Ja mrzim spam. Mrzim da ionako ograničeno vreme trošim na čitanje bezvredne pošte – ako mi usluga / proizvod treba, naći ću vas na webu i ja kontaktirati. Nema vas na webu? O tome ste ranije trebali da mislite.

Elem, da se vratim temi: spamu / neželjenoj pošti.

Vrlo često se u tim mailovima nalazi i link za odjavu i/ili mail adresa za tu namenu. Vrlo često, niti jedno niti drugo radi bilo šta.

Imate nekoliko opcija: da napravite filter koji će poruke od takvih pošiljalaca automatski da briše (recimo) ili da se poduhvatite malo ozbiljnije akcije. Naime, iako stidljivo, čak se i naš zakonodavac potrudio da uvede neke sankcije za ovakve situacije. Ako se desi da vas neko zasipa non-stop neželjenom poštom, preporučujem da odete na sajt, pokupite sve e-mail adrese koje vam se čine bitnim za ovaj problem i pošaljete im mail sledeće (ili slične) sadržine:

Poštovanje.
 
Molim Vas da uklonite sledeću adresu xxxx@xxx.xxx sa svih Vaših marketing lista.
 
U protivnom, moraću da preko advokata pokrenem legalnu akciju protiv Vas, kao nekog ko neovlašćeno i bez prethodnog odobrenja reklamira proizvode i usluge preko elektronske pošte (Zakon o oglašavanju, član 9, Zakon o elektronskoj trgovini, član 8, Zakon o zaštiti potrošača, član 25 i Zakon o elektronskim komunikacijama, član 118 i 138.)

(kao pojačanje, može se dodati i Zakon o trgovini, član 18)

Za referencu, evo tih interesantnih članova:

Zakon o oglašavanju, član 9

Oglasna poruka ne može da se uputi pojedinačno određenom licu, ako je ono jasno izrazilo volju da mu se ona ne upućuje.

Zabranjeno je oglašavanje slanjem oglasnih poruka putem pozivnih sredstava sa i bez ljudskog posredovanja, putem telefaks uređaja ili elektronskih poruka, bez saglasnosti primaoca oglasne poruke.

Zakon o elektronskoj trgovini, član 8

Korišćenje elektronske pošte u svrhu slanja netražene komercijalne poruke, dozvoljeno je samo uz prethodni pristanak lica kome je takva vrsta poruke namenjena, u skladu sa zakonom.

Zakon o zaštiti potrošača, član 25

Oblici poslovanja koji se bez obzira na okolnosti pojedinačnog slučaja
smatraju nasrtljivim poslovanjem jesu:

…
3) višestruko obraćanje potrošaču, protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom komunikacije na daljinu, osim radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora;
…

Zakon o elektronskim komunikacijama, član 118

Korišćenje sistema za automatsko pozivanje i komunikaciju bez ljudske intervencije, faks uređaja, elektronske pošte ili drugih vrsta elektronskih poruka, radi neposrednog oglašavanja, dopušteno je samo uz prethodni pristanak korisnika, odnosno pretplatnika (primalac).

Zabranjeno je neposredno oglašavanje kojim se netačno prikazuje ili prikriva identitet pošiljaoca elektronske pošte ili drugih vrsta elektronskih poruka, kao i neposredno oglašavanje koje ne sadrži naznačenu elektronsku adresu, odnosno broj telefona, putem koga primalac može bez naknade da zahteva sprečavanje daljeg slanja oglasnih poruka.

I da, da ovo ne bude samo pucanje u prazno – na osnovu gornjeg, svaki advokat (uz sitnu naknadu, to su ipak advokati ) može da vam sastavi podnesak / tužbu – verujte da ni jednoj firmi, pogotovo manjoj, neće biti prijatno kada joj stigne plavi koverat i da će sledeći put pristupiti ovom delu reklamiranja daleko savesnije. Znam, iz iskustva

Ilustracija skinuta sa stock.xchng

Update: Zahvaljujući Slobodanu Markoviću, dodao sam i deo za Zakon o elektronskim komunikacijama

Na žalost, ono čemu sam svedok svaki dan je da najveći broj korisnika inertan i lenj i da koristi Windows 7 kao Windows 3.0 – Start / klik / All programs / Accessories / Calculator… praktično uživajući samo u lepom Aero izgledu, što je daleko manji važan aspekt rada.

Zato sam se potrudio da ovde opišem sitnice, programe i načine koji će vam pomoći da sve radite lakše, brže i jednostavnije, i zaista osetite prednosti novog, modernog operativnog sistema. Ovo nije reklama (ne daj bože plaćena ) niti ću pomenuti sve moguće osobine Windows 7 – samo one koje koristim svakodnevno.

Pre toga preporučujem da pročitate i sledeće tekstove:

• Windows 7 Beta 1
• Windows 7 RTM

Naoružani gornjim znanjem, pročitate i ovo i krenite da koristite Windows 7 na jedan drugi način

Da počnemo od početka: ako bi trebala da se izabere jedna jedina funkcionalnost koja izdvaja Windows 7 od svih ostalih Windows sistema, to bi bila:

Taskbar

Taskbar je doživeo (posle 20-ak godina ) pravu, veliku promenu. Da pomenem samo neke:

• Programi su prikazani samo preko velikih, jasno uočljivih ikona.
• Sve instance jednog programa su grupisane na toj ikoni – po ikoni možete znati da li je startovana jedna, dve ili više instanci programa / dokumenata / stranica.
• System Tray (deo dole desno) je zamenjen sa novim područjem (Notification Area), daleko preglednijim i lakšim za korišćenje

Nove mogućnosti taskbara su, opet, najmanje i korišćene od strane korisnika starijih verzija Windowsa, što je šteta – najveći pomak i mogućnost za udobniji / brži rad upravo leži u pravilnom korišćenju taskbara.

(klikni za veću sliku)

Na gornjoj slici vidite IE 9 sa tri otvorena taba (ovakav prikaz se neće dobiti još uvek za Firefox ili Chrome, jer autori još uvek nisu dodali Windows 7 specifične mogućnosti) – preko ikone lako možete da vidite da su tri ili više taba otvorena; ako prevučete mišem preko ikone, videćete umanjen prikaz svakog taba; možete čak direktno i zatvoriti neke od tabova, bez otvaranja punog prikaza.

Takođe, ako miš pomerite na umanjen prikaz, dobićete takozvani Aero Peek – sakrivanje svih ostalih aktivnih prozora i time mogućnost da proverite sadržaj tog određenog prozora:

(klikni za veću sliku)

Pin to Taksbar

Kako uopšte postaviti neki od programa na Taskbar? Vrlo jednostavno – kada nađete program, desni klik na njega i izaberite Pin to Taskbar:

Pri tom je deo “nađete” vrlo liberalan: možete to uraditi sa programom iz start menija, sa programom na Desktopu, pa čak i sa programom koji je već startovan (kako god da ste do njega došli) – kliknite desnim klikom na ikonu programa koji je startovan i izaberite Pin to Taskbar.

Naravno, i prevlačenje ikone programa na Taskbar ima isti efekat.

Taskbar: Win + 1 … Win + 0, nova instanca, šetnja među instancama

Pazite na redosled ikonica; najčešće programe stavite prve; prosto, jer Taskbar omogućava da prvih 10 programa startujte jednostavnim pritiskom na:

Win + broj gde broj može biti 1, 2, 3, … 9, 0.

(klikni za veću sliku)

Ako imate više računara (posao, kuća, laptop) idealno je da prvih 10 podesite svuda isto; za nedelju dve će vam ući u “mišiće”: Win + 1 -> Firefox i pitaćete se kako ste pre mogli bez toga

Recimo da ste startovali aplikaciju Paint.Net (Win + 4) a onda nastavili da radite i u drugim aplikacijama. Šta će se desiti ako ponovo pritisnete Win + 4?

To poprilično zavisi od toga šta vam rade drugi prstići . Ako je aplikacija startovana, onda:

• Win + broj – dovodi aplikaciju u fokus (ne startuje novu instancu)
• Shift + Win + broj – startuje novu instancu te aplikacije
• Uzastopnim pritiskom na Ctrl + Win + broj se možete brzo prošetati kroz sve startovane instance aplikacije
• Ctrl + Shift + Win + broj – startuje novu instancu te aplikacije pod administratorskim nalogom

Umesto Win + broj možete koristiti i klik na ikonu (ako ste više mouse čovek); i tu važi da Shift + klik startuje novu instancu aplikacije a Ctrl + Shift + klik startuje novu instancu te aplikacije pod administratorskim nalogom.

Jumplist – desno dugme na Taskbar ikonu

Jumplist je još jedna vrlo korisna opcija – desnim klikom na Taskbar ikonu programa, dobićete dodatne mogućnosti i opcije, koje nisu fiksne – već zavise od autora programa:

(klikni za veću sliku)

Naravno, ovo važi za nove ili unapređene stare programe, gde su programeri iskoristili ovu mogućnost Windows 7 sistema (recimo Firefox ne koristi ove mogućnosti, dok Google Chrome koristi).

Podešavanja

Ovde se priča o Taskbaru nikako ne završava; desni klik pa Properties će otkriti gomilu dodatnih opcija za prilagođavanje baš vašim potrebama. No, gornje je sasvim dovoljno za početak

Start meni

Prvo – zaboravite XP način rada; mrtav je, nepotreban, spor i dosadan.

Drugo – koristite tastaturu; da li je lakše ovo za startovanje kalkulatora:

* Klik na Win dugme, otkucati ca i lupiti Enter (4 tastera, bez podizanja ruku sa tastature):

ili ovo:

* Klik na Start, klik na All Programs, skroluj dok se ne pojave pa klik na Accessories, klik na Calculator?

Novi Start je namenjen brzom traženju (i nalaženju) aplikacija; zaboravite na stablo i gde je koja aplikacija smeštena; otkucajte nekoliko karakterističnih slova i startujte je.

Aplikacije

Windows 7 je doneo nove aplikacije (kao Sticky Notes opisane dole) ili unapredio neke postojeće (Calculator) do mere da ih vredi spomenuti.

Calc – Kalkulator

Znam, znam, ovo zvuči smešno – no, ovo je postao jedan vrlo upotrebljiv alatić za svakodnevna računanja:

(klikni za veću sliku)

Nekoliko načina rada (Standard / Scientific / Programmer / Statistic), mogućnost prikaza celokupne istorije rada (i Copy / Paste iste), rad sa datumima (vrlo korisno!) – pristojan mali abakus.

Ako uključite Worksheet, pa poželite da ih isključite, najbrže je da kalkulator prebacite u Basic (osnovni) mod (Ctrl + F4) a onda u mod koji želite (preporučujem Scientific, Alt + 2).

(Najjednostavnije pozivanje: klik na Start pa Calc pa enter; ili ga prilepite (Pin to Taskbar) za Taskbar)

Sticky Notes

Jedna od stvari koje zaista teško podnosim su gomile papira i papirića oko mene. Čak i ako treba zabeležiti nešto, mnogo mi je lakše to uraditi na računaru no juriti za papirom kasnije.

Windows 7 za ove prilike ima Sticky Notes – vrlo jednostavan program za brzo hvatanje beleški:

Klik na plus u gornjem levom uglu otvara novu belešku (ili Ctrl + N), klik na x u gornjem desnom uglu briše belešku (ili Ctrl + D). Desni klik na belešku omogućava da promenite boju beleške.

Moguće su i osnovne manipulacije sa tekstom:

• Ctrl+B – Bold (taman) tekst
• Ctrl+I – Italic (zakošeni) tekst
• Ctrl+U – Underlined (podvučeni) tekst
• Ctrl+T – Strikethrough (precrtani) tekst
• Ctrl+L – Poravnanje teksta levo
• Ctrl+R – Poravnanje teksta desno
• Ctrl+E – Centriranje teksta
• Ctrl+Shift+L – lista (nabrajanje); pritisnite više puta za izbor tipa nabrajanja
• Ctrl+Shift+> – povećanje veličine teksta (za izabrani tekst)
• Ctrl+Shift+< - smanjivanje veličine teksta (za izabrani tekst)

Na žalost, ne postoji jednostavan način za promenu tipa slova (fonta); na sreću, ako uradite copy / paste iz nekog drugog dokumenta, beleška će sačuvati tip slova pa možete da nastavite sa popunjavanjem beleške.

Tapete (wallpapers) sa interneta

Jedna od važnih osobina Windows 7 je da pozadine (Wallpapers) može dovlačiti sa Interneta (znam, znam, većini to uopšte nije bitno, ali volim lepe slike).

Ovo možete uraditi na lakši način, prostim odlaskom na http://windows.microsoft.com/en-US/windows/downloads/bing-dynamic, skidanjem teme, startovanjem te teme i prijavom na RSS feed:

(slike su odlične)

Naravno, možete napraviti temu sa bilo kojim pogodnim RSS feed-om sa slikama (bitno je da slike uključene u sam feed, “embeded”). Postupak je jednostavan:

U folderu C:\Windows\Resources\Themes locirajte aero temu, desni klik i izaberite Open with…:

U dijalogu koji se pojavi, kliknite na strelicu desno od Other Programs i izaberite Notepad.

Nemojte se uplašiti sadržajem datoteke; potrebno je samo dodati četiri reda na kraju datoteke i to:

[Slideshow]
Interval=1800000
Shuffle=1
RssFeed=http://api.flickr.com/services/feeds/groups_pool.gne?id=594506@N20&lang=en-us&format=atom

Ovu datoteku snimite bilo gde (recimo na Desktop) pod novim imenom i sa obaveznim nastavkom .theme; ostatak je sličan kao gore: dupli klik na datoteku, potvrda da želite prijavu za prijem novih elemenata, i slike su vaše.

(gornje slike su iz Flickr grupe 1680×1050 Desktop Wallpapers Pool)

Eventualna podešavanja za sve ove RSS feed-ove možete izvršiti kroz Internet Explorer: izaberite Favorites, tab Feeds i na željeni feed kliknite desnim dugmetom i izaberite Properties:

Neka od podešavanja koje preporučujem su na ovoj slici:

Napredne tehnike

Dole opisane stvari ne spadaju u nešto što će svaki korisnik računara probati, ali ako vi održavate / pomažete vašim manje naučenim prijateljima / rođacima, ovo zna da smanji nervozu i ubrza rešavanje problema na opšte zadovoljstvo svih u procesu

Podešavanje Shutdown dugmeta

Podrazumevana akcija na dugmetu za gašenje je Shutdown:

Jednostavnim desnim klikom, izborom Properties opcije možete da promenite ovo ponašanje i izaberete neku od opcija: Switch User, Shut down, Log off, Lock, Restart, Sleep…

Kalibracija ekrana – DCCW

Nisam bio siguran da li ovo ide u napredne tehnike ili ne, ali je jako korisna stvarčica – brzo i jednostavno možete podesiti svaki od monitora, bez posebnih sprava – klik na Start, otkucajte dccw i Enter i krenite u podešavanje monitora:

(klikni za veću sliku)

PSR – Problem Steps Recorder

Ako iz bilo kog razloga ne možete da pristupite direktno računaru koji ima problem (za direktan pristup ne mogu dovoljno preporučiti TeamViewer – odličan je!), pokušajte sa psr – Problem Steps Recorder:

Prostim startovanjem aplikacije (klik na Start, kucanjem psr pa Enter) i klikom na Start Record, svaka akcija korisnika kao i snimci ekrana pri toj akciji će se snimiti u jednu MHTML datoteku, a zatim zipovati. Jedino što ostaje je da korisnik kome pomažete pošalje tu zip datoteku vama.

Vrlo koristan alat.

Izbor monitora / projektora – Win + P ili DisplaySwitch

Sve su češće konfiguracije sa više monitora; sve češće se laptop računari koriste za prezentacije preko projektora i sličnih uređaja.

Pre ste zavisili od proizvođača softvera, no sada je podrška za to ugrađena u sam Windows 7; dovoljno je da pritisnete Win + P tastere ili da startujete DisplaySwitch – za slučaj da nemate Win dugme

(klikni za veću sliku)

Laptop – definišite štampač po mreži

Ako koristite laptop na više lokacija (kuća pos’o, pos’o kuća ), izuzetno korisna opcija: omogućava vam da za svaku od mreža kojoj pristupate, definišete podrazumevani štampač, tako da će se promenom mreže automatski promeniti i štampač gde štampate.

Izaberite Devices and Printers i opciju Manage default printers i overite “Change my default printer …”:

(klikni za veću sliku)

Za svaku od mreža kojoj ste nekada pristupili možete povezati neki od štampača koje imate definisane. Ovu opciju nećete videti na standardnom, desktop računaru.

Laptop – produžite rad na bateriji

Ako vam je autonomija rada bitnija od performansi (na bateriji), Windows 7 ima odličan alat koji će pomoći u finom podešavanju potrošnje. Pogasite sve programe koji su startovani, a zatim startujte command prompt u Administrativnom modu (Ctrl + Shift + click) i unesite sledeću komandu:

powercfg -energy

Ovaj alat će za minut ili dva izgenerisati vrlo detaljan (i vrlo tehnički) izveštaj sa savetima kako se može izvući još malo rada kada je utikač daleko:

(klikni za veću sliku)

Za kraj

Nadam se da će vam ovo koristiti barem koliko i meni. Naravno, ako vi imate neki dobar savet / fazon za korišćenje Windows 7 operativnog sistema, budite ljubazni pa ga ostavite u komentarima

No, veliki broj korisnika računara (koje znam) ima gigabajte i gigabajte muzike – pri tom, ista je u katastrofalnom stanju – obično nastala besomučnim kopiranjem svega što im dođe pod ruku i neretko mi vrlo zavide kada vide ovakvu biblioteku:

(klikni za veću sliku).

