Aranđelovac: generacija 1987/88 – matematičari

Ideja

Ideja je da ova stranica ( http://www.vesic.org/arandjelovac/skolski/ ) posluži kao kontakt tabla za sve nas, čisto da bi mogli ponekad (prve ili poslednje subote u junu) da se okupimo i popijemo / pojedemo u ime dobrih starih vremena.

Razredne starešine:

  • Biljana Lalić (marksizam) – II godina
  • Tomislav Živanović (analiza) – III, IV godina

Spisak

Ovo je spisak odeljenja matematičko-tehničkih saradnika gimnazije “Miloš Savković” (tada VOC – Vaspitno Obrazovni Centar) u Aranđelovcu (IV2)

Prezime i ime Lokacija Mobilni Email
Aleksijević Milan Beograd +381 64 610 5158
Vesić Dejan Beograd +381 63 8690559
Vujadinović Vladan Topola +381 64 6181792
Ilić Jasmina Aranđelovac +381 65 6844050
Jaredić Slobodan Beograd +381 65 5273342
Jeremić Goran +381 63 382230
Lončar (Jovčić) Jasmina Novi Sad +381 69 1156649
Kakašić Nadežda Novi Sad
Strizović (Katanić) Jelena Aranđelovac +381 64 8669334
Krstović Gordana Aranđelovac +381 64 187 9509
Lazović Gorica Aranđelovac +381 63 7404 800
Ljubić Miša Aranđelovac +381 64 8700178
Marićević Jasna Beograd +381 66 8203753
Glazer (Marjanović) Milica Beograd +381 63 690 809
Marković Milan Beograd +381 64 8223390
Smiljanić (Mileta) Marija Beograd +381 64 8985807
Milovanović Mirjana Aranđelovac +381 64 2590929
Milosavljević Nemanja Aranđelovac +381 64 1380777
Nikolić Marko Poginuo 22.05.2006.
Svorcan (Novaković) Tanja Beograd +381 63 384243
Pavlović Dragan Aranđelovac +381 64 1476049
Novović Goran Aranđelovac +381 63 7715277
Petrović Saša Aranđelovac +381 64 1883750
Stojanović (Račić) Jasna Beograd +381 64 88 72 815
Mišić (Rebić) Nataša Toronto +1 416 3024 798
Hotomski Ivan  Beograd +381 641700996

Slike

Ovde su slike koje ne pripadaju maturama 🙂

Ovo je ekskurzija (verujem majska) školske 1985/86 (profesorka Lalić) – po slikama liči na Avalu 🙂

Maturanti '88 - II godina - Lalić
(klik na sred slike vodi na album, inače može i ovde navigacija)

Jubilarnih 30: 15.06 – 17.06.2018 – Restoran “Aleksandar” i Divčibare

Jubilarnih 30 smo proslavili u restoranu “Aleksandar”. Još se ni muzika nije ohladila a krenuli smo put Divčibara i Valjeva, a sve u organizaciji Mare i Nemanje.

Ekipa:

Mira, Tanja, Milica, Jasna M, Jasna R, Marija, Šata, Vanja, Jarac, Nova, Kića, Peja i ja.

15.06.2018

Noćno pakovanje u mini-bus (uz neizbežne kiflice 😉 ) i pravac Divčibare, u Vilu “Plamenac”.

16.06.2018

Dan za laganicu: kasni doručak u kafani “Čičin vajat” a onda povratak u apartmane i specijalitet dana: gulaš od divljači A La Nova 🙂 – vrlooo ukusan ručak / večera. Nova se stvarno pokazao – što kulinarskim umećem, što vinom koje je doneo – potpun ugođaj 🙂

Posle gulaša, krenuli smo u šetnju po poprilično mokrom 😉 terenu; nekolicina se odvažila da to pretvori u penjanje na Ljuti Krš – prizor vredan šetnje.

17.06.2018

Radni deo ekskurzije: doručak na istom mestu, a onda pravac Valjevo, manastir Lelić. Tu se ekipa podelila na one koji gledaju utakmicu Srbija – Kostarika i one koji su se uputili kanjonom reke Gradac do odredišta ručka: restoran Skok po Skok. Tu je i iznenađenje ove ekskurzije – priključuje nam se uvek-u-Briselu Aleksijević 🙂 i Vujadinović 🙂

Ovoga puta nije bilo vinarije, ali ćemo gledati da ispravimo sledeće godine 🙂 Umesto toga, svratili smo na okrepljenje u Progoreoce, kod Marine mame, tetka Vere, da se osvežimo, što rakijicom, što kafom a što pitom od višanja 🙂

Sledeća ekskurzija: 7.6 – 9.6.2019

Slike i Jarčeva beseda

Slike sa ove su ovde:
(klik na sred slike vodi na album, inače može i ovde navigacija)

2018-06-15 19.24.56

Jarčeva beseda:

29 godina mature – 16.06 – 18.06.2017 – Niš, Sokobanja, Rtanj, Kruševac

Dva nova organizatora, Jarac i Vanja, organizovali su nas 14 (zamalo pa rekord 😉 ):

Mira, Tanja, Milica, Jasna M, Jasna R, Marija, Šata, Vanja, Jarac, Nova, Kića, Zuća, Peja i ja.

