Odavno ne napisah nešto. Razlog ćete videti kada nađem vremena da okačim slike i po neki red o jednom malom dečaku, Kolji, koji je ušao u naš život 
No, kada već ja ne pišem, red je da preporučim lokaciju (što radim retko, ali je sada zaista vredno) koju definitivno ne treba propustiti:
Suština pasijansa – http://drgrba.info/ (“Stecište onih koji umeju da čitaju između redova”)
(i naravno, RSS link: http://drgrba.info/feed)
mog prijatelja, Dragana Grbića, muzičara i informatičara (glavnog iza PC Praktikuma) prepun muzike, fotografije, uživancije i redovno osvežavan
Da vas zagolicam, pravo sa sajta:
Grbo, svaka čast na blogu
Svi ostali – pravac na Suštinu pasijansa
12.5.2011
Blogosfera,Uživanje
Dejan VesićComments (1)
Iako živim brzo, iako sam zatrpan brdom informacija, iako je sve na dohvat Google Search-a, ja se i dalje ne odričem sada već anahronih hobija: čitam knjige – raznih žanrova (sada su aktuelni sci-fi, horor, samo-unapređivanje i stručne programerske) i formata, na raznim mestima i u raznim prilikama (odlična opcija za gradski prevoz).
Naravno, volim i dobre tehnološke igračke (gadget-e) – one koji prosto olakšavaju život ili ga čine zabavnijim. Stoga je prosto bilo neizbežno da gornja dva spojim u jedno: Amazon Kindle.
Kindle je elektronski čitač knjiga; do skora je bio dostupan samo američkom tržištu, a sada ga je moguće naručiti i za Srbiju.
Kindle kupovina
Kindle je moguće kupiti (barem za sada) samo sa glavnog Amazon.Com sajta; cena je 259$, a možete kupiti i futrolu za 30$ (nije obavezno, ali je korisno). Poštarina je 27$, pa ukupan trošak izađe na 316$ ili nešto oko 210€ (po današnjem kursu).
Na žalost, Amazon isporučuje Kindle u Srbiju samo preko špediterskih krvopija UPS-a, pa ako se odlučite za isporuku na vašu srpsku kućnu adresu, troškovi koje možete da očekujete su:
- Carina (10%): 21€
- PDV (18%): (316€ + 21€)*0.18 = 61€ (jeste, PDV ide I na carinu)
- UPS krvopije: 46€
Svega: 128€ dodatnih troškova (“sitnih” 61% od cene proizvoda – zemljo Srbijo!).
Iz gore navedenog, jasno je što preporučujem metod: isporuči kod stranskog prijatelja, a onda kofer dostava, kada neko dolazi u Srbiju – drastično jevtinije 
Knjige sa Amazona
Amazon ima veliku količinu knjiga koje je moguće kupiti u Kindle formatu. Cene za te knjige variraju, ali su obično za 30-ak posto niže od cene knjige u papirnom formatu; uobičajene cene su do 10$. Postoji i gomila besplatnih knjiga koje možete odmah preuzeti bez plaćanja.
Knjige se dostavljaju preko WhisperNet-a, Amazonove 3G GPRS (mobilne) mreže za prenos podataka; nije potrebno dokupljivati bilo kakvu SIM karticu ili slično: Kinde ima ugrađenu karticu a Amazon dogovor sa našim mobilnim operaterima. U Americi je moguće koristiti Kindle i za surfovanje, a kod nas samo za pregled Amazon prodavnice i Wikipedie (samo engleske).
Po kupovini, knjiga se nađe za 2 – 5 minuta u vašem Kindle uređaju, spremna za čitanje.
Vaše knjige
Pored knjiga koje naručite sa Amazona, Kinde možete koristiti i za čitanje vaših knjiga. Spisak formata koji Kindle podržava nije veliki, ali je za sada sasvim dovoljan:
- Kindle (AZW) (originalni Kindle format)
- TXT (običan tekst)
- Audible – (knjige u govornom formatu)
- MP3
- nezaštićene MOBI (PRC) knjige
- PDF*
*Od poslednje verzije softvera (firmware-a) za Kindle, PDF je podržan i direktno. No, kako se vrlo često u PDF-u zakucava format stranice, čitanje nije baš najudobnije za PDF-ove koji nisu predviđeni za ovakve uređaje. Toplo preporučujem konverziju u MOBI format da bi čitanje bilo što udobnije.
Kroz konverziju: HTML (web stranice), DOC (Word dokumenti), JPEG, GIF, PNG, BMP (slike).
