Tehnologija – Vesic.Org

E lako li je … do kupovine :-)

Kao i većini u ovom ludom vremenu, jedan od najvećih problema i meni je slobodno vreme.

Dodajte na to da mrzim kupovine bilo kakve vrste 🙂 i da sam poklonik svega digitalnog (knjiga, plaćanja računa, pametnih telefona …) pa ćete već naslutiti čemu ovaj post vodi 🙂

Naime, jedna velika obaveza (u smislu vremena, vucaranja gomile poteških kesa i generalnog nerviranja za čekanje na suhomesnatim, čekanje na mesu, čekanje na kasi) su obično dvonedeljne kupovine po nekom od hipermarketa.

Iako sam stalno rešavao da probam http://shop.maxi.rs/ uslovi i komentari po forumima (cene artikala, najmanje 4,500 dinara, razni problemi kod isporuke proizvoda iz frižidera) mi nikako nisu pomagali u toj odluci.

No, pred jednu veliku kupovinu sam naleteo na “E lako li je” kompanije Univerexport i od tada imam jedan veeeeliki problem manje 🙂

Možete naručiti danas za danas (dva termina isporuke dnevno)
Isporuku rade i nedeljom
Limit za isporuku je samo 1,500 dinara
Cene su u proseku barem 10% niže od Maxija
Sve akcije u prodavnicama važe i na sajtu, naravno
Vrlo su ljubazni i korektni, i spremni na sve ustupke
Prihvataju sva sredstva plaćanja

Naravno, ništa nije savršeno (sama aplikacija za naručivanje bi mogla da se ispegla) ali i ako primetite neki problem, slobodno im pišite – na mail uredno i ažurno odgovaraju.

U svakom slučaju, probajte, ne košta ništa (isporuka je za sada potpuno besplatna) a možda se rešite jedne sasvim smorne obaveze 🙂

Dodatak: trenutno isporučuju u sledećim gradovima: Beograd, Novi Sad, Vršac i Subotica.

Ko tebe spamom ti njega zakonom

Od kada je i kod nas krenulo sa (kakvom / takvom) internet prodajom i (što je još gore) marketingom, neretko nađem 5 – 10 mailova dnevno gde se svašta nešto reklamira, prodaju Dell Boy proizvodi ili neverovatni načini za jednostavnu zaradu.

Ja mrzim spam. Mrzim da ionako ograničeno vreme trošim na čitanje bezvredne pošte – ako mi usluga / proizvod treba, naći ću vas na webu i ja kontaktirati. Nema vas na webu? O tome ste ranije trebali da mislite.

Elem, da se vratim temi: spamu / neželjenoj pošti.

Vrlo često se u tim mailovima nalazi i link za odjavu i/ili mail adresa za tu namenu. Vrlo često, niti jedno niti drugo radi bilo šta.

Imate nekoliko opcija: da napravite filter koji će poruke od takvih pošiljalaca automatski da briše (recimo) ili da se poduhvatite malo ozbiljnije akcije. Naime, iako stidljivo, čak se i naš zakonodavac potrudio da uvede neke sankcije za ovakve situacije. Ako se desi da vas neko zasipa non-stop neželjenom poštom, preporučujem da odete na sajt, pokupite sve e-mail adrese koje vam se čine bitnim za ovaj problem i pošaljete im mail sledeće (ili slične) sadržine:

Poštovanje.

Molim Vas da uklonite sledeću adresu xxxx@xxx.xxx sa svih Vaših marketing lista.

U protivnom, moraću da preko advokata pokrenem legalnu akciju protiv Vas, kao nekog ko neovlašćeno i bez prethodnog odobrenja reklamira proizvode i usluge preko elektronske pošte (Zakon o oglašavanju, član 9, Zakon o elektronskoj trgovini, član 8, Zakon o zaštiti potrošača, član 25 i Zakon o elektronskim komunikacijama, član 118 i 138.)

(kao pojačanje, može se dodati i Zakon o trgovini, član 18)

Za referencu, evo tih interesantnih članova:

Zakon o oglašavanju, član 9

Oglasna poruka ne može da se uputi pojedinačno određenom licu, ako je ono jasno izrazilo volju da mu se ona ne upućuje.

Nije dopušteno oglašavanje slanjem nenaručene robe, kao ni direktnim obraćanjem licu na javnom mestu ako je određeno lice jasno izrazilo volju da mu se ne može obratiti i ako takvo obraćanje nije u skladu sa propisanim uslovima i načinom oglašavanja.

Zabranjeno je oglašavanje slanjem oglasnih poruka putem pozivnih sredstava sa i bez ljudskog posredovanja, putem telefaks uređaja ili elektronskih poruka, bez saglasnosti primaoca oglasne poruke.

Zakon o elektronskoj trgovini, član 8

Korišćenje elektronske pošte u svrhu slanja netražene komercijalne poruke, dozvoljeno je samo uz prethodni pristanak lica kome je takva vrsta poruke namenjena, u skladu sa zakonom.

Zakon o zaštiti potrošača, član 25

Oblici poslovanja koji se bez obzira na okolnosti pojedinačnog slučaja
smatraju nasrtljivim poslovanjem jesu:

…
3) višestruko obraćanje potrošaču, protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom komunikacije na daljinu, osim radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora;
…

Zakon o elektronskim komunikacijama, član 118

Korišćenje sistema za automatsko pozivanje i komunikaciju bez ljudske intervencije, faks uređaja, elektronske pošte ili drugih vrsta elektronskih poruka, radi neposrednog oglašavanja, dopušteno je samo uz prethodni pristanak korisnika, odnosno pretplatnika (primalac).

Ako je fizičko ili pravno lice, prilikom prodaje svojih proizvoda ili usluga, pribavilo neposredno od primaoca njegove kontakt podatke i pristanak na upotrebu tih podataka u svrhe neposrednog oglašavanja, ima pravo da ih upotrebljava radi neposrednog oglašavanja svojih sličnih proizvoda ili usluga, pod uslovom da primaocu obezbedi mogućnost prigovora takvoj upotrebi kontakt podataka, na jednostavan način i bez naknade.

Zabranjeno je neposredno oglašavanje kojim se netačno prikazuje ili prikriva identitet pošiljaoca elektronske pošte ili drugih vrsta elektronskih poruka, kao i neposredno oglašavanje koje ne sadrži naznačenu elektronsku adresu, odnosno broj telefona, putem koga primalac može bez naknade da zahteva sprečavanje daljeg slanja oglasnih poruka.

I da, da ovo ne bude samo pucanje u prazno – na osnovu gornjeg, svaki advokat (uz sitnu naknadu, to su ipak advokati 🙂 ) može da vam sastavi podnesak / tužbu – verujte da ni jednoj firmi, pogotovo manjoj, neće biti prijatno kada joj stigne plavi koverat i da će sledeći put pristupiti ovom delu reklamiranja daleko savesnije. Znam, iz iskustva 🙂

Ilustracija skinuta sa stock.xchng

Update: Zahvaljujući Slobodanu Markoviću, dodao sam i deo za Zakon o elektronskim komunikacijama

Windows 7 – uputstvo za upotrebu

Koristim Microsoft Windows od davnih ’90 godina 20-og veka: od Windows 3.0 pa sve do tekuće verzije Windows 7 (neko bi rekao da su prošle samo četiri verzije 🙂 ). Na osnovu svog tog iskustva mogu da tvrdim da je Windows 7 izuzetan operativni sistem, koji vam omogućuje da do rezultata akcije dođete brzo, jednostavno i efikasno.

Na žalost, ono čemu sam svedok svaki dan je da najveći broj korisnika inertan i lenj i da koristi Windows 7 kao Windows 3.0 – Start / klik / All programs / Accessories / Calculator… praktično uživajući samo u lepom Aero izgledu, što je daleko manji važan aspekt rada.

Zato sam se potrudio da ovde opišem sitnice, programe i načine koji će vam pomoći da sve radite lakše, brže i jednostavnije, i zaista osetite prednosti novog, modernog operativnog sistema. Ovo nije reklama (ne daj bože plaćena 😛 ) niti ću pomenuti sve moguće osobine Windows 7 – samo one koje koristim svakodnevno.

Pre toga preporučujem da pročitate i sledeće tekstove:

Naoružani gornjim znanjem, pročitate i ovo i krenite da koristite Windows 7 na jedan drugi način 🙂

Da počnemo od početka: ako bi trebala da se izabere jedna jedina funkcionalnost koja izdvaja Windows 7 od svih ostalih Windows sistema, to bi bila:

Taskbar

Taskbar je doživeo (posle 20-ak godina 🙂 ) pravu, veliku promenu. Da pomenem samo neke:

Programi su prikazani samo preko velikih, jasno uočljivih ikona.
Sve instance jednog programa su grupisane na toj ikoni – po ikoni možete znati da li je startovana jedna, dve ili više instanci programa / dokumenata / stranica.
System Tray (deo dole desno) je zamenjen sa novim područjem (Notification Area), daleko preglednijim i lakšim za korišćenje

Nove mogućnosti taskbara su, opet, najmanje i korišćene od strane korisnika starijih verzija Windowsa, što je šteta – najveći pomak i mogućnost za udobniji / brži rad upravo leži u pravilnom korišćenju taskbara.

(klikni za veću sliku)

Na gornjoj slici vidite IE 9 sa tri otvorena taba (ovakav prikaz se neće dobiti još uvek za Firefox ili Chrome, jer autori još uvek nisu dodali Windows 7 specifične mogućnosti) – preko ikone lako možete da vidite da su tri ili više taba otvorena; ako prevučete mišem preko ikone, videćete umanjen prikaz svakog taba; možete čak direktno i zatvoriti neke od tabova, bez otvaranja punog prikaza.