Putešestvije:

16.06.2017

  • Niš – Niška tvrđava
  • Niš – Ćele kula
  • Niš – Medijana
  • Jelašnica – Kafana “Brka”
  • Sokobanja – Kafana “Sokače”

17.06.2017

  • selo Vrmdža / planina Rtanj
  • selo Vrmdža – Kafana “Vodenica” (i celo jagnje 🙂 )
  • Sokobanja – Grad / Wellness

18.06.2017

  • Kruševac – tvrđava / crkva Lazarica / narodni muzej / opština
  • Kruševac – restoran “Bagdala”
  • Vlaški do (Smederevska Palanka) – vinarija “Despotika”

Slike

Sve slike: Maturanti ’88 – 29 godina – Južna Srbija – Niš, Sokobanja, Rtanj, Kruševac

28 godina mature – 10.06 – 12.06.2016 – Jugoistočna Srbija – Pirot i okolina

Jasna i Jasna su nam spremile lepu turu ove godine – Pirot! 🙂

Nas 13, tvrdo jezgro + Tanja + Mira (osveženje!) se lepo provelo.

Ekipa: Mira, Tanja, Milica, Jasna M, Jasna R, Marija, Šata, Vanja, Jarac, Nova, Kića, Zuća i ja.

Putešestvije:

10.06.2016

11.06.2016

12.06.2016

Slike

Sve slike: Maturanti ’88 – 28 godina – Južna Srbija – Pirot i okolina

Video

Jarčeva beseda:

Prelazak preko mostića 🙂

Rimljani 🙂

Pirotski ćilim:

27 godina mature – 27.06 – 29.06.2015 – Jugozapadna Srbija

Društvo, Nemanja je kao organizator prevazišao sva očekivanja (dobro, barem moja) 🙂

Počev od broja (nas 14, ej! sa sve Bapsijem i Vladom 🙂 ) pa do izbora rute – prava uživancija.

Ekipa: Milica, Jasna M, Jasna R, Marija, Šata, Vanja, Jarac, Nova, Kića, Peja, Zuća, Bapsy, Vlada i ja.

Putešestvije:

27.06.2015.

– Okupljanje u Beogradu i Aranđelovcu (Jazz) sa sve prilogom TV Šumadije 🙂
– Manastir Žiča
– Tvrđava Maglič
– Manastir Studenica

Prilog:

28.06.2015.

– Manastir Đurđevi stupovi
– Manastir Sopoćani
– Manastir Gradac
Milijana li-li-li 🙂

Beseda Jarčeva:

29.06.2015.

– Pogled na srednjovekovni grad Koznik
– Muzej vina i vinogradarstva u Aleksandrovcu
– Poseta vinariji Minić i podrumu Ćosić

I slike:

Sve slike: Maturanti ’88 – 27 godina – Duhovno-banjski vinski put – Jugozapadna Srbija

26 godina mature – 07.06 – 09.06.2014 – Istočna Srbija

Jedno drugačije i malko napornije iskustvo od prošle godine. Aktivna ekskurzija (sa naglaskom na aktivna 🙂 ) po lepotama istočne Srbije.

Ekipa nikada brojnija, sa dvoje novih: pridružili su se Tanja i Nova 🙂 Što bi Kića rekao, “pravo osveženje” 🙂

U svakom slučaju, bilo nas je 13: Šata (koja je došla iz daleke Kanade ovoga puta samo zbog nas!), Tanja, Milica, Jasna M, Jasna R, Marija, Vanja, Jarac, Nova, Kića, Peja, Zuća i ja.

Tura: Golubačka tvrđava, Lepenski vir, Donji Milanovac, površinski kop u Boru (Krivelj) (prvi dan), selo Zlot i planina Malinik, vidikovac iznad Lazarevog kanjona, Lazareva pećina, planinarski pasulj, turnir u kuglanju (drugi dan), Felix Romuliana treći dan.

Tu je i beseda po Jarcu 🙂

Slike su, po starom običaju, ovde:

Sve slike: Maturanti ’88 – 26. godina – Istočna Srbija

25 godina mature – 29.06 – 01.07.2013 – Rafting na Tari

Lestvica se postavlja više i više svakog puta 🙂

Ovih 3 dana su bili pravo uživanje – sam put, provod na Tari / kampu, povratak – zaista dobro druženje sa školskima 🙂

Maro, svaka čast za izbor i organizaciju 🙂

Ekipa: Marija, Jasna M, Jasna R, Milica, Šata, Jaredić, Nemanja, Vanja, Peja, Vesić

Prvo, deseterac od Jarca (vrlo detaljan) o SVIM događanjima: Raftingovanje četvrtoga dva

Drugo, sažeti izveštaj od Nemanje:

Šata Alisa u zemlji čuda… Neprocenjivo
Mara Mlado, ludo i zna da se šminka.
Jasna S obe noge čvrsto na zemlji. Stiglo vreme da se nudka…
Jaca Ako nema problema, časkom će ga indukuje… Nije htela ni stolicu da im ostavi.
Milica Sa njom komunikacija samo mail-om. Ovako nema vajde…
Jarac Čudo
Peja Nemac… Ima i ciklon B i ne libi se da ga koristi.
Vesa Pobedio na raftingu, odbojku nema pojma.
Vanja Opravdano odsutan.Moto: “Gde god mozes ti zaspi a i kad si budan spavaš”
Ja Majmun neobezbeđeni (Šatina sažeta ocena)
Prevoz Po ograničenju, nikad stići. Miško panja, ima i rakiju
Smeštaj Resort
Hrana Uporna. Ako ne pojedeš danas, napada te i sutra.
Rafting Riblja čorba i derivati

A dole vam je deo atmosfere i događanja 🙂

Slike

Sve slike: Maturanti ’88 – 25. godina – rafting Tarom

Filmići

25 godina mature – 07. jun 2013 – ZVANIČNA proslava

Zašto ovo “zvanična” naglašeno? Pa biće i nezvanične (ali bolje 😉 ) i to vrlo skoro.

Ovog puta, prozivke nije bilo, no jedno dobro veče zabave u restoranu Karića u Orašcu. Organizatori: Vrpun i Ranka, muzika: Tonđa, Petra i ekipa.