Konverzija
Konverziju formata vam nudi i Amazon; pošaljete knjigu na određenu mail adresu (tipa: Ime@Kindle.Com – dobijate je kada kupite Kindle uređaj) i za kratko vreme stiže vam na uređaj konvertovana knjiga. Ovakva usluga nije besplatna: košta 1$ po megabajtu poslate knjige. Postoji i besplatna opcija (tada šaljete na Ime@Free.Kindle.Com) – umesto na uređaj, konvertovana knjiga stiže nazad na mail sa koje je poslat zahtev, a na vama je da prebacite knjigu na uređaj preko USB-a.
Ako imate knjigu u nekom od nepodržanih formata, najjednostavnije što možete da uradite je da knjigu konvertujete u MOBI format – format podržan od MobiPocket firme (naravno, sada u vlasništvu Amazona).
Uz besplatni MobiPocket Creator (Publisher Edition) konverzija je dosta laka (mada zahteva i neka ne-očigledna predznanja).
Tako konvertovane knjige (ili knjige koje imate u već podržanim formatima) možete prebaciti preko USB interfejsa na vaš Kindle.
Kindle za PC
Sve vaše Kindle knjige možete čitati i na računaru: Kinde for PC je besplatna aplikacija koja ima pristup svim knjigama koje ste kupili za Kindle. Takođe, obe aplikacije preko Amazon sajta se sinhronizuju – tako da ako krenete da čitate jednu knjigu na jednom uređaju, pa nastavite na drugom (a oba su na Mreži), nastavljate od pozicije gde ste stali – nije svemirska nauka, ali je definitivno zgodno
Čitanje / korišćenje
Kindle je lepo dizajniran, tanak i ne previše težak. Ekran Kinde uređaja koristi takozvanu e-Ink (e-Papir) tehnologiju – vrstu ekrana koji ima izuzetno malu potrošnju i najbliže je papiru što sam do sada imao prilike da vidim:
- Vrlo čitljiv i prija očima
- Bez odsjaja, čak i na suncu
- Bez veštačkog osvetljenja (kao prava knjiga, treba da imate dovoljno svetla za čitanje)
Ako zanemarim (u početku blago iritirajući) “blesak” kod okretanja stranica (zbog prirode ekrana), udobnost i utisak u čitanju je vrlo, vrlo blizu “pravim” knjigama: nema onog mirisa stranica i šuškanja dok okrećete, ali je utisak tu.
Ima lep izbor veličina fontova, dobar rečnik (za engleske knjige), mogućnost za ostavljanje komentara (nije baš kao pisanje po marginama, ali dođe korisno ). Postoji i opcija za čitanje engleskih knjiga (i to zvuči iznenađujuće dobro), ali je ne koristim – čita sporo za moj ukus
Kindle se može puniti kako preko punjača koji dolazi uz njega (američki adapter, radi na 220 V) tako i preko micro USB kabla. Uz isključeni wireless (koji vam treba ako se sinhronizujete sa PC-om; kada kupite nove knjige; kada izađe nova verzija Kindle softvera) možete čitati preko dve nedelje.
Sve u svemu, fino sam zadovoljan mojom novom igračkom koja miri dva naizgled nepomirljiva koncepta – knjige i elektroniku. Čak je i non-techy okolina solidno zadovoljna izgledom i funkcijama ove igračke. Od techy okoline sam dobijao komentare tipa: “za te pare si mogao da kupiš Netbook i da čitaš i surfuješ i šta sve ne”, ove dve stvari nisu uporedive Ovo je specijalizovana spravica koja dobro radi ono čemu je namenjena, a računari su računari
1.12.2009
Uživanje
Dejan VesićComments (24)
Nedavno sam primio simpatičan mail a Ivanin tekst o pomračenju me ponukao da o njemu napišem i nekoliko reči
Pre toga, kraći uvod: astronomija je bila i ostala jedna od mojih omiljenih oblasti; dok sam bio mali, pravio sam teleskop sa 80 mm glavnim ogledalom, bio dopisni član astronomskog društva “Ruđer Bošković” i drhtao na -10 posmatrajući prolazak Halejeve komete u februaru 1986, što je iskustvo koje se ne zaboravlja.
E kada imate sve ovo u vidu, šta mislite kakva je bila moja reakcija kada sam dobio sledeći mail:
Ovo se jednom događa u našem životu.
28. Avgusta 2009 god., 30 minuta posle ponoci, pogledajte u nebo.
Planeta Mars bice vrlo sjajna na nebu i imace velicinu Meseca, premda je planeta Mars udaljena 34,65 miliona kilometara udaljena od Zemlje.
Pokusajte da ne propustite ovaj fenomen. Videce se golim okom, a izgledace kao da Zemlja ima dva Meseca !!!