Pri tom, naravno ne mislim na broj albuma već na uređenost.

Kako recept za ovakvu muzičku biblioteku nije komplikovan, reših da ga podelim sa vama

Razlozi za arhiviranje

Razlozi za arhiviranje muzike (ili “grebovanje”) sa CD-a u neki od digitalnih formata su očigledni:

• Sigurnosna kopija (backup) u slučaju da se originalni CD izgrebe / polomi / izgubi
• Mogućnost lakše manipulacije muzikom: pravljenje izbora ili lista za razne prilike
• Zauzima daleko manje mesta
• Moguće je slušati na daleko većem broju uređaja, od mobilnog telefona pa do kućnog centra za zabavu

Da sada ne bih ulazio u celu priču o autorskim pravima (imate dosta toga kod Moosheme), samo da napomenem da nikako ne zagovaram pirateriju; sve gore pomenuto se odnosi na takozvani fer-plej ili poštenu igru – ono što sam kupio (CD) mogu da slušam na načine koji mi najviše odgovaraju.

Iako se neke muzičke kuće ne slažu sa tim (“kupuješ medij, CD, a ne muziku”) recimo da je to otvoreno za diskusiju.

Formati

Muzika se u računarskom svetu može zapisati na neviđen broj načina; umesto da vas smaram ovde sa primerima, pomenuću samo dva glavne klase zapisa:

Zapis bez gubitka u kvalitetu (lossless audio formats)

Naslov je dovoljno jasan – muzika zapisana u nekom od formata koji su bez gubitka, je identična originalnoj. Jedino ako koristite ove formate, reč “arhiviranje” ima pun značaj – vaša muzika je potpuno sačuvana za budućnost, u originalu kakvom ste je i kupili.

I ovde razlikujemo dva pod-tipa: nekompresovane i kompresovane (= koji zauzimaju manje mesta) zapise.

Glavni predstavnik nekompresovanog formata bez gubitka je Pulse-code modulation – PCM, obično zapisan u WAV kontejnerima na PC platformama odnosno AIFF na Mac platformama. U ovom formatu se zapisuje muzika i na današnjim CD-ovima (po Red Book standardu).

Naravno, iako je audio kvalitet najbolji, problem sa ovim formatom je veličina datoteke – u 700 Mb staje ne više od 1,2h muzike.

Pokušaj da se taj problem prevaziđe su kompresovani formati bez gubitka kvaliteta. Najpoznatiji su FLAC (Free Lossless Audio Codec) i MPEG-4 ALS (MPEG-4 Audio Lossless Coding).

Zajedničko za oba formata je da se muzika kompresuje potpuno bez gubitka, uz uštedu od oko 40% prostora i mogućnost da se vrati u originalno stanje u svakom trenutku. Kako je prostor na diskovima sve veći i veći, a kako će uskoro Blu-Ray da omogući rezanje diskova u kućnoj radinosti od 25 Gb, verujem da će ovi formati biti budućnost za arhiviranje muzike.

Do tada, da vidimo šta nude lossy ili formati koji uz određen gubitak u kvalitetu nude daleko veći stepen kompresije (više pesama na manjem prostoru).

Zapis sa gubitkom u kvalitetu (lossy audio formats)

Postoji mnogo načina da kompresujete muziku uz određen, “teško merljiv” gubitak u kvalitetu i da dobijete mnogo manji zvučni zapis. Taj zvučni zapis je moguće vratiti “nazad” u polazni format (recimo WAV ili zapisati nazad na audio CD), no to nije original – deo zvučnog spektra je nepovratno izgubljen.

Ako vas ta tema interesuje, pogledajte članak na Wikipediji, a ja ću dati malo detalja o dva najčešća formata: MP3 i OGG.

MP3 – MPEG-1 Audio Layer 3

Može se slobodno reći da je MP3 napravio revoluciju u načinu kako se muzika koristi na računaru. MP3 (ili, MPEG-1 Audio Layer 3 što mu je puno ime i prezime) je način kompresije zvuka koji se oslanja na to kako ljudsko uho čuje tonove kao i na dodatne principe psihoakustike i time postiže fenomenalne uštede u prostoru (mp3 pesma kompresovana na 128Kbit/sec zauzima otpilike jednu desetinu originalne veličine na CD-u).

Revoluciju je počela Fraunhofer grupa u julu 1994, objavljujući prvi radeći program za kompresiju u MP3 – L3enc – i MP3 zver je puštena u divljine interneta da se više nikada ne vrati

MP3 je sada de fakto standard za kompresovani zapis audio materijala; puštaju ga svi uređaji, maltene i vaš frižider i iako pati od (još) nerazjašnjenih licencnih prava, ako vašu muziku kompresujete u MP3 format, sigurni ste da ćete moći da je slušate i u dalekoj budućnosti.

Ogg Vorbis

Ima puno zabuna da li se radi o Ogg ili Vorbis formatu Ukratko, Ogg je kontejner ili način pakovanja (kao što je WAV) a Vorbis je format kompresije audio materijala.

Vorbis je nastao iz vrlo praktičnog razloga – gore pomenuta Fraunhofer grupa je u septembru 1998. objavila planove za licenciranje MP3 formata; zato Xiph.Org odlučuje da napravi novi kompresioni format, koji će ponuditi bolji kvalitet zvuka od MP3 formata a bez ikakvih patentnih prava, svima dozvoljen na korišćenje. Otvorenost koda (open source), postojanje standarda (od Xiph.Org) garantuje dugovečnost ovom formatu.

Napredniji kućni uređaji puštaju Vorbis kompresovanu muziku, ali je broj tih uređaja daleko, daleko manji od uređaja koji poznaju MP3 zapis.

Na vama je da odlučite da li ćete koristiti MP3 ili Vorbis format – oba formata imaju svojih prednosti i mana.

Potrebni sastojci

Za vašu uređenu kućnu muzičku biblioteku vam trebaju:

• originalni CD-ovi
• način da ih prebacite u izabrani digitalni format ( CDEx program )
• način da ih slušate jednom prebačene ( Windows Media Player 11 )

CDEx

CDEx je odličan mali open-source (besplatan) program koji jako dobro radi ono čemu je namenjen: arhiviranje muzike u raznim formatima kao i skidanje pesama u originalnom kvalitetu (WAV zapis).

Na žalost, izgleda da je autor izgubio entuzijazam i malo zastao sa razvojem, ali i tekuća (1.51) i beta verzija (1.70 Beta 2) su stabilne i lepo rade.

Preporučujem da sa Download strane skinete Unicode 1.70 Beta 2 verziju, instalirate i startujete program.

E da, prvo startovanje može da pokaže ovakav ekran:

Samo kliknite na Yes

Podešavanja

Po instaliranju i startovanju programa, preporučujem da izvršite osnovna podešavanja programa (meni Options / Settings ili F4 taster).

Dve bitne stavke koje treba da podesite su: Remote CDDB – tu je potrebna vaša email adresa:

(klikni za veću sliku)

Inače, CDDB je baza podataka (više na samom sajtu freedb servisa) gde se smeštaju razni tekstualni podaci vezani za određen CD i mogu se dohvatiti recimo baš u ovakvim slučajevima.

Od sledećih podešavanja zavisi veličina mp3 datoteke kao i kvalitet audio materijala. Nalaze se na Encoder kartici i ja koristim ova podešavanja (maksimalna):

(klikni za veću sliku)

LAME kompresor je jako dobar na visokim bit-rate modovima (128+ Kbp/s) ali nije preterano dobar na niskim; ako vas zanima više detalja, pogledajte testove na 32 Kbp/s (Dial-up bitrate) kao i test na 128 Kbp/s (MP3 at 128kbps).

Na kraju, kada ste već tu, na kartici Filenames podesite / proverite gde CDEx planira da snima muziku, kao i kako da imenuje pesme:

(klikni za veću sliku)

Grebovanje muzike

Po ubacivanju CD-a, prvo dohvatite inicijalne podatke o pesmama i samom albumu (u meniju: CDDB / Read Remote freedb):

(klikni za veću sliku)

Retko će se desiti da podataka nema; u tom slučaju, unesite ih vi, i ne zaboravite da ih snimite nazad u freedb – to je jedini način da svako ima koristi od ovog servisa (meni CDDB / Submit To Remote freedb).

Bez obzira da li ste vi uneli ili pokupili sa freedb, proverite da li su svi nazivi pesama tačni (kao i albuma, žanra i godine izdanja), napravite eventualne ispravke i pritisnite taster F9 ili drugu ikonu sa desne strane:

Za svaku pesmu će početi proces grebovanja (pretvaranja u mp3) koji otprilike izgleda ovako:

Idealno, broj jitter grešaka treba da ostane nula; ako ih ima, probajte da očistite sam CD disk (možda je zaprljan) ili probajte u drugom CD čitaču.

Jednom kompresovane / arhivirane, pesme treba puštati – tu na scenu dolazi:

Windows Media Player 11

Iako je do skora WinAmp bio neprikosnoveni standard za puštanje muzike (a za neke druge stvari i dalje jeste), ipak ću preporučiti Microsoft Windows Media Player 11 za ove potrebe.

Razlog nije (kako će Punky odmah da vrisne ) ljubav prema Microsoftu već daleko praktičnije prirode – besplatan je, odlična je integracija sa samim operativnim sistemom (u Visti / Windows 7 je već deo operativnog sistema) i dobro radi to za šta je namenjen.

Kako je politika koje se držim: “koristiti do maksimuma ono što je mašini, i stvari samo dodavati ako je apsolutno neophodno” WMP 11 se sasvim fino uklapa u tu filozofiju. Naravno, kako je program za puštanje muzike manje bitan element priče o arhiviranju muzike, koristite šta god želite ako vam se WMP 11 ne sviđa.

Podešavanja

WMP 11 obiluje gomilom opcija, koje su manje-više već u startu podešene kako treba. Jedna opcija na koju treba da obratite pažnju je da ne dozvolite da se informacija o vašoj muzici, tako pažljivo pripremljena, pregazi; izaberite Library / More Options i na kartici Library dozvolite dovlačenje informacije o muzici samo ako već ne postoji:

Slika albuma – Folder.Jpg

U najvećem broju slučajeva, WMP 11 će naći slike albuma i sam ih dovući sa Mreže. Za sve ostalo se potrudite sami:

• nađite sliku albuma ili prosto skenirajte omot od CD-a
• snimite ga u direktorijum gde su i pesme, u jpeg formatu kao folder.jpg datoteku
• postavite read-only atribut, da ga WMP 11 ili Windows Media Center ne bi pregazili:

(klikni za veću sliku)

Sređivanje postojećih MP3 datoteka

Sva informacija koju unesete preko CDEx-a (koristeći CDDB ili peške) se čuva unutar samih MP3 datoteka, upisana u takozvane tagove ili labele (ID3 tagovi). Te informacije je moguće i naknadno dodati, ako nisu upisane prilikom pravljenja MP3 datoteka.

U Visti je podrška za to već ugrađena; recimo, da bi upisali album i autora za više pesama, selektujte sve pesme, desno dugme na selekciju i na Details kartici možete uneti te informacije:

(klikni za veću sliku)

Takođe, detalje o određenoj pesmi možete podesiti direktno u Explorer prozoru:

(klikni za veću sliku)

ili na Properties/Details kartici.

Windows XP nema takvu podršku, pa za to probajte neki od nezavisnih programa; recimo MP3 Tag je dobar, besplatan program koji vam može pomoći u tome.

Uporedna tabela kompresije

Na kraju, evo malo konkretnih podataka koliko se dobija raznim kompresijama (Riblja čorba – “Kost u grlu”, 1981):

⁰ Jedinica mere je kilobajt (1024 bajtova)
¹ Originalni kvalitet, skinut sa CD-a u WAV zapis
² Najzastupljeniji kvalitet MP3 muzike – 128 Kbp/s, CBR (i ne tako kvalitetan)
³ Podešavanja pokazana gore: 160 – 320 Kbp/s, VBR
⁴ Korišćeno podešavanje “Use quality settings”, vrednost 7.5 (~ 240 Kbp/s)

Razlozi su očigledni: kupci žele da daju što manje novca za računar (iako su razlike između dobre i loše mašine ponekad manje od 100€), prodavci žele da na niskim cenama što više profitiraju, pa se ugrađuju loše komponente i/ili se guraju do granice svog tehnološkog maksimuma (takozvani OverClocking).

Kao rezultat imate jevtine i loše mašine, koje često prave probleme i dobijaju Plave ekrane smrti (BSOD).

Naravno, niko ni ne očekuje da prosečni korisnik može da otkloni problem sam; no ono što svako može da uradi je da barem testira svoju mašinu (ako ima probleme koje ne može pripisati aplikacijama koje koristi) i da eventualno odnese mašinu (posle detekcije) u neki dobar servis za sređivanje.

Najgore što možete da uradite je da ne radite ništa i sebi gradite nervozu i nerviranje zbog “glupe mašine”

Uzroci i testovi

Uobičajeni krivci za ovakvo (loše) ponašanje mašina su:

Memorija

Memorija je jedan od najčešćih uzročnika problema: iako je memorija i renomiranih proizvođača izuzetno jevtina (Geil, Corsair, Kingston), prodavci hardvera gledaju da i ovde uštede. To većina korisnika vrlo brzo oseti na svojoj koži – nepredviđena ponašanja ili pucanja programa, kao i samog operativnog sistema.

Problem sa memorijom je što se može desiti da je loš deo visoko u memorijskoj mapi (preko 1 – 2 Gb) – problemi će se osetiti tek onda kada program zatraži memoriju tako visoko – recimo, ako radite obradu velikih fotografija i/ili video materijala, ili igrate novije igre. Sve dok se ne dođe do loših delova, računar će memoriju koristiti normalno.

Rešenje je da pustite program za testiranje koji će nemilosrdno istestirati sve delove memorije:

MemTest86

Ovo je jedno izuzetno programče: MemTest86. Iako se na sajtu pominje kupovina CD-a, ne dajte da vas to zavara – to je samo za lenje koji ne idu dalje od prve stranice sajta

• Kliknite na Free Download i skinite arhivu “ISO image for creating bootable CD (Windows – zip)” (najnoviju verziju – trenutno 3.5)
• Raspakujte arhivu i narežite ISO datoteku (tekuća je Memtest86_3.5.iso) na CD (za ovo preporučujem ImgBurn)
• Podignite računar sa ovog CD-a (većina novih računara ima opciju prilikom startovanja, obično na F12, da izaberete da li se računar podiže sa diska ili CD-a).

Jednom kada se MemTest86 podigne (i vi izaberete neku od ponuđenih verzija), prikazaće vam plavi ekran i krenuti sa serijom testova. Preporučujem da testiranje traje ne kraće od 6h, poželjno je 24h – jedan od razloga je prosto temperatura – neke memorije će pokazati probleme tek kada se dobro zagreju.

MemTest86 je, kao i ostali alati ovde pokazani, alat “za pozitivnu granu” – to praktično znači da ako pokaže greške, onda memorija definitivno ima problem (menjati), ali na žalost, ako ne pokaže greške, ne znači da je memorija dobra; ovo samo daje veću sigurnost da je problem na nekoj drugoj strani, a ne u memoriji.

Procesor / Napajanje

Iako je ovo grupisanje na prvi pogled malo nelogično, nije bez veze: kada opteretite procesor do maksimuma, vući će dosta struje, što će se kod loših napajanja itekako pokazati.

Pored struje, opterećenje procesora će zahtevati i jače hlađenje samog procesora – ako hladnjak/ventilator na procesoru nisu u najboljem stanju (loša pasta između procesora i hladnjaka, previše prljavštine u krilcima ventilatora), to će se itekako pokazati na temperaturi samog procesora.

Prime 95

Za testiranje procesora koristim možda neočekivan program: Prime 95 – deo Great Internet Mersenne Prime Search projekta.

Potpuna digresija (danak mojoj ljubavi prema teoriji brojeva): Maren Mersen (Marin Mersenne, 1588 – 1648), francuski monah, je postavio (netačnu) teoremu da su brojevi oblika 2ⁿ – 1 prosti brojevi za n = 2, 3, 5, 7, 13, 17, 19, 31, 67, 127 i 257 a da za sve ostale n <= 258 van ove liste nisu. Tek 1947. je dokazano da je prava lista: n = 2, 3, 5, 7, 13, 17, 19, 31, 61, 89, 107 i 127. To nije umanjilo slavu ovog matematičara, po kome su prosti brojevi ovog oblika dobili ime.

Pokazalo se da je program za traženje brojeva ovog oblika savršen “mučitelj” za vaš procesor – gura ga do krajnjih granica i time ga praktično testira.