Od nas je bilo prisutno (vrlo dobrih) 15 uz profesora Vula Aleksića:

01. Novović Goran
02. Krstović Gordana
03. Hotomski Ivan
04. Marićević Jasna
05. Stojanović (Račić) Jasna
06. Strizović (Katanić) Jelena
07. Smiljanić (Mileta) Marija
08. Aleksijević Milan
09. Marković Milan
10. Milovanović Mirjana
11. Milosavljević Nemanja
12. Jaredić Slobodan
13. Svorcan (Novaković) Tanja
14. Vesić Dejan
15. Pejović Boban

Sve slike: Maturanti ’88 – proslava 25 godina mature

24 godine mature – 30. jun / 01. jul – ekskurzija UVAC 2012

A sada, nešto sasvim drugačije 😀 Umesto standardnog (jelo, Hočevari) vektora, 11-oro hrabrih se skupilo, selo u (klimatizovani) busić u dvodnevnu avanturu UVAC 2012 (Zlatar i Uvačka jezera).

Bilo je odlično 🙂

Ekipa: Šata, Milica, Marija, Jasna M, Jasna R, Peja, Jaredić, Nemanja, Zuća, Vanja, Vesić.

Svih 300+ slika su ovde:

Sve slike: Maturanti ’88 – 2012

23 godine mature – 11. jun 2011, Aranđelovac

13 je srećan broj maturanata koji su se dobro proveli u restoranu “Brestovi” uz dobru klopu i pratnju (skoro trandicionalnog) duo Hočevara.

Ovi koji nisu bili mogu samo da nam zavide 🙂

Slike:

Sve slike: Maturanti ’88 2011-e

22 godine mature – 26. jun 2010, Aranđelovac

Rezultati ovogodišnjeg druženja nas 14, u sveže renoviranom kafiću “San”, su dole u slikama 🙂 (hvala Milici i Mariji za slike).

Jedno dobro druženje, sa sve tradicionalnim (br. 1 😉 ) basketom sutradan u sali VOC-a (komada 4 prisustvovalo).

Vidimo se sledeće godine u isto vreme!

Sve slike: Maturanti ’88 2010-e

21 godina mature – 13. jun 2009, Aranđelovac

Lični utisci su da je u Vajatu “Brestovi” bilo odlično 🙂 Nadam se da su se i ostali koji su došli (16 nas) lepo proveli.

Zahvaljujući Goci, evo i slika 🙂 :

Dejan Vesic’s Sve slike: Maturanti ’88 2009-te

20 godina mature, 7. jun 2008.

Prozivku u školi (Gimnazija) je izveo profesor Toma Živanović (Cupko), naš razredni. Za razliku od naučnog odeljenja, nas nije došlo puno na prozivku (sram da bude lenštine koje su bile u Aranđelovcu, a mrzelo ih 😉 )

Proslava je bila u “Grb”-u, sa početkom u 18h, a sa pravim dešavanjima tek posle 20h 🙂 (mislim na hranu i muziku). Ponovo nas je došlo 19 sa spiska + Boban Pejović – vrlo lep broj starih “školskih”.

Sa naučnim odeljenjem (koji su takođe bili skoro kompletni) i predstavnicima jezičkog odeljenja, bilo je 50-ak članova generacije 87/88.

Od profesora su tu bili Toma Živanović, Vule Aleksić, Miroljub Marjanović i profesorka Gordana Jokić.

Zahvaljujući Milici i Goci, evo slika 🙂

Sve slike: Maturanti ’88 – proslava 20 godina mature

Okupljanje 07.07.2007

Desilo se, to je činjenica 🙂 Klopa u “Vajat” restoranu, piće kod Percana i za najizdržljivije finiš u kafiću “Jazz”. Skupilo se nas 17, što je broj vredan pažnje.

Sve u svemu, (za mene) vredelo je.

Sve slike: Maturanti ’88 2007-me

Nekoliko slika sa okupljanja od 24. juna 2006

Sve slike: Maturanti ’88 – 2006-e

Matura 1988, Aranđelovac, hotel “Izvor”

Sve slike: ‘Maturanti ’88 – proslava mature’

Ako želite da ispravite neki podatak (novo prezime ;-)), dodate novi, ili date bilo šta što bi ovu stranicu učinilo boljom 🙂 pišite na Adresa za školske ili popunite ovu formu i pošaljite:

Vaš email: (obavezno)

Vaše ime i prezime (obavezno)

Poruka

captcha

Mapa Aranđelovca

[Cela mapa] Nema levo Nema gore Nema dole Nema desno 2 x 2 4 x 4

Mapa Aranđelovca

(Ako primetite grešku, ili ako želite da dodate neki objekat na mapu, pišite na mapa AT vesic.org)

13

  • Seničansko groblje

22

  • O.Š. “Sveti Sava”

23

  • Benzinska pumpa

32

  • Kosturnica
  • Benzinska pumpa
  • Ekonomska škola
  • Viša tehnološka škola

33

  • O.Š. “Svetolik Ranković”
  • Crkva Sv. Petra i Pavla

34

  • Crkva Sv. Petra i Pavla

41

  • Restoran

42

  • Viša tehnološka škola
  • O.Š. “Šumadijski partizani”
  • Fudbalsko igralište SD “Šumadija”
  • Hotel “Izvor”
  • Restoran “Major”
  • Hotel “Staro zdanje”
  • Specijalna bolnica
  • Trim staza

