Egipat, Kairo / Hurgada, Oktobar 2003

(1 € = 66.5 din = 1.17 $)

Evo da nažvrljam koju reč o našem letovanju. Ukratko: fenomenalno :) Udugo, evo cele strane o tome.

Aranžman je trebalo da obuhvati 11 dana / 10 noćenja, ali se, zbog poznate sposobnosti naših turističkih organizacija, sveo na 10 dana / 10 noćenja – jedan dan je pojela totalno loša organizacija leta – umesto da letimo u odlasku rano ujutro, leteli smo kasno popodne / uveče; u povratku umesto da letimo kasno uveče, leteli smo u podne; tjah, izbegavajte male agencije, recimo ovu našu, Avalair.

Turistička policija Sam aranžman je bio 2 dana Kairo + 8 dana Hurgada kao i opcioni izleti iz Hurgade. Cena je bila 200 € avionska karta, 180 € sam aranžman na bazi polupansiona (doručak / večera) u hotelu Regina sa 4 zvezdice. Ovo sa “4 zvezdice” uzmite jaaakoo uslovno – ovaj hotel ih je možda i imao kada je izgrađen, ali sada baš i ne :)

Inače, hotel je bio najjevtiniji u ponudi; ovo ne znači da je bio loš, pogledajte sliku dole. Pored ovoga gore, treba dodati aerodromsku taksu (800 din ili 12 €) zatim egipatsku aerodromsku taksu u povratku (1550 din ili 24 €) kao i zdravstveno osiguranje (990 din ili 15€). Tako ispada da je cena po osobi za more bila 431€ plus ono što se potroši u Egiptu, što je na sreću malo, jer je tamo sve jevtino čak i za nas.

Prvi utisak po sletanju u Kairo je bilo: puno pušaka. Naime, sam Egipat je vrlo slično uređen kao Slobina Jugoslavija – policijska država, plus vojska. U bližoj istoriji (u poslednjih 15-ak godina) dolazilo je do nekoliko ispada malobrojne muslimanske ekstremističke grupacije (digli u vazduh autobus sa nemačkim turistima) – direktna posledica je da ćete retko videti turiste iz zapadnih zemalja, ali je zato prepuno Rusa, Poljaka, Česa i naravno Srba – naviklo to na puške pa to ti je :-) )

Vojno-policijska snaga je podeljena praktično na tri odvojena dela: policija u belom, ili “turistička policija”; zatim regularna policija (crne uniforme) kao i vojska (crne isto). Turistička policija štiti turiste, teoretski. Vrlo su česte kontrolne tačke, svaki hotel ima dva ili tri bela policajca, kao i svaka iole interesantnija lokacija. Sve je uređeno tako da sa tom belom policijom uvek komuniciraju egipćani, vodiči ili vozači, nikad sami turisti – nas nikada ni za šta nisu pitali. Inače su vrlo striktni po tome ko može da vodi grupe – samo lokalni (egipatski) ljudi; čak iako grupa ima svog vodiča, on je tu, što se njih tiče, samo radi prevođenja onoga što “glavni” vodič priča, nikako da on radi vodičev posao.

Posle formalnosti na aerodromu, ukrcali smo se u autobuse, pa pravac hotel.

Saobraćaj u Kairu :-)Čim se izađe sa aerodroma, ima se šta i videti :-) – egipatsko razumevanje reči “saobraćaj” :) Prvo, sve se živo kotrlja ulicama – ima i tristaća, Zastavi 128, i svih mogućih kola starih i po 20 – 30 godina. Suva klima, nema rđe, pa se sve živo vozi. Dodajte na to cenu benzina od 9 dinara (cena flaširane vode je 12.5) pa će vam biti jasno zašto nema bicikala – ne isplati se :) Semafori ne postoje (postoje, ali, radili ne radili, niko ih ne poštuje), svi voze na poziciju (bez svetala), maše se rukama kroz prozore umesto žmigavaca, svađa se, sve u svemu opšti haos :) Prelazak opterećenije ulice u Kairu je trajao ravno 7 minuta, i podsećao je na igru Frogger (Žabac), ko je se seća :)

Kairo je fascinantan grad pun kontrasta – ima preko 20 miliona stanovnika, jako bogate krajeve (političari, vojni velikodostojnici, naftni magnati) i jako siromašne krajeve – iako je na Nilu, preko 2/3 Kaira nema regulisano vodu i struju kako treba. Beda i siromaštvo su vidljivi na svakom koraku – čak je jedno staro muslimansko groblje okupirano od strane najsiromašnijih (procena je od 1 – 2 miliona ljudi živi tamo) i to se naziva Grad Mrtvih – stanovnik Kaira vam nikada neće priznati da Grad Mrtvih postoji, ali na to područje čak ni vojska ni policija ne zalazi noću.

