Potaknut gomilom pošte koju dobijam na tu temu (“A šta je blog?”, “Kako se koristi?”, “Zašto je različit od obične web stranice”) odvojio sam malo (ili malo više :-)) vremena da što detaljnije objasnim problematiku blogova, čitanja blogova iz RSS Bandita, kreiranja sopstvenog bloga.
Adresa je: http://www.vesic.org/za-pocetnike/sve-o-blogu/
Svaki vaš predlog kako proširiti / srediti / šta nije jasno biće vrlo rado prihvaćen.
E, pa dobro.
Buduci da sam bio privilegovan da se sa objavljenim ilustrovanim prirucnikom o blogovanju, vise puta upoznajem i to, direktno od Autora, teska srca moram da priznam da su ovakvi “idiot proof” prilozi, vise nego dobrodosli. Pored ocite koristi za, malocas pomenutu kategoriju PC korisnika, kojoj i sam pripadam, prednost se ogleda i jednom, manje ociglednom, rekao bih, psiholoskom aspektu. Da pojasnim. Vise ne moram da se osecam onako kako kapiram, dok mi Dejan, po ko zna koji put, nesto objasnjava, vec mogu krisom, onoliko puta koliko mi treba da ukapiram, procitam ono malo teksta i vidim ono mnogo slika (ne znam zasto svi idioti vise vole slike od teksta), do konacne iskre zdravog razuma unutar mog kucista, koje je neproporcionalno veliko u odnosu na very-hard disk i procesor nulte generacije, kojim su me majka priroda i otac ludista podarili.
Ovaj prirucnik o blogovanju, ma koliko ga ja hvalio, mora da prodje jos jedan test, pre sticanja konacne licence “idiot-proof”. Naime, poklonicu ga, nakon sto ga odstampam (jer mora tako) mojim kolegama sa posla. Imajuci u vidu cinjenicu da je ceo prirucnik na maternjem jeziku, period evaluacije je moguce od beskonacnosti, skratiti na par godina, te tako, ako neko vidi na netu blog sa Druge hirurske klinike, ili ne daj Boze, dobije neki komentar od zaposlenih – molim da se to shvati kao zvanicna potvrda prijemcivosti Dejanovog “blog prirucnika”.
Do tada, ja odoh da busim kartice.
Више волим да разликујем две категорије блогова: log (diary) on the web, и log of the web. Некако сам убеђења да је блог изворно „log of the web“, тј. дневник дешавања на вебу из угла појединца.
Отуда и као једна од главних карактеристика блога: доста линкова, референци и цитата са других веб страница (укључујући и друге блогове). Друга одредница сваког таквог блога је била тематика.
У нарастајућем мору података (ах, поета ;), ни сами рачунарци нису могли да се снађу и да похватају оно најзанимљивије. И онда блог: пратиш пар људи који пробирају занимљиве ствари са изабраном тематиком — и више не мораш да посећујеш хиљаде страница са дешавањима итд.
Блог као лични дневник је настао касније (када се раширио међ’ масе, а једино за шта је свако оспособљен је да пише о себи и личним проблемима ;).
Pravi i primarni razlog opisivanja blogova i blogovanja je prosto tehnika rada: šta su, kako ih najbolje pratiti, itd.
Kategorizacija (tematski, lični, tehnokratski) dolazi tek u drugom stadijumu, kada se savlada korišćenje RSS agregatora i kada se dobije bolji osećaš šta se sve može dobiti praćenjem i šta se sve može dobiti pisanjem bloga.
Odlican tekst, hvala za trud. Ja inace za pracenje rss feed-ovakoristim netvibes.com, bas cu probati ovog “bandita”, mozda mi se i svidi 🙂
Da, na NetVibes.com se nekako nisam primio, testiram nekoliko blogova (i tvoj ;-)) u http://www.bloglines.com.
Za sada, moj primarni čitač je i dalje RSS Bandit, pogotovo što se može spakovati (sa sve podacima) na flash i biti (skoro) kao web RSS čitači.
Web RSS čitače ću pokriti drugi put, kada Google Reader postane konačno upotrebljiv 🙂
Sve je to lepo, ali taj reader (kao i neki koji sam skinuo pre par nedelja, Aničić ga je hvalio na svom blogu) traži .NET framework instaliran, a ja ga nemam (a nešto mi se ne mili da ga instaliram).
Tja, ja sam .Net developer, pa ni ne primećujem takve stvari 🙂
Inače, .Net Framework 1.1 je jedno teško (20Mb :-)) ali fino i kulturno parče sofvera, pa ga slobodno instaliraj 🙂 – baza programa na njemu će biti sve veća.
Ažuriraću članak.