Garancija, kome?

A originalna ambalaža?U poslednje vreme sam se bavio nabavkom i/ili obnovom hardvera – nešto što sam želeo 😀 (dobro parče hardvera koje odlično radi posao … mmmmm, zadovoljstva kompjuterizma 🙂 ) a nešto što sam morao (mentalna zabeleška: nikada ne držati tečnosti, pogotovo lepljive kao što su sokovi pored tastature i miša; te periferije obično ne podnose dobro kupanje istima 😉 ).

U kupovinu obično polazim od sajtova PC Berza i IT Svet, ali, zahvaljujući poslovičnoj neažurnosti i neposlovnosti (“gde da priznam da nešto nemam, otići će kod Mike, napisaću da imam, pa ako baš neko traži, probaću da ga izmuvam ‘za sutra'”), to je samo polazna tačka – na kraju se svodi na beskonačno okretanje telefona, nadajući se da ću negde ipak naći to što mi treba.

Kada sam sređivao dobijene papire, slučajno sam uradio ono što obično ne radim (a što me koštalo već ranije) – pročitao sam garancije koje idu uz uređaje … i ostao zapanjen 😐

U trenutku nisam ukapirao da li je to garancija meni, kupcu da će lepo plaćen uređaj biti popravljen ako se ne-daj-bože pokvari, ili ja njima (prodavcima) garantujem da maltene nema šanse da ih uznemiravam.

Posebno su me iznervirale sledeće stavke:

Pri eventualnoj reklamaciji potrebno je dostaviti kompletan uređaj, ambalažu i prateće dodatke kao i opis kvara. Primanjem ovog garantnog lista, smatra se da je kupac upoznat i saglasan sa svime što u njemu piše.

Ili:

Kupac je dužan da sačuva originalnu ambalažu i da je obavezno koristi pri svakom internom ili eksternom transportu.

Na stranu što ne znam šta je to “interni transport” (valjda kada prenosim kućište iz sobe u sobu 😉 ) da li likovi koji pišu ovakve garancije uopšte koriste parče tela zvano mozak? Da li svi oni očekuju da kupim jedno 10 kvadrata stana više, da bih sačuvao sve moguće kutije i sve moguće ambalaže u koji oni zdušno trpaju proizvode?

Ono što me još više zanima, kakva su moja/naša prava? Da li mogu da se “pobunim” protiv ovoga? Odgovor tipa: “kupi u drugoj radnji” ne štima, jer je blic proba (“dajte mi molim Vas vašu standardnu garanciju” a bez da sam išta hteo da kupim) pored zbunjenih faca prodavaca pokazala da su tekstovi maltene identični.

U normalnim zemljama dovoljno je da predmet u pitanju solidno upakujete, dok kod nas – “čuvaj majstore”. Sve u svemu, još jedan od apsurda srpske kupovine.

(o Društu za zaštitu potrošača neću ni trošiti reči – nemaju čak ni sajt).

16 thoughts on “Garancija, kome?”

  1. Uf, Dejane kakve sam ja muke imao sa kupovinom monitora. Sve je pocelo pre oko godinu dana, uzmem Acer 22″, posle starudije od 17″ svarno sam bio prezadovoljan, sve dok se Acer nije pokvario. Odnesem u radnju gde sam kupio (pri kupovini su mi rekli da obavezno cuvam ambalazu, zbog garancije), ostavim na servis, nekako se poklopilo sa zimovanjem pa mi je tih 20-ak dana koliko je monitor bio kod njih relativno brzo proslo. Poslednjih par dana sam ih doduse non stop zivkao i obilazio, kao “znam ja da cete da pozovete, ali da proverim”. A konstantno glumim ljubaznog i zabrinutog kupca, mozda i zbog toga sto sam se par nedelja pre kupovine monitora vratio iz USA gde je customer service mnooooogo bitna stavka, pa sam se odvikao od bezobraznih prodavaca (valjda sam ocekivao da i ovde sve bude ok). I onda jednog dana oni mene zovu, javili im iz servisa u BG, inace sam iz Nisa, da monitor ne moze da se popravi i odobrili im da mi daju novi monitor. Cak je bio i noviji, pa jos i skuplji model, isto Acer. Naglase mi da garancija pocinje na dan kad sam kupio prvi monitor sto nikako ne mogu da razumem (mada su mi rekli da je to standardna procedura, sto onda znaci da mogu da ti tri godine uvaljuju neispravne monitore dok ti ne istekne garancija). Tj. cak nije taj dan, nego oko mesec dana ranije, dakle na dan kad nisam bio u zemlji. Pomislim, bolje da cutim i da se pravim da nisam video, pa da to iskoristim ako i ovaj monitor rikne. I riknuo je naravno, poceo da zeza posle par nedelja (neka vertikalna roze linija se pojavila), ali sam cekao da crkne skroz da im ga odnesem posto me mrzelo a i nije mi se opet ostajalo bez monitora na 20 dana. Odnesem, insistiram da pricam sa vlasnikom i kazem mu sve sto sam primetio u vezi garancije i datuma na njoj. Sutra me zovu, kazu mi da dodjem da preuzmem novi monitor, isti model kao ovaj drugi. Odem tamo, oni me docekaju sa osmesima na licu i pricom kako je taj monitor POTPUNO NOV. Pitam da li to znaci da onaj prethodni nije bio potpuno nov, a oni kao, ma ne, mozda je bio u izlozbenom salonu ukljucen, ali i to verovatno nije. Precutim, uzmem monitor i odem kuci. Kutiju jos cuvam, da ne cuje zlo. Ipak, uopste ne krivim likove iz te male prodavnice, jer su i oni na milost i nemilost distributera (u ovom slucaju Comtrade). To bi bilo ko da se ljutim na mali dragstor zato sto Miskovic dize cenu jogurta.

