Iako već dobar broj godina ne živim u Aranđelovcu, trudim se, koliko mi slobodno vreme dozvoljava, da pratim dešavanja u mom rodnom gradu.
Utisak koji nosim poslednjih godina iz (relativno redovnih) poseta da je Aranđelovac zapao u svojevrsnu letargiju, da se u gradu malo šta dešava dobro (iako ima i lepih primera) i da se radikalska vlast trudi da uguši bilo šta progresivno, dobro, pozitivno, bilo šta što odvlači ljude od srbofobije i nacionalizma kao glavne ideje koja treba narod da drži na uzdi.
Događaji od ponedeljka (19.11.2007) daju svo pravo takvom utisku; prvo sa raznih strana proneta vest (tetka, hvala ) a onda i na B92 sajtu, bruka koja će se teško opravdati bilo čime, no zatucanošću i zaslepljenošću budala i idiota, sa posebnim osvrtom na direktorku lokalne televizije “Šumadija”, Natašu Živanović.
Tribina “Peščanika” je otkazana iz “bezbednosnih razloga”, fin način da se kaže da se odustalo od rulje koja meša srpstvo i veru, koja meša kulturno nasleđe sa načinom života i sa vrednostima koje svaki normalan čovek treba da zastupa.
Da li treba još nešto da se se desi da bi se ljudi probudili, da bi na sledećim lokalnim izborima umesto pola metra asfaltiranog puta i radikala izabrali “Mermer i zvuke”, kulturu, dostojanstvo, pristojan život sa poštovanjem bližnjeg? Nadam se da je ovo dovoljno, i da će na sledećim izborima dobro poznate njuške biti zamenjene pošteni(ji)m, pristojni(ji)m i poštovanja dostojnim odbornicima.
Ovo ne važi samo za Aranđelovac, važi za celu Srbiju; kao da se sve zaboravilo; kao da su “stari” načini i delanja ponovo dobili sav legitimitet, kao da su devedesete nešto što se drugima desilo. Aman, trgnite se više iz letargije, okrenite se oko sebe i pažljivo promislite šta želite od života u ovoj zemlji.
Novine, kao i svi javni mediji, tačno biraju svoju publiku; teško da e-Magazin ima iste čitaoce kao i Svet. Takođe, teško da su “vesti” uvek vesti – pravovremena informacija/komentar na informaciju koji će čitaocu preneti/obogatiti njegov fond znanja – neke “vesti” imaju daleko veću prođu, pa shodno tome i prodaju novina.
Novina kao što su Press i Kurir bilo je i biće; prosto jer je publika tu, traži jevtinu i kratkotrajnu zabavu. No, nekako sam smatrao da čak i takve novine imaju minimum profesionalnog dostojanstva, odnosno crtu ispod koje nisu spremi da padnu. Pogrešio sam, barem za Kurir.
Neko/neka potpisan kao I. Đukić je objavio tekst o Mirjani Karanović, jednoj od naših najvećih glumica; tekst koji je (da oproste čitaoci ovog bloga) gadan, zlonameran, nacionalistički i pre svega glup. Čak i sveopravdavajući izraz “pa mora i taj/ta I. Đukić ‘leba da jede” ovde ne stoji – sigurno postoji nekakav drugi posao, koji bi dao isto para kao i posao u takvoj novini kao što je Kurir; uz to, taj drugi posao sigurno ne zahteva spuštanje ispod svih civilizacijskih minimuma i blaćenje osobe samo zato što je poznata i što će šlajfna od 1/8 strane doneti kratkotrajnu “slavu” nazovi piscu.
Shvatam potrebu tržišta za žutom i žućom štampom; shvatam neophodnost postojanja novina koju ovu potrebu hrane; ne shvatam da ne postoji državna, društvena (socijalna) i na kraju auto-cenzura od ovakvog bolesnog govora mržnje, od ovakvog niskog i prljavog načina skretanja pažnje blateći ljude koji su za ovu zemlju učinili mnogo, mnogo više od bilo kakvih novina.
Ne kupujte Kurir. I svima okolo takođe recite isto. Možda pomogne – odmoći sigurno neće.
Izbori su završeni; rezultati prikazani na slici su rezultati CESID-a i po svoj prilici konačni (CESID ima odlično razrađenu tehniku izbora uzorka, tako da su eventualne greške zaista male). Kombinatorika kaže da postoji dosta načina da se dođe (i preskoči) do čarobne cifre od 126 poslaničkih mesta, no suviše sam umoran da se to u sada upuštam.