Kefrenova piramida Posle kraće vožnje i osnovnih informacija koje su nam dali o Egiptu (tipa: voće / povrće sa ulice nikako, voda iz česme nikako – amebe su svuda okolo i jako se lako zaradi amebna dizenterija, a to može da bude baš nezgodno :) otpremili su nas do naših hotela. Hotel u kome smo bili te dve noći je relativno ok – mala, čista soba, ali u principu tu ionako samo spavate :)

Valuta u Egiptu je Funta, ili L.E. i sastoji se od 100 pjastera (koje slabo ko koristi, jer ne vrede puno). Kurs je bio otprilike 6.2 funte za 1 $, odnosno 7.1 funta za 1 € ili 1 funta = 10 dinara, tako da su šopomani lako preračunavali cene ;-)

Negde oko 4.30 sledećeg jutra probudilo nas je prvo jutarnje pojanje hodže – džamija je bila 100 metara od prozora :) Tek tada polako počnete da shvatate da ste baš u muslimanskoj zemlji: 97% muslimani, ostalo hrišćani. Da ne bude zabune, ovi sadašnji egipćani (muslimani) nemaju ama baš nikakve veze sa ovim “pravim” egipćanima koji su napravili sva ova čudesa – Arapi su u 7-om veku došli i naselili ove prostore i tu ostali; sada se samo koriste istorijom koju baš i nisu napravili.

PiramideSledeći dan je bio posvećen obilasku značajnih mesta u Kairu, gde su na počasnom mestu naravno Piramide & Sfinga na platou Gize. To su apsolutno zapanjujuće građevine i ma kako postavljali teorije kako su napravljene, ostaje osećaj neverice kako su ljudi pre 4000 godina uspeli da naprave tako nešto. Sfinga, čuvar piramida, je oštećena (nema nos) kada su Turci osvojili ove predele i koristili je kao metu za vežbanje artiljerijskog gađanja :-( Tu se nalaze 3 piramide: Keopsova piramida, koja je najveća od svih, zatim Kefrenova koja je jedina sačuvala deo originale oplate pri vrhu (vidi se na slikama) i na kraju Mikerinova, najmanja.

Dobili smo osnovne informacije o piramidama, slikali se (Keopsova: svaki blok kamena je 1.2 – 2.3 tone; u samu piramidu je ugrađeno oko 2,3 MILIONA blokova) a onda autobusima otišli na vidikovac iznad piramida. Tu nas je čekala prava poslastica: jahanje kamila odatle do piramida :) Iskustvo koje je stvarno vredno probati :) Veoma visoke životinje koje se više klimaju no kreću :) svi su uživali :) Ko je hteo, mogao je da uđe u Mikerinovu piramidu (10 L.E.), što ja nisam propustio: kroz jako uzak tunel se spušta u jednu centralnu prostoriju, namenjenu za sarkofag faraona i još jednu manju, za kovčege velikodostojnika. Vrlo vruć i vlažan vazduh, sa jako malo ventilacije – ne preporučujem osobama koje ne vole male i zatvorene prostore, ili koje su sujeverne (pola grupe nije silazilo u piramidu jer su čuli da to ne valja; doduše, niko nije dao objašnjenje zašto, ali da ne cepidlačimo ;) Jahanje kamila

Posle piramida, obišli smo Nacionalni muzej (svašta videli – Tutankamonova posmrtna maska od 17 kg zlata) kao i neke “komercijalne” stvari tipa radionica parfema ili radionica za papiruse. Posle ručka (koji je po ukusima poprilično sličan našem, barem piletina, riba i teletina) i još malo obilaženja, imali smo malu pauzu u hotelu, a onda na krstarenje Nilom :)

