Naravno, volim i dobre tehnološke igračke (gadget-e) – one koji prosto olakšavaju život ili ga čine zabavnijim. Stoga je prosto bilo neizbežno da gornja dva spojim u jedno: Amazon Kindle.

Kindle je elektronski čitač knjiga; do skora je bio dostupan samo američkom tržištu, a sada ga je moguće naručiti i za Srbiju.

Kindle kupovina

Kindle je moguće kupiti (barem za sada) samo sa glavnog Amazon.Com sajta; cena je 259$, a možete kupiti i futrolu za 30$ (nije obavezno, ali je korisno). Poštarina je 27$, pa ukupan trošak izađe na 316$ ili nešto oko 210€ (po današnjem kursu).

Na žalost, Amazon isporučuje Kindle u Srbiju samo preko špediterskih krvopija UPS-a, pa ako se odlučite za isporuku na vašu srpsku kućnu adresu, troškovi koje možete da očekujete su:

• Carina (10%): 21€
• PDV (18%): (316€ + 21€)*0.18 = 61€ (jeste, PDV ide I na carinu)
• UPS krvopije: 46€

Svega: 128€ dodatnih troškova (“sitnih” 61% od cene proizvoda – zemljo Srbijo!).

Iz gore navedenog, jasno je što preporučujem metod: isporuči kod stranskog prijatelja, a onda kofer dostava, kada neko dolazi u Srbiju – drastično jevtinije

Knjige sa Amazona

Amazon ima veliku količinu knjiga koje je moguće kupiti u Kindle formatu. Cene za te knjige variraju, ali su obično za 30-ak posto niže od cene knjige u papirnom formatu; uobičajene cene su do 10$. Postoji i gomila besplatnih knjiga koje možete odmah preuzeti bez plaćanja.

Knjige se dostavljaju preko WhisperNet-a, Amazonove 3G GPRS (mobilne) mreže za prenos podataka; nije potrebno dokupljivati bilo kakvu SIM karticu ili slično: Kinde ima ugrađenu karticu a Amazon dogovor sa našim mobilnim operaterima. U Americi je moguće koristiti Kindle i za surfovanje, a kod nas samo za pregled Amazon prodavnice i Wikipedie (samo engleske).

Po kupovini, knjiga se nađe za 2 – 5 minuta u vašem Kindle uređaju, spremna za čitanje.

Vaše knjige

Pored knjiga koje naručite sa Amazona, Kinde možete koristiti i za čitanje vaših knjiga. Spisak formata koji Kindle podržava nije veliki, ali je za sada sasvim dovoljan:

• Kindle (AZW) (originalni Kindle format)
• TXT (običan tekst)
• Audible – (knjige u govornom formatu)
• MP3
• nezaštićene MOBI (PRC) knjige
• PDF^*

^*Od poslednje verzije softvera (firmware-a) za Kindle, PDF je podržan i direktno. No, kako se vrlo često u PDF-u zakucava format stranice, čitanje nije baš najudobnije za PDF-ove koji nisu predviđeni za ovakve uređaje. Toplo preporučujem konverziju u MOBI format da bi čitanje bilo što udobnije.

Kroz konverziju: HTML (web stranice), DOC (Word dokumenti), JPEG, GIF, PNG, BMP (slike).

Konverzija

Konverziju formata vam nudi i Amazon; pošaljete knjigu na određenu mail adresu (tipa: Ime@Kindle.Com – dobijate je kada kupite Kindle uređaj) i za kratko vreme stiže vam na uređaj konvertovana knjiga. Ovakva usluga nije besplatna: košta 1$ po megabajtu poslate knjige. Postoji i besplatna opcija (tada šaljete na Ime@Free.Kindle.Com) – umesto na uređaj, konvertovana knjiga stiže nazad na mail sa koje je poslat zahtev, a na vama je da prebacite knjigu na uređaj preko USB-a.

Ako imate knjigu u nekom od nepodržanih formata, najjednostavnije što možete da uradite je da knjigu konvertujete u MOBI format – format podržan od MobiPocket firme (naravno, sada u vlasništvu Amazona).

Uz besplatni MobiPocket Creator (Publisher Edition) konverzija je dosta laka (mada zahteva i neka ne-očigledna predznanja).

Tako konvertovane knjige (ili knjige koje imate u već podržanim formatima) možete prebaciti preko USB interfejsa na vaš Kindle.

Kindle za PC

Sve vaše Kindle knjige možete čitati i na računaru: Kinde for PC je besplatna aplikacija koja ima pristup svim knjigama koje ste kupili za Kindle. Takođe, obe aplikacije preko Amazon sajta se sinhronizuju – tako da ako krenete da čitate jednu knjigu na jednom uređaju, pa nastavite na drugom (a oba su na Mreži), nastavljate od pozicije gde ste stali – nije svemirska nauka, ali je definitivno zgodno

Čitanje / korišćenje

Kindle je lepo dizajniran, tanak i ne previše težak. Ekran Kinde uređaja koristi takozvanu e-Ink (e-Papir) tehnologiju – vrstu ekrana koji ima izuzetno malu potrošnju i najbliže je papiru što sam do sada imao prilike da vidim:

• Vrlo čitljiv i prija očima
• Bez odsjaja, čak i na suncu
• Bez veštačkog osvetljenja (kao prava knjiga, treba da imate dovoljno svetla za čitanje)

Ako zanemarim (u početku blago iritirajući) “blesak” kod okretanja stranica (zbog prirode ekrana), udobnost i utisak u čitanju je vrlo, vrlo blizu “pravim” knjigama: nema onog mirisa stranica i šuškanja dok okrećete, ali je utisak tu.

Ima lep izbor veličina fontova, dobar rečnik (za engleske knjige), mogućnost za ostavljanje komentara (nije baš kao pisanje po marginama, ali dođe korisno ). Postoji i opcija za čitanje engleskih knjiga (i to zvuči iznenađujuće dobro), ali je ne koristim – čita sporo za moj ukus

Kindle se može puniti kako preko punjača koji dolazi uz njega (američki adapter, radi na 220 V) tako i preko micro USB kabla. Uz isključeni wireless (koji vam treba ako se sinhronizujete sa PC-om; kada kupite nove knjige; kada izađe nova verzija Kindle softvera) možete čitati preko dve nedelje.