Crtica ili dve koje su me pokrenule na pisanje posta su:
razočaran sam da su radikali porasli sa 1.069.212 sa izbora 2003. na 1.152.854; porast od 84 hiljade glasača ne ostavlja dobar utisak u ustima
LDP (za njih sam glasao) je ušao u parlament i to je dobro; iako mi se cela koalicija baš i ne sviđa sama činjenica da će neko van uigrane ekipe biti prisutan u parlamentu je dobra stvar
Na kraju, kao muva oko glave muva mi se refren jedne popularne pesme u glavi: “Sve je isto, samo njega nema” Znam da je ovo u suprotnosti sa mojim generalno optimističkom stavu, ali potpuno isti raspored snaga partija koje me nisu oduševile svojom operativnošću a kamoli jedinstvenim ciljevima potrebnim ovoj napaćenoj zemlji (evo iz rukava nekoliko: pristojan život; bolja ekonomija; manje kriminala; približavanje ostatku sveta; vraćanje ponosa ovom narodu ali ne preko čakija i ratnih zločinaca već preko vrednosti koje itekako imamo: lepa zemlja, ok ljudi, super klopa, dobri sportisti, deca pametnice, lepe, najlepše devojke …) prosto mi ne ostavlja puno mesta za sreću i mahanje zastavicama.
No, videćemo – možda nas ovi naši političari (jednom) pozitivno iznenade. Držite nam svima palčeve.
Ponekad mi se čini da se sve moguće naučnofantastične knjige koje sam pročitao stiču u sadašnjosti, u ovoj mojoj Srbiji, u kojoj sam odlučio da ostanem, sve se nadajući da ima nade, da će nam biti bolje, da ćemo pored svega lepog što ona nudi ono ružno isterati, polako, postupno, ali sigurno i bez sumnje i bez povratka na staro.
A onda prođem pored bilborda, pored veeelike bine koja se podiže baš tu, ispred Skupštine, ni 50 metara od mesta na kojem radim; ima se i šta videti:
Da li je ovo nova, moderna ili barem Srbija koja modernoj teži? Moderne vrednosti kao što su “zapucaj iz pušaka, red dušmana, red Turaka”? Ili naša Ceca, ikona čuvenih devedesetih, Pink devojka i udovica zločinca? To su vrednosti za Srbiju 2007?
Ne želim ni da se zapitam šta to Srbija ima da slavi? Prekinute pregovore sa Evropskom unijom? Устав bez latinice? To što ni u susedne zemlje ne mogu bez pasoša? To što je Mladić junačka ikona umesto neko ko odgovara na optužbe? To što su nam jedinog Premijera koji je zaista vredeo ubili zlikovci koji sada pišu knjige i žare i pale preko novina kao što su Kurir i Pres?
“Želimo da poručimo mladima i svima koji dele naš vrednosni sistem da je svaki glas bitan, da apstinencija i neprekidna kuknjava zbog loše političke situacije neće dovesti do promene. To može samo lična inicijativa. Neučestvovanje na izborima doprinosi stagnaciji Srbije.”
Оkrenite se levo i desno, prodrmajte učmale, one koji samo kukaju a ne mogu da urade jednu jedinu stvar koja je do nas: da glasaju. Prosto ih naterajte – 21.01.2007 platite im piće, vodite ih na kafu i uzgred ih odvedite do i od glasačkog mesta – samo mi od Srbije možemo napraviti još bolje mesto za život; nikog drugog nije briga.
Promene se dešavaju ako ih ljudi žele i ako su spremni da urade nešto; za ogromnu većinu nas, izbori su upravo trenutak da uradimo to nešto. Uradite to. Glasajte.
Priča o novoj (“elektronskoj”) ličnoj karti je započeta prošlog leta (jun 2006), da bi Skupština Srbije 14. jula 2006. usvojila novi Zakon o ličnoj karti.
Sam zakon je ovde – kratak dokument od 10 strana koji suštinski ne donosi ništa novo: svi podaci koji su već sada na običnim, papirnatim ličnim kartama, biće i na novim, samo u mašinski čitljivoj formi. Da li je ta “mašinski čitljiva forma” bar kod i/ili čip, (meni je) potpuno svejedno – nova lična karta povređuje prava na privatnost taman koliko je to radila i stara (naravno, ovo je samo moje skromno mišljenje).
Ako je baš potrebno da cepidlačim, Član 7 i Član 8 propisuju da se pored uobičajenih (postojećih u sadašnjim ličnim kartama) podataka unose i:
Otisak prsta
Potpis
Državljanstvo
JMBG roditelja
Uz najbolju volju (srpsku paranoju ) ne mogu da vidim kako me gornji, dodatni podaci ugrožavaju, odnosno moju privatnost.
No, samo pominjanje čipa i naprednih tehnologija je izazvalo lavine i lavine neverovatnih konverzacija – sa argumentima koji su podsmevanje opštem obrazovanju kao i zdravom razumu; zar je moguće da neko veruje da:
“Када сте се крстили добили сте печат Божји на челима својим, а прихватањем броја (картице или имплатанта) одричете се крштења и Христа и прихватате антихриста.”
(a šta ćemo sa JMBG-om koji svako dobije, pa i najveći vernici?)
“Nemam ja ništa protiv tehnologije, već protiv fašističkih metoda praćenja naroda. Ne želim da sve znaju o meni i da mi jmbg bude u bilo kom dokumentu. Radi se o tome da je uvođenje takvih isprava kršenje osnovnih ljudskih prava”
“Усвајање овог пројекта у будућности води ка много тоталитарнијим концептима интеграције свих докумената у један, чиме би се избрисала анонимност токова новца и отворио пут тоталном надзору државе над појединцем. Минијатуризација целог система се полако спроводи у свету, у виду поткожних чипова, због чега хришћани свих конфесија изражавају оправдан страх од најаве тоталитарног режима описаног у Јовановом Откривењу (уп.гл.13, ст. 16-1. Синоди неких Православних Цркава су дали званична саопштења, јер злонамерни људи могу искористити овакве пројекте за уношење раздора и немира међу хришћане.”