Takođe, ako miš pomerite na umanjen prikaz, dobićete takozvani Aero Peek – sakrivanje svih ostalih aktivnih prozora i time mogućnost da proverite sadržaj tog određenog prozora:

(klikni za veću sliku)

Pin to Taksbar

Kako uopšte postaviti neki od programa na Taskbar? Vrlo jednostavno – kada nađete program, desni klik na njega i izaberite Pin to Taskbar:

Windows 7: Pin to Taskbar

Pri tom je deo “nađete” vrlo liberalan: možete to uraditi sa programom iz start menija, sa programom na Desktopu, pa čak i sa programom koji je već startovan (kako god da ste do njega došli) – kliknite desnim klikom na ikonu programa koji je startovan i izaberite Pin to Taskbar.

Naravno, i prevlačenje ikone programa na Taskbar ima isti efekat.

Taskbar: Win + 1 … Win + 0, nova instanca, šetnja među instancama

Pazite na redosled ikonica; najčešće programe stavite prve; prosto, jer Taskbar omogućava da prvih 10 programa startujte jednostavnim pritiskom na:

Win + broj gde broj može biti 1, 2, 3, … 9, 0.

(klikni za veću sliku)

Ako imate više računara (posao, kuća, laptop) idealno je da prvih 10 podesite svuda isto; za nedelju dve će vam ući u “mišiće”: Win + 1 -> Firefox i pitaćete se kako ste pre mogli bez toga 🙂

Recimo da ste startovali aplikaciju Paint.Net (Win + 4) a onda nastavili da radite i u drugim aplikacijama. Šta će se desiti ako ponovo pritisnete Win + 4?

To poprilično zavisi od toga šta vam rade drugi prstići :-). Ako je aplikacija startovana, onda:

Win + broj – dovodi aplikaciju u fokus (ne startuje novu instancu)
Shift + Win + broj – startuje novu instancu te aplikacije
Uzastopnim pritiskom na Ctrl + Win + broj se možete brzo prošetati kroz sve startovane instance aplikacije
Ctrl + Shift + Win + broj – startuje novu instancu te aplikacije pod administratorskim nalogom

Umesto Win + broj možete koristiti i klik na ikonu (ako ste više mouse čovek); i tu važi da Shift + klik startuje novu instancu aplikacije a Ctrl + Shift + klik startuje novu instancu te aplikacije pod administratorskim nalogom.

Jumplist – desno dugme na Taskbar ikonu

Jumplist je još jedna vrlo korisna opcija – desnim klikom na Taskbar ikonu programa, dobićete dodatne mogućnosti i opcije, koje nisu fiksne – već zavise od autora programa:

(klikni za veću sliku)

Naravno, ovo važi za nove ili unapređene stare programe, gde su programeri iskoristili ovu mogućnost Windows 7 sistema (recimo Firefox ne koristi ove mogućnosti, dok Google Chrome koristi).

Podešavanja

Ovde se priča o Taskbaru nikako ne završava; desni klik pa Properties će otkriti gomilu dodatnih opcija za prilagođavanje baš vašim potrebama. No, gornje je sasvim dovoljno za početak 🙂

Start meni

Prvo – zaboravite XP način rada; mrtav je, nepotreban, spor i dosadan.

Drugo – koristite tastaturu; da li je lakše ovo za startovanje kalkulatora:

* Klik na Win dugme, otkucati ca i lupiti Enter (4 tastera, bez podizanja ruku sa tastature):

Windows 7: Startovanje kalkulatora

ili ovo:

* Klik na Start, klik na All Programs, skroluj dok se ne pojave pa klik na Accessories, klik na Calculator?

Novi Start je namenjen brzom traženju (i nalaženju) aplikacija; zaboravite na stablo i gde je koja aplikacija smeštena; otkucajte nekoliko karakterističnih slova i startujte je.

Aplikacije

Windows 7 je doneo nove aplikacije (kao Sticky Notes opisane dole) ili unapredio neke postojeće (Calculator) do mere da ih vredi spomenuti.

Calc – Kalkulator

Znam, znam, ovo zvuči smešno 🙂 – no, ovo je postao jedan vrlo upotrebljiv alatić za svakodnevna računanja:

(klikni za veću sliku)

Nekoliko načina rada (Standard / Scientific / Programmer / Statistic), mogućnost prikaza celokupne istorije rada (i Copy / Paste iste), rad sa datumima (vrlo korisno!) – pristojan mali abakus.

Ako uključite Worksheet, pa poželite da ih isključite, najbrže je da kalkulator prebacite u Basic (osnovni) mod (Ctrl + F4) a onda u mod koji želite (preporučujem Scientific, Alt + 2).

(Najjednostavnije pozivanje: klik na Start pa Calc pa enter; ili ga prilepite (Pin to Taskbar) za Taskbar)

Sticky Notes

Jedna od stvari koje zaista teško podnosim su gomile papira i papirića oko mene. Čak i ako treba zabeležiti nešto, mnogo mi je lakše to uraditi na računaru no juriti za papirom kasnije.

Windows 7 za ove prilike ima Sticky Notes – vrlo jednostavan program za brzo hvatanje beleški:

Windows 7: Sticky notes

Klik na plus u gornjem levom uglu otvara novu belešku (ili Ctrl + N), klik na x u gornjem desnom uglu briše belešku (ili Ctrl + D). Desni klik na belešku omogućava da promenite boju beleške.

Moguće su i osnovne manipulacije sa tekstom:

Ctrl+B – Bold (taman) tekst
Ctrl+I – Italic (zakošeni) tekst
Ctrl+U – Underlined (podvučeni) tekst
Ctrl+T – Strikethrough (precrtani) tekst
Ctrl+L – Poravnanje teksta levo
Ctrl+R – Poravnanje teksta desno
Ctrl+E – Centriranje teksta
Ctrl+Shift+L – lista (nabrajanje); pritisnite više puta za izbor tipa nabrajanja
Ctrl+Shift+> – povećanje veličine teksta (za izabrani tekst)
Ctrl+Shift+< - smanjivanje veličine teksta (za izabrani tekst)

Na žalost, ne postoji jednostavan način za promenu tipa slova (fonta); na sreću, ako uradite copy / paste iz nekog drugog dokumenta, beleška će sačuvati tip slova pa možete da nastavite sa popunjavanjem beleške.

Tapete 🙂 (wallpapers) sa interneta

Jedna od važnih 😉 osobina Windows 7 je da pozadine (Wallpapers) može dovlačiti sa Interneta (znam, znam, većini to uopšte nije bitno, ali volim lepe slike).

Ovo možete uraditi na lakši način, prostim odlaskom na http://windows.microsoft.com/en-US/windows/downloads/bing-dynamic, skidanjem teme, startovanjem te teme i prijavom na RSS feed:

(slike su odlične)

Naravno, možete napraviti temu sa bilo kojim pogodnim RSS feed-om sa slikama (bitno je da slike uključene u sam feed, “embeded”). Postupak je jednostavan:

U folderu C:WindowsResourcesThemes locirajte aero temu, desni klik i izaberite Open with…:

Windows 7: izmena teme (priprema za RSS)

U dijalogu koji se pojavi, kliknite na strelicu desno od Other Programs i izaberite Notepad.

Nemojte se uplašiti sadržajem datoteke; potrebno je samo dodati četiri reda na kraju datoteke i to:

[Slideshow]
Interval=1800000
Shuffle=1
RssFeed=http://api.flickr.com/services/feeds/groups_pool.gne?id=594506@N20&lang=en-us&format=atom

Ovu datoteku snimite bilo gde (recimo na Desktop) pod novim imenom i sa obaveznim nastavkom .theme; ostatak je sličan kao gore: dupli klik na datoteku, potvrda da želite prijavu za prijem novih elemenata, i slike su vaše.

(gornje slike su iz Flickr grupe 1680×1050 Desktop Wallpapers Pool)

Eventualna podešavanja za sve ove RSS feed-ove možete izvršiti kroz Internet Explorer: izaberite Favorites, tab Feeds i na željeni feed kliknite desnim dugmetom i izaberite Properties:

Neka od podešavanja koje preporučujem su na ovoj slici:

Napredne tehnike

Dole opisane stvari ne spadaju u nešto što će svaki korisnik računara probati, ali ako vi održavate / pomažete vašim manje naučenim prijateljima / rođacima, ovo zna da smanji nervozu i ubrza rešavanje problema na opšte zadovoljstvo svih u procesu 🙂

Podešavanje Shutdown dugmeta

Podrazumevana akcija na dugmetu za gašenje je Shutdown:

Jednostavnim desnim klikom, izborom Properties opcije možete da promenite ovo ponašanje i izaberete neku od opcija: Switch User, Shut down, Log off, Lock, Restart, Sleep…

Kalibracija ekrana – DCCW

Nisam bio siguran da li ovo ide u napredne tehnike ili ne, ali je jako korisna stvarčica – brzo i jednostavno možete podesiti svaki od monitora, bez posebnih sprava – klik na Start, otkucajte dccw i Enter i krenite u podešavanje monitora:

(klikni za veću sliku)

PSR – Problem Steps Recorder

Ako iz bilo kog razloga ne možete da pristupite direktno računaru koji ima problem (za direktan pristup ne mogu dovoljno preporučiti TeamViewer – odličan je!), pokušajte sa psr – Problem Steps Recorder:

Windows 7: psr - Problem Steps Recorder

Prostim startovanjem aplikacije (klik na Start, kucanjem psr pa Enter) i klikom na Start Record, svaka akcija korisnika kao i snimci ekrana pri toj akciji će se snimiti u jednu MHTML datoteku, a zatim zipovati. Jedino što ostaje je da korisnik kome pomažete pošalje tu zip datoteku vama.