Da bi ste ga koristili, nije potrebno da budete član gornjeg projekta za traženje prostih brojeva. Dovoljno je da skinete program, startujete ga i izaberete sledeću opciju:

(klikni za veću sliku)

Naravno, po završetku ovog testa, možete probati i druge opcije koje stavljaju težu na testiranje drugih komponenti, sem samog procesora.

Pre startovanja, skinite program kao što je Speed Fan, da bi pratili ponašanje vašeg procesora; ovako izgleda pre startovanja:

a ovako za vreme rada:

I Prime 95 treba pustiti da radi barem 6h, idealno 24h – pri tome, sam program ne sme prijaviti grešku, niti doći do pucanja / smrzavanja mašine. Pri tome preporučujem da držite oko na temperaturi procesora, jer ako vam hladnjak / ventilator na procesoru ne rade kako treba, može vam se desiti da ode beli dim

• Znaš li ti da televizori (računari) radu na beli dim?
• Kako bre na beli dim?
• Tako lepo – kada je iz našeg televizora izašao beli dim, TV umro

Sve ostalo (grafička karta)

Kako nisam neki poseban igrač, obično ne posvećujem ovom aspektu previše pažnje. Uglavnom koristim razne demo verzije igara, koje ostavim preko noći na računaru – ako do jutra ništa ne pukne, smatram da je testiranje grafičke kartice prošlo

Jedna od igara koje koristim za te svrhe je i X3: Terran Conflict Rolling Demo Benchmark – iako je ovaj demo težak 422 Mb, preporučujem download:

• demo je iz 4 dela
• prvi i posebno četvrti deo su izuzetno zahtevni za vašu grafičku karticu
• ako volite SF i/ili vasionske bitke, ceo demo će vas ostaviti bez reči

(klikni za vrlo veliku sliku)

Komercijalna rešenja

Sva gorepomenuta rešenja za testiranje su besplatna; naravno, postoji i gomila komercijalnih rešenja koja se bave ovom oblašću:

FutureMark: 3D Mark i PC Mark su vrlo poznati programi iz ove oblasti – neke od varijanti programa su jako jevtine ili čak besplatne, ali samo za jedno izvršavanje. Pri tom pazite na verzije programa, jer novije verzije rade samo na Visti.

SiSoftware Sandra (the System ANalyser, Diagnostic and Reporting Assistant) – takođe “klasika” među programima za testiranje.

U svakom slučaju, ako imate problema sa mašinom, toplo preporučujem testiranje (sa besplatnim ili komercijalnim programima) – u najgoru ruku ćete izgubiti malo vremena, a u najbolju saznati šta tačno nije u redu sa vašim mezimcem i to otkloniti.

Prvo je bio Sezam (stara, statična prezentacija), onda Verat (početak bloga) a zatim DreamHost – krajem 2005. godine.

Počeci na DreamHost-u su izgledali vrlo dobro – pun Unix nalog, na raspolaganju neograničeno domena, mnogo prostora i saobraćaja. Uspešno sam migrirao sve moje sajtove (tada ih je bilo 10-ak) i ispodešavao stvari kao redovan backup, sisteme obaveštavanja i javljanja pa čak i SVN instalaciju.

Prvih dve godine je bilo dobro; onda su počeli problemi – prvo sporadični (spore MySQL baze, nedostupnost kontrolnog panela) pa sve do nedostupnosti sajtova od 4, 5, 12 sati. Bilo je i perioda od 10 – 15 dana kada je pristup sajtu ili kontrolnom panelu bilo stvar čiste sreće; sve sam se nadao – srediće se No, ništa od toga – izgleda da su prosto izgubili onaj fini balans šta reklamiramo / šta imamo / koliko para dolazi / kakve stručnjake imamo.

Naime, svi hosting provajderi bezobrazno koriste preprodavanje kapaciteta – niti oni imaju toliko prostora koliko reklamiraju, niti širinu linka za sve sajtove, nego igraju na kartu velikih brojeva – sve se nadajući da vi ne hostujete novi Yahoo ili Google već da su vam potrebe (daleko) manje od onoga što kod njih zakupite.

I to je nekako ok – sve dok postoji balans tipa “svima možemo da pružimo korektnu uslugu”. Kada se taj balans izgubi, vreme je da se potraži novi provajder … što sam i učinio, posle skoro mesec dana pretrage i čitanja beskonačnih recenzija / pregleda hosting provajdera.

Novi domaćin Vesic.Org i “srodnim” sajtovima je MediaTemple; servis koji sam izabrao je grid service – korišćenjem mreže servera, obećavaju veću stabilnost i bolji odziv svih vaših aplikacija. Za 200$ godišnje dobijete 100 Gb prostora, 1 TB mrežnog saobraćaja i do 100 domena za hostovanje – meni dosta

Menjanje provajdera nikako nije zabavna operacija Toliko stvari zaboravite koje ste fino ispodešavali, da prilikom seljenja 25+ sajtova to itekako zna da vam oduzme vreme i živce; no, nekako je prošlo

Ovoga puta ću preskočiti hvalospeve, da se ne provedem kao sa DreamHost-om – reći ću da za sada sve lepo radi i da su sve migracije lepo prošle. Samo se nadam da će tako i ostati još dugo vremena

(a ako vam padne na pamet da uzmete domaćeg provajdera, pročitajte o Veratu, kao i SezamHostingu, i ovde pa razmislite još jednom).

Istorija, ili takvo iskustvo se ponavlja – skoro sam učestvovao u sličnoj situaciji kod Moosheme: drugi provajder, drugi sajt, drugi korisnik, isti problemi – nedostatak poštovanja klijenta, njegovih prava, nedostatak prave, profesionalne usluge; mogu se oni zvati SezamPro Hosting, ali ono Pro je itekako Problematično.

Razumljivo mi je da prodavci hardvera tretiraju kupce kao debile; generalno neznanje kupaca im pruža osnove za to; no, čovek bi očekivao da se u specijalizovanim oblastima (a hosting je još uvek nešto čime ne može baš svako da se bavi ili koristi) kvalitet usluge i informacije sa druge strane žice (od podrške) bude barem u ravni znanja korisnika (= mene) i da ponudi fer odnos … ako ni zbog čega drugoga, a ono zbog servisa koji je plaćen.

Osnovne pretpostavke su proste: hosting kompanija ima servis, koji korisnik plaća. Hosting kompanija se brine za svoj posao, a korisnik za svoje podatke / sajtove. Jasno mi je da razni ugovori i uslovi korišćenja imaju za cilj da zaštite posao hosting kompanije od “zlih” korisnika, ali mi nije jasno kako njima nije jasno da je i svakom korisniku bitno da u svakom trenutku vlada svojim vlasništvom – podacima i sajtovima.

U slučaju SezamHosting-a te pretpostavke baš i nisu ispunjene – ako zaključe (na osnovu parametara koje nisu uspeli da mi objasne ni posle tri maila) da određeni sajt ugrožava druge sajtove na istoj mašini, oni ga suspenduju – dobro, razumljivo, štite posao. Ali ne samo što ga suspenduju, no ni ne potrude se da obaveste vlasnika o tome, što je bezobrazno (a i stoji u ugovoru), sem ako ne računate ovakvu sliku, kakvu ne bih voleo da vidim ni kod neomiljenih osoba a kamoli prijatelja:

Idemo dalje: suspenzija je potpuna – ne samo da je vaš sajt nevidljiv, nego vam je ukinut i bilo kakav pristup administrativnom delu (cPanel): ne možete detektovati problem, ne možete ga ukloniti, ne možete doći do vaših podataka, ne možete ama baš ništa – šta SezamHosting očekuje od korisnika? Da telepatski reši problem?

Neću da pominjem (lažem, hoću ) tenis sa raznim zahtevima gde se obraćam Goranu, Vladimiru 1, Vladimiru 2 – tok informacija oko određenog tiketa u firmi treba da bude transparentan za korisnika; korisniku treba jasna informacija i baš me briga od koga ta informacija dolazi. Pogotovo je iritantno “učiniću vam to i to, ali da znate da ste po Ugovoru trebali da nas obavestite u drugi utorak prethodnog meseca …” – ili ćete odraditi posao, ćutke, ili ćete se striktno ponašati po Ugovoru, ali to važi za obe strane – nije usluga ako dobijem backup rođenih (dobro, Mušeminih ) podataka, jer inače nemam pristup istima jer je sve, ama baš sve suspendovano.

Napraviti profesionalni servis nije teško; osnovne premise su: tačna, pravovremena i korektna akcija prema korisniku (znam, radim u kompaniji koja opslužuje velike klijente); napraviti profesionalni servis je skupo (trebaju vam dobri kadrovi koje treba lepo platiti) i traje (ti kadrovi treba da nauče o vašoj firmi i poslu sve što ne znaju); isplativo je napraviti profesionalni servis – ne odmah, ne za mesec dana, već na duže staze, kada zadovoljni korisnici dovedu još korisnika, a onda oni dovedu svoje prijatelje ….

Napraviti neprofesionalni servis je lako i jevtino; a takvi su i rezultati – kratkotrajni. Tržište Srbije jeste možda malo i neuko, ali će vreme, ovakva iskustva i ponuda stranih hostinga (pa makar i ping do sajta bio 200 ms a ne 30 ms) prosejati ovakve kompanije; samo mi je strepnja dublja od nade da će se još mnogi opeći pre nego što se prosejavanje desi.

E da: sa SezamPro sam imao uvek dobra iskustva i sa njima sam od samih početaka (još od davnog Sezam Net-a). Mislim da je SezamPro itekako trebalo da poradi (i to debelo) na uvođenju standardnog kvaliteta u “Hosting” d.o.o; malo njih zna da je to posebna firma koju je SezamPro kupio; malo njih za to i mari – ovo je itekako mrlja i na SezamPro-u, jer, na kraju krajeva, nose i njegovo ime.

Tekuća verzija Firefoxa je 3.0.3 – posle osvežavanja (ugrade-ta) sve je daleko lakše išlo

Šalu na stranu, redovno održavanje vašeg računara / laptopa je nešto što treba da postane deo vaših uobičajenih aktivnosti, kao što je čitanje pošte ili blogova.

Za početak, evo tekućih verzija osnovnih aplikacija koje bi trebali da imate na vašim računarima (za Windows kućne korisnike – poslovni su malo drugačija priča):

1. Windows operativni sistem – Vista Home Premium SP1

Ako “vozite” bilo šta starije od XP-a (Windows 98 SE, ME, 2000) – uradite odmah upgrade (sa legalnom verzijom). Prosto ne postoji razlog zašto da ostanete na staroj verziji sem baš zastarelog računara (manje od 256 Mb memorije i slabiji procesor od 800 Mhz).

XP

Ako ste na XP-u, potrudite se da uradite osvežavanje sa Service Pack 3 paketom:

(ovaj ekran se dobija Start / Run / WinVer komandom)

Vista

Nemam nameru da nešto sada vršim propagandu za Vistu ali je to odličan operativni sistem; ako nemate neki uređaj za koji ne postoje Vista drajveri, i imate solidnu standardnu mašinu (2Ghz procesor, 1Gb memorije), moj je savet da pređete na Vistu – bolji, lepši i sigurniji operativni sistem od XP-a.

U tom slučaju, pobrinite se da primenite Service Pack 1:

(ako već “vozite” Vistu, obično akcija nije ni potrebna – dobićete ga u okviru redovnog osvežavanja zakrpama)

2. Browser (pregledač) – Firefox 3

Aplikacija u kojoj verovatno provodite najviše vremena je browser. Takođe, ako koristite XP i niste ga podesili kako treba, onda browser može biti i glavni izvor problema i potencijalne zaraze.

Da bi smanjili šanse da se to desi, potrudite se da uvek koristite najnoviju verziju:

Firefox

Definitivno preporučujem Firefox kao vaš glavni browser. Tekuća verzija je 3.0.3:

Internet Explorer

Ako ste lenji i mrzi vas da skinete i instalirate Firefox, onda se barem potrudite da koristite najnoviju verziju Internet Explorer-a, verziju 7:

3. Office paketi

Pored “direktne” zaraze (bilo kliktanjem na nezgodnim sajtovima, bilo startovanjem “igre” sa neproverenih CD-ova / flash diskova) jedan od čestih načina da “zakačite” nešto je preko zaraženih Office dokumenata (Word ili Excel datoteka).

Najbolji način da to sprečite je da redovno radite krpljenje vašeg Office paketa. Tekuće verzije u ovoj oblasti su:

• Office 2000: Service Pack 3
• Office XP: Service Pack 3
• Office 2003: Service Pack 3
• Office 2007: Service Pack 1

4. Antivirusni paketi

Na kraju, ali ne manje važno su antivirusni paketi. Dodatnu zaštitu vašeg računara možete postići koristeći besplatna ili komercijalna rešenja.

No, da bi ulaganje (bilo vremena, bilo para ili oba) imalo smisla, osvežavanje vašeg antivirus programa mora biti na dnevnom nivou. Znači, ne nedeljno, ne mesečno, već dnevno – autori virusa i ostalih napasti su daleko produktivniji od proizvođača antivirusnih programa, tako da bi paranoik u meni rekao da i dnevno nije dovoljno često, ali se negde mora postaviti granica

Još jednom, proverite koje verzije koristite i osvežite aplikacije ako treba – sad odmah

Ovaj tekst nije namenjen programerima iza ćoška već web programerima ili onima koji to žele da postanu.

Nekoliko razloga su me podstakli na ovaj post:

• programer sam (i tim se dičim ) i trudim se da svoj posao obavljam profesionalno i odgovorno
• radim sa velikim brojem drugih programera i mislim da sam u stanju da dam generalnu ocenu kvaliteta rada na tom polju
• Uža specijalnost mi je ocena upotrebljivosti i pristupačnosti sajtova (komercijalnih pre svega)
• Oktobar je mesec knjige i tada visim po knjižarsko/izdavačkim sajtovima birajući šta da kupim na Sajmu – zato stoji ono “knjižare” mada se može primeniti na većinu sajtova.

Napraviti komercijalan sajt je ozbiljan posao: u količini vremena potrebnoj da se sagledaju svi zahtevi, zatim da se to napravi, istestira i postavi live; napraviti upotrebljiv komercijalan sajt je još veći posao – postoje gomila knjiga, studija, kurseva gde sve sve krupne i sitne stvari uče.

No, čak i ako nemate para da sebi priuštite obrazovanje tog tipa, tu je Mreža, Google i na kraju krajeva, vaša zdrava pamet šta gde i kako treba postaviti. Na kraju, uvek možete platiti (vi ili naručilac posla) pravu studiju o upotrebljivosti.

Zašto ovo uopšte pišem? Najbolje da vam pokažem kroz primere (da ne bude zabune: nisam nikakav stručnjak za dizajn, sve primedbe će biti sa funkcionalne stane).

Prva strana / Home page

Naslovna / Prva / Home Page – kako god da je nazovete, ovo je NAJVAŽNIJA strana na sajtu; ako je loše urađena, ako nije pregledna, ako običnom (naglašavam: običnom) korisniku nije jasno kako da nađe ono zbog čega je došao na vaš sajt, izgubili ste jednog potencijalnog kupca.

Dobar primer: http://laguna.rs/

Laguna.Rs: Naslovna strana (klikni za veću sliku)

Šta je dobro ovde? Hajde redom:

- Centralni deo strane zauzet je velikim banerom koji obaveštava o velikom popustu na Sajmu; znači, ono što je vremenski ograničeno i vezano za vreme i mesto treba jasno staviti do znanja i to sa minimumom informacija: “60% popusta na Sajmu knjiga” – sve rečeno i definitivno dovoljno intrigantno da kliknete na baner.

- Redovni kupci: ako ste redovan kupac, i dolazite periodično na sajt, treba vas obavestiti o novim knjigama (kao potencijalnim metama za kupovinu) – odmah ispod centralnog banera

- Jasno izdvojena (crvenom bojom) korpa gore levo stavlja do znanja da je naručivanje knjiga moguće tu, odmah sa sajta; Visa / Master dole levo potvrđuje ne samo da je moguće naručivanje već i plaćanje, što je na našim sajtovima itekakva retkost.

- Čista i jasna navigacija na vrhu daje najčešće oblasti sajta koje zanimaju najveći broj kupaca (mada, primedba: da sam se ja pitao, ovde bi išao i “Kontakt” link, a ne u dnu stranice)

- Top liste (i generalno razne liste) su uvek veoma atraktivan način privlačenja pažnje (i potencijalne kupovine)

- Pretraga: sajt knjižarskog tipa bez vrlo dobre pretrage je prosto besmislen.

Loš primer: http://www.solaris-ns.com

Iako relativno redovno kupujem Solarisova izdanja, njihova prezentacija je među najgorim prezentacijama knjižara i/ili izdavačkih preduzeća:

Solaris Novi Sad: Naslovna strana (klikni za veću sliku)

Prosto je neverovatno da se neko u 2008. godini sa toliko nemarnosti odnosi prema svom web prisustvu.

Ne znam gde pre da počnem:

- Obaveštenje o on-line prodavnici u vidu “šetajućeg” teksta (marquee) na potpuno nečitljivoj pozadini. Obratite pažnju da se on-line prodavnica nalazi na sasvim drugoj adresi – zar je toliki problem integrisati ova dva sajta u jedan, funkcionalniji i bolji?