(ovo ne mogu ni da komentarišem)
Ako imate vremena, pogledajte celu temu:
Pravoslavni fundamentalisti i nove tehnologije – oko 500 odgovora; pri tome će vam, ako imalo razumete tehnologiju, trebati živci kao konopci, jer tolika količina gluposti se teško sreće na jednom mestu.
No, ono što mi je zaista privuklo pažnju (umesto “svetovnih” problema tipa da li je bilo pronevere 100 miliona evra odvojenih za opremu i to još 2003. kada je tadašnji ministar Dušan Mihailović kupio opremu od Motorole, eto malo bez tendera) je nešto sasvim drugo:
Pre nego što neko skoči i krene da objašnjava da “Crkva ima pravo na svoj stav” (što ne sporim), konstrukcija: “Na shodan način interveniše kod nadležnih organa da se IZGLASAN Zakon o ličnoj karti ne sprovede u delo” teško da se ikako može podvesti pod “stav” ili “nemešanje u svetovne stvari”.
Još jednom, sabor nalaže sinodu da intervenište da se Zakon izglasan od Skupštine (kakva god da je ista) ne sprovede u delo ??!?! Pa gde je to strogo odvajanje svetovnog od duhovnog (što je, ako se dobro sećam, još car Dušan propisao)?
Hajde što se silne pare darodavaca troše za podizanje crkava i crkava, hajde što je veronauka postala maltene važnija od matematike, hajde što dragi-nam-premijer-ali-ne-još-dugo više ide u Crkvu no u svoju kancelariju, ali gde je granica? Kao i svaka druga organizacija, Crkva teži da postane nezaobilazan faktor u odlukama i učvrsti svoju poziciju ali zar to treba mirno gledati? Zar treba da se vratimo u vreme kada su konzervativizam, tehnofobija, strah od bilo čega novog žarili i palili Srbijom?
I najbolji/najstrašniji deo: ovo nije “samo još jedan dokument”, jer gle čuda:
Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić izjavio je da će Vlada doneti uredbu kojom se propisuje da čip neće biti obavezan deo prilikom izdavanja novih ličnih karata. On je rekao da će tom uredbom, praktično, biti preciziran Zakon o ličnoj karti, usvojen u julu prošle godine.
(Crkva se najviše plašila čipa i biometrijskih podataka u njemu)
Ovo je verovatno prebijanje računa; Pavle je pozvao na glasanje za Ustav a DSS sada vraća uslugu; nekako mi se samo čini da ćemo finalni ceh platiti mi, građani Srbije – time što ćemo svuda stići kasnije, time što se dobre odluke i projekti bacaju pod noge kratkoživućim interesima partija (DSS) i organizacija (SPC).
Zato, pamet u glavu za izbore – mi odlučujemo ko će voditi ovu državu i kuda idemo.
Napomena: Crkva i hrišćanstvo nikako nisu isto niti ih izjednačavam; jedno je organizacija/institucija a drugo religija.
Ne, neće glasati umesto vas ali će dosta tačno pogoditi (barem u mom i Majinom slučaju) blizinu vaših stavova stavovima većih partija kod nas.
Ono što treba primetiti je komentar u vrhu same strane pre glasanja:
NAPOMENA: Demokratska stranka (DS) i Demokratska stranka Srbije (DSS) nisu nam dostavile svoje stavove za pitanja koja smo im postavili. Iako su imali više nego dovoljno vremena da odgovore, ni jedna od ove dve stranke nije pokazala suštinsko demokratsko ponašanje i prema svojim mladim i neodlucnim glasacima se ponela neodgovorno. Stavovi ovih stranaka u WEB GLASACU odražavaju stav Inicijative na osnovu analize njihovih programa i dosadašnjih javnih nastupa.
Sve više i više primećujem oko sebe (dopisujem se sa njima, dobijam komentare koje ne objavljujem) porast nekakvog ostrašćenog ћириличног pokreta, čiji pripadnici kao svoj životni cilj imaju nametanje ćirilice svima oko sebe (o Ustavu koji je latinicu izbrisao i nesnosnom DSS-u ne želim ni da govorim – ipak idu praznici i ne treba ih kvariti).
Obično to sve ignorišem, fino otpišem i idem dalje.
No, privatno pismo (PISANO LATINICOM) koje sam dobio je prevršilo “ignoriši meru” i morao sam da uradim nešto. Evo tog pisma delom ovde:
Naslov: Diskriminacija na ES-u!