43

  • Restoran “Zelengora”
  • Hotel “Šumadija”
  • Hotel “Staro Zdanje”
  • Paviljon “Knjaz Miloš”
  • Ptt
  • Zeleni pijac
  • Benzinska pumpa
  • Gradska biblioteka
  • Restoran “Rim”
  • Turistička organizacija grada
  • SO Aranđelovac
  • Bioskop
  • Galerija
  • MUP

44

  • Autobuska stanica
  • Restoran “Vajat”
  • Poslastičarnica “Zelena jabuka”

47

  • Spomen škola “Prvi srpski ustanak”

52

  • Vila Karadžić
  • Muzej
  • Spomen česma
  • Crkva Sv. Arhangela Gavrila
  • Bolnica
  • Centar dečijih letovališta i odmarališta Beograd

53

54

  • Restoran
  • Restoran “Ustanak”
  • Opštinski sud
  • Sportski centar “Šumadija”
  • Centar za kulturu
  • O.Š. “Milan Ilić Čiča”
  • Gimnazija
  • PTT
  • Šareni pijac

55

  • Benzinska pumpa “Jugopetrol”
  • Riblji restoran “Zlatni kotlić”

56

  • Etno dvorište
  • Benzinska pumpa
  • Risovačka pećina
  • Groblje Risovača

57

  • Benzinska pumpa

64

  • Crkva Sv. Aranđela
  • O.Š. “Miloš Obrenović”
  • Veterinarska stanica
  • Restoran “Grb”

65

  • Restoran

66

  • Groblje Risovača

Linkovi

Generalni

Aranđelovac u Open Directory projektu

Knjaz Miloš

Zvanična prezentacija Aranđelovca i Bukovičke banje

Orašac, Sretenje, Dan državnosti

Firme, usluge

Mura, kamenorezačka radnja

  • Spomenici od najkvalitetnijeg kamena, po specifikacijama naručioca
  • Sve vrste mermerne galanterije

Restart, preduzeće za programe, hardver i fiskalne kase:

  • Zastupnik SezamPro provajdera ([S] kartice)
  • Zastupa kvalitetne WinCor-Nixdorf® registar kase i prodaje, održava i servisira modele Smart, Smart III i Smart Screen III.
  • Prodaja i održavanje PC konfiguracija zasnovanih na Intel® procesorima

Apsolut, auto-servis vrhunske usluge:

  • Servisiranje VW, Škoda, Audi, Seat i Zastava vozila
  • Kompjuterska dijagnostika uz korišćenje sopstvenih kontrolera
  • Servis za alarme
  • Servis za amortizere, obične i posebnih namena

Pećina Risovača

Ulaz u Risovačku pećinu

Pećina Risovača nalazi se na ulazu u Aranđelovac, iz pravca Topole. Prema pričanju meštana, pećina je bila poznata i pre početka rada kamenoloma (oko 1937/38) ali se znalo za samo dva uzana ulaza u nisku i kratku podzemnu prostoriju.

Prva istraživanja arheološke prirode otpočela su 1953. godine. Tada je ustanovljeno da je pećina bila stanište pračoveka. Otkrivena je bogata fosilna fauna: pećinski medved, mamut, nosorog, bizon, pećinski lav, leopard, hijena, jelen i dr. Među predmetima koji govore o nivou kuture i vremenu nastanka ističu se vanredno lepa oruđa koja su stvorena okresivanjem najtvrđih eruptivnih stena.

Pronađeni su i predmeti, na sličan nacin obrađeni, od kostiju velikih životinja. U bogatom peščanom nanosu u više slojeva su pronađeni tragovi upotrebe vatre – iz svega ovoga je pretpostavka da je pećina bila stanište lovaca srednjeg perioda starijeg kamenog doba – nisterijske epohe.

Sada je u pećini Podzemni Muzej paleolita, jedini muzej te vrste u zemlji. Risovački pećinski kanal, dug preko 180 metara, uređen je sa postavkom koja ilustruje rezultate speleoloških i arheološko-palentoloških istraživanja ove pećine: risovačka fauna iz gornjeg pleistocena, neandertalski čovek – lovac i predmeti njegove materijalne kulture.

Orašac

Na prostoru današnjeg Aranđelovca i njegove okoline, od naseljavanja slovenskog naroda pa do današnjih dana, odigrali su se mnogi značajni dogadaji.

Kao najznačajniji među njima, po dalekosežnosti uticaja u istorijskom značaju, hroničari bi izdvojili dizanje Prvog srpskog ustanka. Niz događaja i dogovora vođa srpskog naroda pred borbu za konačno oslobođenje od turskog ropstva, odigrao se tokom 1803. i 1804. u selu Orašac.

Ovde su se 21. novembra 1803. godine viđeniji ljudi i predvodnici naroda dogovorili o dizanju ustanka; na mestu gde su ga podigli 15. februara 1804., u Marićevića jaruzi, sada se nalazi spomen-česma koja se vec dugo naziva Karađordevom česmom. Ovaj spomenik je podignut 1954. godine povodom stopedesetgodišnjeg jubileja.

Najmonumentalniji objekat u okviru postojećeg kompleksa je spomen škola Prvom srpskom ustanku. Sagrađena je 1934. godine. To je zgrada razuđene simetrične osnove, sa visokim prizemljem i spratom. Njome dominira visoka kupola zvonika a posebnu vrednost joj daju prostrani tremovi na krilima. Izmedu spomen-škole i česme nalazi se zgrada spomen-crkve.
Podignuta je 1870. godine, ali se i sad nalazi u vrlo očuvanom stanju. U enterijeru crkve izdvaja se ikonostas od 23 slike – čiji je tvorac poznati slikar Steva Todorović. Tu je i ikona arhagela Mihaila koja se izdvaja od ostalih autorskim stilom. Najverovatnije je da ona delo čestog živopisca Šumadije Dimitrija Posnikovića.

