Dejan Vesić – Page 9

Knjižare i web sajtovi – studija upotrebljivosti

Tehnologija napreduje džinovskim koracima, posebno u Web područjima; direktna posledica toga je da sve više ljudi mogu da je koriste, a još direktnija je inflacija takozvanih programera iza ćoška koji će “odraditi sajt za 100€”.

Ovaj tekst nije namenjen programerima iza ćoška već web programerima ili onima koji to žele da postanu.

Nekoliko razloga su me podstakli na ovaj post:

programer sam (i tim se dičim 😉 ) i trudim se da svoj posao obavljam profesionalno i odgovorno
radim sa velikim brojem drugih programera i mislim da sam u stanju da dam generalnu ocenu kvaliteta rada na tom polju
Uža specijalnost mi je ocena upotrebljivosti i pristupačnosti sajtova (komercijalnih pre svega)
Oktobar je mesec knjige 🙂 i tada visim po knjižarsko/izdavačkim sajtovima birajući šta da kupim na Sajmu – zato stoji ono “knjižare” mada se može primeniti na većinu sajtova.

Napraviti komercijalan sajt je ozbiljan posao: u količini vremena potrebnoj da se sagledaju svi zahtevi, zatim da se to napravi, istestira i postavi live; napraviti upotrebljiv komercijalan sajt je još veći posao – postoje gomila knjiga, studija, kurseva gde sve sve krupne i sitne stvari uče.

No, čak i ako nemate para da sebi priuštite obrazovanje tog tipa, tu je Mreža, Google i na kraju krajeva, vaša zdrava pamet šta gde i kako treba postaviti. Na kraju, uvek možete platiti (vi ili naručilac posla) pravu studiju o upotrebljivosti.

Zašto ovo uopšte pišem? Najbolje da vam pokažem kroz primere (da ne bude zabune: nisam nikakav stručnjak za dizajn, sve primedbe će biti sa funkcionalne stane).

Prva strana / Home page

Naslovna / Prva / Home Page – kako god da je nazovete, ovo je NAJVAŽNIJA strana na sajtu; ako je loše urađena, ako nije pregledna, ako običnom (naglašavam: običnom) korisniku nije jasno kako da nađe ono zbog čega je došao na vaš sajt, izgubili ste jednog potencijalnog kupca.

Dobar primer: http://laguna.rs/

Laguna.Rs: Naslovna strana (klikni za veću sliku)

Šta je dobro ovde? Hajde redom:

– Centralni deo strane zauzet je velikim banerom koji obaveštava o velikom popustu na Sajmu; znači, ono što je vremenski ograničeno i vezano za vreme i mesto treba jasno staviti do znanja i to sa minimumom informacija: “60% popusta na Sajmu knjiga” – sve rečeno i definitivno dovoljno intrigantno da kliknete na baner.

– Redovni kupci: ako ste redovan kupac, i dolazite periodično na sajt, treba vas obavestiti o novim knjigama (kao potencijalnim metama za kupovinu) – odmah ispod centralnog banera

– Jasno izdvojena (crvenom bojom) korpa gore levo stavlja do znanja da je naručivanje knjiga moguće tu, odmah sa sajta; Visa / Master dole levo potvrđuje ne samo da je moguće naručivanje već i plaćanje, što je na našim sajtovima itekakva retkost.

– Čista i jasna navigacija na vrhu daje najčešće oblasti sajta koje zanimaju najveći broj kupaca (mada, primedba: da sam se ja pitao, ovde bi išao i “Kontakt” link, a ne u dnu stranice)

– Top liste (i generalno razne liste) su uvek veoma atraktivan način privlačenja pažnje (i potencijalne kupovine)

– Pretraga: sajt knjižarskog tipa bez vrlo dobre pretrage je prosto besmislen.

Loš primer: http://www.solaris-ns.com

Iako relativno redovno kupujem Solarisova izdanja, njihova prezentacija je među najgorim prezentacijama knjižara i/ili izdavačkih preduzeća:

Solaris Novi Sad: Naslovna strana (klikni za veću sliku)

Prosto je neverovatno da se neko u 2008. godini sa toliko nemarnosti odnosi prema svom web prisustvu.

Ne znam gde pre da počnem:

– Obaveštenje o on-line prodavnici u vidu “šetajućeg” teksta (marquee) na potpuno nečitljivoj pozadini. Obratite pažnju da se on-line prodavnica nalazi na sasvim drugoj adresi – zar je toliki problem integrisati ova dva sajta u jedan, funkcionalniji i bolji?

– Cena, kao esencijalni deo informacije o knjizi je “iščupana” i stavljena u PDF datoteku koju morate da skinete i da imate čitač za PDF (znam da ga skoro svi imaju, ali to nije ideja). Zar je jednostavnije uraditi ažuriranje Word dokumenta, prebaciti ga u PDF, okačiti na sajt od prostog unosa cene PORED KNJIGE na samom sajtu?

– Leva strana sajta je potpuno neiskorišćena

– Nema pretrage.

Pretraga

(Znam da svi znate 🙂 ali čisto da pomenem. Ako želite da nađete nešto po određenom sajtu, a na sajtu nema pretrage, uvek možete da pozovete Google u pomoć; unesite termin, a zatim site:ime_sajta iza termina:

Posećenost bloga site:vesic.org

Google će ograničiti svoju pretragu samo na taj sajt. Tačno je da pretraga ne mora da bude potpuna (ako Google retko obilazi sajt pa je u međuvremenu dodata neka nova strana / promenjena stara) ali s obzirom da sajt nema pretragu, bolje išta nego ništa 🙂 )

Pretraga je danas osnov nalaženja informacija; pri tome, naravno Pretraga = Google. Da bi Google našao određeni sajt, nekoliko stvari treba da se dese:

Da je sajt prijavljen Google-tu
Da što više bitnih katalog sajtova sadrže taj sajt
Idealno, sajt treba da podrži Sitemaps
Naravno, sadržaj treba da je lako pretraživ (čitaj: što više teksta, što manje slika / Flash objekata)

Naravno, potrebno je i vreme (nekada i do mesec – dva) da se sajt nađe u Google indeksu; u svakom slučaju, to vreme je van vaše kontrole.

No, pretpostavimo da je korisnik nekako došao do vašeg sajta; sada imate dve mogućnosti:

Lokalna pretraga

Svaki komercijalni sajt mora da ima efikasnu i jednostavnu pretragu – mislim da ovo ne treba dalje objašnjavati.

Sama realizacija pretrage (sa programerske strane) nikada nije jednostavna i ne treba potcenjivati broj mogućih problema na koji možete da naiđete. Iako većina boljih sistema za upravljanjem podataka (MySQL, Oracle, MS SQL Server) podržavaju takozvani full text search, njihova implementacija (sa posebnim osvrtom na ћирилично / latinične probleme, i naša šđčćž slova) nikada nije trivijalna.

Doduše, to vas ne sme odvratiti od izrade pretrage – sajt to mora posedovati.

Google Custom Search

Elegantan način da se gore navedeni problemi zaobiđu je Google Custom Search – mogućnost da sav taj problematični posao prebacite na Google.