Sve u svemu, fino sam zadovoljan mojom novom igračkom koja miri dva naizgled nepomirljiva koncepta – knjige i elektroniku. Čak je i non-techy okolina solidno zadovoljna izgledom i funkcijama ove igračke. Od techy okoline sam dobijao komentare tipa: “za te pare si mogao da kupiš Netbook i da čitaš i surfuješ i šta sve ne”, ove dve stvari nisu uporedive Ovo je specijalizovana spravica koja dobro radi ono čemu je namenjena, a računari su računari

Pre toga, kraći uvod: astronomija je bila i ostala jedna od mojih omiljenih oblasti; dok sam bio mali, pravio sam teleskop sa 80 mm glavnim ogledalom, bio dopisni član astronomskog društva “Ruđer Bošković” i drhtao na -10 posmatrajući prolazak Halejeve komete u februaru 1986, što je iskustvo koje se ne zaboravlja.

E kada imate sve ovo u vidu, šta mislite kakva je bila moja reakcija kada sam dobio sledeći mail:

Ovo se jednom događa u našem životu.

28. Avgusta 2009 god., 30 minuta posle ponoci, pogledajte u nebo.

Planeta Mars bice vrlo sjajna na nebu i imace velicinu Meseca, premda je planeta Mars udaljena 34,65 miliona kilometara udaljena od Zemlje.

Pokusajte da ne propustite ovaj fenomen. Videce se golim okom, a izgledace kao da Zemlja ima dva Meseca !!!

Pojava ovog fenomena, ponovice se godine 2287.

Podelite ovu informaciju svim prijateljima, jer niko, od danas zivih ljudi, nece moci da ovo vidi po drugi put.

(a ni prvi put, mogao bih da dodam).

Pri tom je na listi primalaca (koja je bila ogromna) bilo ljudi za koje bih se zakleo da će prvo proveriti tu informaciju, ali ne – moć i lakoća Forward dugmeta su nešto što se teško prevazilazi.

Sve u svemu, naravno da Mars nikada neće biti velik kao Mesec i naravno da je ovo samo još jedan Hoax – ali sam se barem slatko nasmejao

I bi Pariz

Ako bih trebao da opišem Grad Svetlosti u tri reči, to bi bile: hrana, vino, skupo Dozvolite još jednu: hrana, vino, skupo, Luvr. Krajni utisak koji ostane je veličanstven, veliki i jako šarmantan grad, po mirisu i osećaju vrlo sličan Beogradu.

Francuzi ne znaju engleski; da budem pošten, u većini glavnih ulica/radnji ćete se sporazumeti bez problema. No, zađite samo malo dublje u grad i možete dobiti konobara koji ne razume ni reč engleskog, a mahanje rukama ne pomaže Naučite barem osnovno; ako znate engleski, dobar kurs je Mišela Tomasa.

Čak i sami francuzi će vas upozoriti da su francuzi vrlo često grubi i da to nema veze sa vama (možda sa činjenicom da im kroz grad godišnje prođe oko 45 miliona turista). Maja i ja nismo imali problema: da li zbog dve i po reči koje sam naučio u dve nedelje pred polazak, ili zbog toga što nismo amerikanci ili čiste sreće, sve je bilo ok.

Inače, moja tvrdnja da su naše devojke najlepše na svetu i dalje stoji – francuskinje jesu elegante, ima i lepih, ali naše su najlepše

Prevoz

Prevoz je odlično organizovan; ceo grad pokrivaju Metro linije, dok predgrađa / aerodrome pokrivaju RER linije. Kažu da je i autobuski prevoz dobar, ali mi nismo imali potrebe da ga koristimo – kombinacija Metro/pešaka je sasvim dovoljna.

Preporučujem kupovinu Paris Visite karti za 2, 3 ili 5 dana, za zone 1-3 (ako ostajete u gradu) ili 1-6 (ako planirate obilazak lokacija van užeg centra grada) – nije potrebna fotografija (nekada je bila). Ako ostajete kraće, imate opciju kupovine karata u kompletu od 10, uz solidnu uštedu.

Za kupovinu karata postoje automati (gotovina ili kartice, mada se može desiti da ne prihvate kartice bez čipa), sa podrškom za engleski tako da to ne bi trebalo da bude problem.

Za razliku od londonskog Tube, u pariskom metrou korišćenje mobilnih telefona je moguće.

Hrana

O ovoj temi se može pisati i pisati; ono što definitivno ostaje kao utisak je da je sve ukusno – bilo da ručate u restoranu ili kupujete sendvič ili palačinku na nekom od mnogih kioska, sve je ukusno (za razliku od recimo Londona).
Samo pogled na izloge pekara / poslatičarnica čini da se istopite i da se u stomaku stvori osećaj isčekivanja lepog (a da, svi znate ko je osoba u pozadini i na šta se sprema)

Restorani su solidno skupi – teško ćete proći za manje od 50€ za obrok za dvoje. No, tu su supermarketi – za 15ak evra možete kupiti pršutu, kobasice, povrće, francuski hleb, flašu vina i nauživati se sa dragom

Pariz živi (i) noću – u vreme kada u Londonu, sem u pabovima, nema nikog, u Parizu su bistroi, brazerije i restorani prepuni – jede se odlična hrana i pije dobro vino; recimo, probajte Chez Caldé, 54 rue St-André des Arts.

Kupovina

Ovo nije moja oblast ali da pokušam.

Ako ste šopoman, za vas je bulevar Hausman (imenovan po Baronu Hausmanu, arhitekti koji je umnogome dao današnji izgled Parizu).

Dva ogromna tržna centa su smeštena ovde: Galeries Lafayette i Printemps, sa ogromnim izborom marki i sa čestim popustima (Maja: “Ovo boli” ). Pored ovoga, tu je (ekskluzivnija) La Grande Epicerie u Rue de Sèvres. U svakom slučaju, za šta god da se odlučite, detaljna priprema je i ovde potrebna inače će samo šetnja kroz odeljenja potrajati dan

(Mislim da su prodavnice bez mesta za sedenje svojevrsna osveta nama, muškarcima koji za kupovinu ne mare Prosto ne mogu da poverujem da se tako bitan element enterijera izbacuje, čak iako je korisni prostor jako skup Zato volim prodavnice obuće – hteli ne hteli, moraju da postave sedeće objekte )

Lokacije i muzeji

Broj lokacija koje treba obići u Parizu je neverovatan, od “uobičajenih” (one za koje vezujemo Pariz) pa preko muzeja i manje poznatih lokacija (recimo groblje Pere Lachaise).