Spomen škola u Orašcu

Mineralna voda

Godine 1906, u Briselu, Gran Pri dobila je mineralna voda Bukovičke Banje, što se ponovilo i 1907. godine u Londonu.

Postoje hladni i topli izvori mineralne vode. Hladni izvori su “Talpara”, “Đulara”, “Pobeda” i “Knjaz Miloš” a topli izvor je “Topla voda”, poznatiji kao “Arkade”. Svi izvori hladne vode su prirodni, dok su “Arkade” nastale bušenjem.

Za piće se upotrebljavaju hladne i topla mineralna voda, a za kupanje i inhalaciju iskljucivo topla mineralna voda.

Talpara Voda dolazi iz raseda. Površinske vode poniru u dubinu i na tom putu se zakišeljavaju, apsorbuju ugljen-dioksid a na većim dubinama se i zagrevaju. Iz dubine mineralna voda prolazi kroz porozne slojeve kore, hladi se i pojavljuje na površini. Ova pojava mineralne vode na površini zemlje je omogućena pritiskom površinske vode i potiskom ugljen-dioksida u mineralnoj vodi.

Koncentracija mineralnih voda je u Parku Bukovičke Banje. Svi izvori imaju slične ili identične karakteristike (izdašnost, organoleptička svojstva, hemijski sastav) a razlika je samo u temperaturi.

Izvor 'Ðulara' Generalno, mineralna voda ovog kraja je natrijum-hidrokarbonatna, ugljeno kisela, homeotermna, bez boje i mirisa, reskog ukusa i veoma prijatna za piće. Prateći trendove u svetu, i ova voda je testirana na oligoelement (selen). Utvrđeno je da u vodi postoji optimalna količina tog elementa (po standardima Svetske zdravstvene organizacije).

Lekovitost

Na osnovu mišljenja i nalaza Instituta za rehabilitaciju iz Beograda mineralna voda Bukovičke Banje se može koristiti (pijenje i kupanje) kod indikovanih oboljenja i stanja kao i nakon povreda, kao samostalan balneoterapijski postupak
ili u sprezi sa medikamentima i ostalim postupcima fizikalne medicine i rehabilitacije.

Zbog svojih specifičnih svojstava, mineralna voda se pije kod sledećih oboljenja i stanja:

Bolesti gastrointestinalnog trakta

  • ulkusna bolest bez komplikacija
  • funkcionalne bolesti želuca i creva
  • hronični gastritis i duodenitis
  • stanje posle resekcije želuca zbog ulkusne bolesti
  • hronični kolitis
  • Kronova bolest

Bolesti hepatobilijarnog trakta i pankreasa

  • posthepatitisni sindrom
  • hronični hepatitis
  • hronični nekalkulozni holecistitisi i holangiti
  • bilijarna diskinezija
  • stanje posle hirurškog odstranjenja kamena
  • hronični pankreatitis u fazi remisije

Bolesti metabolizma

  • šecerna bolest, laki i srednje teški oblik bez komplikacije

Bolesti urinarnog trakta

  • pesak u mokracnim putevima

Mineralna voda se koristi za kupanje kod sledećih oboljenja:

Bolesti lokomotornog aparata

  • zapaljenski reumatizam
  • reumatoidni artritis (faza smirenog zglobnog zapaljenja
  • Bakterevljeva bolest (početni stadijum)

Degenerativni reumatizam

  • artroze
  • spondiloze

Ekstraartikularni reumatizam

  • fibrozit
  • mioziti
  • panikuliti
  • tendiniti

Pored navednih oboljenja, mineralna voda se koristi kao sastavni deo terapije u rehabilitaciji dece, školske dece i studenata u stacionaru i objektima Bukovičke Banje.

Bukovička Banja

Istorija

Pod samim padinama Bukulje, u ataru sela Bukovika, nalazio se izvor mineralne vode, kasnije nazvan “Knjaz Miloš”. Do početka 19. veka za ovu kiselu vodu su znali meštani, čobani i slučajni prolaznici. Lekovitost izvora u selu Bukoviku pročula se u prvoj deceniji 19. veka.

Prema podacima doktora E. Lindermajera, u ovoj banji je pre 1811. godine, radi poboljšanja svoga zdravlja, boravio veliki srpski prosvetitelj Dositej Obradović.

Kao godina nastanka Bukovičke Banje uzima se 1836, kada je uređen prostor, izgrađeni objekti, organizovani dolasci bolesnika; tada je i potvrđena lekovitost mineralnih izvora a Bukovička Banja ubrzo je postala jedna od najuglednijih banja tadašnje Srbije. Tada i počinje saga o biseru Šumadije …

RH Zavod za lečenje

Danas

Bukovička Banja je jedna od najkompletnijih balneoturističkih naselja u Srbiji sa stanovništva postojanja prirodnih lekovitih činilaca: neiscrpni izvori hladne i tople mineralne vode, klima i glina.

Aranđelovac, grad-banja, predstavlja važan element u oblasti banjskog lečenja i rehabilitacije, a rekreativna uloga podneblja daje mu posebno turističko obeležje zbog specificnog geografskog položaja (blizina Beograda – 83 km, i ostalih urbanih središta centralne Srbije: Kragujevca, Čačka, Valjeva).

Ujednaceni klimatski uslovi, blagi prelasci iz jednog u drugo godišnje doba, bogatstvo vegetacije, su samo neki potezi četkice na platnu Bukovičke Banje. Naravno, tu su i razvijena zdravstvena služba, ugostiteljstvo, kulturno-istorijski spomenici, izletišta i brojni kulturno-zabavni sadržaji: Smotra jugoslovenske umetnosti “Mermer i Zvuci”, Simpozijum “Beli Venčac” i Festival “Svet keramike”.