Ideja je više nego jednostavna – registrujete GCS, integrišete ga u sajt (što se svodi na ubacivanje dve ili tri JavaScript datoteke uz minimalne kozmetičke promene) i zaboravite – Google je ionako vrlo specijalizovan za pretrage 🙂

Kvaka u ovom rešenju je ono što sam pomenuo gore – ako Google ne zna da je došlo do promene sadržaja, ili retko obilazi vaš sajt (jer u početku ima malo linkova koji pokazuju na njega) GCS neće biti baš precizan. Da li je ovo razlog protiv GCS – to morate vi ili naručilac posla da odlučite. Iskustvo je pokazalo da posle 3 – 4 meseca (što je inače period kada ispravljate greške, stavljate novu verziju sajta itd) GCS sasvim lepo radi posao (naravno, koristite Sitemaps, uz propisan ping Google-tu svaki put kada se sadržaj promeni).

Interfejs

Jednom isprogramirana, pretraga treba da dobije i odgovarajući interfejs prema korisniku. Laguna radi to ovako:

Ovo nije dobar primer za pretragu – za običnog korisnika, dodatna podela (naslovi / pisci / sadržaj) će samo smanjiti šansu da ono što ga zanima i pronađe na sajtu; bolje je dati više rezultata pretrage, nego manje.

Nije loše da postoje dve vrste pretrage: osnovna i napredna (gde možete dati mnogo finiju granulaciju: po imenu i prezimenu, po ISBN broju, itd itd), ali osnovna pretraga treba da bude efikasna i jednostavna – baš kao Google pretraga.

Kategorizacija

Znam da kategorizacija knjiga u određene žanrove i/ili oblasti nije dovoljno niti dobro standardizovana; no, to ne treba da vas spreči da napravite listu žanrova koja će potencijalnom kupcu olakšati a ne otežati kupovinu. Kako slika govori više od ne znam koliko reči, evo primera sa tri razna sajta:

(klikni za veću sliku)

Koja kategorizacija vama leži?

Ovo ne znači da “očigledna” kategorizacija treba da bude jedna i jedina, daleko od toga – ništa vas ne sprečava da imate i druge kategorizacije na sajtu; samo smatram da “očigledna” treba da bude osnovna i pri tome lako razumljiva.

Kontakt

Iako možda izgleda kao trivijalni element sajta, ovo je jedan od najvažnijih, i iz meni nepoznatih razloga, većina ga ne uradi kako treba.

Lagunin primer:

Laguna: kontakt podaci (klikni za veću sliku)

Dosta dobar: pregledan, sa gomilom podataka. Na telefone i e-mail poruke uredno odgovaraju, što je veliki plus i postavljeno je radno vreme, što je vrlo bitno kada morate da odete i lično kupite / preuzmete robu.

No, može i bolje:

Adresa – nije jasno da li je to adresa od redakcije ili kluba čitalaca? Pogotovo što na dnu strane stoji druga adresa.
e-mail je u starom formatu; sajt postoji na .rs domenu, email adresa je i dalje na .co.yu – ovakve nedoslednosti bi trebalo ispraviti
Mapa je ok; no definitivno treba dodati i linije prevoza kao i stanice u blizini kluba; to je mali napor a veoma olakšava planiranje puta do kluba.

Sada na Solarisov primer:

Solaris: kontakt strana (klikni za veću sliku)

Prvi problem je što postoji očigledna razlika između domena na kojoj je prezentacija (http://www.solaris-ns.com) i mail adrese ( office@solarisns.com ) – moja prva misao je bila: da nije greška? Drugi domen zaista postoji, ali na tom domenu nema nikakve prezentacije. Na stranu što na mail nisu odgovorili dva dana.

Prosto ne mogu da smislim razlog zašto bi neko unosio ovakvu vrstu zabune u komercijalni sajt – na jednom domenu prezentacija, na drugom domenu mail a na trećem domenu on-line prodavnica (više o tome malo kasnije).

Drugi problem je što nema poslovnih podataka o firmi (PIB, matični broj i slično) kao ni mape i gradskih linija.

Online kupovina

Laguna – kupovina

Da vidimo kako ide sa kupovinom; recimo da želim da kupim “RIZNICA OBMANA” od Majkla Farkvara:

unesem “riznica” u polje za pretragu i lupim enter
kliknem na nađenu knjigu
kliknem na Dodaj u korpu i bez osvežavanja strane (Ajax), knjiga je u korpi
klikom na “Završi kupovinu” dajem podatke i knjiga je kupljena:

(klikni za veću sliku)

Čisto, pregledno, jednostavno.

Čak i da nema direktne pretrage, knjigu sam mogao da nađem preko žanra ili autora.

Solaris – kupovina

Hajdemo sada na poznati negativan primer – želim da kupim prvo Solarisovu knjigu: Daglas Preston & Linkoln Čajld – “KABINET ČUDESA”, kao i da vidim koje sve još knjige imaju od ovih autora.

Odlazim na sajt, zatim Autori (obratite pažnju da ne postoji NIKAKVA kategorizacija), lociram peške ova dva autora da bih ustanovio da nikako ne mogu da lociram njihove knjige:

(klikni za veću sliku)

Ovo je čist tekst bez ijednog jedinog linka! (a podsetiću, linkovanje informacija je glavna prednost html-a u odnosu na običan tekst 😉 )

Ok, pošto ne odustajem tako lako, lociram knjigu preko prostog spiska knjiga, opet bez ikakve kategorizacije i selekcije, kliknem na detalje i:

(klikni za veću sliku)

opet završim na stranici bez ijednog linka, čak ni prema autorima!

Do sada sam već ukapirao da ovde ne mogu da kupim knjigu 😉 pa idem na sasvim novu adresu prodavnice koja se reklamira svuda po sajtu (uključujući i kontakt stranicu), koji ‘fala bogu ima search:

Hajde da zanemarimo (bezobrazan komentar u 2008-oj godini) “Nemojte da koristite naša slova” i da probamo da nađemo knjigu:

– Uneo “Daglas Preston“; hm, samo jedna knjiga i to ne ona koja mi treba 😕 – pa da, kako ne znam da su ime jednog od autora skratili.

Pokušajte malo da surfujete po kategorijama:

Solaris: kategorije knjiga (klikni za veću sliku)

na stranu što je podela vrlo čudna, kakva je svrha pokazivati podkategorije koje nemaju ni jednu knjigu?

Na kraju

O oba sajta bi moglo još mnogo šta da se kaže (posebno o Solarisovom) ali sam već sada preterao sa dužinom teksta 🙂

Ne znam da li je ovo dovoljno detaljno da zasluži naziv “studije”; samo se nadam da sam uspeo da barem malo skrenem pažnju / objasnim stvari na koje bi svi koji prave sajtove (i naručioci i izvođači) definitivno morali da uzmu u obzir. Danas više nije 2000-ta i ne treba zanemariti broj ljudi spremnih da odu na vaš sajt i kupe to što nudite. Zato smatrajte novac uložen u izradu dobrog i upotrebljivog sajta investicijom (koja će vam se brzo vratiti kroz kupce koje privuče) a ne troškom 🙂

WordPress – sačuvajte bazu

U prethodnim nastavcima WordPress radionice naučili ste (barem se nadam 😉 ):

Red je da se sada bacimo na zaista ozbiljne stvari i pripremimo WordPress za upgrade.

