Hm, gospoda iz BusPlus-a su baš rešila da mi se zamere 
Prvo su me naterali da radim validaciju kartice svaki bogovetni put (iako imam mesečnu povlasticu), onda su pokušali silom da me nauče kako se koriste vrata na autobusima a onda i da prete ukidanjem nerentabilnih linija (“JAVNI” – društveno dobro A NE “PROFITNI”).
Na kraju su počeli da naplaćuju USSD upit preko mobilnog za obaveštenje oko dolaska linija.
Doduše, u isto vreme su objavili i Android BusPlus aplikaciju koja bi te upite trebala da realizuje bez naplate.
Iako nije savršena (zna da se zaglupi i u 5 minuta ubije bateriju), radila je posao. “Radila” jer sam danas dobio obaveštenje o novoj verziji aplikacije. “Obaveštenje” a ne automatsko osvežavanje znači da je aplikacija promenila spisak dozvola koja traži od telefona. Otvorim detalje i ima šta i da vidim:
Na samom Play @ Google kaže za ovu privilegiju:
ДИРЕКТНО ПОЗИВАЊЕ БРОЈЕВА ТЕЛЕФОНА
Дозвољава апликацији да позива бројеве телефона не тражећи дозволу од вас. Злонамерне апликације на тај начин могу да задуже телефонски рачун упућивањем непланираних позива.
E sad, nije da sam paranoičan, ali sam poslao mail BusPlusu sa zahtevom za razjašnjenje; ako odgovore, okačiću ovde – do tada, uzdržite se od korišćenja aplikacije ili ostanite na staroj verziji – što je sigurno, sigurno je, pogotovo u Srbiji
UPDATE 29.09.2012 – Dobio sam odgovor, evo ga:
Poštovani gospodine Vesiću,
Postoji besplatan USSD poziv za aktiviranje aplikacije koji se pokreće samo jednom kad se aplikacija instalira prvi put(zamena za prošlu SMS aktivaciju).
Ako neko već ima instaliranu aplikaciju, ovaj poziv se neće nikada izvršiti jer je korisnik već aktivirao aplikaciju putem SMS-a. Nikakvi pozivi neće biti upućivani
Tako da ne treba da brinete.
Sad, ako niste podozrivi, uradite update Ja sam nastavio da ih smaram da uklone ovu privilegiju.
26.9.2012
Android,Svakodnevnica
Dejan VesićComments (3)
Kao i većini u ovom ludom vremenu, jedan od najvećih problema i meni je slobodno vreme.
Dodajte na to da mrzim kupovine bilo kakve vrste i da sam poklonik svega digitalnog (knjiga, plaćanja računa, pametnih telefona …) pa ćete već naslutiti čemu ovaj post vodi
Naime, jedna velika obaveza (u smislu vremena, vucaranja gomile poteških kesa i generalnog nerviranja za čekanje na suhomesnatim, čekanje na mesu, čekanje na kasi) su obično dvonedeljne kupovine po nekom od hipermarketa.
Iako sam stalno rešavao da probam http://shop.maxi.rs/ uslovi i komentari po forumima (cene artikala, najmanje 4,500 dinara, razni problemi kod isporuke proizvoda iz frižidera) mi nikako nisu pomagali u toj odluci.
No, pred jednu veliku kupovinu sam naleteo na “E lako li je” kompanije Univerexport i od tada imam jedan veeeeliki problem manje
- Možete naručiti danas za danas (dva termina isporuke dnevno)
- Isporuku rade i nedeljom
- Limit za isporuku je samo 1,500 dinara
- Cene su u proseku barem 10% niže od Maxija
- Sve akcije u prodavnicama važe i na sajtu, naravno
- Vrlo su ljubazni i korektni, i spremni na sve ustupke
- Prihvataju sva sredstva plaćanja
Naravno, ništa nije savršeno (sama aplikacija za naručivanje bi mogla da se ispegla) ali i ako primetite neki problem, slobodno im pišite – na mail uredno i ažurno odgovaraju.
U svakom slučaju, probajte, ne košta ništa (isporuka je za sada potpuno besplatna) a možda se rešite jedne sasvim smorne obaveze
Dodatak: trenutno isporučuju u sledećim gradovima: Beograd, Novi Sad, Vršac i Subotica.
2.9.2012
E-Commerce,Svakodnevnica
Dejan VesićComments (8)
Jedan od mojih redovnih mesečnih zadataka je i plaćanje računa. I taj, kao i većinu drugih ponavljačkih (dosadnih) poslova sam poprilično automatizovao: od bar-code čitača za pozive na broj do korišćenja elektronskog plaćanja pa sve do elektronskih računa gde god je to moguće.
Uz to naravno idu i šabloni za plaćanje računa preko elektronskog bankarstva Unicredit banke (koje je inače odlično).
Prilikom ovomesečnog plaćanja (januarski računi) primetih čudnu stvar: ciljni žiro račun za Infostan se razlikuje od svih prethodnih meseci. Doduše, nije čudno da firme s vremena na vreme menjaju banke gde drže žiro račun, ali na (klasičnu srpsku) paranoju dodaje i sam izgled računa:
(klikni za veću sliku)
- Precrtan je račun na levoj strani
- Novi žiro račun je od druge banke
- Dodatna identifikacija ispod PAK koda
Ne budi lenj, skinem PDF verziju računa sa http://online.infostan.co.rs/Upit/ i imam šta i da vidim:
(klikni za veću sliku)
- Stari žiro račun
- Nema nikakvih precrtavanja ili dodavanja
Sad, za ovo sigurno postoji savršeno logično objašnjenje – ili je administracija zabrljala ili je “pao sistem” ili …
No, da pustim malo mašti na volju:
- Zamislite da u okviru Infostana postoji dobro organizovana (kriminalna) grupa
- Zamislite da je ta grupa u stanju da se umeša u finalni deo Infostan procesa, štampanje računa (po svemu ostalom, ova dva računa su identična)
- Zamislite da, po nekom algoritmu, svakog meseca određen broj beograđana (možda je broj 3 na uplatnici evidencija ) dobije uplatnice sa drugim žiro računom
Zar to ne bi bila savršena prevara, sa jako malo rizika (koliko fanatika zaista proverava žiro račun pre uplate)? Uzgred bi i objasnilo one “ja sam sigurno platio račun, kako ga nema?” – nema ga jer su pare otišle na drugi žiro račun.
Verovatno sam se previše zamislio Pre nego li prijavim ovo Odeljenju za privredni kriminal, poslao sam mail Infostanu sa zahtevom za objašnjenje. Kad / ako ga dobijem, objaviću ga ovde.