Detalj iz parka

Bukovička mineralna voda svrstana je u red najpoznatijih evropskih i svetskih alkalno-ugljeno kiselih voda, blagotvornog okrepljujućeg i osvežavajućeg dejstva na čovekov organizam, širokog dijapazona lekovitosti, a poseduje i preventivno svojstvo ako se redovno koristi.

Kao deo centralnog podrucja Šumadije, Bukovička Banja ima povoljan klimatski uticaj na ljudski organizam. Sama klima je prelazna, izmedu istočne kontinetalne i vlažnije visinske klime. Leta su umereno topla (oko 22 stepena, prosek), zime umereno hladne (1 stepen, prosek).

Bukovička Banja i njen prirodni nastavak, Bukulja, odlikuju se velikim antropogenim i prirodnim sastojcima. Mešavina listopadnog i četinarskog drveta daje manju relativnu vlažnost. Flora na teritoriji Bukovičke Banje je tipicno parkovska, površine od 24ha, sa malo šumskih vrsta na periferiji grada. Fauna: malobrojne srne, zecevi, fazani i jarebice.
U akumulacionim jezerima i rezervoarima zastupljeni su pastrmka, šaran, som i klen.

Istorija

Ime i godine grada

“… I varoš Vrbica neka se od sad zove Aranđelovac”

Milos Obrenovic

Tako je knez Miloš Obrenović završio svoj dekret o promeni imena naselja nastalog pokraj rečice Kubršnice, u podnožju Venčaca i Bukulje, u kraju rodnom i plodnom, šumovitom i lekovitom. Bilo je to u Bukoviku, 17. jula 1859 godine. Aranđelovac sto četrdeset pet godina nosi ime koje i danas ima. A pre toga?

Pre mnogo vekova

Kada je pre dvadesetak godina počelo istraživanje pećine u Risovači, brdu na ulazu u grad, saznalo se da su na ovom mestu ljudi živeli još u ledeno doba. Otkriveni su predmeti iz paleolita. Ovi tragovi kulture iz daleke prošlosti danas su izuzetno značajni za izucavanje života pračoveka u krajevima južno od Save i Dunava.

Neki predmeti nadeni u okolini Aranđelovca govore da je ovde bilo naselje i u rimsko doba. Na to ukazuju ostaci male tvrđave na vrhu Venčaca, rimski novac pronađen u selu Misači i nalazište keramike i rimskog novca u selu Banji. Podaci su oskudni, ali dovoljni za zaključak da su stari Rimljani ovde imali svoja utvrđenja, naselja i boravišta.

Osvajači i ustanci

Podaci o srednjem veku su bogatiji i pouzdaniji. Zna se da je poslednji srpski despot Pavle Bakić živeo na Venčacu gde je, pod samim vrhom planine, imao dvor.

Kada je 1459. godine palo Smederevo i Turci potpuno zavladali Srbijom, turska vojska zauzela je i ovaj kraj. Posle austrijsko-turskog rata, 1716-1717. godine, austrijska vojska okupirala je i Šumadiju i ostala u njoj dvadeset godina.

Tadašnje selo Vrbica bilo je u kragujevačkom distriktu nenaseljeno mesto, ali se vec 1735. beleži kao “šanac” sa pedeset domova. Komandant “šanca”, čiji su stanovnici vršili razne pomoćne vojne službe, bio je kapetan Mijuško Kujundžić. On je zapovedao svim vojnim obveznicima ovoga kraja. Računa se da je Vrbica u to vreme mogla imati 300 do 350 stanovnika. Oni su se bavili zemljoradnjom, vočarstvom, vinogradarstvom i pčelarstvom.

Godine 1739. Turci su ponovo ovladali Srbijom. Njihovi zulumi bili su jos veći nego u prvoj okupaciji. Ljudi su pred nasiljem odlazili u hajduke, a porodice sklanjali u zbegove po šumama Bukulje i Venčaca. Narodni otpor bivao je sve veći i jači.

Kada je 1804. godine buknuo u Orašcu prvi srpski ustanak, iz Vrbice i okolnih sela bilo je dosta uglednih ljudi koji su se pridružili Karadorđu i ustanicima. Narod ovoga kraja ustao je i 1815. godine, u drugom srpskom ustanku, protiv nepravdi i nasilja i istakao se u borbama protiv Turaka.

Neposredno posle drugog srpskog ustanka Vrbica je imala 205 domova sa 1.162 stanovnika. Uz dotadašnja, pojavila su se i nova zanimanja: trgovina svinjama i voćem. U leto 1859. knez Miloš je navratio u Vrbicu i obećao ljudima ovoga sela da ce im podići crkvu. Tada je izdao pismeni

Dekret

Dekret Milosa Obrenovica
Opstini vrbičkoj,
Velikoj i maloj pozdrav!

Kao što sam juče u opštini usmeno izjavio, tako sada ovim i pismeno izjavljujem da opština pripremi kamen i ostali materijal, a ja ću ostalo platiti da se crkva podigne. Crkva ova želim da se zove “Svetij Aranđel”. Na dan njene slave o Svetom Aranđelu držaće se od sad vašar u Vrbici. Varoš Vrbica neka se od sad zove Aranđelovac.

Dato u Bukoviku 17. julija 1859. godine.
Miloš Obrenović.

Tako je nekadašnje selo Vrbica, ušoreno pokraj Kubršnice, promenilo ime i postalo grad.