Pojava ovog fenomena, ponovice se godine 2287.
Podelite ovu informaciju svim prijateljima, jer niko, od danas zivih ljudi, nece moci da ovo vidi po drugi put.
(a ni prvi put, mogao bih da dodam).
Pri tom je na listi primalaca (koja je bila ogromna) bilo ljudi za koje bih se zakleo da će prvo proveriti tu informaciju, ali ne – moć i lakoća Forward dugmeta su nešto što se teško prevazilazi.
Sve u svemu, naravno da Mars nikada neće biti velik kao Mesec i naravno da je ovo samo još jedan Hoax – ali sam se barem slatko nasmejao
22.7.2009
Astronomija
Dejan VesićComments (6)
Svako od nas ima razne liste: stvari koje bi da kupi, stvari koje bi da uradi, mesta da poseti. E na jednoj od mojih lista, mesta koja treba videti, na prvom mestu je bio Pariz.
I bi Pariz
Ako bih trebao da opišem Grad Svetlosti u tri reči, to bi bile: hrana, vino, skupo Dozvolite još jednu: hrana, vino, skupo, Luvr. Krajni utisak koji ostane je veličanstven, veliki i jako šarmantan grad, po mirisu i osećaju vrlo sličan Beogradu.
Francuzi ne znaju engleski; da budem pošten, u većini glavnih ulica/radnji ćete se sporazumeti bez problema. No, zađite samo malo dublje u grad i možete dobiti konobara koji ne razume ni reč engleskog, a mahanje rukama ne pomaže Naučite barem osnovno; ako znate engleski, dobar kurs je Mišela Tomasa.
Čak i sami francuzi će vas upozoriti da su francuzi vrlo često grubi i da to nema veze sa vama (možda sa činjenicom da im kroz grad godišnje prođe oko 45 miliona turista). Maja i ja nismo imali problema: da li zbog dve i po reči koje sam naučio u dve nedelje pred polazak, ili zbog toga što nismo amerikanci ili čiste sreće, sve je bilo ok.
Inače, moja tvrdnja da su naše devojke najlepše na svetu i dalje stoji – francuskinje jesu elegante, ima i lepih, ali naše su najlepše
Prevoz
Prevoz je odlično organizovan; ceo grad pokrivaju Metro linije, dok predgrađa / aerodrome pokrivaju RER linije. Kažu da je i autobuski prevoz dobar, ali mi nismo imali potrebe da ga koristimo – kombinacija Metro/pešaka je sasvim dovoljna.
Preporučujem kupovinu Paris Visite karti za 2, 3 ili 5 dana, za zone 1-3 (ako ostajete u gradu) ili 1-6 (ako planirate obilazak lokacija van užeg centra grada) – nije potrebna fotografija (nekada je bila). Ako ostajete kraće, imate opciju kupovine karata u kompletu od 10, uz solidnu uštedu.
Za kupovinu karata postoje automati (gotovina ili kartice, mada se može desiti da ne prihvate kartice bez čipa), sa podrškom za engleski tako da to ne bi trebalo da bude problem.
Za razliku od londonskog Tube, u pariskom metrou korišćenje mobilnih telefona je moguće.
Hrana
O ovoj temi se može pisati i pisati; ono što definitivno ostaje kao utisak je da je sve ukusno – bilo da ručate u restoranu ili kupujete sendvič ili palačinku na nekom od mnogih kioska, sve je ukusno (za razliku od recimo Londona).
Samo pogled na izloge pekara / poslatičarnica čini da se istopite i da se u stomaku stvori osećaj isčekivanja lepog (a da, svi znate ko je osoba u pozadini 
i na šta se sprema)
Restorani su solidno skupi – teško ćete proći za manje od 50€ za obrok za dvoje. No, tu su supermarketi – za 15ak evra možete kupiti pršutu, kobasice, povrće, francuski hleb, flašu vina i nauživati se sa dragom
Pariz živi (i) noću – u vreme kada u Londonu, sem u pabovima, nema nikog, u Parizu su bistroi, brazerije i restorani prepuni – jede se odlična hrana i pije dobro vino; recimo, probajte Chez Caldé, 54 rue St-André des Arts.
Kupovina
Ovo nije moja oblast ali da pokušam.
Ako ste šopoman, za vas je bulevar Hausman (imenovan po Baronu Hausmanu, arhitekti koji je umnogome dao današnji izgled Parizu).