Veliki brod, uz klopu kao i uz celokupan program od 2,5 sata stvarno daju šmek veceri – prvo je bila internacionalna muzika (odličan trenutak da večerate na bazi švedskog stola – gledajte samo da stanete u red pre Japanaca, koji jedu sve živo kao skakavci :) zatim egipatsku izvornu (otprilike kao Ceca ali bez Cece ;)) kao i zvezdu veceri, trbušnu plesačicu :-) To je zaista bio prizor :) posle koga se zapitate koje su granice ljudske anatomije :) Rado ce vam pozirati za fotografiju, a onda vas za kaznu ;) izvesti na podijum da igrate malo sa njom (Maja i ja igrali :) ) Jako fin ugodaj, sve u svemu.

Sledeci dan je bio podeljen u dva dela: nastavak obilaska Kaira, kao i put u Hurgadu, koja je od Kaira udaljena solidnih 380 km. Od interesantnih stvari iz obilaska, vredi pomenuti Kan El Halili (Khan Khalili Bazaar) bazar – jedan od najvećih, ako ne i najveći bazar na svetu. Tu se upoznajete sa glavnim zanimanjem Arapa – trgovinom, kao i njenom glavnom karakteristikom: cenkanjem :) Ako ste vešti (i strpljivi) lako možete spustiti cenu za 1/2 pa čak i na 20% od onoga što su vam ponudili. Cenkanje je nezaobilazno i smatraju skoro uvredom (odnosno, smatraju vas neotesanom neznalicom) ako prihvatite prvu ponuđenu cenu. Negde oko 15h smo krenuli za Hurgadu. Sam put nije bio preterano interesantan, tako da taj deo izostavljam.

Regina hotelOko 22h stižemo u Hurgadu. To je malo turističko mesto (oko 160.000 stanovnika) sa gomilom ogromnih hotela, na obali Crvenog mora. Klima je, kao i u najvećem delu Egipta, odlična: jako topla (temperature su bile oko 28 – 37, vode: 25 – 28), jako suva (0.5% vlažnosti), sa vetrom, tako da se toplota fino podnosi. Soba koju dobijamo, zahvaljujući indiferentnosti naše agencije (nikada ne uzimajte male agencije) je loša; ujutro se žalimo i dobijamo daleko bolju sobu. Sam hotel je podeljen na sobe u samoj zgradi hotela (viša kategorija) kao i na sobe u apartmanima u vrtu (mi). Vrt je prelep, sa tri bazena, mnoštvo biljaka i cveća.

Kada smo problem sa sobom razrešili, vrlo brzo smo se navikli na ceo okoliš (evo slike ispred našeg apartmana). Plaža je fina, boja vode neverovatna (izuzetno čista, tako da je ronjenje pravo uživanje).

Ljudi su fini, sem iritantne navike da vas vuku u baš njihovu prodavnicu. Svi znaju engleski, a ostale jezike govore u zavisnosti od broja turista – ruski se čuje i čita na svakom koraku, a počeli su da uče i srpski ;-) Ima restorančića, gde možete piti alkohol (pivo: 5.5 – 8.5 L.E.; inače ga ne možete kupiti u prodavnici, vera im ne dozvoljava) kao i McDonald’s, ako baš padnete u krizu za hranom koju prepoznajete :) Od stvari koje treba kupiti tu su majice i peškiri – egipatski pamuk je dobar (verujte Maji na reč :) ) a jevtin.

Sem samog uživanja u suncu, vodi, plaži i klopi, dva dana smo iskoristili za izlete. Jedan je bio celodnevni izlet za Luxor, veoma značajno mesto za egipatsku istoriju a drugi snorkeling ili ronjenje oko koralnih ostrva. Prvo o Luxoru: naša ( = Yu) agencija nam je ponudila izlet za Luxor, sa obilaskom glavnih objekata za 50€ po osobi; uskoro smo čuli price od drugih članova grupe da je to dranje i to dranje od strane naše agencije i da se sve to može naci jevtinije. Istraživanje po Hurgadi je urodilo plodom i otišli smo za Luxor u organizaciji lokalne turističke agencije, za 22€ po osobi; slično se desilo i sa ronjenjem – od 25€, naša agencija je pristala da nas vodi za 12€, jer smo za toliko našli ponudu od lokalne agencije; naša, ne tako lepa, posla :-(

Ono što je interesantno je da se na sva putovanja iz Hurgade (i ostalih turističkih mesta) ide u organizovanom konvoju: na tačno određenom mestu (dvorište kasarne) se skupljaju svi autobusi sa turistima (naš konvoj ih je imao preko 100) a onda se sa policijskim džipom napred i pozadi konvoja putuje do odredišta.