Vrlo koristan alat.

Izbor monitora / projektora – Win + P ili DisplaySwitch

Sve su češće konfiguracije sa više monitora; sve češće se laptop računari koriste za prezentacije preko projektora i sličnih uređaja.

Pre ste zavisili od proizvođača softvera, no sada je podrška za to ugrađena u sam Windows 7; dovoljno je da pritisnete Win + P tastere ili da startujete DisplaySwitch – za slučaj da nemate Win dugme 🙂

(klikni za veću sliku)

Laptop – definišite štampač po mreži

Ako koristite laptop na više lokacija (kuća pos’o, pos’o kuća 🙂 ), izuzetno korisna opcija: omogućava vam da za svaku od mreža kojoj pristupate, definišete podrazumevani štampač, tako da će se promenom mreže automatski promeniti i štampač gde štampate.

Izaberite Devices and Printers i opciju Manage default printers i overite “Change my default printer …”:

(klikni za veću sliku)

Za svaku od mreža kojoj ste nekada pristupili možete povezati neki od štampača koje imate definisane. Ovu opciju nećete videti na standardnom, desktop računaru.

Laptop – produžite rad na bateriji

Ako vam je autonomija rada bitnija od performansi (na bateriji), Windows 7 ima odličan alat koji će pomoći u finom podešavanju potrošnje. Pogasite sve programe koji su startovani, a zatim startujte command prompt u Administrativnom modu (Ctrl + Shift + click) i unesite sledeću komandu:

powercfg -energy

Ovaj alat će za minut ili dva izgenerisati vrlo detaljan (i vrlo tehnički) izveštaj sa savetima kako se može izvući još malo rada kada je utikač daleko:

(klikni za veću sliku)

Za kraj

Nadam se da će vam ovo koristiti barem koliko i meni. Naravno, ako vi imate neki dobar savet / fazon za korišćenje Windows 7 operativnog sistema, budite ljubazni pa ga ostavite u komentarima 🙂

Arhiviranje muzike (mp3, ogg vorbis, flac)

Kao što redovni čitaoci bloga znaju 😉 ja sam radijski čovek – muzička biblioteka je mala i sadrži samo meni bitne stvari (gde su kriterijumi vrlo lični).

No, veliki broj korisnika računara (koje znam) ima gigabajte i gigabajte muzike – pri tom, ista je u katastrofalnom stanju – obično nastala besomučnim kopiranjem svega što im dođe pod ruku 🙂 i neretko mi vrlo zavide kada vide ovakvu biblioteku:

(klikni za veću sliku).

Pri tom, naravno 🙂 ne mislim na broj albuma već na uređenost.

Kako recept za ovakvu muzičku biblioteku nije komplikovan, reših da ga podelim sa vama 🙂

Razlozi za arhiviranje

Razlozi za arhiviranje muzike (ili “grebovanje”) sa CD-a u neki od digitalnih formata su očigledni:

Sigurnosna kopija (backup) u slučaju da se originalni CD izgrebe / polomi / izgubi
Mogućnost lakše manipulacije muzikom: pravljenje izbora ili lista za razne prilike
Zauzima daleko manje mesta
Moguće je slušati na daleko većem broju uređaja, od mobilnog telefona pa do kućnog centra za zabavu

Da sada ne bih ulazio u celu priču o autorskim pravima (imate dosta toga kod Moosheme), samo da napomenem da nikako ne zagovaram pirateriju; sve gore pomenuto se odnosi na takozvani fer-plej ili poštenu igru – ono što sam kupio (CD) mogu da slušam na načine koji mi najviše odgovaraju.

Iako se neke muzičke kuće ne slažu sa tim (“kupuješ medij, CD, a ne muziku”) recimo da je to otvoreno za diskusiju.

Formati

Muzika se u računarskom svetu može zapisati na neviđen broj načina; umesto da vas smaram ovde sa primerima, pomenuću samo dva glavne klase zapisa:

Zapis bez gubitka u kvalitetu (lossless audio formats)

Naslov je dovoljno jasan – muzika zapisana u nekom od formata koji su bez gubitka, je identična originalnoj. Jedino ako koristite ove formate, reč “arhiviranje” ima pun značaj – vaša muzika je potpuno sačuvana za budućnost, u originalu kakvom ste je i kupili.

I ovde razlikujemo dva pod-tipa: nekompresovane i kompresovane (= koji zauzimaju manje mesta) zapise.

Glavni predstavnik nekompresovanog formata bez gubitka je Pulse-code modulation – PCM, obično zapisan u WAV kontejnerima na PC platformama odnosno AIFF na Mac platformama. U ovom formatu se zapisuje muzika i na današnjim CD-ovima (po Red Book standardu).

Naravno, iako je audio kvalitet najbolji, problem sa ovim formatom je veličina datoteke – u 700 Mb staje ne više od 1,2h muzike.

Pokušaj da se taj problem prevaziđe su kompresovani formati bez gubitka kvaliteta. Najpoznatiji su FLAC (Free Lossless Audio Codec) i MPEG-4 ALS (MPEG-4 Audio Lossless Coding).

Zajedničko za oba formata je da se muzika kompresuje potpuno bez gubitka, uz uštedu od oko 40% prostora i mogućnost da se vrati u originalno stanje u svakom trenutku. Kako je prostor na diskovima sve veći i veći, a kako će uskoro Blu-Ray da omogući rezanje diskova u kućnoj radinosti od 25 Gb, verujem da će ovi formati biti budućnost za arhiviranje muzike.

Do tada, da vidimo šta nude lossy ili formati koji uz određen gubitak u kvalitetu nude daleko veći stepen kompresije (više pesama na manjem prostoru).

Zapis sa gubitkom u kvalitetu (lossy audio formats)

Postoji mnogo načina da kompresujete muziku uz određen, “teško merljiv” gubitak u kvalitetu i da dobijete mnogo manji zvučni zapis. Taj zvučni zapis je moguće vratiti “nazad” u polazni format (recimo WAV ili zapisati nazad na audio CD), no to nije original – deo zvučnog spektra je nepovratno izgubljen.

Ako vas ta tema interesuje, pogledajte članak na Wikipediji, a ja ću dati malo detalja o dva najčešća formata: MP3 i OGG.

MP3 – MPEG-1 Audio Layer 3

Može se slobodno reći da je MP3 napravio revoluciju u načinu kako se muzika koristi na računaru. MP3 (ili, MPEG-1 Audio Layer 3 što mu je puno ime i prezime) je način kompresije zvuka koji se oslanja na to kako ljudsko uho čuje tonove kao i na dodatne principe psihoakustike i time postiže fenomenalne uštede u prostoru (mp3 pesma kompresovana na 128Kbit/sec zauzima otpilike jednu desetinu originalne veličine na CD-u).

Revoluciju je počela Fraunhofer grupa u julu 1994, objavljujući prvi radeći program za kompresiju u MP3 – L3enc – i MP3 zver je puštena u divljine interneta da se više nikada ne vrati 🙂

MP3 je sada de fakto standard za kompresovani zapis audio materijala; puštaju ga svi uređaji, maltene i vaš frižider 🙂 i iako pati od (još) nerazjašnjenih licencnih prava, ako vašu muziku kompresujete u MP3 format, sigurni ste da ćete moći da je slušate i u dalekoj budućnosti.

Ogg Vorbis

Ima puno zabuna da li se radi o Ogg ili Vorbis formatu 🙂 Ukratko, Ogg je kontejner ili način pakovanja (kao što je WAV) a Vorbis je format kompresije audio materijala.

Vorbis je nastao iz vrlo praktičnog razloga – gore pomenuta Fraunhofer grupa je u septembru 1998. objavila planove za licenciranje MP3 formata; zato Xiph.Org odlučuje da napravi novi kompresioni format, koji će ponuditi bolji kvalitet zvuka od MP3 formata a bez ikakvih patentnih prava, svima dozvoljen na korišćenje. Otvorenost koda (open source), postojanje standarda (od Xiph.Org) garantuje dugovečnost ovom formatu.

Napredniji kućni uređaji puštaju Vorbis kompresovanu muziku, ali je broj tih uređaja daleko, daleko manji od uređaja koji poznaju MP3 zapis.

Na vama je da odlučite da li ćete koristiti MP3 ili Vorbis format – oba formata imaju svojih prednosti i mana.

Potrebni sastojci

Za vašu uređenu kućnu muzičku biblioteku vam trebaju:

originalni CD-ovi 🙂
način da ih prebacite u izabrani digitalni format ( CDEx program )
način da ih slušate jednom prebačene ( Windows Media Player 11 )

CDEx

CDEx je odličan mali open-source (besplatan) program koji jako dobro radi ono čemu je namenjen: arhiviranje muzike u raznim formatima kao i skidanje pesama u originalnom kvalitetu (WAV zapis).

Na žalost, izgleda da je autor izgubio entuzijazam i malo zastao sa razvojem, ali i tekuća (1.51) i beta verzija (1.70 Beta 2) su stabilne i lepo rade.

Preporučujem da sa Download strane skinete Unicode 1.70 Beta 2 verziju, instalirate i startujete program.