- Cena, kao esencijalni deo informacije o knjizi je “iščupana” i stavljena u PDF datoteku koju morate da skinete i da imate čitač za PDF (znam da ga skoro svi imaju, ali to nije ideja). Zar je jednostavnije uraditi ažuriranje Word dokumenta, prebaciti ga u PDF, okačiti na sajt od prostog unosa cene PORED KNJIGE na samom sajtu?

- Leva strana sajta je potpuno neiskorišćena

- Nema pretrage.

Pretraga

(Znam da svi znate ali čisto da pomenem. Ako želite da nađete nešto po određenom sajtu, a na sajtu nema pretrage, uvek možete da pozovete Google u pomoć; unesite termin, a zatim site:ime_sajta iza termina:

Posećenost bloga site:vesic.org

Google će ograničiti svoju pretragu samo na taj sajt. Tačno je da pretraga ne mora da bude potpuna (ako Google retko obilazi sajt pa je u međuvremenu dodata neka nova strana / promenjena stara) ali s obzirom da sajt nema pretragu, bolje išta nego ništa )

Pretraga je danas osnov nalaženja informacija; pri tome, naravno Pretraga = Google. Da bi Google našao određeni sajt, nekoliko stvari treba da se dese:

• Da je sajt prijavljen Google-tu
• Da što više bitnih katalog sajtova sadrže taj sajt
• Idealno, sajt treba da podrži Sitemaps
• Naravno, sadržaj treba da je lako pretraživ (čitaj: što više teksta, što manje slika / Flash objekata)

Naravno, potrebno je i vreme (nekada i do mesec – dva) da se sajt nađe u Google indeksu; u svakom slučaju, to vreme je van vaše kontrole.

No, pretpostavimo da je korisnik nekako došao do vašeg sajta; sada imate dve mogućnosti:

Lokalna pretraga

Svaki komercijalni sajt mora da ima efikasnu i jednostavnu pretragu – mislim da ovo ne treba dalje objašnjavati.

Sama realizacija pretrage (sa programerske strane) nikada nije jednostavna i ne treba potcenjivati broj mogućih problema na koji možete da naiđete. Iako većina boljih sistema za upravljanjem podataka (MySQL, Oracle, MS SQL Server) podržavaju takozvani full text search, njihova implementacija (sa posebnim osvrtom na ћирилично / latinične probleme, i naša šđčćž slova) nikada nije trivijalna.

Doduše, to vas ne sme odvratiti od izrade pretrage – sajt to mora posedovati.

Google Custom Search

Elegantan način da se gore navedeni problemi zaobiđu je Google Custom Search – mogućnost da sav taj problematični posao prebacite na Google.

Ideja je više nego jednostavna – registrujete GCS, integrišete ga u sajt (što se svodi na ubacivanje dve ili tri JavaScript datoteke uz minimalne kozmetičke promene) i zaboravite – Google je ionako vrlo specijalizovan za pretrage

Kvaka u ovom rešenju je ono što sam pomenuo gore – ako Google ne zna da je došlo do promene sadržaja, ili retko obilazi vaš sajt (jer u početku ima malo linkova koji pokazuju na njega) GCS neće biti baš precizan. Da li je ovo razlog protiv GCS – to morate vi ili naručilac posla da odlučite. Iskustvo je pokazalo da posle 3 – 4 meseca (što je inače period kada ispravljate greške, stavljate novu verziju sajta itd) GCS sasvim lepo radi posao (naravno, koristite Sitemaps, uz propisan ping Google-tu svaki put kada se sadržaj promeni).

Interfejs

Jednom isprogramirana, pretraga treba da dobije i odgovarajući interfejs prema korisniku. Laguna radi to ovako:

Ovo nije dobar primer za pretragu – za običnog korisnika, dodatna podela (naslovi / pisci / sadržaj) će samo smanjiti šansu da ono što ga zanima i pronađe na sajtu; bolje je dati više rezultata pretrage, nego manje.

Nije loše da postoje dve vrste pretrage: osnovna i napredna (gde možete dati mnogo finiju granulaciju: po imenu i prezimenu, po ISBN broju, itd itd), ali osnovna pretraga treba da bude efikasna i jednostavna – baš kao Google pretraga.

Kategorizacija

Znam da kategorizacija knjiga u određene žanrove i/ili oblasti nije dovoljno niti dobro standardizovana; no, to ne treba da vas spreči da napravite listu žanrova koja će potencijalnom kupcu olakšati a ne otežati kupovinu. Kako slika govori više od ne znam koliko reči, evo primera sa tri razna sajta:

(klikni za veću sliku)

Koja kategorizacija vama leži?

Ovo ne znači da “očigledna” kategorizacija treba da bude jedna i jedina, daleko od toga – ništa vas ne sprečava da imate i druge kategorizacije na sajtu; samo smatram da “očigledna” treba da bude osnovna i pri tome lako razumljiva.

Kontakt

Iako možda izgleda kao trivijalni element sajta, ovo je jedan od najvažnijih, i iz meni nepoznatih razloga, većina ga ne uradi kako treba.

Lagunin primer:

Laguna: kontakt podaci (klikni za veću sliku)

No, može i bolje:

• Adresa – nije jasno da li je to adresa od redakcije ili kluba čitalaca? Pogotovo što na dnu strane stoji druga adresa.
• e-mail je u starom formatu; sajt postoji na .rs domenu, email adresa je i dalje na .co.yu – ovakve nedoslednosti bi trebalo ispraviti
• Mapa je ok; no definitivno treba dodati i linije prevoza kao i stanice u blizini kluba; to je mali napor a veoma olakšava planiranje puta do kluba.

Sada na Solarisov primer:

Solaris: kontakt strana (klikni za veću sliku)

Prvi problem je što postoji očigledna razlika između domena na kojoj je prezentacija (http://www.solaris-ns.com) i mail adrese ( office@solarisns.com ) – moja prva misao je bila: da nije greška? Drugi domen zaista postoji, ali na tom domenu nema nikakve prezentacije. Na stranu što na mail nisu odgovorili dva dana.

Prosto ne mogu da smislim razlog zašto bi neko unosio ovakvu vrstu zabune u komercijalni sajt – na jednom domenu prezentacija, na drugom domenu mail a na trećem domenu on-line prodavnica (više o tome malo kasnije).

Drugi problem je što nema poslovnih podataka o firmi (PIB, matični broj i slično) kao ni mape i gradskih linija.

Online kupovina

Laguna – kupovina

Da vidimo kako ide sa kupovinom; recimo da želim da kupim “RIZNICA OBMANA” od Majkla Farkvara:

1. unesem “riznica” u polje za pretragu i lupim enter
2. kliknem na nađenu knjigu
3. kliknem na Dodaj u korpu i bez osvežavanja strane (Ajax), knjiga je u korpi
4. klikom na “Završi kupovinu” dajem podatke i knjiga je kupljena:

(klikni za veću sliku)

Čisto, pregledno, jednostavno.

Čak i da nema direktne pretrage, knjigu sam mogao da nađem preko žanra ili autora.

Solaris – kupovina

Hajdemo sada na poznati negativan primer – želim da kupim prvo Solarisovu knjigu: Daglas Preston & Linkoln Čajld – “KABINET ČUDESA”, kao i da vidim koje sve još knjige imaju od ovih autora.

Odlazim na sajt, zatim Autori (obratite pažnju da ne postoji NIKAKVA kategorizacija), lociram peške ova dva autora da bih ustanovio da nikako ne mogu da lociram njihove knjige:

(klikni za veću sliku)

Ovo je čist tekst bez ijednog jedinog linka! (a podsetiću, linkovanje informacija je glavna prednost html-a u odnosu na običan tekst )

Ok, pošto ne odustajem tako lako, lociram knjigu preko prostog spiska knjiga, opet bez ikakve kategorizacije i selekcije, kliknem na detalje i:

(klikni za veću sliku)

opet završim na stranici bez ijednog linka, čak ni prema autorima!

Do sada sam već ukapirao da ovde ne mogu da kupim knjigu pa idem na sasvim novu adresu prodavnice koja se reklamira svuda po sajtu (uključujući i kontakt stranicu), koji ‘fala bogu ima search:

Hajde da zanemarimo (bezobrazan komentar u 2008-oj godini) “Nemojte da koristite naša slova” i da probamo da nađemo knjigu:

- Uneo “Daglas Preston“; hm, samo jedna knjiga i to ne ona koja mi treba – pa da, kako ne znam da su ime jednog od autora skratili.

Pokušajte malo da surfujete po kategorijama:

Solaris: kategorije knjiga (klikni za veću sliku)

Na kraju

O oba sajta bi moglo još mnogo šta da se kaže (posebno o Solarisovom) ali sam već sada preterao sa dužinom teksta

Ne znam da li je ovo dovoljno detaljno da zasluži naziv “studije”; samo se nadam da sam uspeo da barem malo skrenem pažnju / objasnim stvari na koje bi svi koji prave sajtove (i naručioci i izvođači) definitivno morali da uzmu u obzir. Danas više nije 2000-ta i ne treba zanemariti broj ljudi spremnih da odu na vaš sajt i kupe to što nudite. Zato smatrajte novac uložen u izradu dobrog i upotrebljivog sajta investicijom (koja će vam se brzo vratiti kroz kupce koje privuče) a ne troškom

Neki od pokretača za pisanje teksta su predavanje Ivana Jelića na BlogOpenu 2007 i diskusija koja je usledila posle toga, komentar broj 15. na http://www.vesic.org/programi/moji/vas-telefon/, a bogami i “zatvaranje” jednog od najvećih Open Source projekata na ovim prostorima, activeCollab- kao i ovakvi komentari u mailovima:

…pretpostavljam da si pobornik “Prozora” a to mi sa obzirom na tvoje znanje ne ide u glavu!

Postoje dva aspekta ove priče (odnosno, ima ih mnogo više, pričaću o dva): Open Source u aplikacijama/programiranju i Open Source u operativnim sistemima.

Open Source u aplikacijama/programiranju

Za početak, pozicija: ja sam programer i od programiranja živim: od onih malih nula i jedinica koje nastaju prevođenjem elegantnih (po mom skromnom mišljenju ) linija koda, najčešće u C#.

Open Source filozofija kaže: sve što napravim, treba da stavim u javno dobro; time mi se otvara mogućnost da bez ograničenja ugrađujem već napravljene stvari (kod) koje su takođe pod Open Source licencom i time smanjim vreme od ideje do proizvoda.

No, ovakva filozofija za profesionalne programere ostavlja jako malo mesta za nešto sebično: zaradu, koja mi omogućava trivijalne stvari kao što su stan, hrana, hardver, hosting. Objašnjenja koja sam dobio od OS poklonika: “možeš da zarađuješ prodajući podršku ljudima koji koriste tvoj Open Source program” su skoro uvredljiva; ja ne želim da prodajem podršku, ja želim da dajem podršku za programe koje sam sam izradio i (nadam se) prodao korisnicima. Tu udela ima i ne mala sujeta i dobar osećaj kada znate da je neko spreman da plati novac za vaš proizvod – to je drugi deo aspekta “ja sam programer” i to vrlo važan; džaba što uživate u prvom delu “ja od praznog ekrana u editoru stvaram nešto što će koristiti” ako to nešto niko ne koristi.

To ne znači da mrzim Open Source filozofiju; ja itekako učestvujem u Open Source projektima, pogotovo u onima koje koristim: u forumima, prijavi bagova, testiranju. Smatram da je sasvim u redu da ono što je sada veoma skupo (moje slobodno vreme, jer ga tako malo ima) dam nazad zajednici koja mi je dala neke vrlo dobre Open Source proizvode.

Open Source markica na proizvodu (aplikaciji, programu) ne garantuje nikakav dodatan kvalitet; to prosto znači da je izabran jedan model za proizvodnju. Većini korisnika mogućnost da pogleda kod kako je taj proizvod napisan ne znači ništa. Sa druge strane, ima vrlo dobrih Open Source proizvoda:

• Firefox
• Open Office
• Apache
• Filezilla
• Audacity
• Paint.Net

Da li su ovi proizvodi bolji zato što su Open Source? Ili zato što imaju posvećenu grupu talentovanih programera / cele fondacije koji o njima brinu?

Kada nađem kvalitetnu Open Source aplikaciju za određenu potrebu, uvek ću je prvo preporučiti, pre komercijalne varijante; no, ako takve Open Source aplikacije nema (recimo, alternativa Total Commander-u, prvoj aplikaciji koju sam platio) onda nije sramota platiti za nešto što vam treba.

Open Source u operativnim sistemima

ili da li je bolja Windows Vista ili Linux.

Podnaslov sugeriše da je jedan izbor bolji; naravno da nije – izbor operativnog sistema (bilo open-source bilo komercijalnog) je kao izbor bilo kog alata – birate onaj koji odgovara vašim potrebama, tekućem znanju kao i problemima koje nameravate da rešite.

Komercijalan operativni sistem (Vista recimo) nije “zao” zbog toga što ga “zli” Microsoft prodaje i kontroliše; to je samo još jedan OS. Takođe, Linux nije savršen operativni sistem zato što puca od slobode i open source-ta; to je samo još jedan OS.

Ono što treba imati u vidu je da je izbor operativnog sistem kobinacija iskustvenih priča onog ko ga instalira i onog ko će ga koristiti; ako nemate nikakvo iskustvo kao korisnik, vama će svejedno biti da li je operativni sistem Windows ili Linux, sve dok imate nekog ko vam oko toga može pomoći (i u početku, a bogami i kasnije). Taj koji pomaže će opet izbor napraviti prema svom iskustvu i znanju a ne prema filozofiji (inače je nadrljao).

Moje iskustvo sa Dos (ko ga se seća ) / Windows operativnim sistemima je dugo i duboko; smatram da je Windows Vista izuzetan desktop sistem koji će pokriti potrebe najvećeg broja korisnika (e da, molio bi da eventualno pljuvanje Viste bude ako ste ga zaista koristili 2 ili više meseca, a ne instalirali na dva sata da bi mogli da ga pljujete )

Sa druge strane, Linux kao desktop operativni sistem ima da pređe još jako dug i bolan put pre nego se neko usudi da ga instalira kod svoje mame Standardizacija je ono što očajnički treba Linux Desktopu – svaki izbor koji možete napraviti (distribucija, zatim Kde ili Gnome za upravljanje prozorima) drastično smanjuje grupu korisnika kojima je namenjena – ako ne verujete, probajte da običnom korisniku razliku između distribucija i Kde/Gnome – ako niste dobili prazan pogled, onda to nije običan korisnik

Kompjuter je mašina; napredna mašina i ima malo više programa od veš mašine ali u principu služi za određene zadatke: surfovanje Mrežom, pisanje mailova, obrada fotografije, komunikaciji sa ostalim uređajima; ako izabrani operativni sistem sve to omogućava, zar je bitno da li je plaćen 8000 dinara ili došao besplatno na DVD-u?

Kada započinjete diskusije na ovu temu, probajte da se izmestite u “stvarni” svet; svi mi koji pišemo blogove, čitamo blogove, bavimo se kompjuterima i Mrežom imamo daleko, daleko drugačiji pogled od običnog korisnika. Instalacija operativnog sistema nije težak posao … ako znate kako. Ako pak, ne znate da programirate video rekorder za snimanje u određeno vreme, šta mislite kako je instalirati operativni sistem?

I dva saveta potpunim Open Source poklonicima (naglasak na potpunim):

- ako se neko odlučio da kupi komercijalan proizvod ili operativni sistem, to znači da je procenio da mu vreme i uložen trud za alternativu više znače od iznosa novca a ne da je glup jer nije čuo da postoje Linux i Open Office

- umesto što trošite tone i tone vremena pljujući po Microsoftu i Windowsu (kada ste čuli za obrnuto?) utrošite to vreme da proširite OS filozofiju na praktičnom primeru: u instalacijama, podešavanjima i podršci tog istog OS okruženja i aplikacija (Miff i Punky, samo napred )

(ko je stigao dovde, svaka čast )

Ovo je izazvano mailom koji sam primio malopre, a koji se prostire na dva ekrana BEZ I JEDNOG JEDINOG reda razmaka. Morao sam da uložim neverovatan napor da uopšte razumem šta se u pismu kaže, traži a šta je samo konstatacija.

Nikada mi neće biti jasno zašto se prema e-mailu ljudi odnose sa nipodaštavanjem, tretirajući taj medijum
kao potpuno nevažan.

Od ljudi koji nikada ne bi napisali pismo na papiru sa jednim savijenim uglom dobijam mailove koji
su dvoredni, bez poštovanja osnovnih pravila komunikacije (a e-mail je samo još jedan kanal za komunikaciju).

Napisati kulturan i pristojan e-mail uopšte nije teško:

- odnosite se sa poštovanjem prema primaocu vašeg maila, bez obzira da li ga znate ili ne; ovo ne znači da treba da mu skidate kapu, no da treba da cenite vreme koje će primalac utrošiti na čitanje i “obradu” vašeg pisma.

- PRE SLANJA ispravite očigledne gramatičke i greške u kucanju.

- PRE SLANJA pročitajte pismo barem jednom pošto ste ga otkucali.

