Glavna vest ovog vikenda (a možda i meseca) je neverovatna objava Koštunice o tome da će danas na sednici Vlade dati predlog za raspuštanje Narodne skupštine SRbije.
U svakoj drugoj zemlji (ili da kažem: u većini normalnih zemalja) ovo ne bi bilo ništa posebno; no kod nas u Srbiji, u senci poslednjih vesti i posebno u svetlu toga ko je dao predlog (Koštunica) strepnja mi je dublja od nade da ovo neće izaći na dobro.
Koji razlog bi osvedočeni vlastoljubac i konzervativac Koštunica imao da sam sebi izmakne najomiljeniju fotelju?
Jedino što mi pada na pamet je da tim potezom dobija nešto mnogo više: a to je novu vladu gde će konačno imati većinu, bez omraženih demokrata i eurofila. Zar postoji bolji način da unovči situaciju sa Kosovom no da:
- raspiše nove izbore
- iskoristi svoju poziciju ka Kosovskom pitanju i poziciju demokrata ka EU da pripremi glasove u predizbornoj kampanji
- konačno formira vladu nacionalnog spasa, jedinstva ili kako već sa prirodnim saveznicima: Nova Srbija i radikali
Kosovo dođe kao savršeni razlog da prevaziće “programsku razliku” između DSS-a kao stranke centra i radikala kao stranke desnice; zar sme neko da pita takve stvari kao što su “sa radikalima???” u otsutnom času za Srbiju i Kosovo?
Samo se nadam da su mu razno-razni analitičari i marketinške agencije loše prognozirali situaciju i da će demokratski blok (kljakav kakav je, boljeg nemamo) ipak nekako skupiti većinu (ne, ne znam kojom matematikom, samo se nadam) i pomrsiti mu planove.
Opet, takav manipulator pozicijama kao što je Koštunica (koji je bez problema održao Vladu svo ovo vreme, deleći privilegije i fotelje) sigurno ima nekog keca u rukavu – plašim se i da saznam kojeg.
No, izbori su tu iza ćoška, samo da izdržimo dva meseca kampanje sa svih medija i bilborda – tu smo, videćemo šta nas čeka.
Ne vidim šta evropska opcija može da izgubi osim procenta zastupljenosti u skupštini. Većinu ni sad nema. S druge strane nisam optimista ni da može da se učini korak napred jer se nekome priviđaju crvene linije i polako gubi vezu sa realnošću. Ne treba nam još jedan Koštunica kad ni ovog prvog ne možemo da se rešimo već 8 godina.
Voja: ja sam spreman da srusim ovu vladu i izbacim izdajnike…da se dogovorimo da ostanem premijer a vi da imate većinu te…
Toma: mrs bre, ko te jebe. To sam ti nudio pre godinu dana, nisi hteo, sad mozes da budes moj podpredsednik.
Voja: e necu. To je ispod mog nivoa.
I eto nama izbora.
Hm, to gore je upravo suprotno od razloga zbog čega bi Koštunica raspustio Vladu, zar ne? 🙂
Ako ne bi imao šanse da bude kalif umesto kalifa, zašto bi raspuštao Vladu?
@ BluesRocker – da, upravo to – još neki procenat zastupljenosti, a to nam nikako ne treba.
Ne kažem ja da ih ne treba sve izmenjati – treba, nego šta; samo što će to nas skupo da košta – i vremena i živaca.
Mislim da je Kostunica posle onom mitinga povodom nezavisnostio Kosova pretpostavio da ce moci da mnogo vise dobije na izborima nego sto ima sada. U tom trenutku doduse, mislim da i jeste imao vecu podrsku, samo sto posle toga pravi samo pogresne korake, tako da ce se svesti na manje no sto je imao. Ne uzimam u obzir razlicite postizborne koalicije, pricam samo o DSS-u pojedinacno.