UPDATE 08.02.2012, 12h: Dobio sam odgovor od Infostana gde su oba računa legitimna i da je “prešarani” zbog “tehničkih problema”. Ipak ću da uplatim na stari
UPDATE 08.02.2012, 16h: Važeći žiro-računi za Infostan (od onih 27 iz komentara) su po kolegama iz Infostana: 245-765-67, 160-34655-95, 355-0003200125791-15
8.2.2012
Svakodnevnica
Dejan VesićComments (26)
Zamislite da živite u Srbiji (dobro, to ne moram da zamišljam )
Zamislite da rešite da nekim dragim ljudima obezbedite telefon i neku laganu post-paid tarifu, tako da nema preterane brige o tome koliko se i ko zove, a opet, da troškovi budu na razumnom nivou.
Prošetate kroz radnje (cela) tri mobilna provajdera: MT:S – katastrofa podrška; Telenor – skup; VIP – novi, bori se za svakog korisnika, izgleda kao pravi izbor.
Super, izaberete VIP i neku početnu tarifu, recimo Postpaid 60. Naravno, kao i uvek, i uvek pogrešno, ne čitate bolno sitna slova i sve članove ugovora prilikom zasnivanja pretplatičkog ugovora.
Meseci prolaze, pokrivenost u mestima van Beograda bi mogla da bude i bolja, ali za oko 500 dinara dobijate relativno pristojnu mobilnu uslugu.
Dođe leto i vama draga osoba odluči da ode (čak!) do Hrvatske.
Posle 10-ak minuta razgovora i nekoliko razmenjenih SMS-ova – osoba je nedostupna! Sa drugog lokalnog telefona dobijate info da je telefon / broj privremeno isključen.
Okrenete telefon korisničkog servisa da bi saznali da je u pitanju “Netipični saobraćaj, znate, isključena je po članu 14. Dovoljno je da uplatite ono što je potrošeno, a bogami i mnooogo preko toga, i mi ćemo, danas / sutra / prekosutra ponovo uključiti broj”.
Pokušavam da saznam koja je prednost postpaid ugovora ako za svaku iole veću potrošnju moram UNAPRED da uplaćujem novac i dobijam objašnjenje “da je to za moju zaštitu”. Tu mi već ide crno preko očiju – kao da nije dovoljno što mi ne daju uslugu već me i vuku za nos 
Čuveni član 14. zvuči ovako:
Član 14
Netipični saobraćaj i ograničavanje usluge
14.1.
Netipični saobraćaj je svaki saobraćaj čiji obim znatno (više od 3 (tri) puta) prelazi obim saobraćaja savesno ostvarenog u proteklom periodu i/ili saobraćaj koji uključuje pozive sa prosečno jednakim trajanjem koji su obavljeni 5 (pet) ili više puta u proteklih 12 (dvanaest) sati sa istim servisnim brojem, ili bilo koji drugi saobraćaj čiji obim znatno premašuje dnevni, nedeljni ili mesečni obim saobraćaja koji je Vip utvrdio radi zaštite interesa Pretplatnika (tj. suzbijanje prevare).
14.2.
U slučaju netipičnog saobraćaja, a nakon prethodnog obaveštenja u vezi sa tim, Vip će biti ovlašćen da od Pretplatnika zahteva obezbeđenje naplate ili će imati pravo da momentalno ograniči svoje Usluge u cilju sprečavanja nastanka štetnih posledica, kao i zaštite korisnika u skladu sa članom 15 dole. Svrha ovih informacija je da se zaštite interesi Pretplatnika.
Naravno, pokušaji da im objasnim da roaming nije prevara, da oni znaju da je pretplatniku u romingu svaka usluga po daleko većim cenama i da je ovakav uslov neprimenljiv i da je na kraju krajeva razlog zbog čega sam uzeo post-paid model (= ne brinem o troškovima unapred) su uzaludni. Takođe, zahtev da mi objasne koje to moje interese štite dok mi:
- Uzimaju pare unapred, kako potrošene, tako i procenjene
- Blokiraju pretplatnički broj dok ste u roamingu
je naišao na potpuno nerazumevanje na VIP strani.
Izbegavajte VIP; njihovo jevtino je vaše skupo; uzmite Telenor – skupi su, ali dobijete uslugu koju platite i ne gubite živce na stvari koje su u najmanju ruku degradirajuće.
19.11.2011
Svakodnevnica
Dejan VesićComments (7)
Od kada je i kod nas krenulo sa (kakvom / takvom) internet prodajom i (što je još gore) marketingom, neretko nađem 5 – 10 mailova dnevno gde se svašta nešto reklamira, prodaju Dell Boy proizvodi ili neverovatni načini za jednostavnu zaradu.
Ja mrzim spam. Mrzim da ionako ograničeno vreme trošim na čitanje bezvredne pošte – ako mi usluga / proizvod treba, naći ću vas na webu i ja kontaktirati. Nema vas na webu? O tome ste ranije trebali da mislite.
Elem, da se vratim temi: spamu / neželjenoj pošti.
Vrlo često se u tim mailovima nalazi i link za odjavu i/ili mail adresa za tu namenu. Vrlo često, niti jedno niti drugo radi bilo šta.
Imate nekoliko opcija: da napravite filter koji će poruke od takvih pošiljalaca automatski da briše (recimo) ili da se poduhvatite malo ozbiljnije akcije. Naime, iako stidljivo, čak se i naš zakonodavac potrudio da uvede neke sankcije za ovakve situacije. Ako se desi da vas neko zasipa non-stop neželjenom poštom, preporučujem da odete na sajt, pokupite sve e-mail adrese koje vam se čine bitnim za ovaj problem i pošaljete im mail sledeće (ili slične) sadržine:
Poštovanje.
Molim Vas da uklonite sledeću adresu xxxx@xxx.xxx sa svih Vaših marketing lista.
U protivnom, moraću da preko advokata pokrenem legalnu akciju protiv Vas, kao nekog ko neovlašćeno i bez prethodnog odobrenja reklamira proizvode i usluge preko elektronske pošte (Zakon o oglašavanju, član 9, Zakon o elektronskoj trgovini, član 8, Zakon o zaštiti potrošača, član 25 i Zakon o elektronskim komunikacijama, član 118 i 138.)
(kao pojačanje, može se dodati i Zakon o trgovini, član 18)
Za referencu, evo tih interesantnih članova:
Zakon o oglašavanju, član 9
Oglasna poruka ne može da se uputi pojedinačno određenom licu, ako je ono jasno izrazilo volju da mu se ona ne upućuje.
