Standardna igra na svim računarima su čuvene Lines, koje postoje u milionima verzija, za razne računare i operativne sisteme.
No, i mi (Srbija) piliće za trku imamo Ako do sada niste skinuli i igrali jako zarazne Piliće, toplo preporučujem Autor je Nenad Hrnjak, moj kolega i prijatelj, a obe verzije (i srpsku i englesku) možete naći ovde:
Pored običnih pilića, postoje i specijalni pilići: Pilot, Duh, Bokser i Džoker koji igri daju dodatnu draž i dinamiku. Na kraju, možete vaše najbolje rezultate da pošaljete na sajt i da se nađete na mesečnoj ili sveukupnoj listi najboljih pilićara
Iako sam generalno tehnološki zaluđenik i volim dobro parče hardvera kao i poslednje novitete, jednu stvar nikada nisam promenio: radio u meni i oko mene.
Prvi elektronski uređaj (ako se dva tranzistora, nekoliko kondenzatora i parče žice mogu nazvati uređajem ) koji sam sastavio svojim rukama bio je radio. Radio me budi, radio je u kupatilu (o da – ni nemate pojma kako mi izgleda gluvo i tužno kupatilo bez radija), radio je u slušalicama dok programiram; doduše, nekada je nešto vrlo blizu tome – Last.Fm – što je po mojoj definiciji radio – niti znam obim pesama niti koja je sledeća
Jednostavna elegancija akcije “pritisneš dugme i muzika je tu” je neprevaziđena – bez pozdravnih ekrana, bez procesa podizanja sistema, zakrpa na zakrpe, lista pesama, tagova, kategorizacije, normalizacije i svega što uz to ide.
Prosto se nikada nisam primio na bilo kakve MP3 uređaje, telefone koji sviraju MP3 ili čak tako fancy uređaje kao što su Ipod (stari, Shuffle ili Nano). Tako mi je i kolekcija MP3 muzike smešna prema kolekcijama meni dragih ljudi; no, da li će iko zaista ikada preslušati 50 Gb+ Mp3 pesama? Mp3 trošim baš kada moram, a to je na mestima gde nema radio talasa – u avionu.
Koje stanice slušam? Koje sajtove obilazim? Koje aplikacije koristim?
Zemaljske stanice: do nedavno me budilo Dizanje @ B92 i to mi je bila jedna od najomiljenijih emisija; no, sada su toliko naporni, toliko nerelaksirajući (prođe i do 45 minuta beskonačnog monologa/dialoga bez ijedne muzičke numere) i toliko pričaju o Velikom Bratu da sam promenio stanicu za buđenje. Trenutno nemam jutarnjeg favorita, šetam se preko Jat, Novosti, Idea i Cricket radija (vrlo rado prihvatam predloge).
Sajtovi: u principu samo dva sajta: Last.FM i Pandora. Oba sajta imaju sličan koncept, no drugačiju realizaciju.
Pandora nalazi svirku za vas preko kreiranja “stanica” – date nekoliko pesama koje su karakteristične za određeno raspoloženje ili vrstu muzike, Pandora onda pokušava da na tu stanicu natovari još pesama takvog tipa koristeći za to specijalno razvijen Genome algoritam koji za svaku pesmu formira svojevrsni pečat – genom. Izvor algoritma su ljudi – 30 muzičkih eksperata je 5 godina radilo i napravilo preko 400 atributa koji opisuju muziku.
Za svaku pesmu možete dati “palac gore” (uklapa se u željeni tip muzike) ili “palac dole” (“Pandora, promašila si”).
Stanice možete deliti sa prijateljima, odnosno dati im da slušaju istu muziku kao i vi.
Last.FM je moj favorit. Prvo tehnički detalji: koristi se Audioscrobbler tehnika za prikupljanje vašeg muzičkog ukusa; informacija se skuplja bilo preko uobičajenih programa za slušanje uz Last.FM dodatak (WinAmp, Windows Media Player) bilo preko Last.Fm plejera a zatim na osnovu baze podataka ostalih članova koji slušaju sličnu muziku, sistem pokušava da pogodi šta bi vam se sledeće dopalo. Postoje dva osnovna načina za prikupljanje podataka: jedan je dok slušate muziku sa vašeg računara (pa je automatski u grupi “volim ovo da slušam”) a drugi je slušanje Last.FM radio stanice (vrstu muzike na stanici birate zadajući omiljenog autora ili pesmu) i dva čuvena Love (volim) / Ban (ne volim) dugmeta kojim markirate pesme.