- Pišite jednostavno; čist tekst, čist format pisma bez ikakvih šara je najbolji izbor.

- Koristite HTML (šareni) e-mail samo ako baš morate (kada sliku ubacujete u sred maila a ne kao dodatak poruci recimo).

- Ako odgovarate na prethodni mail, ponovite samo potrebne i minimalne delove prethodnog maila (citiranje).

- Na kraju, ali ne i najmanje važno: proverite listu primalaca. Pravila su jednostavna:

• na TO: listu stavite one za koje očekujete akciju po čitanju vašeg maila
• na CC: (Carbon Copy) listu stavite one koje želite da obavestite, i koji eventualno mogu da takođe pokrenu akciju
• na BCC (Blind Carbon Copy) listu stavite one za koje ne želite da se vide u listi primalaca. Opet, da bi izbegli razne probleme, u ovakvim slučajevima se na dno maila obično stavlja komentar:
  
  “Ova poruka ima BCC primaoce”

Poslednje pravilo direktno povlači sledeće: kada šaljete sve moguće laže i paralaže, “pročitaj ovo u 24h ili će te udariti autobus”, “pročitaj i pošalji po 5 puta svima iz tvog adresara” molim vas koristite BCC; moja e-mail adresa je moja, i ako želim nekom da je dam, daću je; ne želim da je vidim na bezveznom mailu sa još 73 nepoznata primaoca.

Na kraju, arhivirajte i čuvajte vaše mailove; prostor na diskovima je jako jevtin, a kad tad će vam zatrebati sitan mali podatak iz maila od pre tisuću godina za koji ste bili tada sigurni da ćete ga zapamtiti

Mobilni telefon je ionako postao centar dnevnih događaja: preko njega ste dostupni, tu su vam kontakti i kalendar, beleške, mailovi. No, ma kako veliki ekran i tastatura bili (ponosni sam vlasnik Nokia E61 telefona), korisno je, iz više razloga, imati kontakte i negde drugde:

• Zbog sigurnosti – kopija podataka nikada nije na odmet
• Zbog lakšeg prebacivanja podataka na novi telefon; ma koliko kupovina novog telefona nije česta operacija, dešava se
• Zbog lakše manipulacije podacima, koja je preko “pravog” računara daleko udobnija nego na samom telefonu
• Zbog pristupa tim podacima kada vam telefon nije tu (retko, ali dešava se)

Godinama već koristim Plaxo service, koji je i u besplatnoj varijanti “dovoljno dobar”. No, od samog starta imam zamerke na njega:

• spor je; ma koliko verzija pravili i dogurali do njega, sam web interface je spor i nezgrapan. Nema trenutnog odziva, i generalno nisam zadovoljan
• potreban je računar, sa drajverima za kabl/bluetooth ili neku drugu vezu sa telefonom
• potreban je Outlook instaliran; ovo je u eri GMAIL-a prosto artefakt – i zbog instalacije, i zbog licenci.

Da budem dovoljno pošten, i većina drugih rešenja koja se bave sinhronizacijom podataka sa mobilnim telefonom su daleko od savršenog; tako i “logični izbor” za vlasnike Nokia telefona, Nokia PC Suite je blago neupotrebljiv bez Outlooka – način i kvalitet manipulacije podacima direktno iz PC Suit-a je tužan (ako i zanemarim to što mi paket instalira sve i svašta bez pitanja, postavlja razne servise da čuče u sistem ćošku, što me dodatno nervira ).

Pre nekoliko dana sam otkrio ZYB – izvanredan mali web servis za sinhronizaciju telefona. Većina gornjih zamerki je otklonjena:

• Servis je besplatan i registracija je trivijalna; broj podržanih telefona je ogroman
• Za sinhronizaciju se koristi SyncML tehnologija, koju podržavaju svi moderniji telefoni
• Podešavanje telefona (barem za Nokiu E61) se svodi na prijem i snimanje servisnog SMS-a
• Računar/Outlook nije potreban; komunikacija telefon <-> ZYB je direktna, tj. preko GPRS / 3G / Wireless-a

Prva sinhronizacija je prošla vrlo brzo i dosta dobro; naša slova su podržana i sve je prošlo skoro savršeno; “skoro” jer sam izgubio taskove (to-do items) jer se oni računaju kao kalendarski događaji, imali su datum dospeća (due date) u prošlosti, a prilikom sinhronizacije kalendara, ZYB ne sinhronizuje događaje starije od nedelju dana u prošlosti (prijavio sam ovo kao bug).

Zato, obavezno backup pre prvog eksperimentisanja

Pored gornjih, ZYB nudi i druge servise – uvoz vašeg adresara sa Gmaila, zatim eliminacija duplikata; takođe, možete se “povezati” sa drugim ljudima čije mobilne telefone imate u adresaru (neizbežna socijalna komponenta u svim novijim Web 2.0 sajtovima, na svu sreću nenapadna).

Još jednom, servis je u beta fazi, i možete očekivati nestabilnosti; takođe, postoji doza skepse da li izložiti svoje podatke nepoznatim sajtovima; ja sam tu fazu prevazišao još davno, kada sam prešao na Plaxo a na vama je da odlučite hoćete li to uraditi ili ne.

Za sada, preporuka.

Bilo je apsolutno važno iz svake komponente izvući maksimum, naterati svaki elektron u mašini da da svoj najveći doprinos.

Onda su računari rasli, i rasli, i prerasli potrebe većine nas; standardna konfiguracija (koja košta oko 500€) je dovoljna za najveći broj, ako ne i za sve poslove većine nas (ako ste zagriženi igrač to ne stoji, ali to je druga priča za drugi članak).

U svetlu toga, koje su sada komponente najbitnije? Na šta najviše obratiti pažnju prilikom kupovine i gde izdvojiti malo ili malo više novca?

Možda će vas moj odgovor iznenaditi, no nije bitno šta je unutra već šta je spolja; 4 najbitnije komponente po meni su:

Monitor

Vaše oči i vaš vid su nešto jako vredno i to treba poštovati. Monitor je komponenta na kojoj ne treba štedeti; slabiji procesor, manji disk, ali zato kvalitetan LCD (TFT) monitor, poznatog proizvođača, sa dobrim performansama. Sada barem 19″ a ni 22″ nije daleko.

Monitor treba da bude podesiv u obe ose (horizontalno / vertikalno) i idealno da omogućava podesivost po visini – centar ekrana treba da bude u visini očiju kada sedite na stolici; drugačiji položaj može prouzrokovati bolove u vratu.

Tastatura

Bez obzira da li je prirodna ili “obična”, treba da:

• omogući pravilan položaj ruku: mesto za dlanove tako da vam ruke ne vise u vazduhu (palm rest)
• pravilan nagib i lako podešavanje nagiba
• Savršen osećaj kod kucanja – ovo je vrlo lično svojstvo: da li volite klik (i niko ne spava pored vas ) ili “meke” tastere; dubina hoda tastera kao i vrstu potvrde da je taster zaista pritisnut
• Kod bežičnih se obavezno raspitajte po Mreži koliko im traju baterije; Microsoft je tu neprevaziđen; kod kuće koristim njihov wireless desktop i nisam menjao baterije u tastaturi 15 meseci!

Bežična ili žična – stvar ukusa. Više volim bežična rešenja, mada ću rado podneti i žičana rešenja, ako kvaliteti opravdavaju taj “nedostatak”. Moja trenutna tastatura na poslu je Microsoft Ergonomic Keyboard 4000:

• savršen nagib
• neobičan materijal kojim je prekriveno mesto za odmor; prijatan na dodir i nema znojenja dlanova
• odličan hod tastera i dobra pozicija signalnih lampica
• nema pretrpanih dodatnih multimedijalnih tastera
• 5 konfigurabilnih tastera za pozivanje najčešće korišćenih aplikacija

Jedina mana je što je na žicu tako da dobro razmišljam o Microsoft Ergonomic Keyboard 7000.

Generalno od proizvođača preporučujem Logitech i Microsoft; lično su mi oduvek nekako više odgovarale MS tastature a Logitech miševi

Miš

Prvo – oblik; miš treba da vam savršeno leži u ruci; idealni su miševi koji su pravljeni za određenu ruku (leva/desna) jer pružaju daleko veći komfor od simetričnih. Ne koristite laptop miševe ako baš ne morate – iz meni nepoznatog razloga oni su mali (nije moja ruka manja ako kucam na laptopu ) i neudobni; birajte velike i udobne miševe sa kojima možete da radite po ceo dan.

Težina: više volim teže miševe koji pružaju otpor, ali je ovo opet, lični ukus.

Preciznost i podloga – većina današnjih miševa je dovoljno precizna za svakodnevne potrebe (nisam igrač, pa ne znam njihove potrebe). Na žalost, jevtiniji miševi imaju ružnu osobinu da se ne snalaze baš najbolje na tamnim podlogama (stolovi i slično) i da zahtevaju svetli podmetač, što me užasava sa stanovništva čistog radnog prostora

Moj trenutni miš je Logitech MX Laser 1000:

• Odličan oblik i težina – pozicija za palac i dodatni tasteri na tom mestu su odlično projektovani
• Vrlo brz i precizan
• Vreme između punjenja baterija je 5 – 6 dana
• Sve podloge odlično tretira

Stolica

Naoružali ste se zverskom mašinom, ekstra velikim TFT monitorom (ili dva) i laserskim mišem. Šta je sledeće? Pa da zaštitite vaše cenjeno programersko du … leđa

Šalu na stranu, iako je poslednja na spisku, nikako nije manje bitna – dobra stolica je razlika između neviđenih bolova u leđima, u vratu i rukama i udobno provedenog radnog dana.

Minimum zahteva koje treba da ispuni:

• Odgovarajuća visina odnosno podešavanje visine
• Podrška za cela leđa – idealno blago zaobljena unutra, što sličnije obliku kičme
• Podešavanje nagiba leđnog naslona
• Ručke (u nedostatku boljeg izraza) sa obe strane za odmor ruku
• Ako cenite podlogu ili parket gumene ili silikonske točkiće

Na žalost, nisam imao puno sreće sa nalaženjem odgovarajuće stolice u Srbiji. Kineska rešenja treba zaobilaziti u širokom luku; ostala koja sam probao prosto ne deluju kao trajno i kvalitetno rešenje – ako imate predlog, molim u komentare.

Jednog dana, kada dobijem 6 ili 7 na lotou razmisliću o:

• Steelcase-ov Leap ®
• Herman Miller – Aeron stolica
• Liberty by Humanscale

No, koliko je pisanje čisto uživanje, ostale aktivnosti i nisu baš: naći izdavača, izboriti se sa uslovima prodaje (i do 4% ej! ČETIRI POSTO od cene knjige ide vama), predvideti minimum tiraža (1, 10, 1000?) … i sve to u Srbiji (kao da ono prethodno nije dosta). Već odustajete, gušite svrab u prstima, i čekate da nagon za pisanjem prođe … Ili odete na Lulu.com

Lulu.com je izdavač na zahtev (print on demand) – sve ono što pravim skribomanima zaista treba Postupak je otprilike:

• Napišete knjigu
• Prijavite se na Lulu.com
• Uploadujete knjigu
• Odaberete povez i tip štampe (crno-belo / boja)
• Odlučite se za zaradu po primerku
• Čekate da vaša knjiga postane bestseler

Prosto, ne?

Lulu.com ne štampa samo knjige; tu su i foto-albumi, CD i DVD diskovi, pa čak i kalendari.

Formiranje cene

Iako na samom sajtu piše da je sve “besplatno”, to baš i nije pravi izraz – pravi izraz je da vi ništa ne plaćate, već krajnji kupac.

Struktura cene je: Troškovi štampanja + Vaša zarada + 25% od vaše zarade (Lulu procenat)

Recimo, za standardnu knjigu, 6″ x 9″ (15.24cm x 22.86cm), 120 strana crno/belo, troškovi štampe su: Povezivanje: 4.53$, štampa: (120 x 0.02$) 2.4$ = 6.93 $

Ako se odlučite za zaradu od 5$ po primerku, finalna cena knjige je:

13.18$ = 6.93$ + 5$ (Vaša zarada) + 1.25$ (Lulu zarada)

Distribucija

Vaših delo ruku može doći do publike na više načina:

1. Direktno (download), bez štampe – nema troškova štampanja i cena je samo zbir vaše i Lulu zarade (u gornjem primeru: 6.25$)
2. Štampa na zahtev – već opisana. Kupac dobija knjigu za cenu koju ste postavili
3. Puna distribucija (na veliko) – ako ste ozbiljan igrač, možete kupiti jedan od dva distributivna servisa; ukratko, za 99.95$ vaša knjiga dobija ISBN broj, formirate velikoprodajnu cenu i za 4 – 6 nedelja se pojavljuje na velikim on-line sajtovima, uključujući Amazon i Barnes & Noble

Poreske začkoljice

Pre nego li dobijete debeli ček pročitajte malo sekcije na Lulu sajtu koje se tiču oporezivanja. Naime, ako niste stanovnik SAD, postoji nekoliko opcija oko toga kako će vaša zarada biti oporezovana (“royalty withholding rate”):

1. Niste preduzeli nikakve akcije

Procenat koji će se zadržati je ni manje ni više no 30% – za izmirenje poreza u SAD.

2. Obezbedili ste Individual Taxpayer Identification Number (ITIN)

U tom slučaju treba da popunite i dostavite Lulu.Com sajtu W-8BEN formular. To će vam omogućiti povraćaj dela od onih 30% – u zavisnosti kakve ugovore je Srbija sklopila sa SAD oko dvostrukog oporezivanja.

(predlažem da zaračunate gornjih 30% u cenu i izbegnete silne komplikacije )

A konkurencija?

I sam veliki Amazon je krenuo u vode izdavaštva na zahtev: http://www.createspace.com/ – takođe nema troškova registracije, nema minimuma potrebnog za štampu, sva su prava i dalje vaša – no, nisam stigao da se detaljnije bavim.

U svakom slučaju, šta god da odaberete, srećno štampanje (i ostavite link u komentarima kada objavite vaš best-seller).

Iako je svaki od tih slučajeva nekako “poseban”, obično se akcija svodi na:

• Sačuvaj korisničke podatke (pošta, Desktop, Documents & Settings direktorijum …)
• Proveri da li si sačuvao SVE podatke – mašta korisnika gde se sve dokument može smestiti je neverovatna
• Reinstaliraj Windows^*
• Reinstaliraj sve ostale neophodne programe
• Vrati podatke

U principu, to je jednosmeran i jednostavan posao, pogotovo ako snimite/pripremite upravljačke programe (drajvere) za sve uređaje koji su u sistemu. No, to je i zamoran i dugotrajan posao – iako tu ima malo interakcije sa računarom, ima puno čekanja (instalacija, restart, zakrpe, restart, novi programi, restart, zakrpe za nove programe, restart …) i odvlači vam pažnju sa bilo čega bitnog što uz put radite.

No, nekim ljudima se to prosto ne može odbiti – tako da i ne odbijam, no uradim. Bitna razlika (u poslednjih nekoliko godina – valjda se omatorelo, naučio da cenim slobodno vreme, priklonio se udobnostima, šta li) je da celu akciju počinjem sa:

^* “Da li imate legalan Windows?” – ne zato što radim za Microsoft (ne radim) ili zato što isterujem pravdu (ne isterujem) no se ceo gornji proces daleko lakše odradi ako je Windows legalan, ako se sve potrebne zakrpe mogu skinuti sa Windows Update sajta, ako se svi novi programi (Internet Explorer 7, Windows Media Player 11, Windows Defender) mogu bez problema instalirati na mašinu.

Tu onda ide oko pola sata objašnjavanja “kako se to proverava, a šta će mi” itd. Kada se potvrdi da od legalnog Windowsa nema ni “L” onda ide teži deo – “srediću, a vi samo kupite za 7.400 dinara Windows Home” – i karambol počinje:

P1: “Pa zašto to da platim?”
O1: “Zato što ga koristite”

P2: “Pa zar to nije došlo sa računarom?”
O2: “Proverite sa Vašim prodavcem” (99% šanse da nije, jer “mali sa ćoška koji je imao konfiguraciju jevtiniju za 2,3€ nije ni čuo za OEM Windows”)

P3: “Pa zašto je to toliko skupo?”
O3: E ovde ne može da dođe odgovor-od-jedne-linije

Ne samo kod kupovine Windows-a, vrlo često i u poslu dobijam pitanja “a zašto su programi _tako_ skupi?”; niti se prave od metala, niti se bruse, to je samo gomila nula i jedinica narezanih na CD koji se prosto kopira.

Prvi razlog ili prvi razlozi su očigledni: programeri (oni ljudi iza kompjutera) moraju da plate stanarinu, bicikl, računar na kome razvijaju program, klopu za porodicu No, to je i posao, komplikovan koliko i bilo koji drugi, koji zahteva mnogo truda, mnogo rada, sinhronizaciju gomile ljudi raznih specijalnosti i sposobnosti.

Izgleda da lakoća korišćenja programa (onih koji se zaista lako koriste – a to su najbolji programi) nameće osećaj korisnicima da je te programe lako i napisati (“to je samo igra sa kartama – koliko je to teško napisati?”).