Prvo, od čega se sastoji instalacija jednog WordPress bloga? Neka slika bi mogla da izgleda ovako:

datoteke koje skinete sa WordPress sajta i koje čine instalaciju samog WordPress-a stavljate na jednu mašinu i to obično preko FTP protokola
na isto mesto (u wp-content direktorijum) idu obično i nove teme, pluginovi kao i slike koje postavite na sajt

Za razliku od opipljivih datoteka, vaši tekstovi i komentari, sve što se dinamički kreira, ide u MySQL bazu podataka (koga zanima: više detalja o MySQL imate kod Miffa: uvod i upiti u php-u)

Cilj ovog nastavka je da naučite kako da sačuvate sadržaj iz baze – to vam je najvažniji deo vašeg bloga. Ovaj postupak treba da bude periodičan; učestalost zavisi od toga koliko često objavljujete postove i dobijate komentare, ali je sigurna zona jednom nedeljno; ako se nešto i desi, izgubićete u najgorem slučaju nedelju dana pisanja i komentarisanja.

Na žalost početnika 🙂 načini na koji hosting provajderi (firme kod kojih držite vaše prezentacije i blogove) omogućavaju da pristupite vašim bazama su brojni; ja ću predstaviti 3 sa kojima sam se najčešće sretao; no, ako ovo ne bude dovoljno, i vi imate neki drugi način, pišite mi i rado ću i njega uključiti u lekciju.

I da, iako ni jedan od ovih načina ne bi trebalo da ošteti podatke, radite pažljivo 😉 da ne bude posle da sam ja za sve kriv 🙂

Pristupni parametri

Pre nego li krenemo u čuvanje baze, treba da znamo jel’te gde se nalazi 😉 Četiri parametra određuju bazu u potpunosti:

DB_HOST ili ime mašine gde se nalazi baza
DB_NAME ili ime same baze (mašina može da drži gomilu baza)
DB_USER korisničko ime za pristup bazi (ovo najčešće nije isto sa FTP ili WP korisničkim imenom!)
DB_PASSWORD – lozinka za gornje

Ovi parametri se nalaze u wp-config.php fajlu, u osnovnom direktorijumu WP-a i izgleda nekako ovako:

i možete iskoristiti FileZillu za dohvatanje tog fajla.

1. WP-DB-Backup

Jedna od glavnih prednosti WP-a je njegova proširivost; postoje gomile pluginova koji donose WP-u dodatnu funkcionalnost. Za očekivati je da postoji plugin koji radi upravo ono što nam treba:

WP-DB-Backup

Postupak je vrlo sličan kod postavljanja tema:

Skinete plugin sa gornje adrese
Raspakujete ga lokalno
Upalite Filezillu i prebacite ga u wp-content/plugins folder

Sada se ulogujte na administativni deo WP-a, izaberite desno Plugins i aktivirajte novi plugin.

Jednom aktiviran, plugin možete podesiti na Manage / Backup stranici:

Na ovoj stranici ima nekoliko bitnih podešavanja:

Da li će kopija podataka baze (tj. backup) biti smeštena na:

na serveru (ne preporučujem; vama je baza već kod hosting kompanije; nema puno smisla tamo čuvati i kopiju)
po pritisku na Backup now! biti snimljena kod vas na računar (ovo je preporučena opcija)
biti poslata na vaš mail (i ovo je ok opcija, barem u početku, dok je arhiva mala)

Ovde možete izabrati i opciju da se backup pravi periodično i šalje na mail, što je takođe vrlo korisno; postavite na nedeljni raspored i vaši podaci su kod vas bez ikakve akcije.

Primetite da za ovu opciju pristupni podaci nisu ni bili potrebni 🙂 jer se sve radi iz samog WordPress-a.

Koju god da opciju izaberete, backup ćete dobiti kao jednu datoteku, obično sa kriptičnim imenom:

vesic_test_wp_v3jolo_20081022_959.sql.gz

gde očiglednu ulogu ima ime baze, datum, vreme i još neke sitnice 🙂

Nastavak “gz” kaže da je ovo gzip arhiva; upotrebite neki pristojni arhiver (recimo 7-zip) sa kojim ćete proveriti da je arhivu moguće raspakovati i da se unutra nalazi tekstualni fajl sa nastavkom sql.

Tek sada, po proveri svega gornjeg možete reći da je backup završen 🙂

2. phpMyAdmin

Jedan od najčešćih načina pristupa vašoj bazi je web aplikacija phpMyAdmin; solidan način za rad sa bazom. U ovom slučaju će vam pored pristupnih parametara gore navedenih trebati i adresa (URL) phpMyAdmin aplikacije – ovo treba da vam da vaša hosting kompanija; ako baš nemate sreće, pokušajte da u adresu browsera unesete DB_HOST vrednost (ako ta vrednost nije localhost).

Pretpostaviću da ste uspeli da nađete adresu i da ste se ulogovali sa datim DB_User / DB_Password. Ekran koji ćete dobiti izgleda otprilike ovako:

Opcija koja je potrebna je Export; po izboru, sledi ovakav ekran; izaberite vašu bazu gore levo i ostale opcije (već izabrane na ovoj slici):

Klikom na “Go” dobićete Zip arhivu vaše baze.

cPanel

cPanel je vrlo čest panel za upravljanje sajtom / bazama kod hosting kompanija. Da bi mu pristupili trebaju vam opet URL (adresa), zatim username i password (novi, do sada nepomenuti 🙂 ); kada mu jednom pristupite, dobićete ekran sličan ovome:

Kliknete na Backups ikonicu (a ne na MySQL Databases, iako izgleda privlačno):

Oduprite se porivu da kliknete na Generate ili Download Full backup 🙂 to vam ne treba; dovoljno je da u donjem levom uglu kliknete na ime baze i za nekoliko trenutaka ćete imati backup na vašem disku.

Eto 🙂 Vežbajte backup i stavljajte probleme u komentare; još malo pa dolazi i finalna lekcija za WordPress upgrade.

Sigurni “Prozori”

Naravno da mislim na Windows a ne na obične prozore (mada mojima ne bi škodila zamena 😉 )

Windows je i dalje najrasprostranjeniji desktop (“desktop” = korisnički, za razliku od serverskog) operativni sistem i koristi ga preko 90% korisnika; pri tome je XP daleko ispred Viste, ali i Vista polako grabi napred.

Predrasude

Ono što često čujete za Windows XP je da nije siguran, da postoji gomila virusa i da pre ili kasnije (obično pre) morate da reinstalirate celu mašinu da bi je doveli u upotrebljivo stanje.

Da ima prepuno virusa, to je tačno – prosto je vrlo zastupljen, pa je onda i logična meta za pisce virusa. Da nije siguran (odnosno, lako se zarazite ili vam neko lako “provali” u računar) – ovo je i tačno i nije tačno, kao i tvrdnja da se “tokom vremena toliko uspori da je reinstalacija neizbežna”.

Činjenice

Naime, većina korisnika ne koristi Windows na pravi način (pa čak i ako ste pročitali moje uputstvo o tome 😉 ); krivac za to je Microsoft i odluke koje su donesene tamo negde davne 1990 godine – a to je da korisnici u startu imaju sve privilegije (= administratorske). Ova odluka je napravila današnju papazjaniju od virusa, trojanaca i čega sve ne; iako su razlozi tada bili možda validni, istorija je pokazala da je ovo bila velika Microsoft greška 🙂

No, na sreću, ništa nije izgubljeno – ako koristite XP, sve se da lako srediti (Vista je daleko sigurnija u tom pogledu, pa ću primere za Vistu preskočiti; ako nekom bude zatrebalo, lako ću dodati).