Grb Aranđelovca

Grb nosi najvažnija obeležja ovog kraja i samog grada:

  • Zgrada je Staro Zdanje, podignuta od Miloša Obrenovića, sada hotel.
  • Planina iza je Bukulja.
  • Ornamenti u donjoj polovini predstavljaju izvore mineralne vode.
  • Sablja podseća na bitke vođene u Prvom i Drugom srpskom ustanku.
  • Čekić simbolizuje obradu mermera.
  • Vaza predstavlja tradicionalu proizvodnju keramičkih proizvoda.

Grb Aranđelovca

Razglednica

Nalazi se u samom srcu Šumadije, na nadmorskoj visini većoj od dvesta metara, pod zelenim okriljem Bukulje i u neposrednoj blizini Venčaca. Od Beograda je udaljen oko 80 kilometara a znatno bliži su mu Topola, Mladenovac, Lazarevac. Ima oko dvadeset pet hiljada stanovnika i vrlo je poznat i zanimljiv turistički, privredni, istorijski, kulturni i sportski centar ovog dela Srbije.

Park Bukovičke banje

Park

Na preko 40 hektara, sa prekrasnim cvetnim alejama i neizbrojivim vrstama retkog drveća, prostire se park, po mnogo čemu jedinstven u zemlji. Njegovu lepotu upotpunjuju, a i jedinstvenim čine, mnogobrojne skulpture od belog venčačkog mermera, isklesane u okviru Smotre “Mermer i zvuci”. One u savršenom skladu zelenih tonova prirode i belih oblika vrhunske umetnosti, čine park velikom i neponovljivom galerijom savremenih skulptura u slobodnom prostoru.

Bukovička banja

Smeštena je u centru Aranđelovca i čini ga jednim od najlepših banjskih mesta u zemlji. Njene mineralne vode se ubrajaju u najpoznatije alkalne ugljeno-kisele vode sa potvrđenim okrepljujućim i osvežavajućim dejstvom. Decenijama već nepromenjenog svojstva, ova mineralna voda nesmanjenom blagotvornom snagom deluje na želudačno-crevna oboljenja, oboljenje jetre i žučnih puteva, šećerne bolesti i lakše oblike reumatičnih oboljenja.

Knjaz Miloš

U savremeno opremljenim pogonima godišnje se utoči preko sto miliona litara kristalno čiste bukovičke mineralne vode, poznate na tržistu kao mineralna voda “Knjaz Miloš”. Koristi se za piće i spravljanje raznovrsnih osvežavajućih napitaka i koktela. Njeni izvori su ispod debelih mermernih naslaga na dubini od preko hiljadu metara. Ova voda je do sada dobila mnogobrojna priznanja u zemlji i svetu.

Banjsko zdravstvo

Ima razvijenu opštu i specijalističku lekarsku službu kao i dobro opremljenu laboratoriju. Osposobljeno je da pruža usluge fizikalne medicine i rehabilitacije. U okviru hidro-terapije pacijentima se omogućava kupanje i podvodna masaža u kiseloj vodi. Osim nje, ovde postoje i druge vrste terapije: termo, foto, elektro, mehano i kinezi terapija, kao i inhaliranje.

Ugostiteljstvo

Apartmani “Nedeljković”

Nedeljković

U sklopu ekskluzivnog galerijskog prostora “Galerija 99”, 150m od parka nalaze se apartmani “Nedeljković”: dvokrevetne sobe I kategorije (klima uređaj, kupatilo, kablovska TV, parking).

Ulica: Pupinova 2a
34300 Aranđelovac
Telefon: (034) 711-787
Mobilni: (064) 39 29 086, (064) 309 25 47

“Ivančevič sport & tourist resort”

Ivančević

Ovo je sportsko-turistički centar, mesto za aktivan odmor. Na raspolaganju su vam:

  • Tri teniska terena
  • Sportska hala za male sportove
  • Fitnes, sauna, masaža
  • Sobe i apartmani (klima, telefon, kablovska TV, internet, mini-bar)
  • Kafe restoran i letnja bašta (do 120 mesta) sa bogatom ponudom nacionalne i internacionalne kuhinje

Ulica: Bukuljska BB
34300 Aranđelovac
Telefon: (034) 701-500
Faks: (034) 701-501
e-mail: iv-s@eunet.yu

Hotel “Izvor”

Hotel 'Izvor'

Otvaranjem hotela “lzvor” A kategorije, udvostručene su hotelske smeštajne mogucnosti. “Izvor” je izgrađen u samom parku i ima preko 400 postelja u oko 220 soba i apartmana. Ima i nekoliko kafana, banket sala, restorana, barova, letnjih terasa sa preko hiljadu stolica, zatim pokriven bazen za kupanje, saune, kongresnu salu, razne sportske terene. Veoma je pogodan za održavanje kongresa, simpozijuma i drugih velikih skupova.
[renovira se, nije operativan]

Hotel “Šumadija”

Ima oko dvesta postelja, a u Aranđelovcu i na Bukulji postoje i nekoliko manjih odmarališta i motela: “Vila Karadžić”, “Lovački uranak”, “Partizanska česma”, “Lovački dom”, zatim veliki broj banjskih vila i urednih soba u privatnom smeštaju. U samom gradu i okolini postoji i oko četrdesetak manjih društvenih i privatnih ugostiteljskih objekata.
[nije operativan 🙁 ]

Hotel “Staro zdanje”

Hotel 'Staro Zdanje'
Ugostiteljska svojevrsnost, a i turistička i kulturno istorijska posebnost jeste hotel “Staro zdanje”, sa oko 150 postelja. Nalik je na venecijanske palate, a izgrađen pre više od sto godina. Lepotom i istorijskom atraktivnošču posebno se izdvaja Sala kneževa u kojoj se održavaju kamerni koncerti, izložbe, ceremonijali venčanja.
[nije operativan 🙁 ]

Restoran Aleksandar

Ono što svakako treba pomenuti kao posebnu poslasticu u samom srcu grada je izuzetan restoran Aleksandar. Odličan ambijent, položaj, kao i vrhunska usluga su samo od nekih razloga zbog kojih treba posetiti ovo mesto.