Posle izvesnog broja pesama, Last.Fm počinje da gradi sliku o vašem muzičkom ukusu i da vam polako preporučuje “susede”, članove koji slušaju nešto slično vama i zabava tek počinje.
Last.FM je mnogo više od muzičkog centra; tu su grupe, događanja, pregledi (reviews) novih albuma, vaša stranica sa detaljima (moja je ovde) tu su čak i žive svirke u komšiluku; izaberite Serbia / Belgrade i daće vam veoma obiman spisak dešavanja (primer je na slici).
Pored ova dva sistema, postoji i gomila besplatnih radio stanica koje emituju preko Interneta – sve što vam je potrebno je veza, programče za puštanje i adresa stanice.
Primer takvog programa je Online Radio Tuner – prosto sam ga našao preko pretraživača, probao i video da radi; zahteva .Net 2.0 framework koji verovatno imate na mašini.
Dosta priče: pravac Pandora, pravac Last.FM i dajte im šansu – odslušajte jedno stotinak pesama; možda se prijatno iznenadite kako tehnologija može da vam ulepša dan – da vam otkrije nove horizonte muzike za čije postojanje niste ni znali.
E da, da ne zaboravim: Online Radio Tuner može pristojno da radi i na 128Kbp/s vezi; Pandora i Last.FM zahtevaju 256 Kbps/s vezu.
Vrlo retko se igram na računaru – valjda sam se istrošio u vreme Commodore 64/128 legendarnih računara i njihovih igrica, turbo moda, podešavanja glava kasetofona, igranja Peek & Poke razbijanja … Eh, kako su to lepa vremena bila
No, Peđa (via DTP) je ukazao na ovu izuzetnu (besplatnu igricu): 3d Logic. Autor je Alex Matvejev iz Belorusije.
Pravila su prosta: spojite kvadrate iste boje tako što kliknete levim dugmetom miša na prvi kvadrat, zadržite dugme i napravite stazu do drugog kvadrata iste boje; pri tom su crna polja “mrtva”.
Prosto, zar ne? Samo napred, ja sam zapeo na 16. nivou
Još jedno odlično veče, grudi pune smeha i čistog uživanja Scena “Raša Plaović”Narodnog pozorišta u Beogradu i skupina odličnih glumaca
Komedija Karla Godonija, “Ribarske svađe” je nastala 1762. i vodi vas kroz priču o malom mistu, mediteranskim mentalitetima i kovitlacu koji jugo, taj ćudljivi vetar, unese u ljudske duše.
Iako bilo koga izdvojiti nije fer, ipak je junak predstave Iže – Igor Đorđević – izvrsna gluma, prilagođavanje situacijama, odlična mimika.
Ako želite da sebi za trenutak ulepšate dan, pravac pozorište – 500 dinara je malo za poklonjeni trenutak čistog smeha i okrepu duše
Filmove Adama Sandlera obično gledam na preskok, ili leđima okrenut televizoru dok kuckam po tastaruri. Ne i “Klik”. Na izgled i na prvi pogled laka komedija za nedeljno veče.
Na drugi, treći i svaki sledeći: malo više od zabave, mali podsticaj za vas, možda način da porazmislite o kolotečini svakodnevnoj.
Ovo je flim za vas, za ovisnike o poslu, meni sličnim , za programere, za web dizajnere, za menadžere, vođe projekata, CTO, CEO i ostale skraćenice, za sve kojima je dan kratak i uvek ima još nešto za posao, uvek “samo još ovaj projekat” …
Ubacite u vaš Outlook, Google kalendar, fancy telefon, PDA, Qtec, rokovnik, neka vaša sekretarica zapiše da vas neće biti dva sata; izaberite omiljeni bioskop, zgrabite vašu voljenu ili vašeg voljenog, ušuškajte se u visoke stolice i umirujući mrak i gledajte.
Uživajte u lakoj komediji i smehu. Gledajte do kraja – možda (i) kod vas ovaj film nešto promeni, makar za veče, nedelju ili sledeći vikend.
Pogledajte “Klik”. Vredi.
A ja? Ja sad gasim računar, da uz čašu crvenog vina pored Maje završim veče; biće vremena i za mail i za posao; ponedeljak je tu na pragu.