Korisnički nalozi – administratorski ili obični?

Kakva je razlika između naloga sa administratorskim pravima i običnog naloga? Pa, administratorski ima sva moguća prava (upisa na disk, u registry) dok je običan nalog ograničen samo na svoje dokumente. Praktično, bez teških reči 😉 ako imate administratorska prava sve što startujete (namerno ili nenamerno) može da piše bilo gde – a ovo je glavni razlog zaraze računara.

Šta je rešenje? Izgleda prosto – ukinite administratorska prava vašem nalogu i od tog trenutka ni jedan program ili proces pod vašim nalogom ne može da piše u “osetljiva” područja -> prosto nema šanse da se zarazite. Ali (naravno da uvek ima ali) ako je ovo već tako jednostavno, zašto to nije standard? Pa zato što neki programi prosto neće raditi kako treba pod nalogom koji nije administratorski i za to smo samo i isključivo krivi mi, lenji programeri 🙂 Iako ne postoji nikakav tehnički razlog da programima trebaju admin prava, takvi programi se mnogo lakše pišu, pa ih je, shodno tome, i popriličan broj 😐

(jedno od rešenja je da programeru prebijete prstić svaki put kada uradi tako nešto, ali je ustanovljeno da mu tako drastično pada produktivnost, naročito posle petog ili šestog takvog programa 😛 )

O ovom problemu ću reći nešto više na kraju teksta.

Postavljanje naloga

Ideja je jednostavna: kreiraćemo novi nalog, daćemo mu administrativna prava a našem nalogu ukinuti sva prava.

Novi nalog

Izaberite Start / Control Panel i ikonicu User Accounts:

a zatim Task “Create New Account”:

Dajte neko opisno ime (recimo Admin) i izaberite administratorska prava za ovaj novi nalog:

I da, ako nemate male dece ili drugih nepredvidljivih činilaca – ostavite Admin nalog bez lozinke; ma kako ovo opasno zvučalo, počev od Windows XP ovakvi nalozi su sigurniji – imaju manje prava: niko ne može preko mreže da se uloguje na vaš računar kao Admin bez lozinke, niti ovaj nalog može da se koristi za Run As opciju (malo kasnije o tome).

Sada je došlo vreme da sami sebi ukinete božanska prava 😉 (jeste, jeste, znam da Srbi to ne vole, ali je neophodno 😛 ):

– uradite Start / Logoff
– sada se ulogujte kao novokreirani korisnik
– ponovo Control Panel / User Accounts ali ovog puta izaberite task “Change an Account” i izaberite vaš nalog a zatim “Change the account type”:

i izaberite “Limited”:

Namerno sam ostavio ceo screenshot, da bi videli na šta vas sve upozorava Windows:

pod vašim nalogom nećete moći da instalirate većinu programa
stariji (ili loše pisani noviji) programi neće raditi kako treba

no nemojte previše brinuti; nije tako strašno kao što zvuči.

Auto-login

Posledica dodavanja novog naloga je da sada imate dva naloga na početnom ekranu i da morate da birate vaš stari da bi se ulogovali – to prosto nije udobno jer će vam Admin nalog trebati retko.

Zato, dok ste još ulogovani kao Admin, postavite vaš stari nalog kao nalog koji će se automatski logovati kada uključite računar:

– Kliknite na Start, zatim na Run, i ukucajte control userpasswords2
– Izaberite vaš nalog, i očistite Users must enter a username and password to use this computer kućicu i kliknite na Apply:

i potvrdite pod kojim korisnikom će se Windows automatski logovati po uključenju.

Brza promena korisnika (Fast User Switching)

Ostala je još jedna aktivnost koju treba da uradite kao Admin: da omogućite “Brzu promenu korisnika” (Fast User Switching):

– Control Panel
– User Accounts
– Ovoga puta, umesto nekog taska, izaberite donju ikonicu:

izaberite opciju za promenu načina logovanja:

i na kraju uključite “Fast User Switching”:

Finalna stavka: promenite wallpaper (pozadinu) za Admin nalog na nešto drečeće – kao crvena pozadina ili slično – tako ćete uvek znati kada ste ulogovani kao Admin (opasan) nalog.

E sada ste spremni 🙂

Korišćenje i problemi

I šta sad? Pa ništa 🙂 – koristite vaš nalog kao i do sada, samo što ste sada mnogo, mnogo sigurniji od bilo kakvog upada.

Ono što treba rešavati su problemi:

Instalacije

U najvećem broju slučajeva, vaš korisnički nalog neće imati prava da instalira nove programe na mašinu (što i nije loša ideja, tako će se smanjiti broj nepotrebnih programa 🙂 koji izazivaju usporenje sa početka teksta).

No, kada dođe vreme za to, tu takođe postoje dve opcije:

1. Fast User Switching

Ovo je pravi način – Start / Log Off / Switch User ili, još jednostavnije, Win taster + L pa Switch User, prebacite se na Admin nalog, instalirate program, uradite Log Off i nazad na redovni nalog.

2. Run As

Desnim klikom na .exe datoteku, dobijate i “Run As” opciju – mogućnost da je startujete kao drugi (Admin) korisnik i time instalirate program:

Odmah da kažem da ovaj način (iz teških tehničkih razloga, koga zanima, mogu na mail) ne preporučujem; dao sam ga ovde radi kompletnosti; za ovu opciju takođe morate vašem Admin nalogu staviti i lozinku, neće raditi sa nalogom bez lozinke.

Naravno, ovo sve važi ako program posle instalacije pristaje da radi pod ne-administratorskim (vašim) nalogom.

A ako ne radi?

Na žalost, desiće se da neki programi jednostavno pretpostavljaju da ste administrator i da tu nema pomoći; šta onda raditi? Neke od opcija su:

nađite zamenu; Mreža je tolika da u najvećem broju slučajeva imate iste ili bolje aplikacije koje poštuju pravila lepog programiranja
koristite taj program pod Admin nalogom; naravno, ovo malo briše svrhu cele akcije – surfovanje pod Admin nalogom je samo klik daleko (“samo da pogledam komentare na blogu”), a to je ono što ne želite.

U svakom slučaju vam predlažem da izvedete celu akciju – trajaće manje no što vam je trebalo da pročitate ovaj post 🙂 a lako se može desiti da sve radi kako treba i da dobijete potpuno (ajde de, veoma) siguran sistem.

Open Source – filozofija, način života, nešto treće?

Već se odavno spremam da napišem (očigledno poduži) članak na temu Open Source protiv Commercial source ili kako bi neki koji me znaju rekli protiv “zlog Microsoft-a koji stalno promovišeš a da te ni ne plaćaju 😉 “.

Neki od pokretača za pisanje teksta su predavanje Ivana Jelića na BlogOpenu 2007 i diskusija koja je usledila posle toga, komentar broj 15. na http://www.vesic.org/programi/moji/vas-telefon/, a bogami i “zatvaranje” jednog od najvećih Open Source projekata na ovim prostorima, activeCollab– kao i ovakvi komentari u mailovima:

…pretpostavljam da si pobornik “Prozora” a to mi sa obzirom na tvoje znanje ne ide u glavu!

Postoje dva aspekta ove priče (odnosno, ima ih mnogo više, pričaću o dva): Open Source u aplikacijama/programiranju i Open Source u operativnim sistemima.