Poštovani,
Kako nije ispoštovan zahtev da se poseticioma javno prikažu, izraženi lični politički diskrminiatorski stavovi vlasnika “EliteSecurity” sajta Gojka Vujovica, većeg dela administratorskog kruga i jednog broja moderatora, koji kreiraju pravila i odnos prema posetiocima ES-a, u skoroj diskusiji o omogućavanju korišćenja ćirilice na sajtu, ovim putem pokušavam da Vam ukažem na vid diskriminacije i šikaniranje srpskih posetilaca, koje relativno dugo traje ali koje do sada nije iskazano tako otvoreno.
“Vid diskriminacije i šikaniranje srpskih posetilaca” se odnosi na odluku VLASNIKA sajta da na sajtu ne uvede podršku za ćirilicu. Odnosno, da zanemari tako glasne zahteve pobornike ćirilice da sve što je srpsko na ćirilici mora biti. Još jednom, “diskriminacijom” smatraju ne zabranu nečega što već postoji već to što neko na svom sajtu ej! neće da uvede jer se njima baš hoće
Sve dok nas postoji stari dobri titovski običaj “javno je, znači naše je” i dok se ne shvati da se demokratski proces ne odnosi na privatno vlasništvo, teško da će (nam) biti bolje.
…
Naime, predloženo je da se uvede mogućnost pisanja i čitanja poruka na ćirilici, koji nikako ne bi bio nametnut ostalim članovima koji ne bi zeleli da čitaju na ćirilicnom pismu, štaviše takvi članovi bi za postojanje ćirilične verzije znali samo po jednoj jedinoj reči u nekom od uglova početne stranice – “ćirilica”. Takođe implementaciju tog predloga su vec bili prihvatili da realizuju, nekoliko clana, koja ne samo da sa tehnicke strane ne bi dodatno opteretila ES sistem, vec bi ga čak učinila i efikasnijim.
Uh, dobro je, za trenutak sam se pobojao da mi mi neko nametnuo ćirilicu na ES-u
Nije važno KAKO se nešto piše no ŠTA je napisano – ako imaš nešto pametno da kažeš, ako će to povećati kvalitet (diskusije, sajta, kućnog saveta, ulice, grada, zemlje) potpuno je nebitno na kom si to pismu rekao. Ja čitam ćirilicu, latinicu, engleski i nikada ne razmišljam KOJIM pismom je napisano već ŠTA je napisano – ljude karakteriše KVALITET a ne PISMO.
Predlog je međutim odbijen. Razlozi nisu tehničke prirode, vec lični politički i nacionalno diskrimintorski prema srpskim posetiocima ES sajta. Mada su se i neki administratori načelno složili oko ideje, neki nisu imali volje a drugi kako sami kazu, energije da ubeđuju vlasnika ES-a da pristane na to, iako, podsećam još jednom, za korisnike koji ne bi želeli da vide ćirilicu bilo zato što je ne vole ili je ne znaju (npr. posetioci iz drugih država) ne bi verovatno ni znali za njeno postojanje.
Iz svega što ja znam, razlozi su lični; prosto lični. Sva ova “nacionalna diskriminacija” (dokle više o ugroženim Srbima, zaverama i boju na Kosovu? Dokle?) je potpuna glupost – zar je moguće da neko ne vidi vrlo praktičan razlog: svi oni koji nemaju podršku za ćirilicu ne bi videli sadržaj pisan na ćirilici i time bi se praktično smanjila vrednost sajta?
…
Još jednom, ako Vas se sve ovo lično ne tiče, primite moje iskreno izvinjenje sto ste do ovde čitali. U suprotnom, predlažem Vam da razmotrite sledece ne samo alternativne vec i po mnogim sadržajima i odnosu prema posetiocima kvalitetnije forume od ovog, jer kako izgleda ovaj forum je na žalost, usled mešanja ličnog političkog stava “rukovodstva” sa računarstvom, izgubio svoju izvornu funkciju:
Svoje forume i sajtove koje posećujem biram sam, hvala. “Lični politički stav” pre ima sve veze sa ovakvim pismom a ne sa legitimnom odlukom vlasnika sajta šta će raditi sa svojim sajtom – IT forum je prvenstveno mesto za razmenu znanja i informacija.
Meni je ćirilica manje čitljiva i manje pregledna na ekranu – no, opet, to je stvar ukusa i ne treba ga naturati drugima. Ako može na ćirilici, a vama to baš znači, super, pišite na ćirilici. Ako ne može, da li zbog toga treba pokrenuti krstaški ili Kosovski boj? Da li računarska informacija drugačije zvuči i znači na ćirilici? Zar nije vreme da naučimo da su kvalitet i rezultati našeg rada ono što je važno, a ne kako to zapisujemo?
A za sve ćiriličare – ako toliko volite pismo da sve drugo pretpostavljte tome, zašto ne otvorite forum na ćirilici, pokrenete teme i dokažete da ćirilica jeste pretpostavka kvaliteta? Evo, poklanjam domen po izboru pa ću čak i hostovati ceo sajt – vi se samo pobrinite za publiku i kvalitetan sadržaj.
(za sve brižnike koji bi da kritikuju objavljivanje privatnog pisma: bio sam obziran pa nisam objavio autora a sva pisma koja dobijem smatram mojima i mogu da sa njima radim шта год хоћу).
