Category: Uživanje

Kada sam već pomenuo Dilberta (u članku Uspeh je …) red je da dodam i čuvenu Dilbertovu “Teoriju o plati”.

Naime, poznato je da inženjeri, naučnici, programeri nikada ne mogu da zarade onoliko koliko menadžeri, prodavci, računovođe, slobodni umetnici.

To se sada može dokazati i naučno 🙂

Prvo, dve poznate aksiome:

1. Znanje je Moć (= Snaga)
2. Vreme je Novac

Kako svaki dobar inženjer zna: Snaga = Rad / Vreme

Kako je Znanje = Snaga, odavde => Znanje = Rad / Vreme

Takođe, Vreme = Novac, odavde => Znanje = Rad / Novac

Rešimo po Novcu: Novac = Rad / Znanje

Odavde je jasno da kada Znanje teži nuli, Novac teži beskonačnosti, bez obzira na količinu rada 🙂

Stoga, inženjeri, naučnici, programeri nemaju sreće kada su pare u pitanju 🙂

Filmove Adama Sandlera obično gledam na preskok, ili leđima okrenut televizoru dok kuckam po tastaruri. Ne i “Klik”. Na izgled i na prvi pogled laka komedija za nedeljno veče.

Na drugi, treći i svaki sledeći: malo više od zabave, mali podsticaj za vas, možda način da porazmislite o kolotečini svakodnevnoj.

Ovo je flim za vas, za ovisnike o poslu, meni sličnim :), za programere, za web dizajnere, za menadžere, vođe projekata, CTO, CEO i ostale skraćenice, za sve kojima je dan kratak i uvek ima još nešto za posao, uvek “samo još ovaj projekat” …

Ubacite u vaš Outlook, Google kalendar, fancy telefon, PDA, Qtec, rokovnik, neka vaša sekretarica zapiše da vas neće biti dva sata; izaberite omiljeni bioskop, zgrabite vašu voljenu ili vašeg voljenog, ušuškajte se u visoke stolice i umirujući mrak i gledajte.

Uživajte u lakoj komediji i smehu. Gledajte do kraja – možda (i) kod vas ovaj film nešto promeni, makar za veče, nedelju ili sledeći vikend.

Pogledajte “Klik”. Vredi.

A ja? Ja sad gasim računar, da uz čašu crvenog vina pored Maje završim veče; biće vremena i za mail i za posao; ponedeljak je tu na pragu.

Jedan od stripova na Mreži koje redovno pratim je Dilbert. Iako je to baš geek (= programerski) strip, sa temama sa kojima se svaki programer sreće ma gde i ma za koga da radi, promenljivog kvaliteta epizoda, s vremena na vreme izlete pravi biseri o životu 🙂

Jedan takav biser o muško-ženskim odnosima je od danas:

“Uspeh je srećno osećanje od trenutka kada nešto uradiš do trenutka kada ženi kažeš šta si uradio”

🙂 🙂 🙂

(celu današnju epizodu možete pogledati ovde: http://www.dilbert.com/comics/dilbert/archive/dilbert-20060910.html)

Kada sam već u takvom seksističkom raspoloženju (devojke, drugarice, žene – izvinite :-)) preporučujem vam obavezno da pogledate i epizodu o oblačenju:

Moda i oblačenje – dva pogleda 🙂

Iako sam pojam Guče izaziva osmejak, prezentacija za ovogodišnju manifestaciju http://www.guca2006.com/ daje i više od toga 🙂

Na svako slovo azbuke (nisam uspeo da otkucam dž ;-)) ima nekoliko lepo opisanih termina iz naše najbolje etno istorije – i to po više termina na istom slovu a skrolubenica je posebna priča 🙂

Topla preporuka za posetu u trenucima dokolice ili kada je osmeh potreban.

Spoljni linkovi: IMDB, zvaničan sajt filma, Wikipedia

Vrlo dobar film.

Nastao po motivima istoimenog stripa Alana Mura, predstavlja distopiju (suprotnost od utopije) – negativnu viziju budućnosti, smeštenu na teritoriji Velike Britanije.