Open Source u aplikacijama/programiranju

Za početak, pozicija: ja sam programer i od programiranja živim: od onih malih nula i jedinica koje nastaju prevođenjem elegantnih (po mom skromnom mišljenju 😉 ) linija koda, najčešće u C#.

Open Source filozofija kaže: sve što napravim, treba da stavim u javno dobro; time mi se otvara mogućnost da bez ograničenja ugrađujem već napravljene stvari (kod) koje su takođe pod Open Source licencom i time smanjim vreme od ideje do proizvoda.

No, ovakva filozofija za profesionalne programere ostavlja jako malo mesta za nešto sebično: zaradu, koja mi omogućava trivijalne stvari kao što su stan, hrana, hardver, hosting. Objašnjenja koja sam dobio od OS poklonika: “možeš da zarađuješ prodajući podršku ljudima koji koriste tvoj Open Source program” su skoro uvredljiva; ja ne želim da prodajem podršku, ja želim da dajem podršku za programe koje sam sam izradio i (nadam se) prodao korisnicima. Tu udela ima i ne mala sujeta i dobar osećaj kada znate da je neko spreman da plati novac za vaš proizvod – to je drugi deo aspekta “ja sam programer” i to vrlo važan; džaba što uživate u prvom delu “ja od praznog ekrana u editoru stvaram nešto što će koristiti” ako to nešto niko ne koristi.

To ne znači da mrzim Open Source filozofiju; ja itekako učestvujem u Open Source projektima, pogotovo u onima koje koristim: u forumima, prijavi bagova, testiranju. Smatram da je sasvim u redu da ono što je sada veoma skupo (moje slobodno vreme, jer ga tako malo ima) dam nazad zajednici koja mi je dala neke vrlo dobre Open Source proizvode.

Open Source markica na proizvodu (aplikaciji, programu) ne garantuje nikakav dodatan kvalitet; to prosto znači da je izabran jedan model za proizvodnju. Većini korisnika mogućnost da pogleda kod kako je taj proizvod napisan ne znači ništa. Sa druge strane, ima vrlo dobrih Open Source proizvoda:

Da li su ovi proizvodi bolji zato što su Open Source? Ili zato što imaju posvećenu grupu talentovanih programera / cele fondacije koji o njima brinu?

Kada nađem kvalitetnu Open Source aplikaciju za određenu potrebu, uvek ću je prvo preporučiti, pre komercijalne varijante; no, ako takve Open Source aplikacije nema (recimo, alternativa Total Commander-u, prvoj aplikaciji koju sam platio) onda nije sramota platiti za nešto što vam treba.

Open Source u operativnim sistemima

ili da li je bolja Windows Vista ili Linux.

Podnaslov sugeriše da je jedan izbor bolji; naravno da nije 🙂 – izbor operativnog sistema (bilo open-source bilo komercijalnog) je kao izbor bilo kog alata – birate onaj koji odgovara vašim potrebama, tekućem znanju kao i problemima koje nameravate da rešite.

Komercijalan operativni sistem (Vista recimo) nije “zao” zbog toga što ga “zli” Microsoft prodaje i kontroliše; to je samo još jedan OS. Takođe, Linux nije savršen operativni sistem zato što puca od slobode i open source-ta; to je samo još jedan OS.

Ono što treba imati u vidu je da je izbor operativnog sistem kobinacija iskustvenih priča onog ko ga instalira i onog ko će ga koristiti; ako nemate nikakvo iskustvo kao korisnik, vama će svejedno biti da li je operativni sistem Windows ili Linux, sve dok imate nekog ko vam oko toga može pomoći (i u početku, a bogami i kasnije). Taj koji pomaže će opet izbor napraviti prema svom iskustvu i znanju a ne prema filozofiji (inače je nadrljao).

Moje iskustvo sa Dos (ko ga se seća 😉 ) / Windows operativnim sistemima je dugo i duboko; smatram da je Windows Vista izuzetan desktop sistem koji će pokriti potrebe najvećeg broja korisnika (e da, molio bi da eventualno pljuvanje Viste bude ako ste ga zaista koristili 2 ili više meseca, a ne instalirali na dva sata da bi mogli da ga pljujete 😉 )

Sa druge strane, Linux kao desktop operativni sistem ima da pređe još jako dug i bolan put pre nego se neko usudi da ga instalira kod svoje mame 🙂 Standardizacija je ono što očajnički treba Linux Desktopu – svaki izbor koji možete napraviti (distribucija, zatim Kde ili Gnome za upravljanje prozorima) drastično smanjuje grupu korisnika kojima je namenjena – ako ne verujete, probajte da običnom korisniku razliku između distribucija i Kde/Gnome – ako niste dobili prazan pogled, onda to nije običan korisnik 🙂

Kompjuter je mašina; napredna mašina i ima malo više programa od veš mašine 😉 ali u principu služi za određene zadatke: surfovanje Mrežom, pisanje mailova, obrada fotografije, komunikaciji sa ostalim uređajima; ako izabrani operativni sistem sve to omogućava, zar je bitno da li je plaćen 8000 dinara ili došao besplatno na DVD-u?

Kada započinjete diskusije na ovu temu, probajte da se izmestite u “stvarni” svet; svi mi koji pišemo blogove, čitamo blogove, bavimo se kompjuterima i Mrežom imamo daleko, daleko drugačiji pogled od običnog korisnika. Instalacija operativnog sistema nije težak posao … ako znate kako. Ako pak, ne znate da programirate video rekorder za snimanje u određeno vreme, šta mislite kako je instalirati operativni sistem?

I dva saveta potpunim Open Source poklonicima (naglasak na potpunim):

– ako se neko odlučio da kupi komercijalan proizvod ili operativni sistem, to znači da je procenio da mu vreme i uložen trud za alternativu više znače od iznosa novca a ne da je glup jer nije čuo da postoje Linux i Open Office

– umesto što trošite tone i tone vremena pljujući po Microsoftu i Windowsu (kada ste čuli za obrnuto?) utrošite to vreme da proširite OS filozofiju na praktičnom primeru: u instalacijama, podešavanjima i podršci tog istog OS okruženja i aplikacija (Miff i Punky, samo napred 🙂 )

(ko je stigao dovde, svaka čast 🙂 )

A zdrava konkurencija, ništa?

Studenti: sve besplatno, rada nigde? Upravo sam imao razgovor sa jednim mlađanim studentom beogradskog fakulteta u kome mi je predstavljao situaciju za šta se oni “bore”, štrajkuju (i guše beogradske ulice) i traže povlastice, ne znajući da sam ja obično cepidlaka 😉 i da obično tražim i dodatna pojašnjenja.

Naime, Srbija je krenula u reformu visokog školstva po Bolonjskoj deklaraciji; da ne davim publiku sa svim detaljima, sada su:

svi ispiti bodovani
student mora da skupi određen broj poena za prelazak u sledeću godinu
maksimalni broj poena za godinu je 60

E sad, tek se počelo sa celim procesom, pa je i letvica malo niža; za upis sledeće godine je potrebno da ispolažete ispite sa minimumom od 42 poena (što smatram sasvim korektnim), zatim 2008/09. godine 48 poena i za studente u školskoj 2009/10. godini 54, da bi se tek 2010/11 dostiglo svih 60 poena.