Nije dopušteno oglašavanje slanjem nenaručene robe, kao ni direktnim obraćanjem licu na javnom mestu ako je određeno lice jasno izrazilo volju da mu se ne može obratiti i ako takvo obraćanje nije u skladu sa propisanim uslovima i načinom oglašavanja.
Zabranjeno je oglašavanje slanjem oglasnih poruka putem pozivnih sredstava sa i bez ljudskog posredovanja, putem telefaks uređaja ili elektronskih poruka, bez saglasnosti primaoca oglasne poruke.
Zakon o elektronskoj trgovini, član 8
Korišćenje elektronske pošte u svrhu slanja netražene komercijalne poruke, dozvoljeno je samo uz prethodni pristanak lica kome je takva vrsta poruke namenjena, u skladu sa zakonom.
Zakon o zaštiti potrošača, član 25
Oblici poslovanja koji se bez obzira na okolnosti pojedinačnog slučaja
smatraju nasrtljivim poslovanjem jesu:
…
3) višestruko obraćanje potrošaču, protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom komunikacije na daljinu, osim radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora;
…
Zakon o elektronskim komunikacijama, član 118
Korišćenje sistema za automatsko pozivanje i komunikaciju bez ljudske intervencije, faks uređaja, elektronske pošte ili drugih vrsta elektronskih poruka, radi neposrednog oglašavanja, dopušteno je samo uz prethodni pristanak korisnika, odnosno pretplatnika (primalac).
Ako je fizičko ili pravno lice, prilikom prodaje svojih proizvoda ili usluga, pribavilo neposredno od primaoca njegove kontakt podatke i pristanak na upotrebu tih podataka u svrhe neposrednog oglašavanja, ima pravo da ih upotrebljava radi neposrednog oglašavanja svojih sličnih proizvoda ili usluga, pod uslovom da primaocu obezbedi mogućnost prigovora takvoj upotrebi kontakt podataka, na jednostavan način i bez naknade.
Zabranjeno je neposredno oglašavanje kojim se netačno prikazuje ili prikriva identitet pošiljaoca elektronske pošte ili drugih vrsta elektronskih poruka, kao i neposredno oglašavanje koje ne sadrži naznačenu elektronsku adresu, odnosno broj telefona, putem koga primalac može bez naknade da zahteva sprečavanje daljeg slanja oglasnih poruka.
I da, da ovo ne bude samo pucanje u prazno – na osnovu gornjeg, svaki advokat (uz sitnu naknadu, to su ipak advokati ) može da vam sastavi podnesak / tužbu – verujte da ni jednoj firmi, pogotovo manjoj, neće biti prijatno kada joj stigne plavi koverat i da će sledeći put pristupiti ovom delu reklamiranja daleko savesnije. Znam, iz iskustva
Ilustracija skinuta sa stock.xchng
Update: Zahvaljujući Slobodanu Markoviću, dodao sam i deo za Zakon o elektronskim komunikacijama
7.11.2011
E-Commerce,Svakodnevnica
Dejan VesićComments (6)
Od kraja ove godine, Gradsko saobraćajno preduzeće “Beograd” uz podršku Grada Beograda uvodi novi, moderniji elektronski sistem karata i naplate: BusPlus.
Novi sistem ima mnogo prednosti u odnosu na stari: praćenje vozila i (nadam se) tačna informacija o dolasku sledećeg vozila, beskontaktne kartice koje se izdaju na velikom broju lokacija u gradu (MT:S poslovnice), oko 800 mesta gde možete (jednostavno) dopuniti tu istu karticu pa čak i neke pogodnosti od strane partnera BusPlus programa (ERSTE Banka i MT:S).
Kao neko ko obožava digitalno i kao redovni korisnik radničke markice – karticu izvadio odmah (lepo se ošišajte / sredite, pošto, opet naravno, ne mogu da pročitaju sliku iz lične karte nego vas slikaju na licu mesta). Doduše, malo sam se razočarao kada sam saznao da će sistem startovati “kasnije” (krajem godine / početkom sledeće) i da do tada treba da nosim novu karticu sa starim tipom markica. Nije nego; nosiću povlasticu sve dok je ne ukinu.
Na stranu ta sitnica, no na sajtu sam primetio nešto što će itekako uticati na moju svakodnevnu udobnost korišćenja GSP-a:
“Personalizovane kartice se moraju validirati prilikom ulaska u vozilo (Check In).”
Praktično, čak i sa mesečnom kartom, moraću da jurim aparat koji radi (svi znamo kako su prošli oni “komplikovaniji” aparati i kako je radio 1 od 3 u vozilu) i da validiram karticu. Glavna udobnost markice (uđem u vozilo i ne mislim) se ovim praktično briše.
Naravno da sam odmah napisao mail na info@busplus.rs i požalio se na ovu činjenicu i dobio (na žalost, očekivani) nemušt odgovor “tako će da se radi po novom”.
Stvarno šteta; opet propuštamo priliku da se neke bitne, infrastrukturne stvari odrade kako treba (rade se retko, pa nije zgoreg promisliti o problemima sa svih strana) već stanemo na 3/4 puta. I dalje je važniji sistem od korisnika tog sistema koji na kraju krajeva, plaćaju tu uslugu.
Što je najgore, ovo je barem lako promeniti – sistem nije startovao a iza svega je softver. A softver se menja očas posla, bez novih ulaganja.
2.11.2011
Svakodnevnica
Dejan VesićComments (19)
Većina ljudi koja me zna tvrdi da sam (previše) organizovan
Ne mogu reći da nisu u pravu, jer mi je jedna od pasija (hobi? psihološki problem? 
) automatizovati sve živo i smanjiti utrošeno vreme na gluposti i repetitivne radnje.
Gornji spisak uključuje i trivijalije kao što su plaćanje računa; od odvajanja novca unapred, pa sve do programčeta koje mi pomaže da račune platim sa što manje / nimalo grešaka, verujem da sam jedan od prvaka kada do plaćanja dođe.
Tim pre sam bio iznenađen kada je stigla plava koverta od Poreske uprave, sa opomenom na (nezanemarljivu) sumu od 12,200 din, štampano 30/11/2010 sa rokom od 5 dana za naplatu (primljena sredinom decembra).