(za sve ostale – svečano obećavam da ću na ovom članku objaviti sve komentare, bez ikakve cenzure, ma koliko neprimereni bili)
Gospodina Slobodana Antonića ne volim previše; za jednog “političkog analitičara” ima previše DSS slova izvezenih jarkim koncem. Doduše, nisam u politici (barem ne aktivno) a i svako ima prava da se bavi svojom profesijom kako misli da je najbolje.
Sa druge strane, “Politiku” cenim. Ne da sam idolopoklonik kao neki moji poznanici, ali posle sramnih devedesetih, list je povratio kakav-takav integritet. Tako da s vremena na vreme, zaronim i u veliki format. Danas (sada već juče) i nisam baš morao …
Članak “КО ЈЕ НА ЧИЈОЈ СТРАНИ” ima vrlo interesantan pristup budućim izborima i naravno najvažnijem pitanju “Šta će uraditi LDP i partneri”? Svi ostali igrači su do smrti dosadni i uigrani (čak i moj omiljeni DS), sa beskonačnim frazama i uigranim ekipama po upravnim odborima odabranih, velikih firmi sa masnim kovertama na kraju meseca. Jedino su LDP & Co osveženje, za neke u jednom, za druge u nekom sasvim drugom pravcu.
Pogodite kome pravcu pripada gospodin S. Antonić:
Основна замисао људи који су ЛДП обезбедили новац за кампању јесте да се будућа влада „пуног демократског капацитета” неће моћи направити без ЛДП
Ovaj, čiko, a šta ostale stranke (i njihovi INVESTITORI) misle da urade posle izbora i ulaska u Parlament? Da beru ljubičice oko Parlamenta?
И заиста, сваки мандат који ЛДП добије неће бити узет од СРС или СПС, већ од ДС. ЛДП у скупштини аутоматски ће значити пет одсто мање гласова за ДС
Wow, pazite se glasači DS-a za koga glasate! Nemojte se prevariti zlim LDP-om!
Погрешно, међутим, у овој рачуници јесте то да ће Коштуница пристати да на било који начин зависи од ЛДП
Ne bojte se, ovo je samo priprema terena ako se ovo zaista i desi; svi znamo da Koštunica nije gadljiv ni na najgore zamislive koalicije (SPS, SPS!) ako je vlast u pitanju.
Тако испада да улазак ЛДП у парламент заправо не повећава могућност стварања „еврореформске” владе. Напротив, тај улазак само повећава вероватноћу стварања десне, националне владе. Сваки мандат ЛДП уствари је мандат мање за владу ДС–ДСС. И шанса више за СПС или СРС да се умешају у прављење нове владе. Ако то и није јасно овдашњим бирачима, запањујуће је да то не виде чиниоци који су финансијски и на сваки други начин стали иза пројекта ЛДП.
Ovo ne mogu ni da komentarišem, prosto je gadno.
Неће бити записано ни да им је речено да „угуравање ЛДП у парламент значи директно гурање ДСС у руке радикала”.
Može li ljigavije? Da probam da rastumačim: amorfni Koštunica i vampiri oko njega toliko nemaju put i pravac kretanja da će ih jedna stanka, koja je pod pitanjem preskakanja cenzusa, odnosno njen ulazak u Parlament, gurnuti u ruke radikala?? DSS je onda zaista stranka jakog programa i definisanih smernica, i za njih i za narod [ironija] Ili im samo treba izgovor za ono što u potaji sanjaju (dve desne stranke, DSS & Toma Co konačno zajedno) a za šta nemaju m…. petlje u stvarnosti.
Ароганција и игноранција најчешће долазе из моћи. И ми смо некада били арогантни. Сада више нисмо. Али цену пређашње ароганције очигледно још увек плаћамо. Забога, научите и ви нешто из нашег примера. Да се сутра неки други народи не би учили – из вашег.
Medijski prostor i sama politička pozornica koja dopušta ovakve komentare i ovakve političke komentatore je samo slika bolesti društva u kojem je. Kome citati i sam članak nisu dosta neka obavezno pročita i komentare na Politiknom sajtu – pazite, za to treba zaista jak stomak.
Zato, naučite nešto iz ovoga, i DOBRO razmislite za koga ćete glasati na sledećim izborima.
Podstaknut pre svega izbornim sloganima, beskrajnim ponavljanjima ispraznih priča poznatih nam likova na svim televizijama, a i člancima Alecka i Bluesmana, i ja se pridružujem propagiranju pesme “Oni su” benda Beogradski sindikat:
ONI SU
Ovo nimalo nije politički korektno
ni levo ni desno, već pravo u meso.
Pesnajom u vugla da ostanu bez zuba
da frfljaju u Skupštini kad raspravlja se Ustav.
Ovo je buna protiv dahija, ovo je kidanje bukagija,
nad ovim nemate kontrolu, to je masovna reakcija.
Brzo budi premijera, čujem zveckaju lisice:
Postroj mi sve ministre! Ključeve od riznice!
Ajmo, raport za narod, da čujem ko je krao,
sjeb’o nam živote, a nije odgovar’o.