Ako nameravate da posetite više muzeja u nekoliko uzastopnih dana, za vas je Paris Museum Pass – sem novca, uštedeće vam dosta minuta / sati u redovima za karte i ulaz – većina muzeja ima posebne ulaze za vlasnike ovih karti. Doduše, takav raspored obilaska je dosta naporan, ali to je već stvar ukusa.

Izbegavajte prvu subotu u mesecu – tada je ulaz besplatan za sve i gužve su neverovatne.

Što se tiče koji muzej pre obići: najveće muzeje prvo – posle dana vrlo intenzivne šetnje, sve bi ređe ponovili to Luvr prvi, sredom – tada je otvoren najduže.

Muzej Orsej

Musée d’Orsay je izgrađen u prostoru bivše železničke stanice, tada znane kao Gare d’Orsay.

Sama zgrada je umetničko delo po sebi, izgrađena kao izložbeni primerak za Univerzalnu izložbu 1900.

Muzej je “mlad” i svoj rad je počeo 1986. godine; prikazuje umetnička dela zapadne civilizacije iz perioda 1848 – 1914. Posebna crta u delima su impresionisti (Mone, Dega, Renoar, Sezan).

Žorž Pompidu centar

Centre Georges Pompidou je takođe “mlad” muzej, završen 1977. godine. Zbog svoje lokacije, često ga zovu i Beaubourg muzej.

Vrlo je moderan i high-tech muzej i pokriva period 20. i 21. veka; fokusiran je na multidisciplinarnost – kombinovanje video i audio dela sa “klasičnim” delima skulpture i slikarstva.

Arhitektura zgrade je neobična: celokupna unutrašnjost je “izvrnuta”, sa karakterističnim cevima za vodu (zelene) , žutim nosačima za struju i plavim klimatizacionim elementima izvan same zgrade. Muzej ima i svojevrsnu osmatračnicu na vrhu (u vidu velike plastične providne cevi) sa koje možete videti znamenitosti Pariza.

Ispred samog muzeja se prave razna ulična dešavanja (zabavljači) i predstave.

Unutar muzeja je i velika biblioteka, tako da pazite sa koje strane zgrade čekate na ulaz – da vam se ne bi desilo kao nekima da čekaju ulaz u biblioteku, onda prepešače pola zgrade pa opet čekaju na blagajni za karte

Sve u svemu, interesantno mesto; ili će vam se dopasti ili ne – ravnodušni nećete ostati. Mene nije oduševio.

Trijumfalna kapija

Na zapadnom kraju Jelisejskih polja nalazi se upečatljiva Trijumfalna kapija, prepoznatljiv Pariski spomenik. Osećaj o pravoj veličini kapije ćete steći tek kada se nađete ispod nje – skladnost linija vam ne dozvoljava da to primetite iz daleka.

Samu izgradnju je naredio Napoleon, 1806. godine, obećavajući svojim vojnicima da će u povratku proći kroz Trijumfalnu kapiju. Obećanje je donekle ispunio, jer su za njegov povratak 1810. godine napravili potpunu drvenu repliku u prirodnoj veličini. Sama kapija će biti završena 1836. godine i Napoleon će, posthumno proći kroz kapiju 1840., na putu ka svom krajnjem mestu boravka – Les Invalides, uz grobnice drugih zaslužnih građana i vojskovođa.

Uspon na vrh (uz 246 stepenika) je obavezan – bićete nagrađeni 360 stepeni pogledom na ceo Pariz.

Inače, Trijumfalna kapija je deo Axe historique ili Trijumfalnog puta – pravca kroz spomenike i značajne građevine Pariza, sa istoka na zapad, koji počinje u Luvru, prolazi kroz Konkord trg i Trijumfalnu kapiju i završava se sa La Grande Arche de la Défense (modernom verzijom Trijumfalne kapije).

Ajfelova kula

Definitivno jedan od najpoznatijih (ako ne i najpoznatiji) simbola Pariza.

Remek delo inžinjerstva: Ajfelova kula je visoka preko 300 metara, dugo vremena najviša građevina u svetu. Izgrađena je za samo 2 godine, 1887 – 1889. i osnovna namena je bila da bude ulazak u Univerzalnu izložbu 1889, svetski sajam tehničkih i tehnoloških dostignuća, koji je bio posvećen stogodišnjici Francuske revolucije.

Vrlo elegantnih linija (pravi primer eksponencijalnih kriva), prosto vas ostavlja bez daha dok se penjete na drugi i treći nivo ove građevine. Prosto ne možete a da se ne divite umešnosti graditelja (Ajfela) tog doba.

Inače je bila omrznuta od samog početka od umetnika i javnosti Pariza, i plan je bio srušiti je posle 20 godina (takvi su i bili uslovi konkursa). No, korisnost je prevagnula (prvenstveno u komunikaciji) i ostavljena je da stoji. Sada je sa preko 7 miliona posetilaca godišnje najposećenija (koja se plaća) atrakcija na svetu.

I da, mala specifičnost: kada smo se na kraju popeli na sam vrh, poprilično “protrešeni” visinom na koju idemo, dočekao nas je zvuk turpije koja seče metal Nije bio najprijatniji osećaj na svetu

Obavezan obilazak.

Luvr

Luvr je veličanstven – samo kao grandiozna građevina, a o sadržaju, količini ljudskih dostignuća može se pričati satima.

Iako jeste trivijalija, vredi čuti – Luvr ima preko 16 kilometara galerija i ako se pred svakim izloženim predmetom zadržite samo minut, obilazak celog muzeja bi trajao 4 meseca.