Još je interesantnija struktura same opomene:
| Vrsta javnog prihoda: |
Doprinos za PIO za samostalne delatnosti |
| Glavni dug: |
3,094.56 din |
| Kamata: |
9,106.01 din |
| Ukupan iznos: |
12,200.57 din |
Na sam pogled na kamatu koja je 3x glavnica dobio sam blagu vrtoglavicu i trenutnu želju da posetim odgovorno lice 
Rečeno-učinjeno: počinje putešestvije zvano “državna administracija je gora i od tebe Dejane“.
Okrenem telefon kontakt centra Poreske uprave (0700 700 007) i saznam da za taj slučaj moram da idem lično u odgovarajuću filijalu. Dobro:
Odlazak prvi: saznajem više stvari:
- Radi se o doprinosima za firmu koju sam imao davne 1996. i koja je zatvorena 1997. (pre 13 godina)
- Naplata svih poreza apsolutno zastareva posle 10 godina, ali naplata doprinosa nikada ne zastareva
- Odgovorno lice za moj slučaj je na bolovanju
- Za daljni tok priče mi je potreban listing od 1997. do 2010. – ide poseban zahtev, “dođite sutra za listing”
Odlazak drugi:
- Podižem listing za 13 godina – potpuno beskorisna gomila papira; ne postoji kolona niti način da saznam tačan trenutak nastanka duga za PIO
- Odgovorno lice za moj slučaj je i dalje na bolovanju – dobijam savet da sačekam nedelju dana pa ponovo dođem (sredina decembra je) jer “tužba sigurno neće biti podignuta”
Odlazak treći:
- Odgovorno lice za moj slučaj je i dalje na bolovanju – šetam se do (vrlo grubog i neprijatnog) načelnika koji mi ne daje nikakve korisne informacije
- Naletim na saborca na hodniku koji mi daje vrlo korisne informacije:
- Neće te tužiti (odmah), ali ti kamata teče svakim danom suludim tempom
- Šanse da dođeš do dokumentacije i pokažeš da nisi u pravu su nikakve
- Plati, jednostavnije je
Iako se gnušam predaje bez da je dokazano da nemam gde dalje odlučim da je pametnije da platim i uštedim vreme i nerviranje; tako se i desi – platim ceo iznos 29.12.2010.
No, znajući “kvalitet” rada naših državnih službi, stavim sebi podsetnik da proverim danas da li je uplata regularno uknjižena i da li sam izmirio sve dugove.
Rečeno – učinjeno: okrenem telefon, dobijem odgovorno lice (izlečio se čovek, bar nešto) i krenemo sa pričom. Rezime:
- Budžet je potpuno prazan, pa su dobili direktivu da iskopaju sve i svja što je moguće naplatiti i to brzo
- Uplata je legla istog dana kada sam i platio (kraj decembra)
- Na žalost, rok od 5 dana teče od dana štampanja opomene a ne od dana prijema!!!
- Stoga, dugujem još 230 dinara na račun kamate … na koji ide kamata
- Bolje da uplatim još 250 dinara, “da ne mislim”
Uplatio 250 dinara. Zemljo Srbijo
Sada znam kako se vuk osećao u vicu “A gde ti je kapa?”. Samo što ovo nije vic, no pravi život …
*Slika: Renjith Krishnan / FreeDigitalPhotos.net
5.1.2011
Ekonomija,Svakodnevnica
Dejan VesićComments (23)
Moja iskustva kako sa PTT-om kao internet provajderom, tako i sa PTT KDS-om kao kablovskim provajderom su, blago rečeno, loša.
Na žalost, što se KDS-a tiče, većina stanara zgrade je izabrala njih za kablovskog provajdera (starija populacija, a ovo je “državno” preduzeće) davno pre nego što smo se mi doselili.
Na sreću, kod nas se TV ne gleda koliko u prosečnoj srpskoj porodici (5 sati); moja vrsta zabave je radio.
No, to nikako ne znači da ne volim da pogledam dobar film ili dobru obrazovnu emisiju, kao i da eksperimentišem sa digitalnim tehnologijama
Tako sam, ponukan smanjenjem cene instalacije (na 1,500 din), odlučio da probam PayTV PTT KDS-a – prvenstveno zbog kanala kao što su Discovery Science i Da Vinci Learning.
Prijava za PayTV je jednostavna – okrenete telefon, ostavite podatke i za nekoliko dana dođe monter sa uređajem i “instalira” ga (poveže). Od montera sam saznao mnoštvo stvari: da je vrlo mali broj PayTV pretplatnika, da je ekipa za montiranje on jedini kao i da je PayTV u testnoj fazi bio preko godinu dana!
Digitalna televizija?
Mnoštvo je nedoumica oko toga da li je PayTV (i slične usluge ostalih televizija) zaista digitalna televizija ili ne. Da bi dao odgovor na ovako pitanje, prvo treba da se dogovorimo o značenju pojma “digitalna televizija”.
Uprošćena šema prenosa satelitske ili zemaljske televizije preko kabla izgleda otprilike ovako:
Uobičajeni pojam “Digitalne televizije” podrazumeva da je signal od prijema (1), preko obrade u KDS centru (2) do distribucije (3) u digitalnom obliku (obično MPEG2 kodiranje signala). Na samom prijemu (4) SetTop box (uređaj koji radi otključavanje signala) može prevesti digitalni signal u analogni (koji se obično vodi na SCART ili kompozitni ulaz televizora). Ovde se radi o SDTV (Standard Definition TV), gde je rezolucija slike maksimalno 720×576 tačaka (kod PAL sistema – kao kod nas).
No, sada pod pojmom “digitalna televizija” se obično podrazumeva High Definition TV (HDTV), gde se HDTV signal šalje od satelita do korisika i gde je i prijem slike u televizoru (4) digitalni – kroz HDMI ili DVI ulaz (svi noviji LCD/Plazma televizori imaju HDMI ulaze).
U HDTV slučaju dve najčešće rezolucije za prikaz slike su 1280×720 – 2,2 puta bolje od SDTV (gde prodavci televizore sa ovom maksimalnom rezolucijom zovu “HD Ready“) i puna rezolucija 1920×1080 (gde prodavci televizore sa ovom maksimalnom rezolucijom zovu “Full HD” ili 1080p) koja je 5 puta kvalitetnija od maksimalne SDTV rezolucije.
Odgovor u slučaju PayTV PTT KDS je: digitalna televizija standardnog kvaliteta (do 720×576). Kvalitet kanala je pristojan, bolji od analognih svakako; neki su izuzetno dobri (HBO) dok je kod nekih vidljiv šum (VH1 Classic).
Set-top box, uređaj za dekodovanje koji se sada dobija je TehniSat DIGIT MF4-K.