Dva ogromna tržna centa su smeštena ovde: Galeries Lafayette i Printemps, sa ogromnim izborom marki i sa čestim popustima (Maja: “Ovo boli” ). Pored ovoga, tu je (ekskluzivnija) La Grande Epicerie u Rue de Sèvres. U svakom slučaju, za šta god da se odlučite, detaljna priprema je i ovde potrebna inače će samo šetnja kroz odeljenja potrajati dan
(Mislim da su prodavnice bez mesta za sedenje svojevrsna osveta nama, muškarcima koji za kupovinu ne mare Prosto ne mogu da poverujem da se tako bitan element enterijera izbacuje, čak iako je korisni prostor jako skup Zato volim prodavnice obuće – hteli ne hteli, moraju da postave sedeće objekte )
Lokacije i muzeji
Broj lokacija koje treba obići u Parizu je neverovatan, od “uobičajenih” (one za koje vezujemo Pariz) pa preko muzeja i manje poznatih lokacija (recimo groblje Pere Lachaise).
Ako nameravate da posetite više muzeja u nekoliko uzastopnih dana, za vas je Paris Museum Pass – sem novca, uštedeće vam dosta minuta / sati u redovima za karte i ulaz – većina muzeja ima posebne ulaze za vlasnike ovih karti. Doduše, takav raspored obilaska je dosta naporan, ali to je već stvar ukusa.
Izbegavajte prvu subotu u mesecu – tada je ulaz besplatan za sve i gužve su neverovatne.
Što se tiče koji muzej pre obići: najveće muzeje prvo – posle dana vrlo intenzivne šetnje, sve bi ređe ponovili to Luvr prvi, sredom – tada je otvoren najduže.
Muzej Orsej
Musée d’Orsay je izgrađen u prostoru bivše železničke stanice, tada znane kao Gare d’Orsay.
Sama zgrada je umetničko delo po sebi, izgrađena kao izložbeni primerak za Univerzalnu izložbu 1900.
Muzej je “mlad” i svoj rad je počeo 1986. godine; prikazuje umetnička dela zapadne civilizacije iz perioda 1848 – 1914. Posebna crta u delima su impresionisti (Mone, Dega, Renoar, Sezan).
Žorž Pompidu centar
Centre Georges Pompidou je takođe “mlad” muzej, završen 1977. godine. Zbog svoje lokacije, često ga zovu i Beaubourg muzej.
Vrlo je moderan i high-tech muzej i pokriva period 20. i 21. veka; fokusiran je na multidisciplinarnost – kombinovanje video i audio dela sa “klasičnim” delima skulpture i slikarstva.
Arhitektura zgrade je neobična: celokupna unutrašnjost je “izvrnuta”, sa karakterističnim cevima za vodu (zelene) , žutim nosačima za struju i plavim klimatizacionim elementima izvan same zgrade. Muzej ima i svojevrsnu osmatračnicu na vrhu (u vidu velike plastične providne cevi) sa koje možete videti znamenitosti Pariza.
Ispred samog muzeja se prave razna ulična dešavanja (zabavljači) i predstave.
Unutar muzeja je i velika biblioteka, tako da pazite sa koje strane zgrade čekate na ulaz – da vam se ne bi desilo kao nekima da čekaju ulaz u biblioteku, onda prepešače pola zgrade pa opet čekaju na blagajni za karte
Sve u svemu, interesantno mesto; ili će vam se dopasti ili ne – ravnodušni nećete ostati. Mene nije oduševio.
Trijumfalna kapija
Na zapadnom kraju Jelisejskih polja nalazi se upečatljiva Trijumfalna kapija, prepoznatljiv Pariski spomenik. Osećaj o pravoj veličini kapije ćete steći tek kada se nađete ispod nje – skladnost linija vam ne dozvoljava da to primetite iz daleka.
Samu izgradnju je naredio Napoleon, 1806. godine, obećavajući svojim vojnicima da će u povratku proći kroz Trijumfalnu kapiju. Obećanje je donekle ispunio, jer su za njegov povratak 1810. godine napravili potpunu drvenu repliku u prirodnoj veličini. Sama kapija će biti završena 1836. godine i Napoleon će, posthumno proći kroz kapiju 1840., na putu ka svom krajnjem mestu boravka – Les Invalides, uz grobnice drugih zaslužnih građana i vojskovođa.
Uspon na vrh (uz 246 stepenika) je obavezan – bićete nagrađeni 360 stepeni pogledom na ceo Pariz.
Inače, Trijumfalna kapija je deo Axe historique ili Trijumfalnog puta – pravca kroz spomenike i značajne građevine Pariza, sa istoka na zapad, koji počinje u Luvru, prolazi kroz Konkord trg i Trijumfalnu kapiju i završava se sa La Grande Arche de la Défense (modernom verzijom Trijumfalne kapije).