E da, prvo startovanje može da pokaže ovakav ekran:

CDEx - prvo startovanje

Samo kliknite na Yes 🙂

Podešavanja

Po instaliranju i startovanju programa, preporučujem da izvršite osnovna podešavanja programa (meni Options / Settings ili F4 taster).

Dve bitne stavke koje treba da podesite su: Remote CDDB – tu je potrebna vaša email adresa:

(klikni za veću sliku)

Inače, CDDB je baza podataka (više na samom sajtu freedb servisa) gde se smeštaju razni tekstualni podaci vezani za određen CD i mogu se dohvatiti recimo baš u ovakvim slučajevima.

Od sledećih podešavanja zavisi veličina mp3 datoteke kao i kvalitet audio materijala. Nalaze se na Encoder kartici i ja koristim ova podešavanja (maksimalna):

(klikni za veću sliku)

LAME kompresor je jako dobar na visokim bit-rate modovima (128+ Kbp/s) ali nije preterano dobar na niskim; ako vas zanima više detalja, pogledajte testove na 32 Kbp/s (Dial-up bitrate) kao i test na 128 Kbp/s (MP3 at 128kbps).

Na kraju, kada ste već tu, na kartici Filenames podesite / proverite gde CDEx planira da snima muziku, kao i kako da imenuje pesme:

(klikni za veću sliku)

Grebovanje muzike

Po ubacivanju CD-a, prvo dohvatite inicijalne podatke o pesmama i samom albumu (u meniju: CDDB / Read Remote freedb):

(klikni za veću sliku)

Retko će se desiti da podataka nema; u tom slučaju, unesite ih vi, i ne zaboravite da ih snimite nazad u freedb – to je jedini način da svako ima koristi od ovog servisa (meni CDDB / Submit To Remote freedb).

Bez obzira da li ste vi uneli ili pokupili sa freedb, proverite da li su svi nazivi pesama tačni (kao i albuma, žanra i godine izdanja), napravite eventualne ispravke i pritisnite taster F9 ili drugu ikonu sa desne strane:

CDEx: početak grebovanja

Za svaku pesmu će početi proces grebovanja (pretvaranja u mp3) koji otprilike izgleda ovako:

CDEx: grebovanje jedne trake

Idealno, broj jitter grešaka treba da ostane nula; ako ih ima, probajte da očistite sam CD disk (možda je zaprljan) ili probajte u drugom CD čitaču.

Jednom kompresovane / arhivirane, pesme treba puštati – tu na scenu dolazi:

Windows Media Player 11

Iako je do skora WinAmp bio neprikosnoveni standard za puštanje muzike (a za neke druge stvari i dalje jeste), ipak ću preporučiti Microsoft Windows Media Player 11 za ove potrebe.

Razlog nije (kako će Punky odmah da vrisne 😉 ) ljubav prema Microsoftu već daleko praktičnije prirode – besplatan je, odlična je integracija sa samim operativnim sistemom (u Visti / Windows 7 je već deo operativnog sistema) i dobro radi to za šta je namenjen.

Kako je politika koje se držim: “koristiti do maksimuma ono što je mašini, i stvari samo dodavati ako je apsolutno neophodno” WMP 11 se sasvim fino uklapa u tu filozofiju. Naravno, kako je program za puštanje muzike manje bitan element priče o arhiviranju muzike, koristite šta god želite 🙂 ako vam se WMP 11 ne sviđa.

Podešavanja

WMP 11 obiluje gomilom opcija, koje su manje-više već u startu podešene kako treba. Jedna opcija na koju treba da obratite pažnju je da ne dozvolite da se informacija o vašoj muzici, tako pažljivo pripremljena, pregazi; izaberite Library / More Options i na kartici Library dozvolite dovlačenje informacije o muzici samo ako već ne postoji:

WMP 11: Podešavanja

Slika albuma – Folder.Jpg

U najvećem broju slučajeva, WMP 11 će naći slike albuma i sam ih dovući sa Mreže. Za sve ostalo se potrudite sami:

nađite sliku albuma ili prosto skenirajte omot od CD-a
snimite ga u direktorijum gde su i pesme, u jpeg formatu kao folder.jpg datoteku
postavite read-only atribut, da ga WMP 11 ili Windows Media Center ne bi pregazili:

(klikni za veću sliku)

Sređivanje postojećih MP3 datoteka

Sva informacija koju unesete preko CDEx-a (koristeći CDDB ili peške) se čuva unutar samih MP3 datoteka, upisana u takozvane tagove ili labele (ID3 tagovi). Te informacije je moguće i naknadno dodati, ako nisu upisane prilikom pravljenja MP3 datoteka.

U Visti je podrška za to već ugrađena; recimo, da bi upisali album i autora za više pesama, selektujte sve pesme, desno dugme na selekciju i na Details kartici možete uneti te informacije:

(klikni za veću sliku)

Takođe, detalje o određenoj pesmi možete podesiti direktno u Explorer prozoru:

(klikni za veću sliku)

ili na Properties/Details kartici.

Windows XP nema takvu podršku, pa za to probajte neki od nezavisnih programa; recimo MP3 Tag je dobar, besplatan program koji vam može pomoći u tome.

Uporedna tabela kompresije

Na kraju, evo malo konkretnih podataka koliko se dobija raznim kompresijama (Riblja čorba – “Kost u grlu”, 1981):

Uporedna tabela različitih kompresija audio materijala ⁰
Ime pesme	Wav ¹	mp3 ²	mp3 ³	Vorbis ⁴	FLAC
01 – Rock’n’roll za kućni savet	28,210	2,563	4,800	4,926	18,755
02 – Zvezda potkrovlja i suterena	30,463	2,766	6,310	4,652	20,378
03 – Rasprodaja bola	36,777	3,340	6,318	5,917	22,052
04 – Pozajmila je pare, poludela je…	27,413	2,490	5,270	4,700	18,649
05 – Ja sam još ona ista budala	39,586	3,594	7,316	6,729	26,138
06 – Jos jedan šugav dan	32,025	2,908	5,502	5,498	18,504
07 – Hej ćale	33,350	3,028	6,730	5,606	24,537
08 – Mirno spavaj	27,153	2,466	4,660	4,660	16,557
09 – Egoista	24,790	2,252	4,828	4,378	16,897
10 – Ostani đubre do kraja	47,820	4,340	9,014	8,343	30,760
TOTAL:	327,529	29,746	60,748	55,414	213,233
Ušteda		91%	82%	83%	35%

⁰ Jedinica mere je kilobajt (1024 bajtova)
¹ Originalni kvalitet, skinut sa CD-a u WAV zapis
² Najzastupljeniji kvalitet MP3 muzike – 128 Kbp/s, CBR (i ne tako kvalitetan)
³ Podešavanja pokazana gore: 160 – 320 Kbp/s, VBR
⁴ Korišćeno podešavanje “Use quality settings”, vrednost 7.5 (~ 240 Kbp/s)

Testiranje naše nasušno

Dugogodišnje iskustvo u radu sa PC računarima i neverovatni broj problema sa kojima sam se susreo mi omogućavaju da izvedem zaključak: najveći broj problema je izazvan lošim hardverom, a daleko manje problema softverom (programima i/ili operativnim sistemima).

Razlozi su očigledni: kupci žele da daju što manje novca za računar (iako su razlike između dobre i loše mašine ponekad manje od 100€), prodavci žele da na niskim cenama što više profitiraju, pa se ugrađuju loše komponente i/ili se guraju do granice svog tehnološkog maksimuma (takozvani OverClocking).

Kao rezultat imate jevtine i loše mašine, koje često prave probleme i dobijaju Plave ekrane smrti (BSOD).

Naravno, niko ni ne očekuje da prosečni korisnik može da otkloni problem sam; no ono što svako može da uradi je da barem testira svoju mašinu (ako ima probleme koje ne može pripisati aplikacijama koje koristi) i da eventualno odnese mašinu (posle detekcije) u neki dobar servis za sređivanje.

Najgore što možete da uradite je da ne radite ništa i sebi gradite nervozu i nerviranje zbog “glupe mašine” 🙂

Uzroci i testovi

Uobičajeni krivci za ovakvo (loše) ponašanje mašina su:

Memorija

Memorija je jedan od najčešćih uzročnika problema: iako je memorija i renomiranih proizvođača izuzetno jevtina (Geil, Corsair, Kingston), prodavci hardvera gledaju da i ovde uštede. To većina korisnika vrlo brzo oseti na svojoj koži – nepredviđena ponašanja ili pucanja programa, kao i samog operativnog sistema.

Problem sa memorijom je što se može desiti da je loš deo visoko u memorijskoj mapi (preko 1 – 2 Gb) – problemi će se osetiti tek onda kada program zatraži memoriju tako visoko – recimo, ako radite obradu velikih fotografija i/ili video materijala, ili igrate novije igre. Sve dok se ne dođe do loših delova, računar će memoriju koristiti normalno.

Rešenje je da pustite program za testiranje koji će nemilosrdno istestirati sve delove memorije:

MemTest86

Ovo je jedno izuzetno programče: MemTest86. Iako se na sajtu pominje kupovina CD-a, ne dajte da vas to zavara – to je samo za lenje 😉 koji ne idu dalje od prve stranice sajta 🙂

Kliknite na Free Download i skinite arhivu “ISO image for creating bootable CD (Windows – zip)” (najnoviju verziju – trenutno 3.5)
Raspakujte arhivu i narežite ISO datoteku (tekuća je Memtest86_3.5.iso) na CD (za ovo preporučujem ImgBurn)
Podignite računar sa ovog CD-a (većina novih računara ima opciju prilikom startovanja, obično na F12, da izaberete da li se računar podiže sa diska ili CD-a).