(koliko je meni poznato, u Beogradu samo dva kablovska provajdera imaju nešto kanala u pravoj HD rezoluciji: Radijus Vektor i SBB sa po 5 – 6 kanala)
Programska šema – paketi
Najslabiji deo priče; naime, uopšte nije jasna filozofija kako se došlo do spiska ovih kanala (sumnjam da je bilo “šta je najjevtinije”); takođe, ima samo nekoliko kanala koji su dostupni i u standardnoj (analognoj) kablovskoj ponudi, tako da ste prinuđeni da žonglirate između analogne TV i PayTV (ili da imate kvalitetniji univerzalni daljinski).
Celokupna ponuda je podeljena u tri paketa: Mega, Filmski i 18+ paket.
Mega paket
Ovo bi trebalo da predstavlja osnovni paket – mešavinu koja bi trebala da pokrije ukuse najvećeg broja gledalaca (onih koji su spremni da plate). Doduše, ako vam sport ili francuski nisu u krvi, teško U svakom slučaju, evo trenutnog sadržaja:
Obrazovni
Meni najinteresantniji kanali:
Muzika
Odlični kanali kao pozadinski šum (bez potrebe da gledate TV):
Razno
- Baby TV – program za najmanje Jarke boje, umirujuća muzika i smešni likovi – taman da ih drži zaokupljene dok vi nešto drugo radite
- Jim Jam TV – opet za klince, ali nešto starije; na engleskom, bez prevoda.
- BBC Entertainment (dostupan i u analognoj varijanti)
- France 24 – kanal sa vestima [francuski]
- Hustler TV – porno kanal, zaštićen kodom; iako će se većina muške publike barem nasmešiti na ovakvu vrstu zabave Hustler TV je poprilično dosadan i neinventivan kanal ove vrste.
Sportski
Meni neinteresantna oblast, ali da ipak nabrojim:
Filmski paket
Filmski paket čine samo dva kanala: HBO i HBO Comedy.
Kvalitet signala je dobar; lako ćete naći nešto za sebe na oba kanala. Ovaj “paket” (teško da su dva kanala paket, ali ‘ajde) je možda još i najvredniji deo KDS ponude.
Na kraju
Da li ova dva paketa (Mega + Filmski) vrede dodatnih 750 dinara mesečno? Pa, zavisi od vaših potreba – ako ste ovisnik o sportu, verovatno. No, ako televizor gledate s mene pa na uštap, verovatno ne – sve dok se ne uključe atraktivniji kanali (kao recimo SciFi ili Da Vinci Learning), pojave svi kanali koji su dostupni na analognom kablu kao i uvede elektronski program kanala (EPG – Electronic Program Guide) ova cena je preskupa za datu uslugu.
To vas naravno ne sprečava da probate PayTV – ugovor je lako raskinuti
1.9.2010
Svakodnevnica
Dejan VesićComments (4)
Prosto je neverovatno do kojih granica su naši “preduzetnici” spremni da idu, da iskoriste neznanje i neobaveštenost većine.
Naime, dobih malopre (spam) mail ovakve sadržine:
(klikni na sliku za veću verziju)
Vrlo zvaničan, ozbiljan mail. Odete na sajt, kad tamo nema ni “O nama” ni “Ko smo” a ni ko je uopšte “Agencija za privredne prekršaje RS” – važno je da ima cenovnik Čak ni Google nije uspeo da nađe ovu “agenciju”.
WhoIs upit za vlasnika domena CrnaLista.rs ima simpatičan dodatak:
Da dodam finalni začin na celu rabotu, pročitajte uslove korišćenja na Registracija strani; samo nekoliko rečenica:
“Crnalista.rs se odriče bilo kаkve gаrаncije zа sigurnost, pouzdаnost, PRAVOVREMENOST I PERFORMANSE sаjtа”
“b) NI POD KOJIM OKOLNOSTIMA crnalista.rs NEĆE BITI ODGOVORNA za korisnikovo korišćenje ILI ZLOUPOTREBU sаjtа ili OSLANJANJE nа sаjt. TA OGRANIČENJA ODGOVORNOSTI SE PRIMENJUJU RADI SPREČAVANJA NAKNADA ZA direktne, indirektne, slučаjne, POSEBNE I TIPIČNE ŠTETE”
“d) Crnalista.rs ne gаrаntuje zа tаčnost, isprаvnost ili potpunost bilo koje informаcije nа sаjtu i ne odgovara zа bilo koju grešku ili propust koji proističu iz korišćenjа ovih informаcijа…”
Treba li još podataka?
Ovo je primer gde bi CrnaLista.RS trebala da postane prvi upisani u Crnu listu, da takva zaista postoji.
Nadam se da će se naši organi, koji inače uredno hapse “kladioničare”, naći vremena da se pobrinu i za ovakve besramne pokušaje iskorišćavanja kako državnih simbola tako i neznanja našeg naroda. Doduše, strepnja mi je veća od nade…
24.7.2010
Svakodnevnica
Dejan VesićComments (12)
Pijem velike količine tečnosti; sok, cedevita, a nađe se tu i Coca-Cola, zaštitni znak geekova i programera. Doduše, ne pijem koka-kolu često – ljubitelj sam negaziranih sokova.
No, danas se povela priča u kancelariji da li je bolja Koka-Kola ili kafa za “razmdravanje” posle (malo obimnijeg) ručka i koleginica, ne bude lenja, iskopa podatak koji me je prosto zaprepastio: jedna limenka koka-kole sadrži 35 grama (7 kašičica) šećera! (negde kažu i do 40 grama).
“Iskopa” je možda prejak izraz jer je dovoljno pogledati sastav: onih “10.6g ugljenih hidrata na 100 ml” – to je čist šećer. Ako više volite količinu na godišnjem nivou – jedna limenka dnevno vam garantuje dobitak od 9 kg težine za godinu dana.
Kako slika govori više od suvoparnih numeričkih podataka, kliknite na gornju sliku – to je količina šećera koja se nalazi u jednoj limenci.
Što je mnogo, mnogo je Jeste da živimo brzo, ludim tempom i da ovakva pića daju potrebnu injekciju energije, ali po koju cenu? Bolje je pojesti sladoled ili kolač nego se ubijati čistim šećerom.
Ono gore je moja poslednja popijena limenka koka-kole – više to piće neću ni pipnuti. A vi?