Ajfelova kula
Definitivno jedan od najpoznatijih (ako ne i najpoznatiji) simbola Pariza.
Remek delo inžinjerstva: Ajfelova kula je visoka preko 300 metara, dugo vremena najviša građevina u svetu. Izgrađena je za samo 2 godine, 1887 – 1889. i osnovna namena je bila da bude ulazak u Univerzalnu izložbu 1889, svetski sajam tehničkih i tehnoloških dostignuća, koji je bio posvećen stogodišnjici Francuske revolucije.
Vrlo elegantnih linija (pravi primer eksponencijalnih kriva), prosto vas ostavlja bez daha dok se penjete na drugi i treći nivo ove građevine. Prosto ne možete a da se ne divite umešnosti graditelja (Ajfela) tog doba.
Inače je bila omrznuta od samog početka od umetnika i javnosti Pariza, i plan je bio srušiti je posle 20 godina (takvi su i bili uslovi konkursa). No, korisnost je prevagnula (prvenstveno u komunikaciji) i ostavljena je da stoji. Sada je sa preko 7 miliona posetilaca godišnje najposećenija (koja se plaća) atrakcija na svetu.
I da, mala specifičnost: kada smo se na kraju popeli na sam vrh, poprilično “protrešeni” visinom na koju idemo, dočekao nas je zvuk turpije koja seče metal Nije bio najprijatniji osećaj na svetu
Obavezan obilazak.
Luvr
Luvr je veličanstven – samo kao grandiozna građevina, a o sadržaju, količini ljudskih dostignuća može se pričati satima.
Iako jeste trivijalija, vredi čuti – Luvr ima preko 16 kilometara galerija i ako se pred svakim izloženim predmetom zadržite samo minut, obilazak celog muzeja bi trajao 4 meseca.
Nekoliko saveta:
- kupite karte unapred; recimo u FNAC radnjama kojih ima svuda; 1.5€ više će se itekako isplatiti; nećete čekati ni u redu za kupovinu karte, a ni u redu za ulaz (koristite Rišelje ulaz)
- pripremite što bolje vašu rutu; sajt muzeja je dobro urađen i nudi kreiranje raznih tematskih obilazaka; jednom kada napravite obilaske, iscrtajte ih na planu muzeja i optimizujte ih tako da kroz jedan krak prolazite samo jednom – isplatiće se
- audio vodič (6 €) je vrlo koristan: preko objašnjenja do lakog lociranja gde se nalazite; pored novca, za uzimanje audio vodiča trebaće vam i neki identifikacioni dokument, koji ostavljate u zalog.
- ponesite vodu i što udobniju obuću
- obavezno sav višak stvari u garderobu (besplatno); dok prelazite kilometre kroz galerije, ne treba vam dodatni teret
Sacré-Cœur
Pariz je vrlo ravan – jedino pravo brdo (brdašce – 130 metara) je Monmart, čuveno stecište boema i umetnika u 19. i 20. veku. Na samom vrhu je izgrađena ova bazilika Sacré-Cœur ili bazilika Svetog Srca (Isusa Hrista).
Izgrađena je u spomen žrtvama Francusko-Pruskog rata; sama gradnja je trajala poprilično dugo: od 1875 do 1914. da bi zvanično bila osvećena posle I svetskog rata, 1919. godine.
Osnovni arhitektonski stil je rimsko-vizantijski, mada mnogi stil ove bazilike nazivaju kičem – zbog mešanja raznih pravaca i ideja. Meni se dopala, kao upečatljiva građevina na savršenom mestu – nad celim Parizom.
Ostalo
Pošto je post ionako predug, ovde ću samo navesti reference, a vi se već snađite kada ih budete obilazili:
- Notre Dame (“Naša Gospa”) – Prelepa gotska katedrala je nezaobilazno mesto za nas turiste. Izuzetnih kontura i staklenih mozaika, cela katedrala je izuzetno upečatljiva. Ispred same katedrale se nalazi francuska “Nulta tačka” (zvanični centar grada Pariza i mesto od koga se mere razdaljine u Francuskoj)
- Rodenov muzej – pored same zgrade muzeja i veliki vrt oko samog muzeja je izložbeni prostor sa velikim brojem Rodenovih skulptura, uključujući Mislioca i Vrata pakla.
- Ile de la Cite i Ille Sant-Louis – dva prirodna ostrva na Seni; la Cite – mesto početka Pariza i parižana i lokacija za Notr Dam
- Sorbona i Latinska četvrt – jako simpatičan kraj sa puno kafića i restorana
- groblje Pere Lachaise
Na kraju
Ako imate načina/mogućnosti, obavezno Pariz – sem ako niste apsolutni namćor i ne-hedonista, nema šanse da ne uživate
Za video pregled grada toplo preporučujem Aurorine Avanture – Pariz – deo prvi i Aurorine Avanture – Pariz – deo drugi a za još nešto slika prošetajte Pariz Flickr albumom.