Nekoliko saveta:

• kupite karte unapred; recimo u FNAC radnjama kojih ima svuda; 1.5€ više će se itekako isplatiti; nećete čekati ni u redu za kupovinu karte, a ni u redu za ulaz (koristite Rišelje ulaz)
• pripremite što bolje vašu rutu; sajt muzeja je dobro urađen i nudi kreiranje raznih tematskih obilazaka; jednom kada napravite obilaske, iscrtajte ih na planu muzeja i optimizujte ih tako da kroz jedan krak prolazite samo jednom – isplatiće se
• audio vodič (6 €) je vrlo koristan: preko objašnjenja do lakog lociranja gde se nalazite; pored novca, za uzimanje audio vodiča trebaće vam i neki identifikacioni dokument, koji ostavljate u zalog.
• ponesite vodu i što udobniju obuću
• obavezno sav višak stvari u garderobu (besplatno); dok prelazite kilometre kroz galerije, ne treba vam dodatni teret

Sacré-Cœur

Pariz je vrlo ravan – jedino pravo brdo (brdašce – 130 metara) je Monmart, čuveno stecište boema i umetnika u 19. i 20. veku. Na samom vrhu je izgrađena ova bazilika Sacré-Cœur ili bazilika Svetog Srca (Isusa Hrista).

Izgrađena je u spomen žrtvama Francusko-Pruskog rata; sama gradnja je trajala poprilično dugo: od 1875 do 1914. da bi zvanično bila osvećena posle I svetskog rata, 1919. godine.

Osnovni arhitektonski stil je rimsko-vizantijski, mada mnogi stil ove bazilike nazivaju kičem – zbog mešanja raznih pravaca i ideja. Meni se dopala, kao upečatljiva građevina na savršenom mestu – nad celim Parizom.

Ostalo

Pošto je post ionako predug, ovde ću samo navesti reference, a vi se već snađite kada ih budete obilazili:

• Notre Dame (“Naša Gospa”) – Prelepa gotska katedrala je nezaobilazno mesto za nas turiste. Izuzetnih kontura i staklenih mozaika, cela katedrala je izuzetno upečatljiva. Ispred same katedrale se nalazi francuska “Nulta tačka” (zvanični centar grada Pariza i mesto od koga se mere razdaljine u Francuskoj)
• Rodenov muzej – pored same zgrade muzeja i veliki vrt oko samog muzeja je izložbeni prostor sa velikim brojem Rodenovih skulptura, uključujući Mislioca i Vrata pakla.
• Ile de la Cite i Ille Sant-Louis – dva prirodna ostrva na Seni; la Cite – mesto početka Pariza i parižana i lokacija za Notr Dam
• Sorbona i Latinska četvrt – jako simpatičan kraj sa puno kafića i restorana
• groblje Pere Lachaise

Na kraju

Ako imate načina/mogućnosti, obavezno Pariz – sem ako niste apsolutni namćor i ne-hedonista, nema šanse da ne uživate

Za video pregled grada toplo preporučujem Aurorine Avanture – Pariz – deo prvi i Aurorine Avanture – Pariz – deo drugi a za još nešto slika prošetajte Pariz Flickr albumom.

Na kraju, posebna zahvalnost Peđi The Bloggeru za inicijalne savete oko Pariza i šta posetiti

Nekako se nisam primio na ove novotarije mini ili mikro sa ukusima. No, nova novcijata, “Čoko plazma“, je obećavala neviđeni spoj za nepce – nisam mogao da dočekam da je probam

I znate šta? Ne sviđa mi se Ne zato što je loša, naprotiv. Kao krckavi čokoladni keks je odlična. Ne sviđa mi se kao Plazma.

Onaj fini, blagi ukus plazme koji je ostajao u ustima kada zagrizete i krenete da uživate je nestao, ili tačnije, ubijen je prejakim ukusom čokolade. Izgled je tu, zvučni efekti su tu, ali je plazma ukus nestao.

Nema veze, sladiću se Čoko plazmom kada poželim nešto čokoladno hrskavo

“Santiago” – latino kuća

Majke Jevrosime 20
11000 Beograd

Telefon: (011) 323-7953

http://restoransantiago.com/

(nedeljom ne radi)

Jedno društvo (fašistička Španija 1944) i događaji u njemu ispričani kroz oči jedne devojčice i kroz dva sveta: stvarni i fantastični podzemni Panov svet.

Iako u kategorijama stoji “Fantazija” ovo nije film za decu; ovo je film za odrasle. Iako se prepliću bajka i stvarnost to nije ušminkana Diznijeva bajka – to je bajka iz davnih vremena, tamna, uznemirujuća, sa bićima koja nisu uvek dobronamerna i koji ne žele samo dobro.

Režiser i scenarista filma je Giljermo del Toro (“Hellboy”)

Jedan od najboljih filmova koje sam gledao u poslednjih 12 meseci. Topla preporuka.

Iako sajtova koji se bave ovom problematikom ima tušta i tma, retki su sajtovi koji:

• Rade to na našem jeziku (ili srodnim, da ne kažem bosanskim, hrvatskim i sličnim dijalektima)
• Predstavljaju jela koja se mogu pripremiti od sastojaka iz prodavnice (ili barem hipermarketa) na ćošku
• Najvažnije, rade to dušom

BeCook.Com je upravo takav sajt: odabrani recepti sa vrlo detaljnim opisom pripreme (sa sve slikama), mogućnost da se učlanite i ostavite i svoje omiljene recepte. Svaki recept možete prokomentarisati i tražiti dodatne informacije; da ne zaboravim, imaju i blog. Postoji i sekcija tekstova – članaka koji su korisni i dotiču hranu i sve oko nje, ali nisu baš recepti.

Topla preporuka za obilazak i trajnu belešku u vašim omiljenim lokacijama.

Beowulf je najstarija pisana poema na engleskom jeziku; zapisana negde u 7-om veku, prepuna je heroja, čudovišta, lepotica i zamkova – prava poema starih vremena. I sve vrednosti su tu: herojske epopeje, borba dobra i zla, cena slave.

Režiser je Robert Zemekis – ime koje je meni trenutna asocijacija na “Povratak u budućnost” trilogiju.

Sam film je animiran … skoro. Zemekis koristi nešto što on sam naziva “performance capture” (ImageMotion) što recimo omogućava glumcu Rej Vinstonu da postane 2m+ plavokoski viking Beowulf – vrlo brzim kamerama koje pokrivaju 360 stepeni snimaju se lica glumaca a zatim se to pretače u animirani film.