No, to nije kraj; pored samog upisa, većina studenta je vrlo zainteresovana (potpuno razumljivo) da bude na budžetu, tj. da ne plaća (visoke) školarine; i to ne po bilo kojim kriterijumima no traže da:

svi koji imaju 42 boda i upišu sledeću godinu budu na budžetu
bezuslovni upis završnih godina studija za sve studente Univerziteta u Beogradu, upisane zaključno sa generacijom 2005/2006. godine
traže i ukidanje naplaćivanja prenetih bodova iz prethodne godine studija
zahtevaju i smanjenje školarine na fakultetima

Gospodo studenti, a da nije malo mnogo? A šta ćete vi da date? Kako je neko lepo rekao “budžetski studenti su zaposleni na fakultetu, sa obavezom da daju ispite”.

Gospodo studenti, mislim da je krajnje vreme da shvatite da je studiranje na budžetu ove zemlje (i bilo koje druge, kada smo već kod toga) privilegija i da za nju itekako treba da se borite i izborite. Od vas zavisi koliko ste vremena i truda spremni da uložite u to; ja računam barem onoliko koliko je potrebno da preskočite (trenutnu) granicu od 20% (amadman Jagode Jorge) ili koja već da je postavljena. Sad, da li su razlozi za baš 20% najbolji na svetu, to ne znam; opet, znam sigurno da budžet nije neizmeran izvor prihoda i da ga ne može trošiti kako ko misli da treba.

Da se ja pitam, uveo bih prosto, najprostije rangiranje (broj_poena*10 + prosek) i 20% tih ljudi (bez obzira da li su samofinansirajući ili već na budžetu) nagradio time što bi im ova država platila školovanje i beneficije. Sreća te se ne pitam 😉 ali je princip zdrave konkurencije i borbe nešto sa čim se budući akademski građanin treba sresti sad i odmah, a ne kada počne da radi.

Žalimo se da su diplome i akademski status odavno pretvoreni u svoju negativnost i da u ovom društvu ne znače mnogo; možda je konačno došlo vreme da zaista najbolji završavaju fakultete i vrate dostojanstvo tamo gde i pripada – na fakultete.

(I da, znam da se ispiti i dalje plaćaju, da deca profesora i dalje hladno trče kroz ispite i godine, da su profesori nekompententni, inertni i nepripremljeni; no, to su posebne teme i posebni problemi i ne mogu se koristiti kao izgovor za nespremnost da se ozbiljno zapne, uči i polaže).

WordPress – Zaštita od spama

Jedna od napasti koja će vas sigurno pogoditi čim krenete u blogerske vode je napad spamera – tih iznad svega dosadnih ljudi i programa koji će pokušavati da ostave linkove za vijagre, posao snova i slične internet “lepote”.

Kod blogovanja, postoje dve osnovne vrste spama:

Ostavljanje spama kao komentara
Ostavljanje spama kao trackback linkova

U prvom slučaju, spamer (vrlo retko lično) ili njegov program pokušava da ostavi što više komentara na vaše tekstove koji će imati linkove ka njegovom sajtu i proizvodu.

U drugom slučaju, radi to isto, ali kao trackbacks – povratne linkove; povratni linkovi su inače način kojim se obaveštava drugi bloger da komentarišete njegov tekst (više o tome malo kasnije).

Kako se ove napasti osloboditi? Prvo, urednim osvežavanjem vaše WordPress instalacije; neretko se nove verzije WP-a izbacuju upravo da bi popravili propuste koji omogućavaju spamerima da direktno ubacuju komentare / trackback na vaše tekstove. Drugo, korišćenjem pluginova za tu namenu.

Dodavanje plugina

Kako se uopšte dodaju novi pluginovi u vašu WordPress instalaciju?

Pretpostaviću da imate osnovne parametre i da ste definisali vaš sajt u Filezilli ili sličnom programu.

Kada ste ovo odradili, instalacija plugina je umnogome slična dodavanju teme; samo se ciljni folder razlikuje i sada je wp-content/plugins:

Mesto za pluginove (klikni za veću sliku)

Jedina sitna razlika je da se teme obično “pakuju” u foldere ispod osnovnog, dok se ovde često dešava da plugin ide direktno u wp-content/plugins.

Preporučeni pluginovi

Update posle Dedinog komentara: dodajte jedan po jedan plugin (ne sve odjednom); prvo Aksimet, pa onda sve ostale – tek ako se ukaže potreba (odnosno, krenu da “varaju” Akismet) dodajte ostale – što je više plugina uključeno, veća je šansa da regularan komentar neće proći.

Ovo definitivno nije definitivna lista 🙂 ali je najbolje do čega sam došao metodom pokušaja i promašaja 😉 Izbor ekipe protiv spama za ovu blog sezonu je:

1. Akismet

Ovaj plugin dolazi sa instalacijom WP-a i koristi statističke metode da bi odredio da li je neki komentar spam ili ne; da bi ga aktivirali, potrebno je da dobijete aktivacioni ključ a to se radi na WordPress.Com sajtu; pri tom je dovoljno kreirati username, bez pravljenja bloga (jer blog, zar ne, već imate 🙂 ):

Kreiranje naloga za Akismet ključ (klikni za veću sliku)

Kada ste kreirali nalog, na vašem profilu (meni gore levo) možete naći vaš Akismet ključ:

Lociranje Akismet ključa (klikni za veću sliku)

Ostaje da u vašem WordPress administrativnom panelu, aktivirate Akismet Plugin (Plugins / Plugins) a zatim da u Akismet konfiguraciju ubacite novodobijeni ključ:

Akismet - aktiviranje plugina (klikni za veću sliku)

2. Challenge

Ovo je fini mali plugin sa jednostavnom idejom: svakom komentatoru će postaviti jednostavno matematičko pitanje (“Koliko je 3 + 4?”) i tačan odgovor će istovremeno odobriti i komentar. Zlobnici bi rekli da pored osnovne namene omogućava takođe proveru da li komentatori imaju dovoljan IQ za komentarisanje na vašem blogu 🙂

Lokacija: http://lordchaos.dominatus.net/wordpress-plugin-challenge

Po instalaciji, potrebno ga je aktivirati (Plugins / Plugins) a zatim izvršiti i podešavanja (Settings / Challenge); primer podešavanja ovog plugina:

Podešavanja Challenge plugina (klikni za veću sliku)

Inače, ova nedoslednost (da se neki pluginovi podešavaju u Settings sekciji, a neki u Plugins sekciji) je posledica kompatibilnosti sa starijim verzijama WordPress-a.

Kod ovog plugina sam takođe odstupio od zlatnog pravila da plugin koji instaliram mora da bude “svež” i da prati poslednju verziju WordPress-a; za Challenge se tvrdi da je testiran do verzije 2.2 a i autor se ne javlja sa novim verzijama. No, kod mene radi (WP 2.6.2) ali nemojte reći da vas nisam upozorio 🙂

Još jedno bitno upozorenje: većina pluginova koji ubrzavaju prikaz vaših stranica korisnicima (recimo WP Cache ili WP Super Cache) nisu kompatibilni sa ovim pluginom.

(da, u potrazi sam za alternativom ovom pluginu, ali još uvek nisam našao efikasnu i jednostavnu zamenu – ako imate predlog, samo napred).