    P.S. Izvinjavam se zbog malo duzeg komentara.

  2. Ha, meni je podrum i dalje pun silnih kutija od CTR monitora. :)Drugim rečima znam za ove odredbe odavno, nekad su čak i prodavci naglašavali ovo, verovatno u zavisnosti od odredbi o reklamacijama koje dobijaju od glavnih distributera. A dilovao sam malo i ja nekad, pa pomalo znam o tome… 🙂

    Doduše, više ne čuvam kutije baš zato što je to praktično neizvodljivo (podrum je već pun pomenutih kutija od CTR monitora) 🙂 Tj. čuvam ih prvih nedelju-dve dana nakon kupovine ako nešto odmah crkne da vratim sa original ambalažom, ali ako se ispostavi da uređaj radi kako treba, bacam kutije jer posle toga ionako većina uređaja ide na servis a ne na zamenu pa mislim da tu ambalaža nije od presudnog značaja…

  3. Znam šta pričaš – upravo sam danas slao digitalac da ga provere u servisu zbog čudnog mirisa i zujanja, i prvi zbun – da li da šaljem samo kutiju sa aparatom, ili i “spoljnu” kutiju sa fudbalskom loptom koja se “dobije” uz aparat… Sreća što je 7 dana star pa imam sve to… Nesreća što je 7 dana star i pravi probleme…
    I baš kontam o toj garanciji – smišljena je da ne moraju da ti pomognu 🙁

  4. @ Mileusna: ali ja nemam podrum, ozbiljno 🙂 A greota mi da ionako malu terasu zatrpavam glupavim kartonskim kutijama. Inače sam pitao za to servis vs. zamena – u oba slučaja moraš da imaš originalnu ambalažu, jer se sve više komponenti prosto vrati dobavljaču, a gde da se dobavljač manta sa pakovanjem krša koji je prodao 😐

    @ Walker: potpuno besmisleno. Živo me zanima da li je sve to u skladu sa zakonima o maloprodaji.

    @ Analitičar: nije tu o krivici, nego o smaranju mušterije. Ako su dobra radnja / servis, neka sačuvaju nekoliko kutija za svaki uređaj, pa neka pakuju za dobavljača po potrebi. Sigurno imaju više magacinskog prostora od mene.

  5. Udruzenje za zastitu potrosaca Vojvodine ima sajt: http://www.consumer.org.rs/
    Ne znam odakli si, al’ pretpostavljam da ces naci neku korisnu informaciju. Ja ih redovno posecujem jer imaju tabelu sa opisom aditiva koji se ubacuju u hranu 😉 Pretpostavljam, da i o tehnici vode brigu.

  6. E da, jos nesto. Kad sam kupovao taj prvi monitor isao sam od radnje do radnje da bih video da li ce neko da mi garantuje da monitor nema mrtve piksele (posto Acer i jos neki proizvodjaci imaju zero pixel policy). U moru interesantnih odgovora koje sam dobio onaj iz Pakoma mi je bio nekako najsimpaticniji. “Pa normalno je da ima mrtve piksele, ovo su monitori druge klase”. Pitam kako to druge klase a on valjda provali sta je izgovorio i krene sa pricom “Pa da, druga klasa, prva klasa se koristi samo u NASI i laboratorijama za genetski inzinjering”. Samo da naglasim da nemam tri godine pa da mu padne na pamet da me tako laze, i da ne izgledam kao totalni debil (bar mi niko nije to rekao). Na kraju sam kupio kod ovih zato sto su pristali da mi ukljuce monitor pre kupovine da vidim da li ima mrtve pixele.