Izbor glumaca je izuzetan: Rej Vinston, Entoni Hopkins, Džon Malkovič, Robin Rajt Pen i naravno Anđelina Džoli Iako se ona pojavljuje u jako malo scena, njen ulazak u film (prelivena samo zlatom) je ostavio (verujem) mušku publiku barem na trenutak bez daha

Ako volite dobru priču o borbi zla i dobra, dobru animaciju ili tehnologiju na delu, preporučujem.

Prevod:

Dilbert: Zašto izgleda da najveći broj odluka na mom poslu donose pijani lemuri?

Radnik: Odluke donose ljudi koji imaju slobodnog vremena, ne ljudi koji imaju talenta.

Dilbert: Zašto su onda talentovani ljudi tako zauzeti?
Radnik: Ispravljaju greške koje naprave ljudi koji imaju slobodnog vremena.

Boli

Izbor Transformersa kao filma za nedeljno veče vođen je tehnologijom a ne preporukama za gledanje (mada ovaj film ima začuđujuće visoku ocenu od 7.7 na Imdb sajtu). Naime, trenutno sam poslovno u Londonu i to je bila prava prilika probati Imax bioskop – ili, kako ga reklamiraju, “najveće platno na Ostrvu”. Uživanje u ovom bioskopu je zaista izuzetno – fenomenalan zvuk (ni nalik dranju zvučnika u Tuckwood-u) ogromno, ali zaista ogromno platno – nešto što zaista treba probati.

Na žalost, u nekoliko slobodnih sati koje sam imao na raspolaganju, jedino su Transformersi mogli da dođu u obzir. Sad, znao sam da je to po stripu, znao sam otprilike i priču ali je Imdb ocena govorila u prilog da ima nade. Ne baš – film je predug (sam film je 144 minuta – dodajte na to reklame i najave i odoše 3 sata u nepovrat), spor, priča je očajna. Roboti nit’ izgledaju strašno nit’ su preterano pametni; gomila scena je naivna, sam kraj patetičan (po mom mišljenju, ide rame uz rame sa “Danom nezavisnosti”). Dobar deo akcionih scena je prebrz, tako da samo razaznajete dobre i loše kroz mrlju na platu.

Sve u svemu, za tri sata dobra knjiga će vas daleko više zabaviti; ako niste gledali film, nemojte; ako jeste, osećam vašu bol

Ako je neki od odgovora na gore postavljena pitanja “Da.”, pravac bioskop

Poslastica za ovaj vikend:

“Više od mašte” (Stranger Than Fiction) – “This is a story about a man named Harold Crick and his wristwatch”.

Dobra ekipa glumaca (Ema Tompson, Dastin Hofman i za mene novo lice, glavni glumac, Vil Ferel), interesantna priča (ne dozvolite da vas uplaši ono “Fiction” u žanru) – dva sata koja će uz pravo društvo ostaviti dobar … ma odličan osećaj u vama.

(trenutno u Roda bioskopu: sala 3, 20h i 22.15h)

Odličan film za vikend popodne

Iako “Comedy/Drama” i ocena 8.1 na IMDB sajtu mnogima ne znači puno, vredi svakog minuta provedenog u bioskopu. Tema (čisto da zagolicam filmske nepce): parodija na američku kulturu i porodicu, primenljiva na gomile “savremenih društava”. Jedan dobar i pozitivan film.

Zato, voljene pod ruku, i pravac u Dvoranu Kulturnog Centra dok se još daje (ili u bioskop blizu vas )

Bilo je tu svega – i izrada teleskopa od vodovodne cevi i optike naručene od slovenaca (140 mm sferno ogledalo / žižna daljina 1400 mm – koliko je gajbica prenešeno i struje popisano u okolini Aranđelovca da bi se ova lepota kupila ) i posmatranje Halejeve komete 1986. (što i dalje važi za jedan od nezaboravnih momenata moje prošlosti).

Sada nemam vremena za to (iako obećavam sebi i obećavam i pravim planove za novu optiku i sve), ali i dalje pratim dešavanja na nebu, kod “komšija”, barem pasivno, preko lista i astronomskih blogova.

Ono što sam hteo da podelim sa vama je vrlo čudna šestougaona struktura na Saturnu:

(klik za veću sliku – autor slike: NASA/JPL/University of Arizona)

Otkrivena je još davnih ‘80 godina preletom Vojadžera i održala se do današnjih dana. Nalazi se na severnom polu Saturna; ova slika je u infracrvenom području, i napravljena je od strane Cassini-Huygens letelice (deo zajedničkog projekta Nase, evropske i italijanske svemirske agencije – misija do Saturna i Titana). Šestougaona struktura je široka koliko i dve Zemlje.

A objašenjenje? Nema Ima gomila atmosferskih mambo-jumbo objašnjenja, ali prosto su suviše komplikovana. Velika šestougaona metereološka stanica na severnom polu Saturna, okupana oblacima još i najbolje prolazi Uostalom, astronomija i jeste delom mašta

Originalna priča je: Saturn’s Active North Pole, sa sve linkom na sliku pune rezolucije (640 Mb u Tiff ili 6 Mb u Jpeg formatu).

(autor ovog članka je Maja )

Nedelju volEm i ne volEm.
Ne volEm je jer posle nje sledi ponedeljak, a volEm iz bar dva razloga:

1. Zato što je Deja kod kuće
2. Zato što tada obično dajem mašti na volju i kuvam za nas dvoje

Pre neku nedelju sam kod Tine jela čorbu o kojoj se priča danima – čorba od bundeve. Fenomenalno.