3. Simple Trackback

Ostaje još plugin za borbu protiv TrackBack linkova – Simple Trackback Validation.

TrackBack je način da nekoga obavestite da ste napisali tekst izazvan njegovim tekstom:

Osoba A napiše tekst
Vi poželite da detaljno prokomentarišete, ali kroz ceo tekst na vašem blogu umesto u komentarima na sajtu A
Napišete tekst i u toku pisanja u odgovarajuće polje (TrackBack) unesete link do originalnog teksta
Kao rezultat, na sajtu A će se pojaviti kao komentar link do vašeg teksta i efektivno ih “povezati”

Ideja je dobra, ali je na žalost dobra i za spamere; zato dodajte ovaj plugin i podesite ga; dajem primer podešavanja za koje smatram da je dobra mera između stepena odbrane i agresivnosti plugina:

Simple Trackback Validation Plugin - podešavanja (klikni za veću sliku)

Na kraju, čak ni kombinacija ova tri plugina nije savršena; s vremena na vreme će i potpuno korektan komentar završiti kao “spam”; zato redovno proveravajte komentare markirane kao spam; na sreću, neće ih puno biti 🙂

WordPress – postavljanje nove teme

Na zahtev mnogobrojnih 😉 čitalaca, i kao pojašnjenje radionice održane na BlogOpenu 2008, polako ću krenuti u objašnjavanje slajdova / tehnika za efikasno korišćenje WordPress-a.

Redosled “lekcija” neće biti određen slajdovima već u zavisnosti šta pitate 🙂 i šta su najčešća pitanja.

Za početak idemo na:

Postavljanje nove teme na WordPress blogu

Za ovu akciju je potrebno:

Username i password za pristup WordPress fajlovima kod vašeg hosting provajdera; ovo nije isti username i password koji koristite za logovanje na WordPress admin deo i obično nemaju nikakve veze. Obično se na ovaj par (username, password) referiše kao ftp, sftp, shell (username, password). Ako ga nemate, nema razloga da čitate dalje 🙂
Arhiver – za raspakivanje / pakovanje zip i sličnih arhiva; preporučujem 7-Zip
FTP klijent – program za prenošenje datoteka između vašeg računara i hosting provajdera (odnosno tamo gde vam sedi instalacija WP-a); preporučujem FileZilla program (treba vam Client).

Nalaženje nove teme

Tema za WordPress ima na svakom koraku. Neki od linkova gde možete pogledati su:

Ono što je bitno prilikom izbora teme:

Tema treba da podržava verziju WordPress-a koju koristite (a to je, nadam se, najnovija 😉 )
Pročitajte (obično kratak) dokument koji su uslovi za korišćenje teme (najčešći zahtev je da ne menjate link ka autorovom sajtu u futeru teme).

Kada jednom izaberete temu, skinite je (download) na vaš računar i raspakujte je u poseban folder (obično su teme tako i pakovane, sa sve folderom):

WordPress - Raspakivanje teme lokalno (klikni na veću sliku)

Ubacivanje teme u WordPress

Filezila: definisanje sajta

Pre nego što krenete sa trošenjem tema u WP-u, potrebno je podesiti FileZillu za pristup vašem sajtu (na sreću, samo jednom). Startujte Filezillu i izaberite File / Site Manager:

Host: Ovo je obično ime sajta sa ili bez www; nekada je to i adresa (četiri broja odvojena tačkama) – sve zavisi od vašeg provajdera.

Servertype / Logontype: dao sam najčešće, ali mogu da budu i druge opcije u ovoj padajućoj listi (opet zavisi od hosting provajdera).

Username / Password su iz tačke 1. sa početka teksta.

Od sada pa na dalje se na vaš sajt kačite biranjem strelice na početku taskbara i izborom sajta:

Ubacivanje teme

Kada ste se nakačili na sajt, ubacivanje teme je jednostavno; sa desne strane izaberete wp-content/themes, sa leve strane izaberete lokalni folder sa temom (dobro obratite pažnju da birate folder u kome je sama tema a ne folder u kome je folder sa temom 🙂 ), zatim desno dugme miša i Upload:

Filezilla: upload teme (klikni za veću sliku)

Ostaje još samo da aktivirate novu temu u WordPress administrativnom panelu:

WordPress: aktiviranje teme (klikni za veću sliku)

I to je to 🙂

Google Reader – Fore i Fazoni

(nekako mi izgleda najbolje da “Tips & Tricks” prevodim kao “Fore i Fazoni”, ali slobodno predložite bolji izraz 🙂 )

Nekada davno, davno, kada sam počinjao sa blogovanjem, ovde sam napravio kratak prikaz o tome šta je blogovanje, kako se čitaju blogovi i na kraju, kako se pišu. Tada sam, kao glavni alat za praćenje vaših omiljenih blogova predložio RSS Bandit i to zaista nije loše programče; no, vremena su se promenila. Sada iz sve snage preporučujem:

Google Reader

Naravno, verujem da ste za ovaj servis saznali i davno pre ovog posta 🙂 i ne pišem ga zbog toga; pišem da bi vam (možda) otkrio fazone i fore kako možete udobnije i efikasnije koristiti ovu web aplikaciju.

Iako to možda izgleda očigledno: da bi koristili Google Reader dovoljno je da imate bilo koju važeću e-mail adresu – nije obavezno da to bude Gmail adresa.

Uvoz “starih” blogova

Većina svih čitača podržava izvoz liste blogova koji pratite u takozvani OPML format; izvezite vašu listu iz vašeg tekućeg čitača u OPML, a onda tu listu uvezite u Google Reader:

Settings:

Google Reader - podešavanja (klikni za veću sliku)

Import/Export:

Google Reader - uvoz liste blogova preko OPML datoteke

Kada ste već u Settings radnji, svratite i do Preferences sekcije; tu toplo savetujem da ne dozvolite Readeru da određuje kada ste pročitali članak:

(očistite kućicu ispred “In expanded view, mark items as read when you scroll past them.“)

Ok, omiljeni blogovi su tu; vreme je da se krene sa čitanjem; prvo, preporučujem da umesto Expanded View koristite List View:

Na Show Details možete videti koliko pretplatnika u Readeru još postoji za ovaj blog, kao i koliko često se blog osvežava. Na kraju, možete izabrati da li ćete videti sve tekstove (kao što je na slici) ili samo nove.

Takva podešavanja (za vidljivost) postoje i za celu listu blogova:

Google Reader - podešavanje liste blogova

Na Discover možete da pokušate da nađete slične blogove blogovima koje pratite; na kraju, najvažnije dugme ovde je Add Subscription 🙂 za dodavanje novog bloga u listu.

Ovo je sve lepo i fino, ali se iz ovoga ne vidi zašto je Google Reader tako dobar? Vrlo prosto – Google Reader je optimizovan za efikasno i brzo čitanje blogova preko tastature (znate, ono belo ili crno sa puno dugmića, obično levo od miša 😛 )

Efikasno korišćenje

Priprema određenog bloga

Kada dodate određeni blog, preporučujem da ga “podesite” na sledeći način:

Google Reader - podešavanje bloga za efikasno čitanje (klikni za veću sliku)

Prikaži samo nove tekstove
Sortiraj ih od starijih ka novijim
Obavezno u List modu

Znam da je ovo malo smarajuće podešavanje za svaki od blogova u listi (nisam našao način da to uradim globalno) ali je za utehu da se radi samo jednom po blogu.