Na kraju, posebna zahvalnost Peđi The Bloggeru za inicijalne savete oko Pariza i šta posetiti
31.5.2009
Uživanje
Dejan VesićComments (19)
Ja sam od onih kojima je Plazma slatkiš/keks sa posebnim mestom I to ona “prava”, 150 grama, taman prava mera za uz kafu ili dve (kafe, ne plazme) (da, da, zato i jesam ovoliki ). Doduše, kada sam bio (mnogo) manji, i ona mlevena sa mlekom je imala svoje mesto
Nekako se nisam primio na ove novotarije mini ili mikro sa ukusima. No, nova novcijata, “Čoko plazma“, je obećavala neviđeni spoj za nepce – nisam mogao da dočekam da je probam
I znate šta? Ne sviđa mi se 
Ne zato što je loša, naprotiv. Kao krckavi čokoladni keks je odlična. Ne sviđa mi se kao Plazma.
Onaj fini, blagi ukus plazme koji je ostajao u ustima kada zagrizete i krenete da uživate je nestao, ili tačnije, ubijen je prejakim ukusom čokolade. Izgled je tu, zvučni efekti su tu, ali je plazma ukus nestao.
Nema veze, sladiću se Čoko plazmom kada poželim nešto čokoladno hrskavo
5.7.2008
Uživanje
Dejan VesićComments (11)
Ako vam treba malo, udobno, prijateljsko mesto za ručak i večeru, mogu da preporučim Santiago restoran. Ušuškan u ulici Majke Jevrosime ima fini izbor južno-američkih specijaliteta: burito, tacos, salate sa avokadom i morskim plodovima, riblje i specijalitete od mesa, čileanska vina; cene su pristojne a usluga vrlo fina.
“Santiago” – latino kuća
Majke Jevrosime 20
11000 Beograd
Telefon: (011) 323-7953
http://restoransantiago.com/
(nedeljom ne radi)
24.2.2008
Uživanje
Dejan VesićComments (6)
Pan’s Labyrinth ili u originalu El Laberinto del fauno je sirov, snažan i prelep film.
Jedno društvo (fašistička Španija 1944) i događaji u njemu ispričani kroz oči jedne devojčice i kroz dva sveta: stvarni i fantastični podzemni Panov svet.
Iako u kategorijama stoji “Fantazija” ovo nije film za decu; ovo je film za odrasle. Iako se prepliću bajka i stvarnost to nije ušminkana Diznijeva bajka – to je bajka iz davnih vremena, tamna, uznemirujuća, sa bićima koja nisu uvek dobronamerna i koji ne žele samo dobro.
Režiser i scenarista filma je Giljermo del Toro (“Hellboy”)
Jedan od najboljih filmova koje sam gledao u poslednjih 12 meseci. Topla preporuka.
21.2.2008
Uživanje
Dejan VesićComments (0)
Hrana, uživanje u hrani i vinu su jedan veoma lep aspekt života (koji, doduše, obično ima za posledicu malecni višak kilograma, ali ne može se baš sve imati ).
Iako sajtova koji se bave ovom problematikom ima tušta i tma, retki su sajtovi koji:
- Rade to na našem jeziku (ili srodnim, da ne kažem bosanskim, hrvatskim i sličnim dijalektima)
- Predstavljaju jela koja se mogu pripremiti od sastojaka iz prodavnice (ili barem hipermarketa) na ćošku
- Najvažnije, rade to dušom
BeCook.Com je upravo takav sajt: odabrani recepti sa vrlo detaljnim opisom pripreme (sa sve slikama), mogućnost da se učlanite i ostavite i svoje omiljene recepte. Svaki recept možete prokomentarisati i tražiti dodatne informacije; da ne zaboravim, imaju i blog. Postoji i sekcija tekstova – članaka koji su korisni i dotiču hranu i sve oko nje, ali nisu baš recepti.
Topla preporuka za obilazak i trajnu belešku u vašim omiljenim lokacijama.
15.1.2008
Uživanje
Dejan VesićComments (2)
Film za ovaj vikend je Beowulf. Otišao sam na predstavu potpuno neobavešten i o filmu i o glumcima (film je Majin izbor), da bih izašao sa finim osećanjem dobrog filma (naravno u “Rodi”; požurite, neće još dugo biti u sali jedan).