Jednom kada se MemTest86 podigne (i vi izaberete neku od ponuđenih verzija), prikazaće vam plavi ekran i krenuti sa serijom testova. Preporučujem da testiranje traje ne kraće od 6h, poželjno je 24h – jedan od razloga je prosto temperatura – neke memorije će pokazati probleme tek kada se dobro zagreju.

MemTest86 je, kao i ostali alati ovde pokazani, alat “za pozitivnu granu” – to praktično znači da ako pokaže greške, onda memorija definitivno ima problem (menjati), ali na žalost, ako ne pokaže greške, ne znači da je memorija dobra; ovo samo daje veću sigurnost da je problem na nekoj drugoj strani, a ne u memoriji.

Procesor / Napajanje

Iako je ovo grupisanje na prvi pogled malo nelogično, nije bez veze: kada opteretite procesor do maksimuma, vući će dosta struje, što će se kod loših napajanja itekako pokazati.

Pored struje, opterećenje procesora će zahtevati i jače hlađenje samog procesora – ako hladnjak/ventilator na procesoru nisu u najboljem stanju (loša pasta između procesora i hladnjaka, previše prljavštine u krilcima ventilatora), to će se itekako pokazati na temperaturi samog procesora.

Prime 95

Za testiranje procesora koristim možda neočekivan program: Prime 95 – deo Great Internet Mersenne Prime Search projekta.

Potpuna digresija (danak mojoj ljubavi prema teoriji brojeva): Maren Mersen (Marin Mersenne, 1588 – 1648), francuski monah, je postavio (netačnu) teoremu da su brojevi oblika 2ⁿ – 1 prosti brojevi za n = 2, 3, 5, 7, 13, 17, 19, 31, 67, 127 i 257 a da za sve ostale n <= 258 van ove liste nisu. Tek 1947. je dokazano da je prava lista: n = 2, 3, 5, 7, 13, 17, 19, 31, 61, 89, 107 i 127. To nije umanjilo slavu ovog matematičara, po kome su prosti brojevi ovog oblika dobili ime.

Pokazalo se da je program za traženje brojeva ovog oblika savršen “mučitelj” za vaš procesor – gura ga do krajnjih granica i time ga praktično testira.

Da bi ste ga koristili, nije potrebno da budete član gornjeg projekta za traženje prostih brojeva. Dovoljno je da skinete program, startujete ga i izaberete sledeću opciju:

(klikni za veću sliku)

Naravno, po završetku ovog testa, možete probati i druge opcije koje stavljaju težu na testiranje drugih komponenti, sem samog procesora.

Pre startovanja, skinite program kao što je Speed Fan, da bi pratili ponašanje vašeg procesora; ovako izgleda pre startovanja:

Speed Fan: pre startovanja Prime95

a ovako za vreme rada:

SpeedFan: za vreme rada Prime95

I Prime 95 treba pustiti da radi barem 6h, idealno 24h – pri tome, sam program ne sme prijaviti grešku, niti doći do pucanja / smrzavanja mašine. Pri tome preporučujem da držite oko na temperaturi procesora, jer ako vam hladnjak / ventilator na procesoru ne rade kako treba, može vam se desiti da ode beli dim 😛

Znaš li ti da televizori (računari) radu na beli dim?

Kako bre na beli dim?

Tako lepo – kada je iz našeg televizora izašao beli dim, TV umro 😛

Sve ostalo (grafička karta)

Kako nisam neki poseban igrač, obično ne posvećujem ovom aspektu previše pažnje. Uglavnom koristim razne demo verzije igara, koje ostavim preko noći na računaru – ako do jutra ništa ne pukne, smatram da je testiranje grafičke kartice prošlo 🙂

Jedna od igara koje koristim za te svrhe je i X3: Terran Conflict Rolling Demo Benchmark – iako je ovaj demo težak 422 Mb, preporučujem download:

demo je iz 4 dela
prvi i posebno četvrti deo su izuzetno zahtevni za vašu grafičku karticu
ako volite SF i/ili vasionske bitke, ceo demo će vas ostaviti bez reči 🙂

(klikni za vrlo veliku sliku)

Komercijalna rešenja

Sva gorepomenuta rešenja za testiranje su besplatna; naravno, postoji i gomila komercijalnih rešenja koja se bave ovom oblašću:

FutureMark: 3D Mark i PC Mark su vrlo poznati programi iz ove oblasti – neke od varijanti programa su jako jevtine ili čak besplatne, ali samo za jedno izvršavanje. Pri tom pazite na verzije programa, jer novije verzije rade samo na Visti.

SiSoftware Sandra (the System ANalyser, Diagnostic and Reporting Assistant) – takođe “klasika” među programima za testiranje.

U svakom slučaju, ako imate problema sa mašinom, toplo preporučujem testiranje (sa besplatnim ili komercijalnim programima) – u najgoru ruku ćete izgubiti malo vremena, a u najbolju saznati šta tačno nije u redu sa vašim mezimcem i to otkloniti.

Kraj jednog sna

Vesic.Org na svu sreću nije promenio mnogo domaćina (hosting servisa) u svojoj (sad već) 10-ogodišnjoj istoriji.

Prvo je bio Sezam (stara, statična prezentacija), onda Verat (početak bloga) a zatim DreamHost – krajem 2005. godine.

Počeci na DreamHost-u su izgledali vrlo dobro – pun Unix nalog, na raspolaganju neograničeno domena, mnogo prostora i saobraćaja. Uspešno sam migrirao sve moje sajtove (tada ih je bilo 10-ak) i ispodešavao stvari kao redovan backup, sisteme obaveštavanja i javljanja 🙂 pa čak i SVN instalaciju.

Prvih dve godine je bilo dobro; onda su počeli problemi – prvo sporadični (spore MySQL baze, nedostupnost kontrolnog panela) pa sve do nedostupnosti sajtova od 4, 5, 12 sati. Bilo je i perioda od 10 – 15 dana kada je pristup sajtu ili kontrolnom panelu bilo stvar čiste sreće; sve sam se nadao – srediće se 🙂 No, ništa od toga – izgleda da su prosto izgubili onaj fini balans šta reklamiramo / šta imamo / koliko para dolazi / kakve stručnjake imamo.

Naime, svi hosting provajderi bezobrazno koriste preprodavanje kapaciteta – niti oni imaju toliko prostora koliko reklamiraju, niti širinu linka za sve sajtove, nego igraju na kartu velikih brojeva – sve se nadajući da vi ne hostujete novi Yahoo ili Google 🙂 već da su vam potrebe (daleko) manje od onoga što kod njih zakupite.

I to je nekako ok – sve dok postoji balans tipa “svima možemo da pružimo korektnu uslugu”. Kada se taj balans izgubi, vreme je da se potraži novi provajder … što sam i učinio, posle skoro mesec dana pretrage i čitanja beskonačnih recenzija / pregleda hosting provajdera.

Novi domaćin Vesic.Org i “srodnim” sajtovima je MediaTemple; servis koji sam izabrao je grid service – korišćenjem mreže servera, obećavaju veću stabilnost i bolji odziv svih vaših aplikacija. Za 200$ godišnje dobijete 100 Gb prostora, 1 TB mrežnog saobraćaja i do 100 domena za hostovanje – meni dosta 🙂

Menjanje provajdera nikako nije zabavna operacija 🙂 Toliko stvari zaboravite koje ste fino ispodešavali, da prilikom seljenja 25+ sajtova to itekako zna da vam oduzme vreme i živce; no, nekako je prošlo 🙂

Ovoga puta ću preskočiti hvalospeve, da se ne provedem kao sa DreamHost-om – reći ću da za sada sve lepo radi i da su sve migracije lepo prošle. Samo se nadam da će tako i ostati još dugo vremena 🙂

(a ako vam padne na pamet da uzmete domaćeg provajdera, pročitajte o Veratu, kao i SezamHostingu, i ovde pa razmislite još jednom).

A moji klikeri? (ili sajtovi)

SezamHosting: problematična hosting rešenja Već sam ranije pisao da su moja iskustva sa našim hosting kompanijama (konkretno Verat) u najmanju ruku problematična. U najveću ruku, većina ne zaslužuje korisnike koji drže svoje sajtove kod njih.

Istorija, ili takvo iskustvo se ponavlja – skoro sam učestvovao u sličnoj situaciji kod Moosheme: drugi provajder, drugi sajt, drugi korisnik, isti problemi – nedostatak poštovanja klijenta, njegovih prava, nedostatak prave, profesionalne usluge; mogu se oni zvati SezamPro Hosting, ali ono Pro je itekako Problematično.

Razumljivo mi je da prodavci hardvera tretiraju kupce kao debile; generalno neznanje kupaca im pruža osnove za to; no, čovek bi očekivao da se u specijalizovanim oblastima (a hosting je još uvek nešto čime ne može baš svako da se bavi ili koristi) kvalitet usluge i informacije sa druge strane žice (od podrške) bude barem u ravni znanja korisnika (= mene) i da ponudi fer odnos … ako ni zbog čega drugoga, a ono zbog servisa koji je plaćen.

Osnovne pretpostavke su proste: hosting kompanija ima servis, koji korisnik plaća. Hosting kompanija se brine za svoj posao, a korisnik za svoje podatke / sajtove. Jasno mi je da razni ugovori i uslovi korišćenja imaju za cilj da zaštite posao hosting kompanije od “zlih” korisnika, ali mi nije jasno kako njima nije jasno da je i svakom korisniku bitno da u svakom trenutku vlada svojim vlasništvom – podacima i sajtovima.