Jedan od stripova na Mreži koje redovno pratim je Dilbert. Iako je to baš geek (= programerski) strip, sa temama sa kojima se svaki programer sreće ma gde i ma za koga da radi, promenljivog kvaliteta epizoda, s vremena na vreme izlete pravi biseri o životu
Jedan takav biser o muško-ženskim odnosima je od danas:
“Uspeh je srećno osećanje od trenutka kada nešto uradiš do trenutka kada ženi kažeš šta si uradio”
Iako sam pojam Guče izaziva osmejak, prezentacija za ovogodišnju manifestaciju http://www.guca2006.com/ daje i više od toga
Na svako slovo azbuke (nisam uspeo da otkucam dž ) ima nekoliko lepo opisanih termina iz naše najbolje etno istorije – i to po više termina na istom slovu a skrolubenica je posebna priča
Topla preporuka za posetu u trenucima dokolice ili kada je osmeh potreban.
Nastao po motivima istoimenog stripa Alana Mura, predstavlja distopiju (suprotnost od utopije) – negativnu viziju budućnosti, smeštenu na teritoriji Velike Britanije.
Večna borba zla (fašističke vlade) i dobra (slobode) kroz nekarakterističan lik dobrog anarhiste (V) urađena je dobro, interesantno napeto, uz kvalitetnu ekipu glumaca. Scenario su potpisala braća Vačovski (Matrix).
Na stranu faktografski podaci; film je zaista dobar. Jedino što tokom celog filma imate blagi osećaj da su autori filma (odnosno stripa) stalno virili u Jugoslaviju/Srbiju Slobinog doba
“Ievan polkka” (Ieva’s(=Eve’s) Polka) Finske grupe Loituma:
“Started by Finnish vocalist and kantele player Sanna Kurki-Suonio (of Hedningarna fame), Loituma combines Finnish vocals with the kantele (a Finnish harp) to create a unique and ethereal sound.”
Iako, zbog nedostatka slobodnog vremena, retko odlazimo u pozorište, supruga i ja smo dosta zahtevni i kritički nastrojeni prema predstavama – nije dovoljno da je predstava popularna i da svi o njoj pričaju, pa da zaradi našu visoku ocenu; potrebno je da ostavi dobar utisak, potrebu da se o njoj priča pošto su “zavese spuštene” i da je ono “nešto” izdvoji od samo dobro odrađene predstave.
Ivona, kneginja Burgundska, u izvedbi Bitef teatra je upravo takva predstava: naizgled lepršava, sa lakom i razumljivom pričom, jednostavnom scenografijom a opet ostavlja osećaj u stomaku da je prava poruka ispod – o ljudskoj prirodi i sposobnošću ljudi da jedni drugima nanesu zlo.
Dramu je napisao Vitold Gombrovič (1904 – 1969) – to je jedno od njegovih prvih dela.
Mlada ekipa glumaca odlično priča priču i drži vašu pažnju: Jelena Ilić kao Ivona, Vladimir Ćirković kao knez, Ivan Jeftović kao komornik; tu su još i Nenad Pećinar, Danijela Ugrenović, Ađela Stamenković, Predrag Damjanović, Milivoje Obradović, Marija Veljković i Tamara Tijanić.
Ako očekujete film u rangu sa gore pomenutim, zaboravite. Ako očekujete neočekivane zaplete sa iznenađujućim krajem, zaboravite. Ako očekujete uobičajeno kreveljenje Džim Kerija, zaboravite (hvala bogu za to ).
Ovo je samo jedna pitka filmska priča, sa potkom u istoriji (američka anti-komunistička histerija 50-tih godina, debelo potpomognuta HUAC-om – House Un-American Activities Committee), topla, fina, predvidiva – preporučujem je svima osim totalnim cinicima – potrošite 2,5 sata (huh, zar je toliko?) i odmorite se na trenutak.
Naravno, ovo nije savršen film – ima i očiglednih propusta i amerikanizama (recimo govor pred komisijom, bljak bre ) ali kada se sve sabere, pravac u DVD klub i imate zabavu za jedno hladno novembarsko veče
Ako do sada niste skinuli i igrali jako zarazne Piliće, toplo preporučujem 
) koji sam sastavio svojim rukama bio je radio. Radio me budi, radio je u kupatilu (o da 
Iako, zbog nedostatka slobodnog vremena, retko odlazimo u pozorište, supruga i ja smo dosta zahtevni i kritički nastrojeni prema predstavama – nije dovoljno da je predstava popularna i da svi o njoj pričaju, pa da zaradi našu visoku ocenu; potrebno je da ostavi dobar utisak, potrebu da se o njoj priča pošto su “zavese spuštene” i da je ono “nešto” izdvoji od samo dobro odrađene predstave.
Poznati sajt 
Sistemom slučajnog izbora (čitaj: u DVD čitaču se našao DVD sa istim