Sad ste se ušemili, pa nema revanšizma,
to je kodeks lopova, niko neće da prizna.
A ljudi slabo pamte, to je ovde glavni problem
ko te jeb’o godinama, jebaće te opet.
Al’ zapitaj se: Dokle? Kakav si to čovek?
Ponizan i plašljiv, živiš bez slobode,
dovoljne su mrvice da odrekneš se borbe.
Jajare, funjare – zarazna bolest,
prodali bi kevu da u tome vide korist,
plaćamo račune na kojim je vaš potpis.
Ne treba nam BIA da mi kaže da sam pošten,
niti radikali da li Srbin sam uopšte.
Ne treba demagog da me s govornice zove, da borim se za bolje
mi znamo što smo ovde!
Refren: Oni su sistem, instrukcija,
dogma, korupcija, teror institucija,
represija ubija!
Mafija – murija, država – hajdučija,
kadija – sudija, a mi smo revolucija!
Oni su sistem, instrukcija,
dogma, korupcija, teror institucija,
Represija ubija!
Mafija – murija, država – hajdučija,
a mi smo revolucija!
To nije naša Srbija!
Zajebi dijalog, ne pregovaram s bagrom,
vi lažete ko stoka, eno štala vam je tamo.
Stranački vojnici, bolje palite u zaklon,
zaključaćemo grad dok ne očistimo talog.
I nek bude jasno svakom s poslaničkom platom,
ko nastavi po starom, platiće nam glavom.
Patriote pred izbore stoput su nas izdale,
slali nas u ratove za svoj lični interes.
Dok ikone su pevale, majke su naricale,
na krvavim parama institucije su nicale.
Realnost sve je skuplja, a gudra sve jeftinija,
žuto kao štampa kojom upravlja policija.
Crno-bela Srbija, nesloga je ubija,
na putu ka Evropi u govnima završila.
Zar bombom da kažem da ta priča mi se smučila?
Na sednice da upadam i taoce da uzimam?
Zar vas istorija naša nije baš ništa naučila?
Sami smo sebi poput najvećih dušmana.
Ovo je otvorena poruka svim najgorim njuškama,
za sva vaša dela presudiće vam ulica!
Refren …
U amanet svima, da ne ponovi se nikad,
generacije da pate za dobrobit režima,
zapamtite zauvek: SVI ZAJEDNO ko jedan,
samo ZDRAVI U GLAVI protiv sistema!
Iako ne volim rep muziku, ova pesma je sažetak Srbije, političkih stranaka i svega što nam se dešava.
Pročitajte tekst … pa ponovo … pa još jednom. I prosledite dalje, možda pomogne – svima nama koji su ostali u ovoj zemlji.
Evo i videa (Flash potreban):
Ovaj spot je cenzurisan / zabranjen na većini naših “demokratskih” televizija …
Poznato je da je naša Vlada (što li pišem V veliko?) autistična (Koštunica), fašistička (radikali), nesposobna, troma i ono što je najsigurnije: ne radi za dobrobit Srbije. I pored svega navedenog, nikako nisam uspeo da razlučim koji od navedenih faktora je uticao na donošenje tako besmislene i štetne odluke kao što je odluka o tome da se crnogorski studenti kod nas školuju besplatno (zvanična vest)??
Izjava ministra Lončara:
“Vlada je vrlo pažljivo razmotrila osetljiva pitanja studenata i državljana Crne Gore. Već više od jednog veka postoji tradicija da se studenti iz Crne Gore školuju u Srbiji, i iz te tradicije postoje samo pozitivni rezultati. Rukovodeći se time, Vlada je donela zaključak da studenti i državljani Crne Gore u Srbiji imaju ista prava kao i državljani Srbije”
je samo šamar u lice Srbiji – pozitivni rezultati? Plaćanje školovanja i smeštaja za oko 10.000 crnogorskih studenata iz budžeta Srbije u koji svako od zaposlenih iz Srbije uplaćuje od svoje plate a ni dinara ne dolazi iz Crne Gore su pozitivni rezultati?
Zašto jednom ne počnemo da se ponašamo kao sav normalan svet, kao normalna država i odvajamo emocionalno (ovo je subjektivno ljudski) od ekonomskog (ovo je pitanje od suštinskog značaja za jednu državu)?
Zašto bi ova država (koja nije ni bogata, ni preuspešna, niti ima ikakvih ekonomskih viškova) plaćala školovanje stranim državljanima? Argumenti tipa: “60% crnogoraca se izjašnjavaju kao Srbi” nemaju nikakvu težinu; ta država je izglasala nezavisnost i izašla iz zajednice sa nama; red je onda da se prema državljanima te države ponašamo (opet u državnom, ekonomskom smislu) kako i dolikuje: kao prema strancima. To ne znači da treba da uvedemo vize, ili ne znam šta ne; ako nas ne udara po džepu i koristi obema stranama, što da ne. Ali nemojte ljudi više samo po nama, šarajte malo.