Večna borba zla (fašističke vlade) i dobra (slobode) kroz nekarakterističan lik dobrog anarhiste (V) urađena je dobro, interesantno napeto, uz kvalitetnu ekipu glumaca. Scenario su potpisala braća Vačovski (Matrix).

Na stranu faktografski podaci; film je zaista dobar. Jedino što tokom celog filma imate blagi osećaj da su autori filma (odnosno stripa) stalno virili u Jugoslaviju/Srbiju Slobinog doba 😕

Ne znam zašto, ali ova melodija mi je jako zarazna 🙂

Originalni link je ovde:

http://www.dumpalink.com/media/1145694424/How_Long_Can_You_Last

Posle malo traganja: ovo je deo pesme:

“Ievan polkka” (Ieva’s(=Eve’s) Polka) Finske grupe Loituma:

“Started by Finnish vocalist and kantele player Sanna Kurki-Suonio (of Hedningarna fame), Loituma combines Finnish vocals with the kantele (a Finnish harp) to create a unique and ethereal sound.”

Cela pesma je ovde – 2.6 mb, mp3 format.

Uživajte 🙂

Update: izgleda da ova pesma najviše pogađa slovenske duše 🙂 Evo šta radi Rusima.

Iako, zbog nedostatka slobodnog vremena, retko odlazimo u pozorište, supruga i ja smo dosta zahtevni i kritički nastrojeni prema predstavama – nije dovoljno da je predstava popularna i da svi o njoj pričaju, pa da zaradi našu visoku ocenu; potrebno je da ostavi dobar utisak, potrebu da se o njoj priča pošto su “zavese spuštene” i da je ono “nešto” izdvoji od samo dobro odrađene predstave.

Ivona, kneginja Burgundska, u izvedbi Bitef teatra je upravo takva predstava: naizgled lepršava, sa lakom i razumljivom pričom, jednostavnom scenografijom a opet ostavlja osećaj u stomaku da je prava poruka ispod – o ljudskoj prirodi i sposobnošću ljudi da jedni drugima nanesu zlo.

Dramu je napisao Vitold Gombrovič (1904 – 1969) – to je jedno od njegovih prvih dela.

Mlada ekipa glumaca odlično priča priču i drži vašu pažnju: Jelena Ilić kao Ivona, Vladimir Ćirković kao knez, Ivan Jeftović kao komornik; tu su još i Nenad Pećinar, Danijela Ugrenović, Ađela Stamenković, Predrag Damjanović, Milivoje Obradović, Marija Veljković i Tamara Tijanić.

Reditelj je Jovan Grujić.

Topla preporuka.

Retki momenti u kojima sam stigao da pogledam i po koji film koji stoji davno na polici “za gledanje” (to se zove odmor za neupućene ;))

Sistemom slučajnog izbora (čitaj: u DVD čitaču se našao DVD sa istim :)) došao mi je pod ruku Mažestik: glavne uloge su Džim Keri i Loren Holden a producent je Frenk Darabont (scenarista fenomenalnih filmova “Zelena milja” i “Bekstvo iz Šošenka”)

Ako očekujete film u rangu sa gore pomenutim, zaboravite. Ako očekujete neočekivane zaplete sa iznenađujućim krajem, zaboravite. Ako očekujete uobičajeno kreveljenje Džim Kerija, zaboravite (hvala bogu za to ;)).

Ovo je samo jedna pitka filmska priča, sa potkom u istoriji (američka anti-komunistička histerija 50-tih godina, debelo potpomognuta HUAC-om – House Un-American Activities Committee), topla, fina, predvidiva – preporučujem je svima osim totalnim cinicima – potrošite 2,5 sata (huh, zar je toliko?) i odmorite se na trenutak.

Naravno, ovo nije savršen film – ima i očiglednih propusta i amerikanizama (recimo govor pred komisijom, bljak bre :)) ali kada se sve sabere, pravac u DVD klub i imate zabavu za jedno hladno novembarsko veče 🙂