Vila “Vidikovac”

Vila 'Vidikovac'Smešten na samim obroncima Bukulje, iznad grada, restoran “Vidikovac” je odlično mesto za kratak beg iz grada i uživanje u hrani.

Update jun 2009: Sada je to već i hotelski objekat, koji pored dobre hrane nudi usluge smeštaja i konferencijskih usluga.

Više detalja na samoj prezentaciji Vile Vidikovac: http://www.vilavidikovac.rs/

Telefoni: +381 34 601 701, +381 34 613 344

Smotra “Mermer i zvuci”:

Svake godine (od 4. jula do 19. septembra) održava se Smotra jugoslovenske umetnosti “Mermer i zvuci” pod čijim okriljem živi i radi Simpozijum skulpture “Beli Venčac”.

Kulturne i istorijske znamenitosti

Aranđelovac i njegova okolina su bogati i mnogobrojnim istorijskim, kulturnim i turističkim znamenitostima. Otkriveni su tragovi iz rane praistorije i srednjeg veka. U Risovačkoj pecini, izuzetnoj kulturnoj, naučnoj i prirodnoj retkosti, pronađeni su znaci života iz kamenog doba – doba pračoveka. Ispod Venčaca je neiscrpna riznica ukrasnog kamena a na njemu majdan i vajarska radionica. Spominjemo crkvu Svetog Arhanđela (iz XV veka) po kojoj je ukazom knjaza Miloša 1859. godine Aranđelovac dobio ime, zatim crkvu-brvnaru u selu Partizanima, Spomen školu Prvog srpskog ustanka u Orašcu, Mauzolej Karađordevića na Oplencu, Muzej prvog srpskog ustanka u Topoli, Marićevića jarugu – mesto gde je podignut prvi srpski ustanak i mnoge druge spomenike iz naše novije istorije, smeštene na Bukulji, Venčacu, u Partizanima, Bukoviku.

Izletišta:

Okolina Aranđelovca je prepuna izvanrednih mesta za izlete i rekreaciju, odmor u prirodi. Najpre je tu Bukulja sa bujnom vegetacijom, bistrim izvorima, potocima, jezerima. Posebno je atraktivno Garaško jezero, jer je bogato ribom, opkoljeno šumovitim brdima. Na obroncima Venčaca je selo Banja, poznato po vinogradima i jednim od najstarijih zadružnih podruma vina. Tu je i Gornja Trešnjevica, živopisno rodno mesto narodnog heroja Milana Ilića Ciče, koje je, uz još nekoliko sela: Garaši, Orašac, Banja, vrlo pogodno za seoski turizam.

Pozicija

Aranđelovac leži u kotlini koju okružuju Venčac (658 m), Bukulja (698 m) i Preseka (455 m) u srcu Šumadije, na 44 stepena severne geografske širine i 20 stepeni istocne geografske dužine, na nadmorskoj visini od 256 m.

Položaj Aranđelovca stvara povoljne uslove za za povezivanje sa svim magistalnim pravcima i otvaranje prema sopstvenom i susednim regionima.

Nalazi se izmedu dve saobraćajnice: ibarskog puta (M 22) i puta Beograd – Kragujevac (M 23).

Leži na magistralnom putu M 4,koji spaja zapadnekrajeve Srbije sa istočnim (Zvornik-Loznica-Valjevo-Aranđelovac-Markovac-Rgotina-Bor) a sa Beogradom ga povezuju sledeće saobraćajnice:

  • Partizani – Vreoci – Stepojevac (83 km)
  • Orašac – Markovac – Mladenovac – Ralja (77 km)
  • isti pravac preko Krćevca (83 km)
  • Orašac – Mladenovac – Mali Požarevac – Vrčin (84 km)

Mapa Aranđelovca

www.flickr.com

Dejan Vesić - slike u kategoriji 'aranđelovac' Još mojih fotografija u Aranđelovac kategoriji

Aranđelovac

panorama Aranđelovca Iz iskonskog spoja triju praelemenata, vode, zemlje i kamena, u okrilju Bukulje i Venčaca, izrastao je Aranđelovac sa Bukovičkom Banjom kao osobeno naselje na prostoru centralne Šumadije – osobeno po belom mermeru, mineralnim vodama i glini, tom neodoljivom fenomenu čovekovog bitisanja od praistorije do danas.

Stoletne bukove šume, pitomi brežuljci i livade, plavi šljivici i vinogradi, okvir za sliku modernog grada sa svim obeležjima savremenog urbanog življenja. Njegovi ljudi dočekaće vas toplo, otvorenog srca i poželećete da mu se iznova vratite. Opčaraće vas netaknuta priroda koja ga okružuje i koja mu sa svakim godišnjim dobom daruje novo lice i neponovljivu lepotu baš kao u delu znamenitog srpskog realiste Svetolika Rankovića:

“I opet vidim tebe, mila jeseni … oslepeću od bleska tvoga, zaneću se čarima tvojim … Okrećem lice od tebe, berbo vinogradska, ne smem te više gledati, ni tebe, divna, čarobna seoska jeseni …”*

Bukovička banja će vam podariti bezmernu lepotu i spokojstvo očuvane prirode, blagotvornu vodu iz tajanstvenih Zemljinih dubina i širok osmeh svojih ljudi.

www.flickr.com

Dejan Vesić - slike u kategoriji 'aranđelovac' Još mojih fotografija u Aranđelovac kategoriji

* Svetolik Ranković, pripovetka “Jesenje slike”