Što se samih studenata tiče, nemam ništa protiv da uvedemo reciprocitet – za svakog srpskog studenta u Crnoj gori, jedan crnogorski u Srbiji – tako bi se i do 5 crnogorskih studenata besplatno školovalo ovde
Osećanja su pomešana: čovek koji je uništio ili barem bacio na kolena jednu zemlju, moju zemlju, izvukao se, po njega, na najbolji način – nema osude, nema krivice, samo će za gomile (nesvesnih) ljudi ostati legenda.
Nadam se ipak da je ovo konačni čin, krajnji čin jedne ere patnje, bezumlja, nacionalizma i slepe poslušnosti jednog naroda; valjda će ovo pomoći masi da se otrezni i da počne da se budi i da gleda u sutra, bolje ili gore, ali naše sutra, koje mi napravimo, a ne koje nam serviraju.
Neka na njega i njegovu epohu, njegove ljude padne zaslužena tama; neka njegova nedela ostanu upamćena, kao gorka opomena svima nama; sada je idealni trenutak da pogledamo i sledimo poruke Zorana Đinđića: “Ako Srbija stane”.
Većina misli da je to delo šačice ljudi, autističnih neo-fašista koji su eto, skupili malo para pa krenuli u akciju i da je svako drugi oko nas miroljubiv, ili barem ne mrzi ostale rase/nacije/veroispovesti.
Šta se desilo da se među nama pojave ovakve moralno-psihotične nakaze? Znam da nikakav zaključak ne treba izvoditi na osnovu pojedinačnih slučaja, ali je preko ovakvih stvari teško preći, u zemlji koju volim
“Kapiraj i Kopiraj” je naziv akcije koju su započeli ljudi kojima je stalo do Srbije, i do vizije kakva je Srbija mogla da bude već sada, da je pokojni premijer Đinđić sproveo svoje ideje u dela.
Ovo je akcija u kome se polusatni dokumentarni film Aleksandra Mandića “Ako Srbija stane” kopira i besplatno deli svima koji žele da ga pogledaju i da sam film i ideje šire dalje – svakom svom prijatelju, neprijatelju i poznaniku, svakom za koga postoji barem tračak nade da veruje da ćemo se izvući i da ćemo jednoga dana živeti u normalnoj, ljudi dostojnoj zemlji, gde će ikone Karadžića, Mladića i Miloševića biti zamenjene diplomama, dobrim standardom i dobrim životom.
Svaki put kada gledam ovaj film shvatam koliko smo izgubili smrću ovog velikog čoveka i svaki put se podsetim da ne treba odustati, da svakog trenutka, svakog sata, svakog dana treba raditi za svoju porodicu, za svoju zemlju – “nema spavanja; ako niste u penziji, nemojte da spavate”.
Film je emitovan na godišnjicu ubistva dr Zorana Đinđića 12. marta 2004. godine u “Sava Centru” pred 5.000 ljudi i na RTS-u u direktnom prenosu.
Molba: skinite ovaj film, iskopirajte ga u 10 primeraka (to je 170 dinara) i podelite ga okolo; inercija za ovakve stvari jednostavno nije opravdanje – ovo mora videti što više ljudi u Srbiji. Ako nemate rezač, ako nemate načina da dođete do filma, pišite mi (adresa je ovde) – poslaću vam CD ili DVD, po ceni poštarine i praznog diska.
Evo linkova gde možete saznati više o ovoj akciji i skinuti film:
Kako sam iz Aranđelovca (ali bez akcija ), ovih dana tema koja me nikako ne zaobilazi je privatizacija naše najveće fabrike vode i sokova, Knjaza Miloša.
Trudio sam se da ne obraćam preteranu pažnju na sve to, ali skorašnji događaji su uklonili sve brane (htedoh da puknem ) i moradoh da se nekom izjadam (Maja, moja supruga, već dovoljno trpi )
Kratka hronologija događaja:
- za preuzimanje akcija u septembru, najviše je ponudio FPP Balkan Limited, firma za koju niko ne zna čija je (sumnja se da je Milana Beka, bivšeg Miloševićevog ministra), i to 17.200 dinara; ovom ponudom FPP uspeva da skupi 25.04% akcija
- dan kasnije, Vlada zove male akcionare koji nisu prodali svoje akcije, da ih pridruže akcijama Vlade (Vlada ima 41.28% akcija) i da formiraju većinski paket i da pokušaju da diktiraju uslove (traže veću cenu).
- prihvaćene su tri ponude, od kojih ni jedna ne zadovoljava sve uslove koja je vlada postavila, čak ni posle poboljšavanja ponuda. Time se razdružuju akcije malih akcionara i svako može da postupi po nahođenju – i Vlada i mali akcionari.
Za sada izgleda sve normalno i ok, barem za zemlju Srbiju. No, sada počinje srpski scenario:
Vlada, tri dana pošto su akcije razdružene, odlučuje da svoj paket akcija da Apurni, iako je ponuđena cena od 17.500 solidno niža od 23.000 koliko nudi FPP Balkan Limited. Ovo pravda ponuđenim socijalnim programom i autoritetom Danonea koji stoji iza ove firme, zajedno sa Divcem; doduše, zlobnici bi rekli da je verovatno jak razlog bio i to što je Apurna obećala isplatu odmah, za razliku od FPP-a, koji je nudio isplatu odmah malim akcionarima, a državi za njen paket u roku od dve godine (a budžet je ionako solidno pun rupa).