Beowulf je najstarija pisana poema na engleskom jeziku; zapisana negde u 7-om veku, prepuna je heroja, čudovišta, lepotica i zamkova – prava poema starih vremena. I sve vrednosti su tu: herojske epopeje, borba dobra i zla, cena slave.
Režiser je Robert Zemekis – ime koje je meni trenutna asocijacija na “Povratak u budućnost” trilogiju.
Sam film je animiran … skoro. Zemekis koristi nešto što on sam naziva “performance capture” (ImageMotion) što recimo omogućava glumcu Rej Vinstonu da postane 2m+ plavokoski viking Beowulf – vrlo brzim kamerama koje pokrivaju 360 stepeni snimaju se lica glumaca a zatim se to pretače u animirani film.
Izbor glumaca je izuzetan: Rej Vinston, Entoni Hopkins, Džon Malkovič, Robin Rajt Pen i naravno Anđelina Džoli Iako se ona pojavljuje u jako malo scena, njen ulazak u film (prelivena samo zlatom) je ostavio (verujem) mušku publiku barem na trenutak bez daha
Ako volite dobru priču o borbi zla i dobra, dobru animaciju ili tehnologiju na delu, preporučujem.
9.12.2007
Uživanje
Dejan VesićComments (6)
Još jedan potpuni biser Skota Adamsa i Dilberta – prosto boli koliko je istinito:
Prevod:
Dilbert: Zašto izgleda da najveći broj odluka na mom poslu donose pijani lemuri?
Radnik: Odluke donose ljudi koji imaju slobodnog vremena, ne ljudi koji imaju talenta.
Dilbert: Zašto su onda talentovani ljudi tako zauzeti?
Radnik: Ispravljaju greške koje naprave ljudi koji imaju slobodnog vremena.
Boli
26.10.2007
Uživanje
Dejan VesićComments (1)
Iako u kategoriji “Uživanje” stavljam stvarno dobre stvari koje će vam popraviti raspoloženje, koje će ulepšati tmuran i težak dan, sada pravim izuzetak: ovo je upozorenje _šta_ ne treba gledati.
Izbor Transformersa kao filma za nedeljno veče vođen je tehnologijom a ne preporukama za gledanje (mada ovaj film ima začuđujuće visoku ocenu od 7.7 na Imdb sajtu). Naime, trenutno sam poslovno u Londonu i to je bila prava prilika probati Imax bioskop – ili, kako ga reklamiraju, “najveće platno na Ostrvu”. Uživanje u ovom bioskopu je zaista izuzetno – fenomenalan zvuk (ni nalik dranju zvučnika u Tuckwood-u) ogromno, ali zaista ogromno platno – nešto što zaista treba probati.
Na žalost, u nekoliko slobodnih sati koje sam imao na raspolaganju, jedino su Transformersi mogli da dođu u obzir. Sad, znao sam da je to po stripu, znao sam otprilike i priču ali je Imdb ocena govorila u prilog da ima nade. Ne baš – film je predug (sam film je 144 minuta – dodajte na to reklame i najave i odoše 3 sata u nepovrat), spor, priča je očajna. Roboti nit’ izgledaju strašno nit’ su preterano pametni; gomila scena je naivna, sam kraj patetičan (po mom mišljenju, ide rame uz rame sa “Danom nezavisnosti”). Dobar deo akcionih scena je prebrz, tako da samo razaznajete dobre i loše kroz mrlju na platu.
Sve u svemu, za tri sata dobra knjiga će vas daleko više zabaviti; ako niste gledali film, nemojte; ako jeste, osećam vašu bol
14.10.2007
Uživanje
Dejan VesićComments (6)
Umorni od svakodnevnih aktivnosti? Obaveze vas pretvaraju u robota svakog dana? Igla na rezervoaru optimizma opasno blizu crvenom?
Ako je neki od odgovora na gore postavljena pitanja “Da.”, pravac bioskop
Poslastica za ovaj vikend:
“Više od mašte” (Stranger Than Fiction) – “This is a story about a man named Harold Crick and his wristwatch”.
Dobra ekipa glumaca (Ema Tompson, Dastin Hofman i za mene novo lice, glavni glumac, Vil Ferel), interesantna priča (ne dozvolite da vas uplaši ono “Fiction” u žanru) – dva sata koja će uz pravo društvo ostaviti dobar … ma odličan osećaj u vama.
(trenutno u Roda bioskopu: sala 3, 20h i 22.15h)
3.6.2007
Uživanje
Dejan VesićComments (2)
Odličan film za vikend popodne
Iako “Comedy/Drama” i ocena 8.1 na IMDB sajtu mnogima ne znači puno, vredi svakog minuta provedenog u bioskopu. Tema (čisto da zagolicam filmske nepce): parodija na američku kulturu i porodicu, primenljiva na gomile “savremenih društava”. Jedan dobar i pozitivan film.