Ok, podesili ste sada sve blogove u vašoj listi. Sada da vidimo kako se može lako kretati po listi:

Navigacija po blog listi

Generalno, akcije za kretanje po listi se izvode uz Shift + taster. Tako imamo sledeće kombinacije:

Shift + p – Previous ili uz listu
Shift + o – Open ili otvori tekstove
Shift + n – Next ili niz listu
Shift + x – eXpand folder ili otvori folder:

Čitanje određenog bloga

Kada jednom locirate blog čije tekstove želite da čitate, čitanje počinjete sa:

j (sledeći tekst) odnosno
k (prethodni):

Ako želite da odete do određenog teksta bez otvaranja svih između, koristite:

p (Previous) odnosno
n (Next)

Google Reader - čitanje teksta (klikni za veću sliku)

Ostale bitne skraćenice su:

m – Mark: označi tekst pročitanim ili nepročitanim; pri tome će se tekst automatski označiti kao pročitan prilikom otvaranja; ako želite kasnije da mu se vratite, sa m skinete ovu oznaku.
s – Star: “ozvezdiči” tekst da bi ga lakše našao kasnije (postoji posebna grupa gde idu ozvezdičeni tekstovi)
e – Email: slanje teksta kroz mail
shift + s – Share: podeli tekst sa prijateljima (a možete i okačiti listu omiljenih tekstova na vaš blog)
t – Tag: dodaj labele tekstu

Takođe je interesantna i:

u – fUll screen: sklanja listu sa leve strane i omogućava da ceo ekran posvetite tekstovima koje čitate.

Generalne skraćenice

Skraćenice vezane za Reader (a ne za listu ili tekstove):

r – Refresh: osvežavanje liste / bloga
a – Add subscription: otvara prozor za dodavanje novog bloga u listu
= – Uvećanje teksta
− – Umanjenje teksta

Najčešće skraćenice uvek možete dobiti pritiskom na ? (obično Shift + /).

Na kraju, najvažniji trik: toplo preporučujem da se pored prijave na blog UVEK prijavite i na rss od komentara:

Prijavite se na RSS od komentara

Vrlo često su komentari zanimljiviji od samog teksta 🙂 a i tako nema potrebe da stalno odlazite na sajt, sem kada želite komentarima da pridodate i vaš. Oni blogeri koji ne daju RSS od komentara – sram vas bilo 🙂

Eto, nadam se da ćete preći na Google Reader u što većem broju 🙂

(inače, ako se nekome dopadaju, ovi screenshotovi su urađeni besplatnim i vrlo dobrim programčetom Jing)

BlogOpen 2008 u Boru

Treći (ili drugi, ako se onaj u Pančevu broji kao nulti 😉 – zavisi kako ko broji) BlogOpen je održan 4. i 5. oktobra 2008. godine u Boru.

Za početak, sve čestitke organizatorima, prvo organizaciji Bitno a i poimence dragim Boranima (valjda se tako piše 🙂 ): Suske, RainDogu, Dedi, i svima drugima za veliki trud i vreme utrošeno koje je na kraju kulminiralo jednim sasvim dobrim BlogOpenom – učinili su da se od samog početka osećam kao kod kuće i da je u sloganu “radno-prijateljski susret blogera” onaj deo “prijateljski” na prvom mestu.

Naravno, ima i anegdota 🙂 Ja sam se prijavio za organizovani prevoz i kao pravi geek, pojavio se pet minuta ranije (6.40) od dogovorenog vremena. Od opisanog sivog mini busa Opel marke sa vidno istaknutim BlogOpen znakom ni traga ni glasa. Da doda na atmosferu, krenula je dosadna kiša. Polako su se okupljali i ostali učesnici koji su odlučili da idu minibus-om (Ivana, Miloje, Aleksandar Ilić …) – od busa ni traga.

Oko 7h Miloje dobija poziv od RainDog-a koga je zvao vozač i pitao “a gde su tih sedmoro za Bor, nikog nema”?? Ispostavilo se da je sivi minibus marke Opel ovaj: 🙂

Sivi Opel bele boje marke Zastava :-)

(bela Zastava sa natpisom “Osnovna škola ‘Stanoje Miljković’/ Brestovac / Prevoz radnika) 😀

Ruku na srce, nisam primetio ključnu reč “Brestovac” ili BO registraciju; dve ruke na srce – sivi Opel je organizatorima otkazao u poslednji čas, pa je Zastava uskočila kao zamena; sve je prošlo dobro i za nekih 3,5 sata našli smo se u Boru, a ovo je samo anegdota 🙂

Yours truly je prvog dana održao radionicu pod naslovom “WordPress za početnike” uz svesrdnu pomoć Dede kao asistenta 😉 Prezentacija je ovde:

WordPress za početnike

View SlideShare presentation or Upload your own. (tags: wordpress blogopen)

ili ako više volite da je gledate offline:

http://www.vesic.org/blog/upload/BlogOpen-2008-Radionica.zip

(a ako bude zahteva, rado ću od ovoga napraviti seriju tekstova za efikasnije korišćenje WordPress-a)

Večera u hotelu “Dom odmora” u Brestovačkoj Banji, uz dobru muziku, odličnu klopu i veoma fino druženje je zaokružila prvi dan.

Drugi dan je počeo malo kasnije (zbog raznih posledica od prethodne večeri 😉 ) ali se satnica ispoštovala, radionice odradile i predavanja odslušala.

Još jednom moram da čestitam Boranima i Boru za organizaciju ovakvog događaja regionalnog značaja (blogeri iz Hrvatske i Makedonije, kao i predavači iz Nemačke)

Za mene je prava vrednost upoznavanje svih blogera koje redovno pratim, davanje pravih lica i glasova omiljenim sajtovima; nadam se da je cela konferencija naterala barem desetak stidljivih da se uključe u vode blogovanja i obogate svojim tekstovima blogosferu Srbije i celog Interneta.

Za ostale utiske: Blogosfera o BlogOpenu2008.

P.S. Slike kasnije, kada ih “pokradem” od ostalih učesnika, jer sam u rano-jutarnjoj žurbi odlaska na BO zaboravio foto aparat. Tja 🙂

Update 1:

* Blic video pregled celog dešavanja:

* Deo sličica:

http://www.ladjevic.com/blog/?p=832

MS Office Small Business 2007 promocija

Opšta je fama da “zli” Microsoft prodaje svoje proizvode izuzetno skupo i nedostupno i da je potpuno u redu koristiti nelegalne kopije umesto regularnih kopija, koje možete fino osvežavati kroz Office Update i Microsoft Update.

Za one koji ipak koriste Office jedna (nadam se) korisna informacija: Microsoft Office Small Business 2007 paket je na promotivnoj prodaji do kraja oktobra.

To praktično znači da za cenu od oko 18,000 dinara dobijate paket sa sledećim aplikacijama:

Word 2007
Excel 2007
Outlook 2007 with Business Contact Manager
PowerPoint 2007
Publisher 2007
Office Accounting Express 2008

Ako imate mali biznis, i koristite ovaj paket, ovo je dobra prilika da dođete do legalnih kopija uz vrlo pristojnu cenu. Neke od firmi gde se možete raspitati / kupiti:

1. Extreme
2. Imtel Computers
3. CET (link na promociju)
4. Positive računari (za samo 15,990 dinara)