No, ovde je izgubljeno dragoceno vreme, jer su mali akcionari, solidno sluđeni i bez pravog vođstva, odlučili po principu “daj za veće pare” i najveći broj je prepisao svoje akcije FPP Balkan Limitedu.
Da bi Apurna uspela, potrebno je bilo da privuče barem 8% malih akcionara; kako to uraditi, kada je poboljšanje ponuda posle konačnog otvaranja ponuda zabranjeno? Pa, u Srbiji, lako – recimo da neko, košarkaš Danilović , pokloni još 3.500 dinara po akciji - to je poklon i sve je legalno, zar ne?
Kreće neviđeno lobiranje od strane Apurne: na sve moguće načine pokušavaju da ubede male akcionare da su baš oni pravi izbor za Knjaz – petak, subota, nedelja je vreme kada Apurna, preko Snežane Divac, supruge Vlade Divca, vrši ogroman pritisak na akcionare. Rezultat toga je da već u subotu lavina kreće, u nedelju dolazi do kulminacije – gomila malih akcionara koji su već pripisali svoje akcije FPP-u se predomišlja i daje ih Apurni; to ide dotle da su akcionari u ponedeljak (rok je ponedeljak podne) dolaze autobusima u Beograd da prebace svoje akcije Apurni.
Centralni registar zvanično objavljuje da je Apurna pobednik u nadmetanju za Knjaz; ta odluka je toplo dočekana od političara, pogotovo od Miroljuba Labusa (za kojeg sam mogao da dam … hm, glas da je pošten i ispravan).
Danas, 24. novembar 2004:
Komisija se posle tri dana ipak oglašava, dan pre nego što je Apurna trebala da kreće sa isplatom novca, i diskvalifikuje Apurnu!, ostavljajući samo Pivaru “Laško” i FPP u igri, i dajući 3 dana onim akcionarima koji su se priklonili Apurni da izaberu nekog od druga dva ponuđača. Da samo podsetim, Komisija je nezavisno telo postavljeno od Vlade koje jedino ima pravo da kontroliše procese oko hartija od vrednosti.
Ovakva odluka direktno pogađa Vladu (a verujem i neke vladine političare malo više ) jer bi Vlada bila prinuđena da da svoje akcije FPP-u (čitaj: nema para odmah no tek za dve godine).
Ovde već pravim tri moguća scenarija za nastavak parade:
Apurna je zaista diskvalifikovana i FPP pobeđuje (procenjujem verovatnoću na 30%)
Apurna nekako zaobilazi ovo ograničenje i ipak pobeđuje (20%) – ovo već suviše liči na Miloševićevsko vreme i njegove Vlade, pa sam se sve nadao da je to iza nas.
Ceo postupak privatizacije, iz svih gore navedenih razloga, se poništava i verovatno ponavlja kasnije u budućnosti (50%)
- ovo je najverovatniji scenario za normalne zemlje.
Sreća da ne igram loto i da svoje akcije ne planiram na osnovu osećaja – nisam očekivao vanrednu sednicu Vlade (znači istog dana!) na kojoj Vlada suspenduje odluku Komisije i traži krivičnu odgovornost Komisije! Još ako Apurna ostane vlasnik Knjaza …
Da me neko ne razume pogrešno – nemam ništa protiv Apurne/Danonea i oni su verovatno dobar izbor za Knjaz; imam protiv svega nelegalnog što je rađeno i što su i oni radili da bi pobedili; imam protiv korupcije koja prosto vrišti iz svih ovih postupaka; imam protiv što i dalje ne živim u normalnoj zemlji, već u kaubojskoj gde se pravila pišu dovoljnim brojem ništica (ko je rekao “Rekonstrukcija Aerodroma Beograd”?) …
Demokratija? Pravna država? Nemešanje izvršne i adminstrativne vlasti? To su samo pojmovi za udžbenike, a ne za našu svakodnevnicu , za naše prljave političare i njihove partije.
Iako već dobar broj godina ne živim u Aranđelovcu, trudim se, koliko mi slobodno vreme dozvoljava, da pratim dešavanja u mom rodnom gradu.
) a onda i na B92 sajtu, bruka koja će se teško opravdati bilo čime, no zatucanošću i zaslepljenošću budala i idiota, sa posebnim osvrtom na direktorku lokalne televizije “Šumadija”, Natašu Živanović.
Novine, kao i svi javni mediji, tačno biraju svoju publiku; teško da 
) ne mogu da vidim kako me gornji, dodatni podaci ugrožavaju, odnosno moju privatnost.
Sve više i više primećujem oko sebe (dopisujem se sa njima, dobijam komentare koje ne objavljujem) porast nekakvog ostrašćenog ћириличног pokreta, čiji pripadnici kao svoj životni cilj imaju nametanje ćirilice svima oko sebe (o Ustavu koji je latinicu izbrisao i nesnosnom DSS-u ne želim ni da govorim – ipak idu praznici i ne treba ih kvariti).