U slučaju SezamHosting-a te pretpostavke baš i nisu ispunjene – ako zaključe (na osnovu parametara koje nisu uspeli da mi objasne ni posle tri maila) da određeni sajt ugrožava druge sajtove na istoj mašini, oni ga suspenduju – dobro, razumljivo, štite posao. Ali ne samo što ga suspenduju, no ni ne potrude se da obaveste vlasnika o tome, što je bezobrazno (a i stoji u ugovoru), sem ako ne računate ovakvu sliku, kakvu ne bih voleo da vidim ni kod neomiljenih osoba a kamoli prijatelja:

Idemo dalje: suspenzija je potpuna – ne samo da je vaš sajt nevidljiv, nego vam je ukinut i bilo kakav pristup administrativnom delu (cPanel): ne možete detektovati problem, ne možete ga ukloniti, ne možete doći do vaših podataka, ne možete ama baš ništa – šta SezamHosting očekuje od korisnika? Da telepatski reši problem?

Neću da pominjem (lažem, hoću 😉 ) tenis sa raznim zahtevima gde se obraćam Goranu, Vladimiru 1, Vladimiru 2 – tok informacija oko određenog tiketa u firmi treba da bude transparentan za korisnika; korisniku treba jasna informacija i baš me briga od koga ta informacija dolazi. Pogotovo je iritantno “učiniću vam to i to, ali da znate da ste po Ugovoru trebali da nas obavestite u drugi utorak prethodnog meseca …” – ili ćete odraditi posao, ćutke, ili ćete se striktno ponašati po Ugovoru, ali to važi za obe strane – nije usluga ako dobijem backup rođenih (dobro, Mušeminih 🙂 ) podataka, jer inače nemam pristup istima jer je sve, ama baš sve suspendovano.

Napraviti profesionalni servis nije teško; osnovne premise su: tačna, pravovremena i korektna akcija prema korisniku (znam, radim u kompaniji koja opslužuje velike klijente); napraviti profesionalni servis je skupo (trebaju vam dobri kadrovi koje treba lepo platiti) i traje (ti kadrovi treba da nauče o vašoj firmi i poslu sve što ne znaju); isplativo je napraviti profesionalni servis – ne odmah, ne za mesec dana, već na duže staze, kada zadovoljni korisnici dovedu još korisnika, a onda oni dovedu svoje prijatelje ….

Napraviti neprofesionalni servis je lako i jevtino; a takvi su i rezultati – kratkotrajni. Tržište Srbije jeste možda malo i neuko, ali će vreme, ovakva iskustva i ponuda stranih hostinga (pa makar i ping do sajta bio 200 ms a ne 30 ms) prosejati ovakve kompanije; samo mi je strepnja dublja od nade da će se još mnogi opeći pre nego što se prosejavanje desi.

E da: sa SezamPro sam imao uvek dobra iskustva i sa njima sam od samih početaka (još od davnog Sezam Net-a). Mislim da je SezamPro itekako trebalo da poradi (i to debelo) na uvođenju standardnog kvaliteta u “Hosting” d.o.o; malo njih zna da je to posebna firma koju je SezamPro kupio; malo njih za to i mari – ovo je itekako mrlja i na SezamPro-u, jer, na kraju krajeva, nose i njegovo ime.

Držati korak

Pomažući u nekim sitnicama oko sajta/bloga prijatelju (preko GTalk-a) došli smo u sitan “nesporazum”: stavke koje sam ja imao u FireFox-u su “nedostajale” sa druge strane žice 🙂 Uobičajena akcija je da tražim snimak Help/About ekrana. I dobio sam ga 😀 :

Firefox 1.0.4 - vreme je za upgrade :-)

Tekuća verzija Firefoxa je 3.0.3 😀 – posle osvežavanja (ugrade-ta) sve je daleko lakše išlo 🙂

Šalu na stranu, redovno održavanje vašeg računara / laptopa je nešto što treba da postane deo vaših uobičajenih aktivnosti, kao što je čitanje pošte ili blogova.

Za početak, evo tekućih verzija osnovnih aplikacija koje bi trebali da imate na vašim računarima (za Windows kućne korisnike – poslovni su malo drugačija priča):

1. Windows operativni sistem – Vista Home Premium SP1

Ako “vozite” bilo šta starije od XP-a (Windows 98 SE, ME, 2000) – uradite odmah upgrade (sa legalnom verzijom). Prosto ne postoji razlog zašto da ostanete na staroj verziji sem baš zastarelog računara (manje od 256 Mb memorije i slabiji procesor od 800 Mhz).

XP

Ako ste na XP-u, potrudite se da uradite osvežavanje sa Service Pack 3 paketom:

(ovaj ekran se dobija Start / Run / WinVer komandom)

Vista

Nemam nameru da nešto sada vršim propagandu za Vistu 🙂 ali je to odličan operativni sistem; ako nemate neki uređaj za koji ne postoje Vista drajveri, i imate solidnu standardnu mašinu (2Ghz procesor, 1Gb memorije), moj je savet da pređete na Vistu – bolji, lepši i sigurniji operativni sistem od XP-a.

U tom slučaju, pobrinite se da primenite Service Pack 1:

(ako već “vozite” Vistu, obično akcija nije ni potrebna – dobićete ga u okviru redovnog osvežavanja zakrpama)

2. Browser (pregledač) – Firefox 3

Aplikacija u kojoj verovatno provodite najviše vremena je browser. Takođe, ako koristite XP i niste ga podesili kako treba, onda browser može biti i glavni izvor problema i potencijalne zaraze.

Da bi smanjili šanse da se to desi, potrudite se da uvek koristite najnoviju verziju:

Firefox

Definitivno preporučujem Firefox kao vaš glavni browser. Tekuća verzija je 3.0.3:

Internet Explorer

Ako ste lenji 😉 i mrzi vas da skinete i instalirate Firefox, onda se barem potrudite da koristite najnoviju verziju Internet Explorer-a, verziju 7:

3. Office paketi

Pored “direktne” zaraze (bilo kliktanjem na nezgodnim sajtovima, bilo startovanjem “igre” sa neproverenih CD-ova / flash diskova) jedan od čestih načina da “zakačite” nešto je preko zaraženih Office dokumenata (Word ili Excel datoteka).

Najbolji način da to sprečite je da redovno radite krpljenje vašeg Office paketa. Tekuće verzije u ovoj oblasti su:

Office 2000: Service Pack 3
Office XP: Service Pack 3
Office 2003: Service Pack 3
Office 2007: Service Pack 1

4. Antivirusni paketi

Na kraju, ali ne manje važno su antivirusni paketi. Dodatnu zaštitu vašeg računara možete postići koristeći besplatna ili komercijalna rešenja.

No, da bi ulaganje (bilo vremena, bilo para ili oba) imalo smisla, osvežavanje vašeg antivirus programa mora biti na dnevnom nivou. Znači, ne nedeljno, ne mesečno, već dnevno – autori virusa i ostalih napasti su daleko produktivniji od proizvođača antivirusnih programa, tako da bi paranoik u meni rekao da i dnevno nije dovoljno često, ali se negde mora postaviti granica 😉

Još jednom, proverite koje verzije koristite i osvežite aplikacije ako treba – sad odmah 🙂

Knjižare i web sajtovi – studija upotrebljivosti

Tehnologija napreduje džinovskim koracima, posebno u Web područjima; direktna posledica toga je da sve više ljudi mogu da je koriste, a još direktnija je inflacija takozvanih programera iza ćoška koji će “odraditi sajt za 100€”.

Ovaj tekst nije namenjen programerima iza ćoška već web programerima ili onima koji to žele da postanu.

Nekoliko razloga su me podstakli na ovaj post:

programer sam (i tim se dičim 😉 ) i trudim se da svoj posao obavljam profesionalno i odgovorno
radim sa velikim brojem drugih programera i mislim da sam u stanju da dam generalnu ocenu kvaliteta rada na tom polju
Uža specijalnost mi je ocena upotrebljivosti i pristupačnosti sajtova (komercijalnih pre svega)
Oktobar je mesec knjige 🙂 i tada visim po knjižarsko/izdavačkim sajtovima birajući šta da kupim na Sajmu – zato stoji ono “knjižare” mada se može primeniti na većinu sajtova.

Napraviti komercijalan sajt je ozbiljan posao: u količini vremena potrebnoj da se sagledaju svi zahtevi, zatim da se to napravi, istestira i postavi live; napraviti upotrebljiv komercijalan sajt je još veći posao – postoje gomila knjiga, studija, kurseva gde sve sve krupne i sitne stvari uče.

No, čak i ako nemate para da sebi priuštite obrazovanje tog tipa, tu je Mreža, Google i na kraju krajeva, vaša zdrava pamet šta gde i kako treba postaviti. Na kraju, uvek možete platiti (vi ili naručilac posla) pravu studiju o upotrebljivosti.

Zašto ovo uopšte pišem? Najbolje da vam pokažem kroz primere (da ne bude zabune: nisam nikakav stručnjak za dizajn, sve primedbe će biti sa funkcionalne stane).

Prva strana / Home page

Naslovna / Prva / Home Page – kako god da je nazovete, ovo je NAJVAŽNIJA strana na sajtu; ako je loše urađena, ako nije pregledna, ako običnom (naglašavam: običnom) korisniku nije jasno kako da nađe ono zbog čega je došao na vaš sajt, izgubili ste jednog potencijalnog kupca.