29.3.2010
Svakodnevnica
Dejan VesićComments (31)
Negde pročitah jednu rečenicu koja mi je ostalo duboko urezana:
“Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, naročito ako je ona demokratski izabrana”
Sad, potpuno je jasno da je ovo tačno i da, ma koliko se ljudi koji nisu glasali za takvu vlast ili koji smatraju da može da bude bolje (moja malenkost uključena) bunili, vlast je onakva kakvu je narod, naš narod, izabrao.
Opet, nada umire poslednja i nekako se stalno nadam da će i ta i takva vlast, pored podela svojih prćija, pored podela mesta u upravnim odborima, pored podela svih mesta koje donose novac uz malo ili nimalo truda, naći dovoljno pametnih ljudi u svojim redovima da urade nešto dobro za ovaj narod (tj. nas), nešto pametno i da će napraviti razliku (na bolje) od danas do sutra.
No, naša vlast se svaki put potrudi da demantuje takve nade i to vrlo uspešno:
Ministarstvo obrazovanja ukinulo finansiranje istraživačkoj stanici Petnica (nema 24 miliona dinara)
“Ministarstvo prosvete ukinulo je finansiranje Istraživačke stanice ‘Petnica’, kaže Vigor Majić, direktor ISP i objašnjava da nije dobio nikakvo obrazloženje zašto, posle dve i po decenije, država odustaje od finansiranja ‘Petnice’, kroz koju je prošlo više od 50 hiljada mladih istraživača.”
(izvor: Borba)
Za one koji ne znaju, Istraživačka stanica Petnica je centar za razvoj mladih talenata, namenjena dodatnom, vanškolskom obrazovanju i unapređivanju, kako i školaraca, tako i nastavnog osoblja.
Ja sam imao tu sreću da u više navrata boravim u Petnici, i to je fenomenalno iskustvo – način da talentovanoj deci na drugačiji i bolji način od “standardnog školstva” približite nauku, istraživanje, nove oblasti sa kojima se inače nikada ne bi sreli.
No, “pametno” Ministarstvo obrazovanja i gospodin Žarko Obradović zaključuju da za ovakvo nešto nema para i da je najbolje prvo tu secnuti (kriza, znate); da budem pošten, nije ovo odlika samo dotičnog ministra; i prethodnik, gospodin Zoran Lončar je pokušao istu akciju krajem 2007. godine, ali mu na sreću, zbog pritiska javnosti, to nije uspelo.
Vlada Srbije usvojila interventne mere za pomoć medijima u uslovima ekonomske krize (60 miliona dinara)
“Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici interventne mere za pomoć medijima u uslovima ekonomske krize.Za praćenje ovih mera zaduženo je Ministarstvo kulture.
Vlada će iz tekuće budžetske rezerve obezbediti dodatna sredstva u visini od 60 miliona dinara, koja će biti namenjena za sufinansiranje projekata u oblasti informisanja.”
Izvor: sajt Ministartva kulture
Sad, ja razumem da je za kratkoročne i kratkovide ciljeve možda našim (jadnim) političarima bitnije da finansiraju (podobne) medije, ali zar zaista niko u Vladi nema dovoljno mozga da shvati da je finansiranje kvalitetnog obrazovanja i sprečavanje odliva mladih mozgova strateški interes Srbije i da su možda mogli da daju medijima 36 miliona a da 24 miliona preostalih daju, kako treba, Petnici?
I da li ima još nekoga u Vladi ko će podržati Božidara Đelića i Ministarstvo nauke koji jedini daju podršku Petnici?
Ili smo svi mi izgubljeni (Srbija) i “prave vrednosti” koje ostanu za Srbiju su Pink, Kurir i Press?
Linkovi:
26.6.2009
Politika,Svakodnevnica
Dejan VesićComments (17)
Jedan od mojih, ovaj, kako da kažem, vidljivih problema je težina (za nevidljive probleme jedan post je malo ).
Sad, naravno, imam celu paletu opravdanja i razloga zašto je to tako (“taki mi pos’o”, “predispozicije”, “godine”, “usporio se metabolizam” itd, itd), ali je objašnjenje jednostavno: volim da jedem i toga se ne stidim
No, opet, ne bih imao ništa protiv da se oslobodim fudbalske (pre košarkaške) lopte, čisto da bih se bolje osećao (i prestao sebe da plašim pred ogledalom), konačno prestao da slažem odeću za “kad smršam” a bogami i podigao neke zdravstvene cifre (odnosno smanjio pritisak).
Da ne bude da je ovo prvi put – već se dugo vremena bavim dijetama (Što bi Maja rekla: “od kada te znam, ti si na dijeti” a ja bih mogao da dodam “sa sve većim ciframa na vagi” ) ili, da parafraziram Marka Tvena, “lako je držati dijetu – to sam radio stotinama puta” Doduše, da ne bude baš sve na moj račun, držati dijetu uopšte nije lako:
- Prvo, tek tada shvatite šta je Frojd mislio sa Ego / Super-ego paradigmom: u svakom trenutku kao da u glavi imate dva glasa: jedan, superego, obično jači na početku dijete koji viče “ostavi tu krmenadlu, na dijeti si!” i drugi, ego, koji kaže: “ne slušaj tu super-ego budalu, već preliv, vruć hleb i čisto uživanje”
- Retko ko, čak i najbliži vas shvataju ozbiljno (valjda zbog broja pokušaja) tako da se i ne obaziru na izjave “neću tortu, na dijeti sam” i slično
- U Srbiji na vas obično gledaju kao na kvarišu zabave: “vidi kakva plećka / ražnjić / roštilj, a ti jedeš neke trave i salate”
- Svakodnevnica dijetu ne čini lakšom – silne pekare, Perperi i sendvičare teško da vam mogu pomoći u zdravoj ishrani
Kao informational freak radio sam propisni research na Google-tu, našao i probao Hakersku dijetu (check), razne druge zasnovane na “jedem samo jednu vrstu hrane a nikako i drugu” (check), nisam probao bazirane na krvnoj grupi pošto se surovo racionalni deo mene ne slaže sa teorijom … sve u svemu, svašta sam probao.
Rezulati su da sam sa svojih 180 cm visine dogurao do skoro 100 kg (99.1 kg na današnji dan) što je cifra koja me ozbiljno plaši.
E, kako je 1. jun PRVI u mesecu i PONEDELJAK, savršen je za početak nečeg novog, obećanja, cilja, projekta … recimo da ću u sledećih 26 40 nedelja iliti 6 9 meseci solidno smršati Sam period je strateški izabran: glavni praznici i slave su prošli, leto je pred nama (= vožnja bicikle), lepi dani … motivacije na pretek.