  7. @ Marica: Znam za ovaj sajt i dobar je; na žalost, ima malo tema okrenutih ovim problemima (tj. nema ih 🙂 )

    @ Analitičar: Da, to je stara priča kako za naše (istočnoevropsko) tržište ide sve II kategorije; nekada poverujem u to a nekada ne. No, i ako jeste II kategorije, ne libe se da prodaju po ceni od prve 😐

  8. Vraćanje na servis u originalnoj abmalaži je nažalost neophodno, jer samo tako se osiguravate da servis ne može da tvrdi da je roba opštećena u transportu (što nije redak slučaj) ili ako i jeste oštećena u transportu ali je bila u originalnoj ambalaži, onda je to na teret proizvođača.

    Uvek čuvam kutije od svih važnijih uređaja. Nemam baš mnogo prostora, ali snađem se. Ipak kutije treba čuvati smao godinu dana a za to vreme se n anakupuje baš mnogo toga 🙂

  9. Gde god se okreneš šusteri, lažovi, lopovi i bezveznjaci…Ja sam kivan na te radnje i radnike do zla Boga…sem na jednu u Boru, ali su OK prema meni jer sam ja njima činio oko nekih konfiguracija sa Linuxom, pa ono ajd kao…

  10. Nemam ovih problema. Dam prijatelju novac, on mi obezbedi sta mi treba, namesti mi sve da radi kako treba, popijemo po koju uz lepo druzenje i sve je ok. Ako crkne, zovnem prijatelja, dam opet novac ( ako imam) i opet iznova. Ako nemam, sedim i placem, a ne pada mi napamet da idem da se zalim bilo kome jer mi je onda jos teze. Slatko sam se nasmejao predhodnom komentaru za Nasu i drugu kategoriju. E , ne mogu sebi da dozvolim da me neka prodavacica zajebava, a pride manje zna od mene koji nemam blage veze…
    A oko cuvanja ambalaze, i to nije problem, daj deci da se igraju, veruj mi da ce se obradovati vise nego da im kupis neku igracku. A kad pocepaju, baci sve… AKo ti se nesto pokvari- onda si maler i to najveci…
    Ima puno gluposti u tim garancijama, a retko ko da ih i cita. Dobar ti je ovo post, tek da vide ljudi sta su propustili do sada, a verujem da vecina njih tek sada i vidi neke odredbe…
    Nije to samo sa kompijuterskom opremom…
    Pozzz od Dede !!!

  11. punky, nije to bas tako jednostavno. Krajnjeg prodavca obicno ne mozes da krivis jer on i nema mnogo uticaja na garantnu politiku vec mora da radi kako mu dobavljac kaze.

    Inace, profitne margine u poslu su danas takve da je urpavo garantni rok kamen spoticanja. Mnoge male firme su propale jer nisu mogle da izdrze trakalicu u koju ih stavljaju dobavljaci a zato sto su nastojale da svojim kupcima maksimalno izadju u susret po pitanju garancije, jer se takve stvari cesto zavrsavaju tako da prodavac mora da zaplati za garanciju, jer ne zeli da to palca kupac a dobavljac garanciju ne prihvata ili je prihvata pod nepovoljnim uslovima.

    Imas lep primer koji sam ja imao sa akumulatorom, gde je upravo doslo do slucaja da uvoznik nije zeleo da prizna sopstvenu garanciju pa trgovac bukvalno morao da snosi trosak zamene akumulatora u garantnom roku.

    U racunarskom poslu je to jos gore, vrlo je cest slucaj da, kada prodavac primi uredjaj na garanciju i posalje ga u servis i servis utvrdi da mora da se uredjaj zameni. Naravno, takav uredjaj se vise ne proizvodi vec mora da se zameni drugim modelom, a tada servis “obracuna” neku smesnu vrednost za neispravan uredjaj, jer je navodno uredjaj koriscen pa mu je opala vrednost, i trazi poprilicnu doplatu. Trgovcu ne ostaje nista do da sam plati tu doplatu jer od svog kupca ne moze da trazi da doplati azmenu uredjaja u garantnom roku. Takvo ponasanje dobavljaca je napravilo pravi pomor medju trgovcima racunarima i opremom.

    Ne moze se to sve gledati tako crno-belo.

Leave a Reply to Predrag Supurović Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.