Dobar primer: http://laguna.rs/

Laguna.Rs: Naslovna strana (klikni za veću sliku)

Šta je dobro ovde? Hajde redom:

– Centralni deo strane zauzet je velikim banerom koji obaveštava o velikom popustu na Sajmu; znači, ono što je vremenski ograničeno i vezano za vreme i mesto treba jasno staviti do znanja i to sa minimumom informacija: “60% popusta na Sajmu knjiga” – sve rečeno i definitivno dovoljno intrigantno da kliknete na baner.

– Redovni kupci: ako ste redovan kupac, i dolazite periodično na sajt, treba vas obavestiti o novim knjigama (kao potencijalnim metama za kupovinu) – odmah ispod centralnog banera

– Jasno izdvojena (crvenom bojom) korpa gore levo stavlja do znanja da je naručivanje knjiga moguće tu, odmah sa sajta; Visa / Master dole levo potvrđuje ne samo da je moguće naručivanje već i plaćanje, što je na našim sajtovima itekakva retkost.

– Čista i jasna navigacija na vrhu daje najčešće oblasti sajta koje zanimaju najveći broj kupaca (mada, primedba: da sam se ja pitao, ovde bi išao i “Kontakt” link, a ne u dnu stranice)

– Top liste (i generalno razne liste) su uvek veoma atraktivan način privlačenja pažnje (i potencijalne kupovine)

– Pretraga: sajt knjižarskog tipa bez vrlo dobre pretrage je prosto besmislen.

Loš primer: http://www.solaris-ns.com

Iako relativno redovno kupujem Solarisova izdanja, njihova prezentacija je među najgorim prezentacijama knjižara i/ili izdavačkih preduzeća:

Solaris Novi Sad: Naslovna strana (klikni za veću sliku)

Prosto je neverovatno da se neko u 2008. godini sa toliko nemarnosti odnosi prema svom web prisustvu.

Ne znam gde pre da počnem:

– Obaveštenje o on-line prodavnici u vidu “šetajućeg” teksta (marquee) na potpuno nečitljivoj pozadini. Obratite pažnju da se on-line prodavnica nalazi na sasvim drugoj adresi – zar je toliki problem integrisati ova dva sajta u jedan, funkcionalniji i bolji?

– Cena, kao esencijalni deo informacije o knjizi je “iščupana” i stavljena u PDF datoteku koju morate da skinete i da imate čitač za PDF (znam da ga skoro svi imaju, ali to nije ideja). Zar je jednostavnije uraditi ažuriranje Word dokumenta, prebaciti ga u PDF, okačiti na sajt od prostog unosa cene PORED KNJIGE na samom sajtu?

– Leva strana sajta je potpuno neiskorišćena

– Nema pretrage.

Pretraga

(Znam da svi znate 🙂 ali čisto da pomenem. Ako želite da nađete nešto po određenom sajtu, a na sajtu nema pretrage, uvek možete da pozovete Google u pomoć; unesite termin, a zatim site:ime_sajta iza termina:

Posećenost bloga site:vesic.org

Google će ograničiti svoju pretragu samo na taj sajt. Tačno je da pretraga ne mora da bude potpuna (ako Google retko obilazi sajt pa je u međuvremenu dodata neka nova strana / promenjena stara) ali s obzirom da sajt nema pretragu, bolje išta nego ništa 🙂 )

Pretraga je danas osnov nalaženja informacija; pri tome, naravno Pretraga = Google. Da bi Google našao određeni sajt, nekoliko stvari treba da se dese:

Da je sajt prijavljen Google-tu
Da što više bitnih katalog sajtova sadrže taj sajt
Idealno, sajt treba da podrži Sitemaps
Naravno, sadržaj treba da je lako pretraživ (čitaj: što više teksta, što manje slika / Flash objekata)

Naravno, potrebno je i vreme (nekada i do mesec – dva) da se sajt nađe u Google indeksu; u svakom slučaju, to vreme je van vaše kontrole.

No, pretpostavimo da je korisnik nekako došao do vašeg sajta; sada imate dve mogućnosti:

Lokalna pretraga

Svaki komercijalni sajt mora da ima efikasnu i jednostavnu pretragu – mislim da ovo ne treba dalje objašnjavati.

Sama realizacija pretrage (sa programerske strane) nikada nije jednostavna i ne treba potcenjivati broj mogućih problema na koji možete da naiđete. Iako većina boljih sistema za upravljanjem podataka (MySQL, Oracle, MS SQL Server) podržavaju takozvani full text search, njihova implementacija (sa posebnim osvrtom na ћирилично / latinične probleme, i naša šđčćž slova) nikada nije trivijalna.

Doduše, to vas ne sme odvratiti od izrade pretrage – sajt to mora posedovati.

Google Custom Search

Elegantan način da se gore navedeni problemi zaobiđu je Google Custom Search – mogućnost da sav taj problematični posao prebacite na Google.

Ideja je više nego jednostavna – registrujete GCS, integrišete ga u sajt (što se svodi na ubacivanje dve ili tri JavaScript datoteke uz minimalne kozmetičke promene) i zaboravite – Google je ionako vrlo specijalizovan za pretrage 🙂

Kvaka u ovom rešenju je ono što sam pomenuo gore – ako Google ne zna da je došlo do promene sadržaja, ili retko obilazi vaš sajt (jer u početku ima malo linkova koji pokazuju na njega) GCS neće biti baš precizan. Da li je ovo razlog protiv GCS – to morate vi ili naručilac posla da odlučite. Iskustvo je pokazalo da posle 3 – 4 meseca (što je inače period kada ispravljate greške, stavljate novu verziju sajta itd) GCS sasvim lepo radi posao (naravno, koristite Sitemaps, uz propisan ping Google-tu svaki put kada se sadržaj promeni).

Interfejs

Jednom isprogramirana, pretraga treba da dobije i odgovarajući interfejs prema korisniku. Laguna radi to ovako:

Ovo nije dobar primer za pretragu – za običnog korisnika, dodatna podela (naslovi / pisci / sadržaj) će samo smanjiti šansu da ono što ga zanima i pronađe na sajtu; bolje je dati više rezultata pretrage, nego manje.

Nije loše da postoje dve vrste pretrage: osnovna i napredna (gde možete dati mnogo finiju granulaciju: po imenu i prezimenu, po ISBN broju, itd itd), ali osnovna pretraga treba da bude efikasna i jednostavna – baš kao Google pretraga.

Kategorizacija

Znam da kategorizacija knjiga u određene žanrove i/ili oblasti nije dovoljno niti dobro standardizovana; no, to ne treba da vas spreči da napravite listu žanrova koja će potencijalnom kupcu olakšati a ne otežati kupovinu. Kako slika govori više od ne znam koliko reči, evo primera sa tri razna sajta:

(klikni za veću sliku)

Koja kategorizacija vama leži?

Ovo ne znači da “očigledna” kategorizacija treba da bude jedna i jedina, daleko od toga – ništa vas ne sprečava da imate i druge kategorizacije na sajtu; samo smatram da “očigledna” treba da bude osnovna i pri tome lako razumljiva.

Kontakt

Iako možda izgleda kao trivijalni element sajta, ovo je jedan od najvažnijih, i iz meni nepoznatih razloga, većina ga ne uradi kako treba.

Lagunin primer:

Laguna: kontakt podaci (klikni za veću sliku)

Dosta dobar: pregledan, sa gomilom podataka. Na telefone i e-mail poruke uredno odgovaraju, što je veliki plus i postavljeno je radno vreme, što je vrlo bitno kada morate da odete i lično kupite / preuzmete robu.

No, može i bolje:

Adresa – nije jasno da li je to adresa od redakcije ili kluba čitalaca? Pogotovo što na dnu strane stoji druga adresa.
e-mail je u starom formatu; sajt postoji na .rs domenu, email adresa je i dalje na .co.yu – ovakve nedoslednosti bi trebalo ispraviti
Mapa je ok; no definitivno treba dodati i linije prevoza kao i stanice u blizini kluba; to je mali napor a veoma olakšava planiranje puta do kluba.

Sada na Solarisov primer:

Solaris: kontakt strana (klikni za veću sliku)

Prvi problem je što postoji očigledna razlika između domena na kojoj je prezentacija (http://www.solaris-ns.com) i mail adrese ( office@solarisns.com ) – moja prva misao je bila: da nije greška? Drugi domen zaista postoji, ali na tom domenu nema nikakve prezentacije. Na stranu što na mail nisu odgovorili dva dana.

Prosto ne mogu da smislim razlog zašto bi neko unosio ovakvu vrstu zabune u komercijalni sajt – na jednom domenu prezentacija, na drugom domenu mail a na trećem domenu on-line prodavnica (više o tome malo kasnije).

Drugi problem je što nema poslovnih podataka o firmi (PIB, matični broj i slično) kao ni mape i gradskih linija.

Online kupovina

Laguna – kupovina

Da vidimo kako ide sa kupovinom; recimo da želim da kupim “RIZNICA OBMANA” od Majkla Farkvara:

unesem “riznica” u polje za pretragu i lupim enter
kliknem na nađenu knjigu
kliknem na Dodaj u korpu i bez osvežavanja strane (Ajax), knjiga je u korpi
klikom na “Završi kupovinu” dajem podatke i knjiga je kupljena:

(klikni za veću sliku)

Čisto, pregledno, jednostavno.

Čak i da nema direktne pretrage, knjigu sam mogao da nađem preko žanra ili autora.