Da pored unutrašnje želje (koja zna malko da oslabi pored raznih slastica, slatkiša, mladog filea, šnicli na mađarski način, rozen torte, oblandi sa alvom, sladoleda, šunki, krem sira sa feferonima na toplom sendviču, gulaša, šnicli na luku…) povećam uloge, auditorijum i navijače, rešio sam da sve vas, draga čitalačka publiko, uključim u projekat – možda me bude tako sramota da prerano odustanem (kao mnogo puta do sada).
Da sada postavimo i propozicije iliti pravila igre:
| Tekuća težina: |
99 kg |
| Željena težina: |
78 kg (imao sam je poslednji put… ne sećam se  ) |
| Utešna težina: |
83 kg (za svaki slučaj, treba imati fallback cilj) |
| Period: |
26 nedelja (6 meseci) 40 nedelja (9 meseci) |
| Način: |
dijeta i vežbanje |
Pažljivi čitalac će primetiti da nisam naveo koja dijeta; biće zdravorazumska – smanjiti količinu, povećati kvalitet i držati se toga Naime, sve ostale dijete koje su podrazumevale ili potpuno izbacivanje jedne vrste hrane (nemoguće: pre ili kasnije vam se užasno jede baš ta vrsta) ili strogo merenje i preračunavanje kalorija (nepraktično: probajte da u dužem vremenskom periodu stalno ovo radite, kako i kući, tako i u posetama) prosto nisu dobre – treba vam nešto što će najmanje poremetiti ritam, a opet dovesti do rezultata.
Da bih vizuelizovao celu priču, evo i prigodnog grafikona (doduše, znam da aproksimacija linijom nije najbolja na svetu za proces mršavljenja, ali da ne preterujem):
Vaš zadatak neće biti težak: možete da pratite, svraćate svakog ponedeljka na ovaj post, bodrite, dajete predloge šta i kako jesti… Ma sve što vam padne na pamet
(Kao informational freak – ovo već zvuči kao eho – onaj gornji grafikon je “živ” – kako unesem podatke u Google Spreadsheets, a to se osveži ovde )
08.06.2009 – 97.1 kg (očekivano: prve nedelje se gubi tečnost i slično; neće nastaviti ovim ritmom)
15.06.2009 – 96.4 kg (so far, so good)
22.06.2009 – 95.1 kg (kotrlja )
29.06.2009 – 94.6 kg Ovo je bila jedna vrlo teška / krizna nedelja. Nije bilo vožnje bicikle sa/na posao, loše vreme, tako da su me stare navike uzele pod svoje i opet sam krenuo uveče grickanje čega se dohvatim. Tek na kraju nedelje sam se opametio, i prestao sa tim. Uh.
06.07.2009 – 94.1 kg Nije bilo nedeljne (duge i zahtevne, vikend danom) vožnje bicikle, pa se to definitivno vidi na težini. Imam još malo lufta do projektovane, ali se ta razlika topi. Fokusirati se na fizičku aktivnost.
13.07.2009 – 93.5 kg Iako sam se trudio (recimo juče do Avale i nazad, 55km), opadanje težine je usporeno.
20.07.2009 – 92.8 kg Kako smo imali “restoran viked” (lepa poseta ) još sam dobro i prošao
27.07.2009 – 92.4 kg Vozio bajs (i to baš duga vožnja), pazio na hranu, ali nekako je slabo prošla ova nedelja – istrošio sam “prednost” koju sam stekao u početku. Moraću više da se potrudim …
03.08.2009 – 93.5 kg Ne da se nisam potrudio, nego sam uprskao tri nedelje truda Kada se osvrnem na proteklu nedelju, ispada da sam prekršio svako od tri pravila koje sam sebi postavio: nema jela posle 19h, jedi samo kada si gladan, bez gaziranih sokova. Dodajte na to vikend bez VVV (Velike Vikend Vožnje), roštiljada i klopa po Aranđelovcu i (relativno depresivni) rezultati su tu No, šta je tu je, lekcija naučena, idem u ispravljanje.
10.08.2009 – 92.8 kg Idemo dalje; pored toga što me prethodni vikend totalno upropastio mislim da postoji još jedan vrlo važan razlog zašto je sve sporije i teže: treći mesec; naime, sve moje ostale dijete su neslavno propale baš u trećem mesecu; da li na početku ili na kraju, nebitno. Tada valjda oslabi elan i lako se zaborave svi dogovori sa samim sobom. No, sada će biti drugačije (e da: crta se ne vidi jer se poklapa sa “utešnom” linijom)
17.08.2009 – 91.7 kg
24.08.2009 – 91.1 kg
31.08.2009 – 91.6 kg Jeste, jeste – nije bilo vožnje, a i bio je rođendan od sestričine (mlada topla prasetina mmmmm ) Živ čovek 
07.09.2009 – 90.9 kg Pusta linearna funkcija, ima da me namuči samo tako da se vratim ispod utešne linije
14.09.2009 – 91.3 kg Ovo oscilovanje mora nekako da prestane, sve sam gori …
21.09.2009 – 91.0 kg
28.09.2009 – 90.6 kg – REBALANS GRAFIKONA
Surovi podaci (i vreme) su pokazali da su postavljeni ciljevi prosto nerealni. Kako nikako ne želim da odustanem, uradio sam ono što moram – rebalans plana mršavljenja (kada država može budžeta, što ja ne mogu plana ). Novi grafikon već vidite – ono što je bitno je da je ciljni datum gurnut mnogo dalje u budućnost – 1. mart 2010!
U svakom slučaju, današnje stanje po starom planu možete naći ovde a od sada idem po novom (slika na uobičajenom mestu).
05.10.2009 – 90.2 kg
12.10.2009 – 90.9 kg (bah, berba u Topoli )
19.10.2009 – 90.9 kg
26.10.2009 – 91.3 kg
02.11.2009 – 91.9 kg
09.11.2009 – 92.4 kg
16.11.2009 – 93.5 kg Treba li komentar?
23.11.2009 – 93.5 kg
30.11.2009 – 93.2 kg
1.6.2009
Svakodnevnica
Dejan VesićComments (51)
Banke i njima slične institucije su neizmeran izvor priča i dogodovština (vidi ovde: Platne kartice na ‘Pošta/Poštanska štedionica’ način ili ‘dranje po korisniku’ ili Verujete li svojoj banci) nekada na njihov, ali na žalost, mnogo češće na naš račun.
No događaj od pre neki dan spada u “Verovali ili ne kategoriju”
Naime, iz istorijskih razloga, žiro račun (za fizička lica) mi je ostao u Nacionalnoj štedionici, sada Eurobank EFG. U jednom trenutku i kartica Nacionalne je postala nepotrebna, jer je račun na njoj bio netačan – prilikom akvizicije Nacionalne, došlo je do promene žiro računa.