Zato, voljene pod ruku, i pravac u Dvoranu Kulturnog Centra dok se još daje (ili u bioskop blizu vas )
15.4.2007
Uživanje
Dejan VesićComments (3)
Jedna od mojih velikih dečačkih strasti je astronomija.
Bilo je tu svega – i izrada teleskopa od vodovodne cevi i optike naručene od slovenaca (140 mm sferno ogledalo / žižna daljina 1400 mm – koliko je gajbica prenešeno i struje popisano u okolini Aranđelovca da bi se ova lepota kupila ) i posmatranje Halejeve komete 1986. (što i dalje važi za jedan od nezaboravnih momenata moje prošlosti).
Sada nemam vremena za to (iako obećavam sebi i obećavam i pravim planove za novu optiku i sve), ali i dalje pratim dešavanja na nebu, kod “komšija”, barem pasivno, preko lista i astronomskih blogova.
Ono što sam hteo da podelim sa vama je vrlo čudna šestougaona struktura na Saturnu:
(klik za veću sliku – autor slike: NASA/JPL/University of Arizona)
Otkrivena je još davnih ’80 godina preletom Vojadžera i održala se do današnjih dana. Nalazi se na severnom polu Saturna; ova slika je u infracrvenom području, i napravljena je od strane Cassini-Huygens letelice (deo zajedničkog projekta Nase, evropske i italijanske svemirske agencije – misija do Saturna i Titana). Šestougaona struktura je široka koliko i dve Zemlje.
A objašenjenje? Nema Ima gomila atmosferskih mambo-jumbo objašnjenja, ali prosto su suviše komplikovana. Velika šestougaona metereološka stanica na severnom polu Saturna, okupana oblacima još i najbolje prolazi Uostalom, astronomija i jeste delom mašta
Originalna priča je: Saturn’s Active North Pole, sa sve linkom na sliku pune rezolucije (640 Mb u Tiff ili 6 Mb u Jpeg formatu).
28.3.2007
Uživanje
Dejan VesićComments (0)
(autor ovog članka je Maja )
Nedelju volEm i ne volEm.
Ne volEm je jer posle nje sledi ponedeljak, a volEm iz bar dva razloga:
- Zato što je Deja kod kuće
- Zato što tada obično dajem mašti na volju i kuvam za nas dvoje
Pre neku nedelju sam kod Tine jela čorbu o kojoj se priča danima – čorba od bundeve. Fenomenalno.
Juče sam dobila i recept i – eto mene jutros na pijaci, čvrsto rešena da obuzdam svoju kompulziju i kupim “samo” jedan kg bundeve – one lepe, meke, narandžaste… Biće dosta kilo, ipak nas je samo dvoje Sa bundevom bi ok išla piletina, ali da ne bude previše posna može urolana u dalmatinsku pršutu i grilovana na roštilju. Kao prilog – tagliatelle sa četiri vrste sira i crno vino, po želji. Na kraju – biskviti sa ružinom vodicom, bademom i džemom od kajsije. Filter kafa, of course
Ugođaj, dakako
Čorba zaslužuje da se nađe na Blogu, za sve one koji su radi da u svoj kulinarski rečnik uvrste i ovo ukusno jelo. Dakle, čorba od bundeve, originalni recept, onako kako sam ga ja od Tine dobila:
Sastojci:
- Bundeva, 1kg (lepša je muskatna, mekša i intenzivnije narandžasta)
- 2-3 čena belog luka
- maslinovo ulje
- parče maslaca
- glavica crnog luka
- malo bibera
- vegeta / kocka za supu
- slatka pavlaka (Imlek)
Priprema
Na maslinovo ulje staviti parče maslaca, glavicu crnog luka, i 2-3 čena belog i pržiti na laganoj vatri 10-ak minuta. Dodati na kocke isečenu bundevu; lepo začiniti (biberom) i naliti vodom. Dodati vegetu i/ili neku kocku za supu. Kuvati se dok ne omekne. Sve prebaciti u blender ili izmiksati do glatkoće nekom drugom spravicom.
Na kraju dodati pola ili celu slatku pavlaku; proceniti gustinu, dodati vodu u skladu sa željom i kratko prokuvati.
U bundevu je lepo dodati svež peršun, limun, biber ili šta vam je već volja.
Olala
Special thanks to Tina za recept koji je besramno pokraden da bi nastao ovaj članak
28.1.2007
Uživanje
Dejan VesićComments (8)
Next Page »
