Eto, lokalni izbori 2004. su završeni; ne znam da li da stavim 🙁 ili 🙂
Od dva grada za koje sam lično vezan, Beograd i Aranđelovac, sam očekivao bolje ili mnogo bolje:
Beograd, grad u kome živim i grad koji volim: pobedio je moj kandidat, Nenad Bogdanović, DS. Očekivao sam bolje: zar je moguće da je samo 2% ili 10,000 ljudi odlučilo o tome da li će pobednik biti Nenad Bogdanović ili ne-daj-bože radikal Aleksandar Vučić? Ako se u jednom mestu vidi napredak i sve ono što je postignuto u poslednje 4 godine, to je upravo preporođeni Beograd – sređene ulice, infrastruktura, školski objekti. Ne želim da zvučim kao propaganda, ali zar se niko ne seća kako je izgledao ovaj grad pre 4 godine?
Aranđelovac, moj rodni grad: pobedio je radikalski kandidat Radomir Švabić; ovde ne da sam očekivao bolje, nego je ovo mnogo gore od bilo čega što sam mogao zamisliti. Kada vas stvarnost i okolina za koju ste mislili da znate nešto o njoj ovako demantuje, šta vam preostaje? Da konačno odustanete od ideje " ja poznajem svoj grad " i da je 10-ak godina odsustva dovoljno da promeni globalno lice tog grada?
Rekoh dva grada, ali ne mogu da izostavim i ovo:
Novi Sad: pobedila radikal Maja Gojković. U okolini koju sam uvek smatrao naprednom i pro-evropskom, gradonačelnik će biti radikal.
Šta misle svi ti radikalski glasači: za šta ili za koga su glasali? Za <SARKASTIČNO>zlatne 90-te<SARKASTIČNO/> kada ih je umesto hleba u prodavnicama i plate u kovertama hranila nacionalna priča crveno-crne (SPS / JUL / Radikali) koalicije? Kada su umesto fudbala gledali dnevnike o "osvajanjima srpskih teriorija do Tokija" i kada su slobodno vreme izazvano nezaposlenošću, korupcijom i totalnom degradacijom društvenog tkiva provodili na mitinzima, protestima i čuvanjima mostova (doduše, samo do sirena)?
Znam da je periodična smena levo/desno/centar orijentisanih partija normalna čak i u zemljama gde je demokratija pravilo a ne novost u društvenom životu. Znam da velike ideje najbolje zveče u praznim glavama; znam da narod (kakvo uopštavanje! "narod" je skup posebnih jedinki, svaki od njih sa svojim sećanjima i idejama, uverenjima; "narod" samo služi da se iza te zajedničke imenice kriju oni koji nemaju petlje da sami stanu iza svojih ideja) ima kratko pamćenje, ali toliko kratko?
Prosto je tragično kako svaki izbori kod mene i moje lepše/bolje polovine izazivaju razmišljanja na temu da li je pametno što smo odlučili ovde da ostanemo? Da li je kasno za odlazak negde, u Kanadu ili u neke toplije krajeve, tamo gde je briga za porodicu i bližnjeg ono važno, a ne nacionalističke ideje kojima nema mesta u 21. veku?
Razočaran sam. Koliko je ovom narodu, licima koje srećem po prevozu svakog dana dok se kotrljam ka i od radnog mesta, potrebno da shvati da su prave vrednosti porodica, kultura, istorijsko nasleđe? Da treba da budemo svoji u Evropi, sa pristojnim standardom, sa pasošima van svih crnih pa i belih lista, a ne Srbi, nebeski narod? Da Brana Crnčevič govori gluposti iako je cenjeni pisac? Da je organizacijama kao što je Odbor za zaštitu Radovana Karadžića mesto u istoriji a ne u svakodnevnici?
Srbijo, dokle bre?
Treba imati u vidu da su rezultati ovih izbora u direktnoj relaciji sa, blago rečeno, neadekvatnom ekonomskom politikom. Šta očekivati od frankenštajnovske Vlade u kojoj glavnu finansijsku reč ima G-17, a ministar za privredu je otišao na odmor u Švajcarsku.
Ovaj narod je stoka neopevana, kada opet izglasavaju istu bagru koja je 2000-te skinuta. I to ne glasaju za njih, već protiv sadašnjih. Ajde za NS, tu je u pitanju lenjost (0.9% koji će ih gadno koštati), no je Niš čist primer stoke (slično kao i moj Pirot nekoliko meseci ranije).
I Piroćanci su glasali protiv DS&co. vlasti, izglasali staru bagru i sada se krste šta ih snašlo kada su videli kakvi su se likovi samopostavili na “najbolje plaćena” i “zgodna za primanje mita” mesta u gradu. Isto će se cenim desiti u Nišu. U Pirotu se bagra maskirala u nekakvu Koaliciju za Pirot = Vuk Obradović SD, Nova Srbija (ovi su izašli iz koalicije odmah po izborima zbog koalicije sa SRS) i još neka boranija. U Nišu Velja Ilić sa Smiljkom Kostićem (je l’ ovo bre onaj bivši SPS-ovac što ima 9 kuća?) – divota.
U Beogradu ovaj slinavi što demonstrira uzornog građanina tako što ne plaća račune godinama skoro pa pobedi. No, tu smo se izvukli, pa ćemo videti šta će biti u narednim danima.
Hm, nisam baš ekonomski stručnjak, ali komentar (1) nekako ne stoji – da li su radikali pokazali svoje ekonomsko umeće i narod ih zato bira? Da li je Maja Gojković pravi izbor za kasu Novog Sada kada se zna kako su oni uspešno prelivali narodske pare u svoje džepove?
Sklon sam da verujem da ovaj narod nije vođen ekonomskom ili, kada smo već kod toga, bilo kojom drugom logikom, no prostim “u inat”, “nećete vi mene terati da radim za platu”, “meni treba neko drugi da obezbedi posao a ne ja”, “kakav je to način da plaćam porez” …
Bilo bi mi drago da grešim…
A ovi ih “kao ne prelivaju”, ljudi ne budite smešni. Svi su isti, samo imaju različite maske.