Da vidimo šta je sve potrebno za pisanje programa:

Ako ste firma (a veliki programi obično jesu rezultat timova a ne pojedinaca), pogodiće vas svi uobičajeni troškovi:

• Iznajmljivanje prostora
• Stolice, stolovi, kuhinje, trpezarije, bele table, faksovi, flomasteri, papiri, spajalice, blokovi, olovke
• Plate i bonusi zaposlenih
• Porezi i sve dažbine državi
• Struja, voda, komunalije …

Ako ste softverska firma, pogodiće vas i gomila ne-tako-poznatih problema i troškova:

• Debeli internet linkovi
• Gomile i gomile hardvera – serveri, štampači, UPS-ovi, radne stanice, ruteri, svičevi, veliki diskovi, generatori, trake…
• Planiranje šta proizvod / program treba da radi
• Kreiranje prototipa, diskusija sa potencijalnim korisnicima, kreiranje još prototipa, još diskusija, kreiranje proto…
• Sama proizvodnja programa i sve frustracije koje uz to idu:
  • Nejasne i nedovršene specifikacije
  • Kratki rokovi
  • Nedostatak novca
  • Često menjanje ionako nejasnih specifikacija u hodu
  • Programeri hoće da ubiju menadžment zbog svega gornjeg
  • Menadžment mrzi programere jer su “plaćene primadone sa po dva 19" TFT monitora na stolu a opet sve kasni”
  • Testeri mrze programere jer ovi nisu napisali dobra uputstva za testiranje
  • Programeri mrze testere jer su ovi našli “baš specifičnu grešku u programu a na mom računaru sve lepo radi”
  • Prvi korisnici mrze sve jer su dobili nešto što liči na špageti papazjaniju a ne lep i šaren program koji su oni baš eto zamislili
  • Programeri mrze korisnike jer njihovo super-ekstra-izuzetno-delo moraju da pišu ponovo jer zaboga ne zadovoljava neke sitne poslovne zahteve
  • Testeri mrze … i tako sve u krug
• Ako postoji i mala nada da će program ikada ugledati svetlo dana, treba spremiti reklamu, odabrati ciljnu grupu, naći nekog normalnog ko može da proda program (programeri tu ne dolaze u obzir – ako su dobri programeri onda su loši prodavci i obrnuto)
• Ako program ikada i ugleda svetlo dana, treba spremiti dokumentaciju
• Tu su i pakovanje, distribucija, sistemi za naručivanje i plaćanje
• Ako program ikada ugleda i prvu mušteriju, treba spremiti i podršku da pruži podršku toj mušteriji

No, to nije sve – programe je teško pisati. Iako ni pravljenje/popravljanje kola nije lako, iako podizanje garaže nije lako, u svim tim zadacima teško da ima misterije – nađete plac, označite, kupite cigle i malter i krenete sa garažom. Kod programiranja, sednete za prazan ekran i od toga treba napraviti nešto što će korisniku zaustaviti dah (= nikada se ne dešava ) ili mu barem olakšati dnevni posao. Kompjuter sa druge strane vam u tome uopšte ne pomaže – to je jedna krajnje glupa sprava, koja radi ama baš sve što mu kažete, bilo to dobro ili ne. Tu glupu spravu morate naučiti svemu – i šta znači tekući račun, i šta znači devizni račun i šta je kursna lista, jer (rekoh li već?) ta glupa sprava ne zna ništa. Apstrakcija (i živci potrebni) da ovo izvedete na prostom (iako jako brzom) kalkulatoru nula i jednica je zametnost kojoj većina ljudi nikada se ne prepusti. Što je zadatak teži, treba više vremena i više programera da glupu spravu nauči svim trikovima potrebnim da najnoviji program isped vas izgleda lepo, koristi se jednostavno i prosto se uklopi u vašu dnevnu rutinu.

Da nije sve tako crno, nije – programiranje je krajnji čin stvaranja – iz ničega stvarate delo koje će nekom služiti; prateći kruta pravila (jezika/mašine) kucajući gomile teksta, na kraju završite sa nečim što ima sopstveni život, što će koristit 1, 5, 10, 1.000 ljudi – a to je krajnji cilj programiranja – delo za druge.

U svakom slučaju, kada se požalite na 7,400 dinara za Windows ili kada kada pomislite da nekog čudaka sa naočarima (to je uvreženo mišljenje, iako gomila nas programera ne nosi naočare – evo ja ) maltertirate sa: “zašto zaboga to šareno na CD-u toliko košta” setite se ovog teksta … i možda ga poštedite

Sve je brže, sve više treba uraditi u što kraćem periodu, nove tehnologije izlaze takvom brzinom da im samo skraćenice ne možemo popamtiti. Kako u takvim okolnostima sticati nova znanja na efikasan način primeren gore navedenom? Čitanjem knjiga? Najčešće sporo. Odlaskom na konferencije? Dobra ideja, ali zahteva dobru logistiku i solidno vremena za odlazak, pohađanje predavanja, povratak …

Možda da probate webinar – seminar na webu: omogućava da se samo posredstvom kompjutera, Internet konekcije i browsera prati predavanje. I pored toga što se predavanju ne prisustvuje na licu mesta omogućena je velika interaktivnost na relaciji polaznik – predavač putem direktnog postavljanja pitanja, odgovaranja na anketu i slično. Priliku imate već 30. maja:

U organizaciji firme EDGE, Dejan Bizinger drži webinar temu: «Profesionalno prisustvo kompanija na Internetu». Neke od predviđenih oblasti predavanja su:

• Tipovi web sajtova i koji odabrati
• Registracija i zaštita Internet domena
• Šest faktora uspešnog web sajta
• Online prodavnica
• Značaj i upotreba e-mail časopisa, bloga, RSS-a, podcasta, widgeta
• Praktični primeri, saveti i konkretna rešenja

Ako već ne znate, Dejan Bizinger je web menadžer sajta B92.net i urednik sekcije Tehnopolis, osnivač projekata Humanost.org i SerbiaOnLine.com, radio za poznate softverske i web kompanije kao što su SKYLIST, Inc. i Infacta Ltd, Internet marketing konsultant za domaće i strane kompanije.

Webinar se održava 30. maja 2007. (sreda) od 10h i traje 90 minuta. Kotizacija za učešće na webinaru iznosi 1.990 dinara plus PDV. Više informacija možete pronaći na http://www.edge.co.yu/webinari.htm.

Slike iz digitalnih aparata su 1, 2, 4 Mb; DVD filmovi zauzimaju 4 – 9 Gb; a televizija visoke definicije je tu iza ćoška. I opet, sve to, naše trenutke i naše slike želimo da podelimo sa prijateljima i rođacima.

Email je i dalje glavno sredstvo komunikacije na Mreži; jednostavan, brz i pouzdan. Vaša email adresa postaje vaš drugi identitet – lakše je zameniti pravu adresu (koliko puta vam stigne pismo a da nije račun?) nego vašu email adresu koju ste ostavljali svuda i davali je svima.

No, sama tehnologija dopisivanja je jako stara, kreirana u davna vremena (po merilima Mreže) i koja je morala da se pokori mnogim ograničenjima. Rezultat toga je da se svaki dodatak vašem pismu (datoteka ili attachment) pakuje u tekst, jer transport email poruka pretpostavlja samo tekstualne. Direktna posledica je da veličina same poruke može biti i za 33% veća od datoteke koju šaljete.

To nije sve – ako i zanemarite uvećanje same poruke, ostaje gomila potencijalnih problema: i prilikom slanja i prilikom prijema pošte postoje podrazumevane vrednosti (timeouts) čije prekoračenje, dovodi do neuspeha slanja/primanja. Vrlo često, primalac ima ograničenu veličinu sandučeta, pa poruke sa velikim datotekama budu odbijene. Na kraju, ako primalac ima slabiju vezu ka Mreži (dial-up modem), prijem takve poruke će jako dugo trajati i ne sme doći do prekida veze, jer ne postoji način primanja poruke “iz parčića”.

Ovaj spisak bi se mogao nastaviti, ali jednostavnim rečima: email nije način za efikasno slanje iole većih datoteka.

Šta je rešenje ovog problema? Gomila raznih servisa na Mreži koji vam omogućavaju upravo to: da uploadujete datoteku na njih, dobijete (obično privremen) link koji prosledite primaocu u mailu i on jednostavno skine tu datoteku iz njegovog omiljenog pregledača (browsera) ili iz specijalizovanih programa za skidanje datoteka (kao što je Free Download Manager).

Neki od najpoznatijih servisa koji imaju i besplatnu opciju su:

http://www.mediafire.com/

Ovaj servis je moj favorit:

• Maksimalna veličina datoteke: 100 Mb
• Nema ograničenja na broj datoteka
• Nema vremenskog ograničena života postavljenih datoteka
• Nije potrebna registracija
• Podržava prekinut prenos i programe za skidanje (download managers) za razliku od mnogih drugih servisa

http://www.dropsend.com/

• Maksimalan prostor na raspolaganju: 250 Mb
• Jednostavan za korišćenje

http://www.yousendit.com

Kod besplatnog slanja, primenjuju se sledeća ograničenja:

• Maksimalna veličina datoteke: 100 Mb
• Datoteka se može skinuti maksimalno: 100 puta
• Datoteka raspoloživa za skidanje: 7 dana
• Maksimum iskorišćenja veze (bandwidth): 1 Gb (= veličina datoteka x broj skidanja)

Servisi koje nisam probao ali sam nekako čuo za njih:

• http://www.gigasize.com
• http://sendspace.com – datoteke do 300Mb

Sledeći put, kada posegnete za spajalicom setite se ovog članka – nemaju svi sa druge strane emaila ADSL-ove i velike propusne moći Lakše je (poslati datoteku) ovako.

ItSecurity.Com je objavio vrlo koristan članak:

103 Free Security Apps for Mac, Windows and Linux

sa listom besplatnih programa za Windows / Linux / Mac operativne sisteme.

Programi su podeljeni u kategorije:

Spyware, Antivirus, Rootkit, Firewall, Email, Web Utility, Network, Intrusion Detection System, Virtual Private Network, Temporary Files, Wireless, Encryption, Miscellaneous

(čisto da dobijete osećaj šta se tamo nalazi).

Topla preporuka za obilazak ove lokacije.

(zahvaljujući kolegi Pleskonjiću)

Ono što je sigurno, Vista nikoga ne ostavlja ravnodušnim: od pozitivnih do negativnih ili drastičnih komentara svi su nekako “pogođeni” novom zvezdom na nebu Windows desktop operativnih sistema.

Sa razlogom: novi igrač jeste u gradu … pitanje je samo kada će stići do vas

Kako sam dosta detalja pokrio u tekstu o RC1 verziji, ovde ću se potruditi da vam iznesem iskustva u svakodnevnom radu, kao i razlike (koje sam primetio) u odnosu na RC1.

Highlights

Po meni, posle više od mesec dana dnevnog korišćenja, četiri bitne stvari koje Vistu izdvajaju u odnosu na XP su:

1. Sigurnost
2. Pretraga
3. Tastatura
4. Windows Media Center

Primetite da nema čuvenog Aero interfejsa u spisku – iako odlično izgleda, to nije nešto što će rad sa računarom unaprediti do neslućenih razmera; lepše da, najvažnije ne.

Sigurnost

Sigurnost je definitivno nešto što stručna osoba primećuje kao drastičan napredak u odnosu na XP. Sve je posvećeno sigurnosti:

• UAC (ma koliko dosadan, sprečava loše ili zlonamerne programe da izvrše akcije pod administratorskim pravima)
• Internet Explorer 7: kada ga koristite u Visti, automatski prelazi u zaštićen (protected) mod, što praktično znači da kroz njega zlonamerni sajtovi/dodaci nemaju prava pisanja po sistemskim direktorijumima. Ovo ne važi ako IE7 koristite na XP-u
• Windows Firewall je dvosmerni firewall, za razliku od onog ugrađenog u XP SP2; no, opet, ne pokriva izlazne konekcije do kraja.
• Windows Defender jako lepo odrađuje posao za ad-aware/spyware i slične napasti, i uopšte se ne vidi dok problem ne iskoči
• Za administratore je NAP (Network Access Protection) kao stvoren – mogu da kompjuteru koji nije zakrpljen kako treba ili nema firewall / antivirus prosto zabrane kačenje na mrežu i time propisno obezbede sve ostale iz te mreže

Tu je BitLocker zaštita: način da šifrujete SVE na računaru/laptopu (i sam operativni sistem) a da ključ držite na Flash disku. Ovo je itekako važno ako su ti podaci osetljive poslovne prirode ili ne želite da izgubite posao ako izgubite laptop Doduše, sada morate da čuvate DVE stvari (Flash + Laptop) umesto jedne (Laptop) ali vam niko ne može provaliti u laptop; ovo nisam probao (nisam imao vremena).

Ma koliko sve pobrojano zvuči impresivno, daleko od toga da su sigurnost/zaštita u Visti savršeni – pa prva sigurnosna zakrpa za Vistu je izašla još pre godinu dana i redovno izlaze i dalje. No, to nije dokaz da je Vista nesigurna, već da su sigurnost i zaštita procesi a ne stanje.

Pretraga + Korišćenje tastature

Vista je prvi od Windows operativnih sistema koji pokušava da pomiri dve odvojene grupe korisnika: GUI (miš korisnici ) i korisnike koji više koriste tastaturu. Iako je Aero WOW velika pažnja je većoj posvećena produktivnosti uz tastaturu:

QuickLaunch:

Kombinacija Win taster + 1 do 0 lansira prvih 10 aplikacija iz Quick Launch dela; tako sa Win + 1, 2, 3 podignem Outlook, Total Commander, Firefox i okruženje je spremno za rad. Kako Flip 3D (Win + Tab) i Show Desktop (Win + D) već imaju svoje skraćenice, gurnite ih na kraj reda, tako da ne zauzimaju prvih 10 mesta.

Iako je novi Start meni po mnogima konfuzan i klaustrofobičan (ako meni to može ikako da bude ), ima jednu neverovatnu prednost: korišćenje tastature.

Primer najbolje govori za sebe: želite da startujete Remote Desktop aplikaciju:

1. Stari način: klik na Start dugme, klik na All Programs, klik na Accessories, klik na Remote Desktop ikonu – 4 klika do rezultata
2. Novi način: Win taster, otkucate rem i stisnete enter:

Za nekog ko koristi Total Commander kao svoj osnovni alat, ovo je enorman napredak – bez podizanja ruku sa tastature, bez upotrebe miša.

Sada je Search polje ušuškano u sam Windows Explorer, gore desno:

(kliknite za veću sliku)

i za razliku od starog Indexing Servisa na XP-u, vrlo dobro obavlja svoj posao; pogotovo ako ostavite kompjuter preko noći i on indeksiranje obavi dok ne radi ništa. Pored pretrage po imenu datoteke, možete tražiti i po sadržaju datoteke; po subjektivnom utisku, još će morati da peglaju ovu funkciju, da bi dostigli Google Desktop.

Windows Media Center

Ako instalirate Home Premium (pandan Window XP Professional verziji) ili Ultimate ediciju Viste, dobićete nešto što se ranije prodavalo kao poseban operativni sistem:

Windows Media Center

(kliknite za veću sliku)

Vrlo, vrlo lepo urađeno i sve što vam je potrebno za pravi multimedijalni kućni centar. Ako imate TV karticu i odgovarajući daljinski, sve možete da radite iz fotelje – biranje programa, snimanje TV programa, puštanje muzike…

Odličan interfejs, dobro smišljen način rada – jednostavno, ako vam je kompjuter centar multimedije, onda svakako razmotrite jednu od ove dve edicije – ugradnja Windows Media Centra u Vistu je jedan od najjačih razloga zašto bi prosečni korisnik prešao na Vistu.

Ok, ovo su udarne novosti. Sada idemo na poboljšanja (starih znananca kao i novih, ali ne tako važnih novina):

Veća …

Upravljanje informacijama

Iako je većina ugrađenih programa samo usavršena verzija XP pandana, neke vredi posebno pomenuti:

Windows Calendar / Mail / Contacts:

(kliknite za veću sliku)

su sasvim pristojna baterija programa i besplatna zamena za Outlook – daleko bolje rešenje od starog Outlook Express programa.

Shrink disk

Sada prava poslastica za administratore - Shrink disk:

Po prvi put je moguće promeniti veličinu particija u sistemu bez dodatnih alata i bez restartovanja, nego iz samog sistema i to uključujući i sistemsku particiju.

… i manja poboljšanja

Snipping Alat

Simpatični Snipping Alat (za hvatanje delova ekrana) je jednostavna i upotrebljiva alatka:

Moguće je hvatanje proizvoljnog dela ekrana, pravougaonog dela ekrana, hvatanje prozora određene aplikacije kao i celog ekrana.

Windows Explorer

Windows Explorer je dobio mogućnost pregleda dokumenata – (Organize > Layout > Preview Pane) što vam omogućava da vrlo brzo proverite da li se radi o pravom dokumentu.

Takođe, ako držite Shift pritisnut pre poziva kontekst menija (desno dugme na direktorijum / datoteku), dodate su vrlo korisne opcije:

Copy as Path radi i za više izabranih (selektovanih) datoteka; još jedan dodatni program manje.