Juče sam dobila i recept i – eto mene jutros na pijaci, čvrsto rešena da obuzdam svoju kompulziju i kupim “samo” jedan kg bundeve – one lepe, meke, narandžaste… Biće dosta kilo, ipak nas je samo dvoje Sa bundevom bi ok išla piletina, ali da ne bude previše posna može urolana u dalmatinsku pršutu i grilovana na roštilju. Kao prilog – tagliatelle sa četiri vrste sira i crno vino, po želji. Na kraju – biskviti sa ružinom vodicom, bademom i džemom od kajsije. Filter kafa, of course

Ugođaj, dakako

Čorba zaslužuje da se nađe na Blogu, za sve one koji su radi da u svoj kulinarski rečnik uvrste i ovo ukusno jelo. Dakle, čorba od bundeve, originalni recept, onako kako sam ga ja od Tine dobila:

Sastojci:

• Bundeva, 1kg (lepša je muskatna, mekša i intenzivnije narandžasta)
• 2-3 čena belog luka
• maslinovo ulje
• parče maslaca
• glavica crnog luka
• malo bibera
• vegeta / kocka za supu
• slatka pavlaka (Imlek)

Priprema

Na maslinovo ulje staviti parče maslaca, glavicu crnog luka, i 2-3 čena belog i pržiti na laganoj vatri 10-ak minuta. Dodati na kocke isečenu bundevu; lepo začiniti (biberom) i naliti vodom. Dodati vegetu i/ili neku kocku za supu. Kuvati se dok ne omekne. Sve prebaciti u blender ili izmiksati do glatkoće nekom drugom spravicom.

Na kraju dodati pola ili celu slatku pavlaku; proceniti gustinu, dodati vodu u skladu sa željom i kratko prokuvati.

U bundevu je lepo dodati svež peršun, limun, biber ili šta vam je već volja.

Olala

Special thanks to Tina za recept koji je besramno pokraden da bi nastao ovaj članak

No, i mi (Srbija) piliće za trku imamo Ako do sada niste skinuli i igrali jako zarazne Piliće, toplo preporučujem Autor je Nenad Hrnjak, moj kolega i prijatelj, a obe verzije (i srpsku i englesku) možete naći ovde:

http://www.nebitnebit.com/indexp.htm

Pored običnih pilića, postoje i specijalni pilići: Pilot, Duh, Bokser i Džoker koji igri daju dodatnu draž i dinamiku. Na kraju, možete vaše najbolje rezultate da pošaljete na sajt i da se nađete na mesečnoj ili sveukupnoj listi najboljih pilićara

Prvi elektronski uređaj (ako se dva tranzistora, nekoliko kondenzatora i parče žice mogu nazvati uređajem ) koji sam sastavio svojim rukama bio je radio. Radio me budi, radio je u kupatilu (o da – ni nemate pojma kako mi izgleda gluvo i tužno kupatilo bez radija), radio je u slušalicama dok programiram; doduše, nekada je nešto vrlo blizu tome – Last.Fm – što je po mojoj definiciji radio – niti znam obim pesama niti koja je sledeća

Jednostavna elegancija akcije “pritisneš dugme i muzika je tu” je neprevaziđena – bez pozdravnih ekrana, bez procesa podizanja sistema, zakrpa na zakrpe, lista pesama, tagova, kategorizacije, normalizacije i svega što uz to ide.

Prosto se nikada nisam primio na bilo kakve MP3 uređaje, telefone koji sviraju MP3 ili čak tako fancy uređaje kao što su Ipod (stari, Shuffle ili Nano). Tako mi je i kolekcija MP3 muzike smešna prema kolekcijama meni dragih ljudi; no, da li će iko zaista ikada preslušati 50 Gb+ Mp3 pesama? Mp3 trošim baš kada moram, a to je na mestima gde nema radio talasa – u avionu.

Koje stanice slušam? Koje sajtove obilazim? Koje aplikacije koristim?

Zemaljske stanice: do nedavno me budilo Dizanje @ B92 i to mi je bila jedna od najomiljenijih emisija; no, sada su toliko naporni, toliko nerelaksirajući (prođe i do 45 minuta beskonačnog monologa/dialoga bez ijedne muzičke numere) i toliko pričaju o Velikom Bratu da sam promenio stanicu za buđenje. Trenutno nemam jutarnjeg favorita, šetam se preko Jat, Novosti, Idea i Cricket radija (vrlo rado prihvatam predloge).

Sajtovi: u principu samo dva sajta: Last.FM i Pandora. Oba sajta imaju sličan koncept, no drugačiju realizaciju.

Pandora nalazi svirku za vas preko kreiranja “stanica” – date nekoliko pesama koje su karakteristične za određeno raspoloženje ili vrstu muzike, Pandora onda pokušava da na tu stanicu natovari još pesama takvog tipa koristeći za to specijalno razvijen Genome algoritam koji za svaku pesmu formira svojevrsni pečat – genom. Izvor algoritma su ljudi – 30 muzičkih eksperata je 5 godina radilo i napravilo preko 400 atributa koji opisuju muziku.

Za svaku pesmu možete dati “palac gore” (uklapa se u željeni tip muzike) ili “palac dole” (“Pandora, promašila si”).

Stanice možete deliti sa prijateljima, odnosno dati im da slušaju istu muziku kao i vi.

Last.FM je moj favorit. Prvo tehnički detalji: koristi se Audioscrobbler tehnika za prikupljanje vašeg muzičkog ukusa; informacija se skuplja bilo preko uobičajenih programa za slušanje uz Last.FM dodatak (WinAmp, Windows Media Player) bilo preko Last.Fm plejera a zatim na osnovu baze podataka ostalih članova koji slušaju sličnu muziku, sistem pokušava da pogodi šta bi vam se sledeće dopalo. Postoje dva osnovna načina za prikupljanje podataka: jedan je dok slušate muziku sa vašeg računara (pa je automatski u grupi “volim ovo da slušam”) a drugi je slušanje Last.FM radio stanice (vrstu muzike na stanici birate zadajući omiljenog autora ili pesmu) i dva čuvena Love (volim) / Ban (ne volim) dugmeta kojim markirate pesme.

Posle izvesnog broja pesama, Last.Fm počinje da gradi sliku o vašem muzičkom ukusu i da vam polako preporučuje “susede”, članove koji slušaju nešto slično vama i zabava tek počinje.

Last.FM je mnogo više od muzičkog centra; tu su grupe, događanja, pregledi (reviews) novih albuma, vaša stranica sa detaljima (moja je ovde) tu su čak i žive svirke u komšiluku; izaberite Serbia / Belgrade i daće vam veoma obiman spisak dešavanja (primer je na slici).

Pored ova dva sistema, postoji i gomila besplatnih radio stanica koje emituju preko Interneta – sve što vam je potrebno je veza, programče za puštanje i adresa stanice.

