manje ili više dobrog, programera, manje ili više dobrog, par manje ili više dobro optimizovanih fotografija i gomile teksta.
Sudeći po trendu, tekstovi su zadnja rupa na svirali, nešto što se zove nužno zlo i što će da odradi neko najpismeniji u firmi ili neko ko ima najviše vremena, a tek ako ima neko ko je završio književnost, puna kapa! Zato se i web sadržaj uglavnom čini kao miš-maš raznih priča “o nama i našim uslugama ili proizvodima” bez jasne ideje da upravo sadržaj komunicira sa posetiocem, uz očigledno odsustvo lektora i korektora sadržaja, jer je sve to, očigledno, najmanje bitno kad smo se već onoliko istrošili na taj internet i te web dizajnere i sličnu bagru.
Sa webom je još i lako. Ukoliko se uoče greške, propusti ili nebuloze, potrebna je samo dobra volja da se greške isprave, mada najčešće nema ko ni da ih vidi, pa kako će i da ih ispravlja? Greške ostaju kao spomenik preziru klijenata, jer šta one poručuju? Nije nam stalo do vas.
Sandučići su nam puni reklamnih brošura sa po najmanje dve slovne greške na svakoj strani, kad smo već dali 200 evra za taj glupi dizajn i glupu štampu, dobro je i ovako kako je. I onda greške, jednom odštampane, ostaju dokle god se ne razdeli tiraž, da svedoče o nemaru.
Šta je skuplje? Ušteda na lektoru ili 10.000 letaka punih grešaka?
Za Kolegijum, koji za sebe kaže da su “ljudi od reči“, reči su važne. Kolegijum ih ne prodaje, već pronalazi one reči koje će prodavati. One koje će nešto i reći. Posao ljudi u Kolegijumu je ne samo da ispravljaju greške, već i da pronalaze bolji stil ili bolju reč. Oni pišu saopštenja, web sadržaje, SEO elemente sajta (description, keywords, titles) a pouzdano znam da je Tanja, poznatija kao Moo, pisala i “pismo uredniku” u ime jednog klijenta i da vodi kompletnu pisanu dokumentaciju jednoj ne maloj kompaniji.
Ljudi imaju pametnija posla – naime, da se bave svojim poslom, a papirologiju su prepustili Kolegijumu. Posebno mi je zanimljivo što Tanjini saradnici trenutno pišu autobiografiju jednog čvrstog momka – mislio je da ima šta da kaže, ali čovek ne zna kako. Ali Tanja i njeni saradnici (ima tu i njenih kolega iz novinarstva, književnosti i izdavaštva) znaju kako se piše.
Zbog osetljivosti posla, Kolegijum ne imenuje svoje klijente ni u jednoj grupi svojih izvršenih usluga, osim što postoji jedna koju pružaju, zanimljiva i čini mi se jedinstvena kod nas, i na kojoj se potpisuju a može biti zanimljiva i blogerima sa književnim ambicijama: konsultacije za objavljivanje samostalnih autorskih izdanja (samizdat).
I da, dizajn za Kolegijum je smislila Tanja, grafički ga ispeglala i znak smislila Jelena, a programer / usability konsultant koga možete za sve ostalo kriviti je moja malenkost 🙂
Kao nagrada što ste pročitali dovde i kao čast za novi posao, ako na zahtevu za ponudu ili kontakt formi bilo gde u telu poruke unesete VESICORG, dobićete fini popust od 15% do kraja avgusta 2009 – malo li je na ovu skupoću i sveopštu krizu? 🙂
Šalu na stranu (ali gornji kupon je istina), toplo preporučujem Tanju i njenu ekipu – a znam da vam treba, čak i nekim mojim omiljenim blogerima koje redovno pratim 😉