Karnak u LuxoruLuxor, odnosno objekti oko njega su monumentalni: na mene je najveći utisak ostavio Karnak, palata mnogih faraona. Izgrađivan je 3000 godina i svaki faraon je dodao nešto svoje, ili popravio nešto što je oštetilo vreme. Građevina je neverovatna – osnova palate su 134 stuba preko 30 metara visine, svi u hijeroglifima; neki od hijeroglifa i dalje imaju originalne boje. Podovi su nekada bili presvučeni slojem zlata i platine. Prepuno je statua, figura, obeliska – skoro da možete da osetite hiljade i hiljade godina istorije koje su ti zidovi videli.

U okolini su i Kolosi Memnon-a, statue od preko 20 metara, isklesane iz jednog komada kamena; nekada su predstavljale ulaz u palatu od koje na žalost ništa nije ostalo.

Na kraju ovog obilaska je fascinantna Dolina Kraljeva – mesto gde su u posebnim grobnicama sahranjeni faraoni nekoliko dinastija. To je splet brežuljaka, gde je u svakom uklesana po neka grobnica, i koja je čuvala faraona i njegovu posmrtnu opremu. Razlog za sahranjivanje ovde a ne u hramovima i piramidama je bio praktične prirode – sakriti grobnice od pljačkaša i drugih neželjenih posetilaca; na žalost, to nije bilo preterano uspešno za vecinu faraona, sem za jednog: Tutankamona. Ovaj faraon, koji je umro u 18-oj godini je poznat po tome što je 1922 godine pronađena njegova grobnica potpuno netaktnuta – jedno od najvećih otkrica u celoj istoriji egiptologije. Sadržaj te grobnice je sada u Egipatskom nacionalnom muzeju.

Ceo obilazak je jako naporan, pošto je u Luxoru toplije no u Hurgadi, a i nema vetra, tako da se za ovo treba pripremiti.

Posle obilaska smo otišli na ručak, a onda odvojili sat vremena za nešto drugačije: ostrvo banana! :) Preko Nila (veličanstvene reke: prosečna širina 1km, prosečna dubina 35 m) do ostrva koje je kao svet za sebe, gde rastu patuljaste banane (koje smo jeli u velikim kolicinama :) ) Posle ostrva smo se vratili u konvoju u Hurgadu.

Čak i vožnja u konvoju je priča za sebe – kako su im putevi dobri, široki i ravni, glavna zanimacija je preticanje autobusa u konvoju i borba za prvo mesto iza policijskog džipa :) Pri tome se koriste sva moguća sredstva za signalizaciju – žmigavci, četiri žmigavca, ablendovanje, mahanje rukama, vožnja paralelno 2 km dok jedan vozač ne popusti ;)

Snorkeling po koralimaDrugi izlet, ronjenje, je nešto sasvim drugo :) – obilazak nekoliko lokacija (korala) sa predivnim podvodnim svetom – svim onim šarenim ribicama koje višate samo na televiziji – sada je bilo dovoljno da stavite masku i nabijete glavu u vodu – uživanje je garatovano. Pa kada je Maja ronila sa mnom preko 3 sata, možete misliti kako je to osvajajuće.

Pošto sam se umorio, da sumiram: ako vam nije frka od pušaka i potencijalnih muslimana-terorista koji se davno nisu oglašavali, Egipat je odlično mesto za letovanje: odlična klima (idealno vreme: Mart/April ili Septembar/Oktobar – preko leta je pretoplo), ne preterano skupo, sa gomilom stvari za videti (istorija) opipati (kupovina) uživati (ronjenje). A imate i nas koji smo bili tamo, za sve trikove i fazone :-)

Svaka čast onome ko je stigao dovde ;-)

Za nagradu, evo najbolje prezentacije Egipta ikada napravljene – Večni Egipat – projekat IBM-a i egipatskog Ministarstva kulture i Ministarstva za informacione tehnologije. Rad na projektu trajao je tri godine.