Primer takvog programa je Online Radio Tuner – prosto sam ga našao preko pretraživača, probao i video da radi; zahteva .Net 2.0 framework koji verovatno imate na mašini.

Dosta priče: pravac Pandora, pravac Last.FM i dajte im šansu – odslušajte jedno stotinak pesama; možda se prijatno iznenadite kako tehnologija može da vam ulepša dan – da vam otkrije nove horizonte muzike za čije postojanje niste ni znali.

E da, da ne zaboravim: Online Radio Tuner može pristojno da radi i na 128Kbp/s vezi; Pandora i Last.FM zahtevaju 256 Kbps/s vezu.

Vrlo retko se igram na računaru – valjda sam se istrošio u vreme Commodore 64/128 legendarnih računara i njihovih igrica, turbo moda, podešavanja glava kasetofona, igranja Peek & Poke razbijanja … Eh, kako su to lepa vremena bila

No, Peđa (via DTP) je ukazao na ovu izuzetnu (besplatnu igricu): 3d Logic. Autor je Alex Matvejev iz Belorusije.

Pravila su prosta: spojite kvadrate iste boje tako što kliknete levim dugmetom miša na prvi kvadrat, zadržite dugme i napravite stazu do drugog kvadrata iste boje; pri tom su crna polja “mrtva”.

Prosto, zar ne? Samo napred, ja sam zapeo na 16. nivou

Još jedno odlično veče, grudi pune smeha i čistog uživanja Scena “Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu i skupina odličnih glumaca

Komedija Karla Godonija, “Ribarske svađe” je nastala 1762. i vodi vas kroz priču o malom mistu, mediteranskim mentalitetima i kovitlacu koji jugo, taj ćudljivi vetar, unese u ljudske duše.

Iako bilo koga izdvojiti nije fer, ipak je junak predstave Iže – Igor Đorđević – izvrsna gluma, prilagođavanje situacijama, odlična mimika.

Ako želite da sebi za trenutak ulepšate dan, pravac pozorište – 500 dinara je malo za poklonjeni trenutak čistog smeha i okrepu duše

Kada sam već pomenuo Dilberta (u članku Uspeh je …) red je da dodam i čuvenu Dilbertovu “Teoriju o plati”.

Naime, poznato je da inženjeri, naučnici, programeri nikada ne mogu da zarade onoliko koliko menadžeri, prodavci, računovođe, slobodni umetnici.

To se sada može dokazati i naučno

Prvo, dve poznate aksiome:

1. Znanje je Moć (= Snaga)
2. Vreme je Novac

Kako svaki dobar inženjer zna: Snaga = Rad / Vreme

Kako je Znanje = Snaga, odavde => Znanje = Rad / Vreme

Takođe, Vreme = Novac, odavde => Znanje = Rad / Novac

Rešimo po Novcu: Novac = Rad / Znanje

Odavde je jasno da kada Znanje teži nuli, Novac teži beskonačnosti, bez obzira na količinu rada

Stoga, inženjeri, naučnici, programeri nemaju sreće kada su pare u pitanju

Na drugi, treći i svaki sledeći: malo više od zabave, mali podsticaj za vas, možda način da porazmislite o kolotečini svakodnevnoj.

Ovo je flim za vas, za ovisnike o poslu, meni sličnim , za programere, za web dizajnere, za menadžere, vođe projekata, CTO, CEO i ostale skraćenice, za sve kojima je dan kratak i uvek ima još nešto za posao, uvek “samo još ovaj projekat” …

Ubacite u vaš Outlook, Google kalendar, fancy telefon, PDA, Qtec, rokovnik, neka vaša sekretarica zapiše da vas neće biti dva sata; izaberite omiljeni bioskop, zgrabite vašu voljenu ili vašeg voljenog, ušuškajte se u visoke stolice i umirujući mrak i gledajte.

Uživajte u lakoj komediji i smehu. Gledajte do kraja – možda (i) kod vas ovaj film nešto promeni, makar za veče, nedelju ili sledeći vikend.

Pogledajte “Klik”. Vredi.

A ja? Ja sad gasim računar, da uz čašu crvenog vina pored Maje završim veče; biće vremena i za mail i za posao; ponedeljak je tu na pragu.

Jedan takav biser o muško-ženskim odnosima je od danas:

“Uspeh je srećno osećanje od trenutka kada nešto uradiš do trenutka kada ženi kažeš šta si uradio”

(celu današnju epizodu možete pogledati ovde: http://www.dilbert.com/comics/dilbert/archive/dilbert-20060910.html)

Kada sam već u takvom seksističkom raspoloženju (devojke, drugarice, žene – izvinite ) preporučujem vam obavezno da pogledate i epizodu o oblačenju:

Moda i oblačenje – dva pogleda

Na svako slovo azbuke (nisam uspeo da otkucam dž ) ima nekoliko lepo opisanih termina iz naše najbolje etno istorije – i to po više termina na istom slovu a skrolubenica je posebna priča

Topla preporuka za posetu u trenucima dokolice ili kada je osmeh potreban.

Vrlo dobar film.

Nastao po motivima istoimenog stripa Alana Mura, predstavlja distopiju (suprotnost od utopije) – negativnu viziju budućnosti, smeštenu na teritoriji Velike Britanije.

Večna borba zla (fašističke vlade) i dobra (slobode) kroz nekarakterističan lik dobrog anarhiste (V) urađena je dobro, interesantno napeto, uz kvalitetnu ekipu glumaca. Scenario su potpisala braća Vačovski (Matrix).

Na stranu faktografski podaci; film je zaista dobar. Jedino što tokom celog filma imate blagi osećaj da su autori filma (odnosno stripa) stalno virili u Jugoslaviju/Srbiju Slobinog doba

Originalni link je ovde:

http://www.dumpalink.com/media/1145694424/How_Long_Can_You_Last

Posle malo traganja: ovo je deo pesme:

“Ievan polkka” (Ieva’s(=Eve’s) Polka) Finske grupe Loituma:

“Started by Finnish vocalist and kantele player Sanna Kurki-Suonio (of Hedningarna fame), Loituma combines Finnish vocals with the kantele (a Finnish harp) to create a unique and ethereal sound.”