Solaris – kupovina

Hajdemo sada na poznati negativan primer – želim da kupim prvo Solarisovu knjigu: Daglas Preston & Linkoln Čajld – “KABINET ČUDESA”, kao i da vidim koje sve još knjige imaju od ovih autora.

Odlazim na sajt, zatim Autori (obratite pažnju da ne postoji NIKAKVA kategorizacija), lociram peške ova dva autora da bih ustanovio da nikako ne mogu da lociram njihove knjige:

(klikni za veću sliku)

Ovo je čist tekst bez ijednog jedinog linka! (a podsetiću, linkovanje informacija je glavna prednost html-a u odnosu na običan tekst 😉 )

Ok, pošto ne odustajem tako lako, lociram knjigu preko prostog spiska knjiga, opet bez ikakve kategorizacije i selekcije, kliknem na detalje i:

(klikni za veću sliku)

opet završim na stranici bez ijednog linka, čak ni prema autorima!

Do sada sam već ukapirao da ovde ne mogu da kupim knjigu 😉 pa idem na sasvim novu adresu prodavnice koja se reklamira svuda po sajtu (uključujući i kontakt stranicu), koji ‘fala bogu ima search:

Hajde da zanemarimo (bezobrazan komentar u 2008-oj godini) “Nemojte da koristite naša slova” i da probamo da nađemo knjigu:

– Uneo “Daglas Preston“; hm, samo jedna knjiga i to ne ona koja mi treba 😕 – pa da, kako ne znam da su ime jednog od autora skratili.

Pokušajte malo da surfujete po kategorijama:

Solaris: kategorije knjiga (klikni za veću sliku)

na stranu što je podela vrlo čudna, kakva je svrha pokazivati podkategorije koje nemaju ni jednu knjigu?

Na kraju

O oba sajta bi moglo još mnogo šta da se kaže (posebno o Solarisovom) ali sam već sada preterao sa dužinom teksta 🙂

Ne znam da li je ovo dovoljno detaljno da zasluži naziv “studije”; samo se nadam da sam uspeo da barem malo skrenem pažnju / objasnim stvari na koje bi svi koji prave sajtove (i naručioci i izvođači) definitivno morali da uzmu u obzir. Danas više nije 2000-ta i ne treba zanemariti broj ljudi spremnih da odu na vaš sajt i kupe to što nudite. Zato smatrajte novac uložen u izradu dobrog i upotrebljivog sajta investicijom (koja će vam se brzo vratiti kroz kupce koje privuče) a ne troškom 🙂

Open Source – filozofija, način života, nešto treće?

Već se odavno spremam da napišem (očigledno poduži) članak na temu Open Source protiv Commercial source ili kako bi neki koji me znaju rekli protiv “zlog Microsoft-a koji stalno promovišeš a da te ni ne plaćaju 😉 “.

Neki od pokretača za pisanje teksta su predavanje Ivana Jelića na BlogOpenu 2007 i diskusija koja je usledila posle toga, komentar broj 15. na http://www.vesic.org/programi/moji/vas-telefon/, a bogami i “zatvaranje” jednog od najvećih Open Source projekata na ovim prostorima, activeCollab– kao i ovakvi komentari u mailovima:

…pretpostavljam da si pobornik “Prozora” a to mi sa obzirom na tvoje znanje ne ide u glavu!

Postoje dva aspekta ove priče (odnosno, ima ih mnogo više, pričaću o dva): Open Source u aplikacijama/programiranju i Open Source u operativnim sistemima.

Open Source u aplikacijama/programiranju

Za početak, pozicija: ja sam programer i od programiranja živim: od onih malih nula i jedinica koje nastaju prevođenjem elegantnih (po mom skromnom mišljenju 😉 ) linija koda, najčešće u C#.

Open Source filozofija kaže: sve što napravim, treba da stavim u javno dobro; time mi se otvara mogućnost da bez ograničenja ugrađujem već napravljene stvari (kod) koje su takođe pod Open Source licencom i time smanjim vreme od ideje do proizvoda.

No, ovakva filozofija za profesionalne programere ostavlja jako malo mesta za nešto sebično: zaradu, koja mi omogućava trivijalne stvari kao što su stan, hrana, hardver, hosting. Objašnjenja koja sam dobio od OS poklonika: “možeš da zarađuješ prodajući podršku ljudima koji koriste tvoj Open Source program” su skoro uvredljiva; ja ne želim da prodajem podršku, ja želim da dajem podršku za programe koje sam sam izradio i (nadam se) prodao korisnicima. Tu udela ima i ne mala sujeta i dobar osećaj kada znate da je neko spreman da plati novac za vaš proizvod – to je drugi deo aspekta “ja sam programer” i to vrlo važan; džaba što uživate u prvom delu “ja od praznog ekrana u editoru stvaram nešto što će koristiti” ako to nešto niko ne koristi.

To ne znači da mrzim Open Source filozofiju; ja itekako učestvujem u Open Source projektima, pogotovo u onima koje koristim: u forumima, prijavi bagova, testiranju. Smatram da je sasvim u redu da ono što je sada veoma skupo (moje slobodno vreme, jer ga tako malo ima) dam nazad zajednici koja mi je dala neke vrlo dobre Open Source proizvode.

Open Source markica na proizvodu (aplikaciji, programu) ne garantuje nikakav dodatan kvalitet; to prosto znači da je izabran jedan model za proizvodnju. Većini korisnika mogućnost da pogleda kod kako je taj proizvod napisan ne znači ništa. Sa druge strane, ima vrlo dobrih Open Source proizvoda:

Da li su ovi proizvodi bolji zato što su Open Source? Ili zato što imaju posvećenu grupu talentovanih programera / cele fondacije koji o njima brinu?

Kada nađem kvalitetnu Open Source aplikaciju za određenu potrebu, uvek ću je prvo preporučiti, pre komercijalne varijante; no, ako takve Open Source aplikacije nema (recimo, alternativa Total Commander-u, prvoj aplikaciji koju sam platio) onda nije sramota platiti za nešto što vam treba.

Open Source u operativnim sistemima

ili da li je bolja Windows Vista ili Linux.

Podnaslov sugeriše da je jedan izbor bolji; naravno da nije 🙂 – izbor operativnog sistema (bilo open-source bilo komercijalnog) je kao izbor bilo kog alata – birate onaj koji odgovara vašim potrebama, tekućem znanju kao i problemima koje nameravate da rešite.

Komercijalan operativni sistem (Vista recimo) nije “zao” zbog toga što ga “zli” Microsoft prodaje i kontroliše; to je samo još jedan OS. Takođe, Linux nije savršen operativni sistem zato što puca od slobode i open source-ta; to je samo još jedan OS.

Ono što treba imati u vidu je da je izbor operativnog sistem kobinacija iskustvenih priča onog ko ga instalira i onog ko će ga koristiti; ako nemate nikakvo iskustvo kao korisnik, vama će svejedno biti da li je operativni sistem Windows ili Linux, sve dok imate nekog ko vam oko toga može pomoći (i u početku, a bogami i kasnije). Taj koji pomaže će opet izbor napraviti prema svom iskustvu i znanju a ne prema filozofiji (inače je nadrljao).

Moje iskustvo sa Dos (ko ga se seća 😉 ) / Windows operativnim sistemima je dugo i duboko; smatram da je Windows Vista izuzetan desktop sistem koji će pokriti potrebe najvećeg broja korisnika (e da, molio bi da eventualno pljuvanje Viste bude ako ste ga zaista koristili 2 ili više meseca, a ne instalirali na dva sata da bi mogli da ga pljujete 😉 )

Sa druge strane, Linux kao desktop operativni sistem ima da pređe još jako dug i bolan put pre nego se neko usudi da ga instalira kod svoje mame 🙂 Standardizacija je ono što očajnički treba Linux Desktopu – svaki izbor koji možete napraviti (distribucija, zatim Kde ili Gnome za upravljanje prozorima) drastično smanjuje grupu korisnika kojima je namenjena – ako ne verujete, probajte da običnom korisniku razliku između distribucija i Kde/Gnome – ako niste dobili prazan pogled, onda to nije običan korisnik 🙂

Kompjuter je mašina; napredna mašina i ima malo više programa od veš mašine 😉 ali u principu služi za određene zadatke: surfovanje Mrežom, pisanje mailova, obrada fotografije, komunikaciji sa ostalim uređajima; ako izabrani operativni sistem sve to omogućava, zar je bitno da li je plaćen 8000 dinara ili došao besplatno na DVD-u?

Kada započinjete diskusije na ovu temu, probajte da se izmestite u “stvarni” svet; svi mi koji pišemo blogove, čitamo blogove, bavimo se kompjuterima i Mrežom imamo daleko, daleko drugačiji pogled od običnog korisnika. Instalacija operativnog sistema nije težak posao … ako znate kako. Ako pak, ne znate da programirate video rekorder za snimanje u određeno vreme, šta mislite kako je instalirati operativni sistem?

I dva saveta potpunim Open Source poklonicima (naglasak na potpunim):

– ako se neko odlučio da kupi komercijalan proizvod ili operativni sistem, to znači da je procenio da mu vreme i uložen trud za alternativu više znače od iznosa novca a ne da je glup jer nije čuo da postoje Linux i Open Office

– umesto što trošite tone i tone vremena pljujući po Microsoftu i Windowsu (kada ste čuli za obrnuto?) utrošite to vreme da proširite OS filozofiju na praktičnom primeru: u instalacijama, podešavanjima i podršci tog istog OS okruženja i aplikacija (Miff i Punky, samo napred 🙂 )

(ko je stigao dovde, svaka čast 🙂 )