U svakom slučaju, kako je priliv na tom računu vrlo, vrlo redak događaj, nisam se preterano interesovao za akcije po pitanju nove kartice i slično.
No, desilo se (mislim priliv) i odlučim da, bez kartice, samo sa ličnom kartom, odem do banke.
Rečeno-učinjeno: odem do ekspoziture sa đavoljom (biometrijskom) ličnom kartom, tamo me lepo prime, potvrde da je došlo do uplate, ja zamolim isplatu celokupne sume i:
- “Izvinite, ali ne može”
- Zašto?
- “Pa nemate našu karticu.”
(ovde već počinje da se budi moj pravedni bes i otpor protiv glupavih pravila raznih institucija)
- A zašto mi je potrebna kartica?
- “Da bi proverili vaš potpis”
- Ovaj, gospođice, u ruci držite moju biometrijsku ličnu kartu sa uzorkom potpisa
- “Žalim, bez kartice ne može, treba mi vaš deponovan potpis”
- (1, 2, 3, 4, …. 10) Zovite mi vašeg nadređenog, molim Vas.
Krene još jednom cela tirada o tome kako postoji pravilo banke koje doduše ne može da mi da napismeno baš sada da izdavanje sredstava mora da prati upoređivanje potpisa.
Kako sam bio kratak sa vremenom (a i živcima), skoro odustanem, šefica se vrati na svoje radno mesto, a meni u poslednjem trenutku sine spasonosna misao (“ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se”):
- Izvinite, šta je potrebno za izdavanje nove kartice?
- “Lična karta”
U roku od 5 minuta sam imao novu, potpisanu karticu i uz ličnu kartu podigao novac
O birokratio i sebi si teška
(i datum je samo koincidencija – iako je objavljen 1. aprila, potpuno je istinit )
1.4.2009
Svakodnevnica
Dejan VesićComments (8)
Već sam opisivao ovde “iskustva” ili iskustva sa našim državnim kablovskim operaterom, PTT KDS.
Malopre na starom postu dobih sledeći komentar i informaciju:
Poštovani korisnici,
obaveštavamo vas da PTT KDS u svoju ponudu uvodi novi servis – DIGITALNU TELEVIZIJU. Od 31.03.2009. godine u okviru digitalne televizije PTT KDS-a možete da pratite najkvalitetnije svetske kanale, kao što su: HBO, National Geographic Wild, Discovery Science, MTV Hits, Extreme Sports, Private Spice, kao i mnoge druge.
Sve informacije o ovom servisu (instalacija, vrste i cene paketa) možete saznati na telefonima …
Zaprepašćen, u neverici, okrenem info kanal, kad i tamo informacija i tamo još kaže:
možete saznati na info kanalu, našem sajtu http://www.kds.rs ili telefonima 011/3615-704; 011/3064-167 (radnim danima od 08:00 do 16:00)
Sačekam da se izvrti ceo krug informacija na info kanalu – ništa. Ok, nije problem, uključim računar i prošetam se do http://www.kds.rs (jedan od najnepreglednijih i najnefunkcionalnijih sajtova i pri tom korisnički neprijateljski nastrojen).
Imam šta i da vidim: na sajtu me upućuju na gornje telefone
Džaba tehnika i tehnologija, džaba 30 minuta vremena da se ukuca stranica na sajtu i svime učini dostupnim informacija o paketima, načinu nabavke, cenama … telefon bato, pa zovi kao pre 20 godina kada interneta nije ni bilo.
P.S. I opet su povećali cenu na 684,00 dinara (oni to zovu “usklađivanje” – sa čim li je usklađuju, da mi je znati)
P.P.S. Što se tiče komentara o “kvalitetu” sajta, mali primer:
- odete na http://www.kds.rs
- kliknete na Detaljnije o vesti i on vas odvede na http://www.kds.co.rs/usluge/Usluge-PayTV.asp
- znate li gde vodi klik na znak gore levo? Pa naravno, na http://www.kds.co.yu/ i to samo ako niste “zašli” u sajt, inače dobijete grešku
Sramota.
31.3.2009
Svakodnevnica
Dejan VesićComments (6)
Nisam preterani poklonik raznih teorija zavere, moćnika i tajnih ali jako moćnih institucija / korporacija / društava; ja sam pre za diskusije tipa daj-mi-dokaz-i-ne-zavlači-me (posledica mog matematičko / programerskog usmerenja ).
No, prošli vikend sam iskoristio da pogledam (po preporuci) dva dokumentarna filma iz Zeitgeist (“Duh vremena”) edicije (serije, pokreta):
Zeitgeist, the Movie (2007)
Film je iz tri dela:
- The Greatest Story Ever Told (Najveća priča ikada ispričana) – koreni hrišćanstva
- All The World’s a Stage (Ceo svet je pozornica) – kako su američke banke “okupirale” svet na početku 20. veka
- Don’t Mind the Men Behind the Curtain (Ne primećuj čoveka iza zavese) – kako su gornja dva povezana sa svim većim ratovima vođenim u 20. i 21. veku
Zeitgeist: Addendum (2008)
“It is no measure of health to be well adjusted to a profoundly sick society” -J. Krishnamurti
(“Stepen prilagođenosti suštinski bolesnom društvu ne može biti mera zdravlja”)
Vrlo detaljna analiza o ekonomiji kakva je danas i šta sve iz takve ekonomije proističe (prvi put sam čuo izraz “Economic Hitman” – “Plaćenik ekonomije”).
Za oba filma: jednom rečju (dobro, u dve reči ): obavezno pogledajte.
Svaki od ovih filmova se može pogledati direktno na sajtu, slobodno skinuti (DivX format, preko Torrent protokola) ili naručiti kao DVD za 8.5$. Takođe postoje puni transkripti kao i reference na materijale korišćene u filmovima.
Čak iako se ne složite sa stvarima iznetim, čak iako ovo otpišete kao još jedna neuspela teorija zavere, barem će vas potaći na drugačiju vrstu razmišljanja, na preispitivanje stvari sa kojima svakodnevno živite i koje uzimate kao podrazumevane.
U svakom slučaju, biće to vrlo pametno iskorišćenih 4 (2 + 2) sata vašeg vremena.
Zvanični sajt: http://www.zeitgeistmovie.com/
23.2.2009
Obrazovanje,Svakodnevnica
Dejan VesićComments (11)
Next Page »