Cela pesma je ovde – 2.6 mb, mp3 format.

Uživajte

Update: izgleda da ova pesma najviše pogađa slovenske duše Evo šta radi Rusima.

Ivona, kneginja Burgundska, u izvedbi Bitef teatra je upravo takva predstava: naizgled lepršava, sa lakom i razumljivom pričom, jednostavnom scenografijom a opet ostavlja osećaj u stomaku da je prava poruka ispod – o ljudskoj prirodi i sposobnošću ljudi da jedni drugima nanesu zlo.

Dramu je napisao Vitold Gombrovič (1904 – 1969) – to je jedno od njegovih prvih dela.

Mlada ekipa glumaca odlično priča priču i drži vašu pažnju: Jelena Ilić kao Ivona, Vladimir Ćirković kao knez, Ivan Jeftović kao komornik; tu su još i Nenad Pećinar, Danijela Ugrenović, Ađela Stamenković, Predrag Damjanović, Milivoje Obradović, Marija Veljković i Tamara Tijanić.

Reditelj je Jovan Grujić.

Topla preporuka.

I moja sestra, Danijela, se otisnula u okean blogosfere; njen blog je ovde:

http://www.bebika.com/blog/

http://www.bebika.net

odnosno RSS feed:

http://feeds2.feedburner.com/Bebika

Dobrodošla!

(Update 27.3.2009 – promena domena)

100 najboljih inovacija u 2005. godini

Pored zaista očekivanih, kao što su Sony Playstation Portable, zatim divova kao što je 2007 Mercedes-Benz S-Class ima i ludih stvari kao što su Zubbles – mehurići od sapunice u koloru

Sistemom slučajnog izbora (čitaj: u DVD čitaču se našao DVD sa istim ) došao mi je pod ruku Mažestik: glavne uloge su Džim Keri i Loren Holden a producent je Frenk Darabont (scenarista fenomenalnih filmova “Zelena milja” i “Bekstvo iz Šošenka”)

Ako očekujete film u rangu sa gore pomenutim, zaboravite. Ako očekujete neočekivane zaplete sa iznenađujućim krajem, zaboravite. Ako očekujete uobičajeno kreveljenje Džim Kerija, zaboravite (hvala bogu za to ).

Ovo je samo jedna pitka filmska priča, sa potkom u istoriji (američka anti-komunistička histerija 50-tih godina, debelo potpomognuta HUAC-om – House Un-American Activities Committee), topla, fina, predvidiva – preporučujem je svima osim totalnim cinicima – potrošite 2,5 sata (huh, zar je toliko?) i odmorite se na trenutak.

Naravno, ovo nije savršen film – ima i očiglednih propusta i amerikanizama (recimo govor pred komisijom, bljak bre ) ali kada se sve sabere, pravac u DVD klub i imate zabavu za jedno hladno novembarsko veče

New York Times (da, onaj pravi, veliki) je upravo objavio da je Beograd jedan od najpoželjnijih turističkih destinacija – ovakav članak će više uraditi nego sve naše akcije za turizam.

Nema prevare, pisao ga stranac iz Pariza ali je, sem kao razlog da se opet nadujemo , izuzetan izvor informacija za bilo kod iz inostranstva koji dolazi kod nas – bukmark obavezan

Jedna od akcija proizašla iz ovog serijala je akcija Blica i B92: “Mile VS Muzička industrija” – mešavina devet odličnih pesama, trubačkih obrada poznatih hitova (“We Will Rock You”, “Otpisani”, “Maljčiki”, “La Bamba”, “One Step Beyond”, “Quantanemera”, “Ej Branka, Branka”, “Wonderwall” i kao posebna poslastica “Hej Sloveni”) začinjenih simpatičnim Miletovim komentarima između numera.

Odlična muzika, duhovito, fino, trube i sve to za 100 dinara – definitivno zaslužuje mesto u Uživanje kategoriji

Da ukrasim post do kraja, evo uvodne numere sa CD-a u MP3 formatu: Postovani-Sluhisti-Dobrodosli.Mp3, 1′09″, 1.1 Mb – verujem da se Mile neće ljutiti a daće vam lepu ideju o tome kako sve to izgleda. I da, ne vredi da mi tražite ceo disk u MP3, ja sam jedan od onih uvrnutih koji domaće stvari ceni pa čak i neke strane programe kupuje, ej! (udarili mi elektroni u glavu, šta li )

(kliknite na slike da bi dobili veliku verziju i eventualno pogledali detalje)

Istina je da je ovo dobar mali film, sa lepom idejom i ponekom zamerkom na realizaciju, ali mislim da će vam se dopasti i da nećete požaliti zbog dva sata provedenih ispred platna / televizora.

Nastalo je po istoimenoj kratkoj priči jednog od velikana SF žanra, Filipa K. Dika; FKD je priču napisao 1953. i prodao je SF magazinu za 200$; ovaj film će njegovoj fondaciji doneti preko 2 miliona dolara; sam FKD je, ironije radi, umro u siromaštvu.

Za one koji bi da steknu neki utisak o tipu pokretnih slika nastalih po pričama FKD-a, evo spiska poznatijih filmova snimljenih po njegovim idejama:

• Blade Runner (1982), po priči “Sanjaju li androidi električne ovce?”
• Total Recall (1990)
• Minority Report (2002)

Za one koji još uvek ne beže od pisane reči, preporučujem sledeće knjige FKD-a:

• Čovek u visokom dvorcu
• Tecite suze moje, rece policajac
• Ubik
• Tri stigmate Palmera Eldriča

Filip K. Dik je jedan od mojih najomiljenijih autora SF žanra.

Paycheck Advance Fast cash for you

Uzbudljiva, odlično napisana, jedna od onih ne-mogu-da-prestanem-sa-čitanjem knjiga koja vas drži do poslednje stranice; prosto me strah da krenem sa čitanjem nastavka, Ukleta zima- em je nastavak, em ne želim da pokvarim dobar utisak ove knjige.

Preporučujem svim ljubiteljima horora a i ostalima.

Kada smo već tu, učlanite se u Lagunin klub čitalaca – popusti od 15% do 35% i redovno obaveštavanje o novim naslovima.