Auto-play

Sada je moguće iz kontrolnog panela podesiti Auto-play ponašanje sistema do najsitnijih detalja:

(kliknite za veću sliku)

Ready Boost

Ready Boost je način da iskoristite USB Flash disk kao “dodatak” vašoj radnoj memorij ili mnogo tačnije, dodatak delu koji se brine za keširanje (brži pristup) podataka. Iako ovo zvuči više kao reklama, nego korisna opcija, moram da priznam da na sistemima sa malo memorije (512 Mb) razlika je više nego uočljiva.

Doduše, nije baš sve tako jednostavno: da bi se Flash disk koristio kao Ready Boost uređaje, mora da zadovolji posebne kriterijume za brzinu slučajnog/rednog pisanja kao i da ima barem 256 Mb slobodno; u praksi, od 4 USB 2.0 uređaja koje sam probao, samo jedan no-name nije zadovoljio ove zahteve.

Task manager

je sve upotrebljiviji. Recimo, ako u prikazu procesa dodate nove kolone (Image Path Name, Command Line, Description):

(kliknite za veću sliku)

dobićete informacije za koje ste ranije morali da potežete programe iz SysInternals skupa aplikacija.

Satovi

Znam, znam, ovakoj opciji nije mesto u ozbiljnom tekstu, ali je to meni jedna od najkorisnijih opcija – mogućnost da definišete do dva dodatna sata i da prostim prelazom miša preko sata saznate vreme i dan na te dve druge lokacije ili da klikom dobijete sve satove odjednom

(kliknite za veću sliku)

Konačno su odvojene funkcije prikazivanja vremena i datuma od promene istih – to je ranije znalo da napravi ozbiljne probleme.

I to je sve?

Daleko od toga; najveći deo promena je ispod haube, i nisu tako vidljive:

• potpuno promenjen driver model: većina drajvera sada radi u User a ne u Kernel prostoru (zato verovatno i kasne toliko drajveri za uređaje)
• SuperFetch kao način da se drastično ubrza učitavanje najkorišćenijih programa
• mrežni sloj je drastično unapređen (TCP/IP stack, podrška za IPv6) – iz iste veze izvuče više prenetih paketa
• jedna od stvari koja je napisana od početka je novi Audio sloj + prepoznavanje govora
• ugrađeni Backup (propisni , Photo Gallery, Movie Maker …

no, o svemu ovome detaljnije u nekom drugom članku.

Fazoni i fore

Ako koristite Vesic.Org tastature za XP, prvi pokušaj instalacije neće uspeti, zbog svih pomenutih sigurnosnih mehanizama. Na sreću, problem se lako rešava: startujte CMD prozor kao administrator (desno dugme / Run As Administrator) i iz ovog prozora startujte instalaciju; instalacija će uspeti i bez problema ćete moći da koristite tastature na koje ste navikli.

Update : Napravio sam tastature za Vistu, tako da nikakve egzibicije više nisu potrebne.

A problemi?

Najveći problem je i dalje užasno traljava podrška ili nepostojanje drajvera za hardverske uređaje. Koliko god su za promociju XP-a drajveri bili unapred napisani, toliko za Vistu nisu.

Iako je (pogledaj Zabludu 1) Vista nešto najbolje što se skorije desilo proizvođačima hardvera, prosto je neverovatno koliko je zanemaruju kada su drajveri u pitanju. Čak i veliki igrači (HP) obećavaju razne bete tek krajem februara / početkom marta. Od mojih uređaja, eksterni IrDa uređaj, kao i HP ScanJet 3770 ne rade jer nema drajvera.

SQL Express 2005 SP1 je pravio probleme pod Vistom; na svu sreću, izašao je SQL Express SP2. Za Visual Studio 2005 još uvek nije izašao kompletan Service Pack 1 za rad pod Vistom – zato, ili dual boot ili Virtual PC sa Vašim razvojnim okruženjem (ovo uopšte nije loša ideja, jer možete da selite okruženje sa mašine na mašinu u tren oka).

Zablude i bajke

Od samog početka razvoja, Vistu prati gomila zabluda – te treba najjača mašina na svetu, te ubiće vam kompjuter, te samo Ultimate koristi više jezgara … Da rekapituliram na jednom mestu:

Zabluda 1: treba vam najnovija i najskuplja mašina da bi koristili Vistu

Ovaj mit verovatno proturaju proizvođači hardvera jer je Vista nešto najbolje što im se desilo u poslednje vreme (mada su i dalje lenji da naprave drajvere , pogledaj deo za HP skener).

Ako imate pristojnu mašinu koja uspešno “vozi” XP, onda je skoro sigurno da možete koristiti i Vistu – potrudite se samo da imate barem 1Gb radne memorije; naravno, ovo ne garantuje da ćete moći da koristite Aero Glass interfejs, ali ostatak stvari koje donosi novi operativni sistem biće Vam na raspolaganju. Za Aero Glass vam treba dobra video karta i tu nema pomoći.

Zabluda 2: treba vam Vista Ultimate da bi iskoristili oba jezgra na procesoru

Izrazi “jezgro” (core) i “procesor” (processor) se vrlo često mešaju; tako se na gomili mesta tvrdi da Vista neće koristiti oba jezgra u dual-core procesoru.

Na sreću, Microsoft i dalje radi licenciranje po PROCESORU a ne po jezgru. Praktično sve verzije Viste koriste oba jezgra na procesoru; za iskorišćenje više PROCESORA treba vam Business, Enterprise, ili Ultimate edicija Viste.

Zabluda 3: samo programi pisani specijalno za Vistu će raditi na Visti

Ništa nije dalje od istine. Svoje kompletno radno okruženje sam “preselio” na Vistu (većina programa iz ove sekcije) i zaista nije bilo nikakvih problema. Samo najstariji programi, koji nisu pisani “po propisu” i koji pokušavaju da pišu po oblastima koje su sada zabranjene neće raditi. Pa čak i tada, ako vam je taj program jako, jako bitan, možete ga koristiti u “Compatibility” načinu – recimo, Free Download Manager je na pokušaj instalacije odgovorio greškom; umesto da preduzmem nešto, ja sam po programerskom običaju pokušao ponovo Na moje iznenađenje, Vista je odgovorila sa “prvi pokušaj nije uspeo, prebacujem program u XP Compatibility mod” i instalacija je prošla bez problema – nije magija, ali prija.

Da li unaprediti “staru” mašinu?

Ovo je vrlo teško, lično pitanje – zavisi od toga kakva vam je mašina (1Gb RAM-a i 2000+ Mhz procesor su obavezni; za Aero, video karta koja u potpunosti podržava DirectX 9 i ima 256 Mb RAM-a), da li ste spremni da odvojite novac za Vistu i na kraju, za šta je koristite.

Ako vam je to glavna razvojna mašina, ili ako ta mašina ima veliku važnost u vašem poslu, ili dosta starog hardvera, odgovor je prost: sačekajte. Možda ne 10 – 11 meseci (Microsoft najavljuje tada Service Pack 1 za Vistu) ali barem 2 – 3 meseca pre nego što svi proizvođači hardvera i softvera shvate da je Vista zaista tu, i da moraju debelo da se potrude da uskoče na taj voz.

Ako vam je to kućna mašina, namenjena prvenstveno zabavi, multimedijalnim sadržajima (muzika, slike, video) ili kupujete novu mašinu – zašto da ne?. Dobićete novi, napredniji sistem (kome će trebati malo vremena da ga ispeglaju, ali zar nismo na to navikli? ) uz koji ćete sve nabrojane zadatke obavljati lakše i jednostavnije.

Naravno, u svim pobrojanim slučajevima ostaje sigurna opcija (koju koristi yours truly) – instalacija na posebnu disk particiju – tako možete iz prve ruke da proverite da li je sav vaš harver podržan, da li vaše omiljene aplikacije rade kako treba, i da pri tom ne narušite vaše sigurno i provereno XP okruženje.

Instalacija novog operativnog sistema nije česta, nije trivijalna operacija i ne treba je uzeti olako; na kraju krajeva, odluka je, kao i uvek, na vama. Ja sam već na Visti.

U svakom slučaju, ako možete da dođete do instalacije Viste, uvek je možete instalirati BEZ serijskog broja i time dobiti probnu verziju koja će raditi 30 dana; još bolje, postoji sasvim regularan način da se ovaj period produži do na ukupno 120 dana što je sasvim, sasvim dovoljno da se poigrate, ozbiljno pozabavite i na kraju odlučite da li je Vista za Vas.

Za ukradene ekrane (screenshots) je odgovorni su Snipping Tool (gorepomenuti) i besplatni program Window Clippings 1.5, koji vam omogućava da uhvatite ekran, uz sve efekte koje Aero podržava.

• Apple warns iPod users against Vista (Apple upozorava korisnike protiv Viste)
• iTunes and Windows Vista (zvanični Apple dokument)

“Apple upozorava korisnike da ne žure sa instalacijom Viste jer Vista može oštetiti (?!?!) Ipod, onemogućiti slušanje novokupljenih pesama i izazvati probleme sa kalendarom i kontaktima na Ipodu”

Na prvo čitanje, da li vam ovo zvuči kao problem sa novi operativnim sistemom (Vista) ili problem sa Apple Itunes programom? Običnom korisniku izgleda kao da je to napad Viste na njegov dragi MP3 plejer, a ne bezobrazluk od Apple-ta kojim pokriva činjenicu da dve godine dostupnosti beta verzije Viste, da dva meseca dostupnosti finalne verzije Viste nisu bili dovoljni da sredi bloatware Itunes program tako da normalno radi pod novim operativnim sistemom i time zaštiti investiciju svojih kupaca.

Možda je korisno, ali svakako nije elegantno … Makar to radio i Apple.

Veoma neprijatan osećaj kada u prvom trenutku pomislite da je tako važan servis dole – ne mogu da pristupim pretrazi (znam, znam, postoji gomila drugih pretraživača: http://www.yahoo.com/, http://www.live.com/ čak i stara http://www.altavista.com/ ali je u mojim prstima pretraga = Google) no to je još i najmanji problem: nedostupni su mi privatna pošta, kalendar (no na sreću, podsećanja i dalje stižu SMS-om na telefon), beleške, RSS čitač

Iz ove situacije sam se vrlo brzo izvukao, koristeći neke alternativne načine (proxy servere), ali me je malko zabrinula tolika on-line zavisnost od jednog servisa. Google jeste ogroman, i njegovi serveri su po celom svetu, i verujem da rade backup (ali za svaki slučaj radim i ja), no ovakve situacije pokazuju kako nije dobro oslanjati se na jednog davaoca usluga, pa makar to bio i Google.

I da, monopol je loš, bilo to Telekom, Google, Microsoft – jer vas ostavlja bez izbora.

Ipak, s vremena na vreme, poneko iznenadi Recimo, Geni – genealoška aplikacija koja vam pomaže da na zabavan način unesete vaš rodoslov. Nije da nije bilo ovakvih aplikacija ranije, ali unošenje ovih podataka uz Geni je drugačije :

Ako neko na vašem stablu ima mail adresu, dovoljno je da unesete osnovne podatke kao i mail adresu i da ga prosto pozovete da nastavi unos na “njegovim/njenim granama”; ako krenu sa unosom dok ste i vi na vezi, sve ćete videti u realnom vremenu. Tako se proces kreiranja rodoslova pretvara u socijalnu zabavu; dodajte tome i unos fotografija i sve to za dž – Web 2.0 u najboljem svetlu.

Probajte, garant će vam se dopasti

To uključuje Internet Explorer 6, Internet Explorer 7, Firefox, Opera, Safari … (neke važne sam sigurno zaboravio).

Ono što je mali problem je kako testirati u IE6 jednom kada ga IE7 pregazi (a kako je to zakrpa visokog prioriteta, pregaziće ga pre ili kasnije na vašoj mašini).

Sad, postoje razno-razne magije kako izvesti koegzistenciju oba Internet Eksplorera na jednoj mašini; neke uspešnije, neke manje uspešne. Recimo: http://tredosoft.com/Multiple_IE; na žalost, ovo nije savršeno rešenje.

No, kako je i sam Microsoft prepoznao ovakvu potrebu, problem su elegantno razrešili:

Internet Explorer 6 Application Compatibility VPC Image, veličine 496 Mb

(znam, znam, “elegantno” je malo prejako za datoteku od 500 Mb, ali protok je sve jevtiniji i jevtiniji )

Ovo je Virtual PC 2004 disk koji sadrži:

- Preaktivirani Windows XP SP2 sa svim zakrpama zaključno sa novembarskim
- IE6

E da, ovaj Windows XP će raditi do 01. aprila (kako pogodan datum ) 2007, mada svi očekuju da se tada objavi nova verzija VPC diska.

Fleš (flash) diskovi su danas standardan deo PC opreme – diskete su odavno prevaziđene (i nepouzdane, a gomila novih računara prosto nema uređaj za diskete), neko prenosno rešenje jesu piši-briši CD-ovi (pogotovo oni malog prečnika i kapaciteta oko 210Mb) ali fleš diskovi pobeđuju: po kapacitetu (i do 4Gb) i po jednostavnosti korišćenja (ako računar ima USB port i ako je operativni sistem barem Windows 2000) – utakneš i koristiš.

Osim prostog mobilnog “prostora” Fleš diskovi su idealni za jednu novu kategoriju: prenosne aplikacije. “Prenosne” zato što tako pisane (ili pripremljene) aplikacije ne ostavljaju traga na računaru, već sve svoje podatke i podešavanja snimaju i koriste isključivo sa diska sa kojeg su pokrenute. Time praktično dobijate mini eko-sistem, gde se na Fleš disku nalazi set aplikacija koje možete upotrebiti bilo gde i bilo kada – pogotovo ako ste “terenski” čovek ili održavate nepoznat broj računara od prijatelja, rođaka, poznanika …

Razni su pristupi rešavanju ovog problema – počev od komercijalnih rešenja (kao što su “specijalni” U3 Fleš diskovi koji dodaju i zaštitu / šifrovanje podataka) pa do prostog odabira aplikacija koje zadovoljavaju definiciju “prenosne” i snimanja na Fleš disk.

Malo integrisanije rešenje koje sam skoro probao i ostao na njemu je PortableApps Suite™ – kombinacija PortableApps menija, PortableApps Backup programa za čuvanje podešavanja sa Fleša na vaš računar i naravno samih prenosnih aplikacija.

PortableApps Suite uključuje svašta: web pregledač (Firefox 2.0), poslovni paket (OpenOffice.org Portable 2.0.4), klijent za poštu (Thunderbird Portable 1.5.0.8), klijent za razne IM sisteme (GAIM – podržava AOL, Yahoo, MSN, ICQ i Jabber mreže) pa čak i antivirus program (ClamWin Portable).

Trenutno postoje tri verzije paketa (Standard – 89 Mb; raspakovan je oko 250Mb, Lite – 30 Mb i Base – 1 Mb); ono što je dobra stvar: za koji god paket da se odlučite, dodavanje novih aplikacija je veoma jednostavno – novi folder, iskopirate aplikaciju u njega i ona će se, prilikom sledećeg startovanja, pojaviti u PortableApps meniju. I samo brisanje je trivijalno – ugasite PortableApps, obrišete folder aplikacije koja vam ne treba i to je to.

Još nekoliko linkova na ovu temu:

• http://www.techtastic.ca/articles/portable.html
• http://en.wikipedia.org/wiki/Portable_application
• http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_portable_software

kao i nezaobilazni TC2USB za zagrižene korisnike TotalCommander-a

ReviewMe je simpatičan novi koncept – napraviti mrežu gde će sa jedne strane biti davaoci usluga (Advertisers) a sa druge strane blogeri spremni da napišu recenziju (pregled) ponuđenog proizvoda i/ili servisa. Zvuči kao jako dobar koncept jer je snaga blogosfere sve veća i veća – neki kažu i bitnija no Google Adwords i slični servisi.

Neke od prednosti koje ReviewMe iznosi su:

• lakši proboj malih ili novih igrača na tržištu
• ljudi ignorišu standardne reklame – ne znam koliko je ovo tačno u globalu, jer Google obrće gomiletine para na reklame, ali za mene je tačno – vrlo retko klikćem na reklame.
• recenzenti rade recenzije sajtova koje ih zanimaju – tačno, a samim tim i recenzija je kvalitetnija, jer sam bloger ima dublje znanje o materiji

Sam sajt je urađen pregledno i čisto (sa krupnim fontovima, hvala im za to) u neizbežnom Ajax/Web 2.0 maniru (sa pozadinskim akcijama, bez osvežavanja cele strane).

Registracija je brza i jednostavna, a u promotivnom periodu imate mogućnost da uradite recenziju upravo ReviewMe sajta (evo jedne ) i za to dobijate neku simboličnu cifru.

Ako spadate ili u grupu prodavaca ili u grupu blogera koji bi da zarade nešto na svom znanju i slobodnom vremenu svratite do ReviewMe – možda sa tim prihodom barem pokrijete troškove hostinga

E da, ovaj članak je prvi plaćen članak (Sponsored Post) od kada je ovog bloga… tj. biće ako prihvate recenziju

Update: recenzija je prihvaćena i čekam sledećeg meseca prvih 20$ zarađenih od blogovanja

“A supported hotfix is now available from Microsoft. But the hotfix is intended only to correct the problem that is described in this article. Contact support …”

Grrr, od takvih reči se naježim. Tačno je da zvanjem srpskog MS-a možete da izvučete sam hotfix, ali to je posle ubeđivanja, davanja pola litra krvi i zalaganja jednog bubrega – stvarno, to je samo jedna zakrpa zaboga

Nova inicijativa, DevDiv HotFix Pilot program (deo Microsoft Connect inicijative za brži i bolji odziv MS-a na prijavljene probleme / predloge), gleda da to promeni – najvažnije zakrpe za .Net Framework i Visual Studio 2005 su dostupne odmah i besplatno … dobro, morate da imate MSN/Live nalog (ako koristite MS Messenger, imate ga), da koristite IE za skidanje zakrpa (instaliraće se Microsoft Transfer Manager, na slici), ali je sve to pesma u odnosu na prethodne muke

Windows Vista RC1 (Release Candidate 1, Build 5600) se sasvim uklapa u gornju definiciju – novi, sjajni operativni sistem koji bi nadaleko trebalo da premaši slavu Windows XP – trenutno najraširenijeg i vrlo dobrog Windows operativnog sistema.

Istorija

Istorija razvoja Viste je jedna nesrećna istorija, čak i pre nego li se finalna verzija pojavila. Rad na novom operativnom sistemu, tada poznatim pod kodnim imenom Longhorn počeo je u maju 2001, nekoliko meseci pre nego što je Windows XP izbačen na tržište. Longhorn je trebalo da bude mali korak između Windows XP i Blackcomb verzije Windowsa (sada znanog pod novim kodnim imenom Windows “Vienna”), sa datumom isporuke negde u 2003. godini. No, kako su nove i nove funkcije dodavane, tako je i datum isporuke pomeran; postaje jasno da je ovo operativni sistem u celini, a ne šminka za XP.

27. avgusta 2004. Microsoft objavljuje da se dotadašnji rad na Longhornu, zasnovan na XP izvornom kodu, napušta i da se praktično kreće iz početka, koristeći izvorni kod Windows 2003 Server proizvoda, što opet izaziva neverovatna kašnjenja i napuštanje jedne po jedne planirane funkcionalnosti.

Kašnjenje u razvoju izaziva i gomilu potresa u samom Microsoftu – iz kompanije odlazi Brian Valentine (19 godina u Microsoftu), potpredsednik Windows Core Operating System odeljenja.

Ova godina (2006) postaje vrlo bitna u razvoju Viste; ubrzano se izbacuju javne beta verzije (što je jako nekarakteristično za Microsoft) i pokušava se dostizanje obećanih datuma: novembar 2006 za poslovna izdanja Viste i januar 2007 za potrošačke verzije.

Izdanja

Vista će imati čak 6 izdanja: Starter, Home Basic, Home Premium, Vista Business, Enterprise, Ultimate (za razliku od dve verzije XP: Home i Professional).

Najslabije izdanje, Starter, se neće nalaziti u direktnoj prodaji, već je namenjen siromašnijim tržištima, u nadi da će ovo sprečiti pirateriju; ovo je jedino izdanje koje će biti dostupno samo u 32bitnoj verziji; sva ostala izdanja će biti dostupna i u 32bitnoj i u 64bitnoj verziji.

Raspon cena za ostala izdanja je blago rečeno zabrinjavajući : Home Basic: 99$ upgrade / 199$ puna cena, pa sve do Ultimate: 259$ upgrade / 399$ puna cena.

Ok, a sada o samoj Visti RC1 build 5600 – instalacija i prvi utisci.

Testna konfiguracija

Prvi pokušaj instalacije na jednoj mašini baziranoj na nVidia nForce 4 Ultra setu je neslavno propao; na toj mašini su dva diska vezana u RAID 0 (stripe) konfiguraciju, a nVidia beta drajveri za Vista RC1 prosto ne podržavaju tu kombinaciju. Iako se po forumima pružaju svakavi recepti kako to ipak izvesti, svaki pokušaj se završavao na plavom ekranu smrti (BSOD). Bruka za jednu tako ozbiljnu kompaniju kao što je nVidia – imali su preko dve godine za razvoj drajvera.

Sledeća izabrana konfiguracija je bio Dell Dimension 4700 računar: Intel Pentium 4 na 3 Ghz, 1 Gb memorije, ATI X300 grafička kartica – ovo je konfiguracija koja glatko i fino izvršava Windows 2003 Server i većinu postavljenih zadataka. Odvojio sam particiju od 40 Gb – Visti je potrebno barem 15 Gb prostora na disku, ali preporučujem da je ne instalirate na particije manje od 20 Gb.

Instalacija

Instalacija (na ovoj konfiguraciji) je tekla iz dva dela:

1. Podizanje sa DVD-a, kopiranje i raspakivanje datoteka, priprema boot sektora i restart

2. Prava instalacija

Mali napredak je napravljen – samo jedan restart je bio potreban. Ono na šta nisam bio pripremljen je trajanje instalacije: preko 1,5 h , zato budite strpljivi

Kod instalacije sam izabrao Serbian (Latin, Serbia) kao regionalna podešavanja – u spisku zemalja nema Serbia and Montenegro, kao ni Montenegro – Milo će morati pod hitno da urgira kod Microsofta

Prilikom instalacije sam primetio prvu veliku i po meni nelogičnu promenu: od uobičajenih Back / Next dugmića ostao je samo Next dole desno, a Back je prefarban po IE standardu (okruglo dugme, velika strelica) i prebačen gore levo Ne sviđa mi se.

Drajveri

Iako je testna konfiguracija daleko od bilo kakve egzotike, problema sa drajverima je bilo; Vista nije našla drajvere za zvučnu kartu ni u bazi drajvera, niti na Windows Update lokaciji; čak ni podmetanje potpisanih XP drajvera nije uspelo.

Drajveri su bolna tačka u Visti – pogotovo ako koristite 64bitnu verziju; podizanje 64 bita Viste na istoj mašini na kojoj je 32 bita radila sa svim drajverima rezultuje u barem 5 žutih uzvičnika u Device Manageru; koliko god da je bilo teško naći drajvere za XP za neke starije uređaje, biće vrlo teško naći drajvere za Vistu za ne tako stare uređaje; i postojeći drajveri su sumnjivog kvaliteta.

Start

(klik na sve slike dole otvara slike pune rezolucije u posebnom prozoru)

Jedan od prvih ekrana sa kojima ćete se susresti je Windows Experience Index ekran (Control Panel > System Maintenance > Performance Information Tools):

Tu možete videti ocenu koliko je vaš računar spreman za rad uz Vistu. Ocene su od 1 – 5 i moj računar je zaradio bednih 2.1 – ovo nije ukupna ocena, već najmanja od svih. Razlog je kartica Radeon X300 za koju ATI tvrdi da je ok za Vistu, ali se Vista baš i ne slaže Na ovom primeru vidite i vrstu navigacije koja teži da postane glavna u Visti – Breadcrumb navigacija ili Staza od mrvica hleba – u svakom trenutku možete direktno skočiti na bilo koji čvor u stazi.

Ako kod “prazne” mašine (samo ulogovani, nema drugih programa) podignete Task Manager, imaćete šta i da vidite:

“Sitnih” 550 Mb je zauzeto servisima i procesima operativnog sistema; kod XP-a to je oko 260Mb, kod Windows 2003 servera 320 Mb – ovo praktično znači da je minimum memorije potreban za normalan rad, ma šta Microsoft tvrdio, 1 Gb.

Aero interfejs

Novi korisnički interfejs – Aero (Authentic, Energetic, Reflective, Open) – čist, sjajan, providan interfejs sa tranzicijama i efektima koje moderna grafička karta može da pruži (za ovo vam treba karta koja hardverski podržava DirectX 9). Ovo je osnovni pogled na desktop:

Desna strana je zauzeta Sidebar-om – to je tamniji deo na slici; predviđen je za smeštanje gadžeta, recimo RSS čitača ili sata; gadžet se može pozicionirati i van Sidebar-a, kao sat na ovoj slici. Gadžeti koji dolaze inicijalno su sat, beleške, kontakti, kalendar … posle nešto igranja, meni daleko više odgovara da isključim Sidebar i oslobodim taj prostor, no da ga koristim za simpatične, ali u principu beskorisne igračke.

Pojavljivanje / nestajanje prozora / senke oko njih i slični efekti su u početku pomalo napadni, zatim se polako naviknete, da bi posle 7 dana korišćenja za XP interfejs mislili da je siromašan i zastareo Nekoliko detalja:

Alt-Tab

Prikaz svih otvorenih programa:

Window Selection

Windows Selection je novi način za izbor aktivne aplikacije:

Ne znam da li je efikasniji od starog ali je definitivno efektniji

Sam rad sa prozorima je dosta sporiji od Win 2003 / XP – za to krivim slabu video kartu.

Naravno, ako nemate odgovarajuću video kartu (DirectX 9.0, minimum 128Mb memorije i WDDM drajver) ili dovoljno jaku mašinu, Aero se može isključiti i koristiti neki od manje zahtevnijih modova: “Standard” što je Aero bez providnih fora i fazona, “Basic” – vrlo sličan Windows XP-u sa nekim detaljima iz Aero interfejsa i na kraju “Classic” – Windows 2000 izgled.

Start meni

Iako na prvi pogled Start meni liči na XP start, to je samo na prvi pogled:

Jasna je podela na često korišćene aplikacije i na “specijalan” desni deo menija, gde možete pristupiti vašim dokumentima, slikama itd – ako niste primetili “My” prefiks je ispao sa “My Documents”, “My Pictures” …

Integralni deo Start menija je search; za aplikaciju koja se i dalje oslanja na Indexing service, radi solidno dobro i brzo, pošto odradi inicijalno indeksiranje datoteka; Google Desktop je i dalje brži u XP-u. Rezultati pretrage se pokazuju na levoj strani menija; inače se u celoj Visti jako velika pažnja posvećuje pretrazi: kako lokalnoj, tako i na Mreži i to preko integracije sa Live.Com sajtom; zovite me oportunistom ali je Google i dalje zakon.

A sad, iznenađenje; klik na “All Programs” ne dovodi poznato stablo instaliranih aplikacija:

Umesto razvijanja u stablo, meni prikazuje tekući nivo stabla na levoj strani, sve dok ne dođete do samog kraja (pogledajte System Tools); kratko zadržavanje miša iznad “Back” dela radi prebacivanje na osnovni meni i nazad na poslednje razvijeno stablo. Da li je ovo bolje od XP načina, ne znam; znam samo da je navikavanje itekako potrebno

Podešavanja

Prvo podešavanje koje ćete sigurno uraditi je da isključite User Account Control (UAC) – bolno dosadan deo sistema koji vas za svaku, ama baš svaku akciju koja menja sistemska podešavanja po tri puta pita “Are you sure?”, “Are you Absolutely sure?” – toliko, da vređa vašu inteligenciju

Koliko god da sam za sigurnost, i sigurnost pre svega, UAC je ugašen koliko odmah.

Aplikacije (nove i stare)

Većina aplikacija u Visti su stare aplikacije koje su unapređene i interfejs usklađen sa novim Aero interfejsom – ovde se više radi o evoluciji nego o revoluciji u aplikacijama.

Neke, recimo Kalendar, nisu imale svog pandana u ranijim verzijama Windows-a:

Microsoft se potrudio da obezbedi barem deo funkcionalnosti koje on-line kalendari (kao http://www.google.com/calendar/) pružaju kao što je deljenje kalendara – omogućen je uvoz/izvoz podataka između aplikacija / web sajtova koji podržavaju standardni .iCalendar format.

Internet Explorer 7 je nova verzija najpopularnijeg (još uvek ali ne zadugo ) Web pregledača (browsera). Iako razvoj teče već solidno dugo, sa ovom aplikacijom sam imao najviše problema – vrlo često se zaglupljivao ili pucao, a standardne web aplikacije (recimo Gmail) su se malo čudno ponašale:

Takođe, IE7 je daleko sporiji nego što sam očekivao, pogotovo sa porastom broja tabova koji su istovremeno otvoreni.

Windows Media Player 11 je unapređen i ovo je jedna od retkih aplikacija u Visti za koju mogu reći da je brža od WMP 10 pandana na XP-u. Solidno radi, interfejs je intuitivniji nego u 10-ki, tako da će verovatno ovo biti dovoljno za najveći broj korisnika. Naravno, ni WMP 11 nije baš ispoliran do kraja:

Rad u Visti

Kakav je osećaj zaista raditi u Visti? Pa, prvi utisak je sporost – ako na stranu sklonim činjenicu da video karta nije baš san snova, i dalje ostaje osećaj da za svaku operaciju treba čekati daleko duže nego na XP/2003 platformi. Iako je RC1 _drastično_ brži od Beta 2 izdanja Viste, ni ta brzina nije dovoljna da bi svakodnevni rad (a to uključuje Office aplikacije i razvoj u Visual Studio 2005) bio udoban – za to verovatno treba neki dual core procesor i sa još više memorije.

U prvo vreme sam radio na lokalnom domenu, bez priključenja na mrežni domen firme, i tu nije bilo posebnih problema sem gore navedenih. No, kako su mi zatrebali mrežni resursi (datoteke, štampači), dodao sam računar u domen i krenuo da ga koristim uobičajeno, uz prebacivanja “loguj se lokalno” / “loguj se na domen”.

Vista je ovaj tempo izdržala dva dana, a onda se zbingovala – u jednom trenutku je došlo do korupcije podataka na disku i Vista je pogubila informacije o korisničkom profilu i odbila da snimi podatke na disk:

(naravno, oba korisnička naloga, i lokalni Dejan Vesic i domenski dvesic su članovi administratorske grupe)

Zadao sam proveru diska, i kako je to sistemski disk, provera je odložena do sledećeg restarta. Na žalost, CHKDSK ni posle nekoliko uzastopnih restarta nije uspeo da ispravi probleme nađene na disku – to je učinio tek CHKDSK iz Windows 2003 okruženja. Posle toga, logovanje na lokalni nalog je bilo moguće bez problema, dok je logovanje na mrežni nalog uvek bilo praćeno komentarom o “privremenom korisničkom profilu”.

Sve probleme pronađene u radu sam uredno slao Microsoft sajtu; za dobar deo njih sam dobijao ovakav odgovor:

dokaz da se na razvoju ovog operativnog sistema i dalje radi, i to punom parom.

Umesto zaključka

Vista je operativni sistem koji postavlja drastične zahteve kada je u pitanju hardverska platforma potrebna za njen rad. Ona je prava stvar tj. toliko potrebna injekcija za celu industriju hardvera – zašto bi inače menjali računar koji savršeno pogoni Windows XP? Opet, ta ista industrija se postavlja poprilično ravnodušno prema ovom operativnom sistemu, ako zaključujemo po stanju drajvera za postojeće uređaje.

Da li mogućnosti Viste opravdavaju njenu cenu i cenu hardvera? Po mom skromnom mišljenju, teško u ovom trenutku – sem ako Microsoft za ovo kratko vreme ne napravi čudo, pa finalna verzija bude daleko stabilnija, daleko brža i sa daleko boljom podrškom za sve moguće uređaje – što je, imajući u vidu istoriju Microsofta, jako malo verovatno.

Da li bih instalirao Vistu kao primarni operativni sistem? Na poslu ne, jer gornja konfiguracija jednostavno ne pruža dovoljno udobno (= brzo) okruženje za rad. Kući, na jačoj mašini, kada nVidija uradi svoj posao kako treba, možda; i to ne kao primarni sistem, već kao jedan od više (Windows XP, Windows XP 64, Vista), iz praktičnih razloga upoznavanja samog operativnog sistema kao i kako se novorazvijene aplikacije ponašaju na njemu.

Na kraju, napomena za programere: Vista RC1 ne podržava FrontPage Server Extensions, tako da standardno pokrenuta instalacija Visual Studio 2003 ne prolazi – FSE su obavezni za instalaciju. Ono što je moguće je pokrenuti instalaciju sa nedokumetovanim prekidačem:


setup.exe /NO_BSLN_CHECK


Opet, i ovako instaliran VS 2003 će imati problema sa Web projektima (ostali su ok) – debug neće raditi; tačnije, moraćete da startujete aplikaciju preko IE7, a zatim da se nakačite direktno na proces iz VS 2003 okruženja. Savet: ako vam je VS 2003 i dalje glavni razvojni alat, ostanite na XP-u

Operativni sistemi: UNIX i Linux

dao javnosti kao besplatan download (na gornjem linku je detaljan sadržaj knjige kao i link za preuzimanje).

Pokriveno je mnoštvo oblasti: istorijat, pregled Unix/Linux operativnih sistema, uređaji, sistemi datoteka, shell, Midnight Commander, rad sa mrežom, rad sa štampačima, arhiviranje i backup, itd.

Knjiga je zaista dobra i ako vas ova oblast zanima, preporučujem skidanje, i naravno kupovinu papirne verzije (tj. ja recimo zaista dobre knjige na kraju kupim i u papirnom obliku, bez obzira da li ih imam u elektronskom obliku).