На предлог Регистра националног Интернет домена Србије (РНИДС) да, у вези са активностима одређивања ћириличног домена које ће наша земља користити на интернет мрежи, учешће поред представника осталих важних и релевантних институција нашег друштва узме и Српскa Православнa Црквa, Свети Архијерејски Синод СПЦ је за представника у Радној групи за избор ћириличног интернет домена Србије делегирао ђакона мр Оливера Суботића, теолога и информатичара, управника Центра за проучавање и употребу савремених технологија.

Cela vest na sajtu Crkve:
http://www.spc.rs/sr/ucesce_spc_u_izboru_cirilicnog_internet_domena_srbije

Neću čak ni da komentarišem.

Vezani tekstovi:

• Zakon o ličnoj karti – 69 (zlo i naopako)
• Vlada opet bez blagoslova

Diskusija na DevProTalk-u o ambasadi Indije mi je dala trenutni impuls za malo istraživanje na temu “Kakvi su sajtovi Ambasada Srbije?”

Iako me je u prvom trenutku sajt ambasade Indije slatko nasmejao, posle ovog istraživanja se ne smejem Situacija je sramotno loša; toliko da me nije mrzelo da napišem pismo i pošaljem na adrese Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, kako na kontakt adresu, tako i ministru Jeremiću.

Da ne bih prepričavao, evo pisma u celini i celosti:

Primedba 1: “dugi niz godina” – proverio sam stanje gornjih prezentacija preko WayBack Machine

Primedba 2: ne, ne nadam se da će IKO odgovoriti ili uraditi BILO ŠTA po ovom pitanju, ali sam morao da uradim nešto; no, ako odgovore, naravno da ću ovde postaviti update.

Recimo, kao malopre: čudnim putevima Mreže, nabasam na sajt EUROSTAT-a – zvaničnog zavoda za statistiku Evropske unije. Među raznim podacima koje možete iskopati je jedan naročito interesantan izveštaj, sa rogobatnim imenom:

Wide spread in consumer prices across Europe in 2008 – Issue number 50/2009

To je mali izveštaj od 8 strana, koji se bavi prosečnim cenama u Evropskoj uniji kao i u zemljama u okruženju, pa tako i našom Srbijom. Kao referenca ( = 100 ) se koristi prosek cena u 27 EU zemalja. Sve iznad proseka – relativno skupo, sve ispod proseka – relativno jevtino.

Ukupan prosek cena u Srbiji je nešto ispod 60 (60% od cena u EU27). No, ukupan prosek nije ono što je interesantno; interesantne su brojke po oblastima. Primer:

Hrana i bezalkoholna pića: 82 (skuplje od Slovačke, Poljske, Litvanije, Rumunije, Crne Gore, BiH, Albanije, Bugarske i Makedonije)

Odeća: 104 (skuplje od Irske, Francuske, Holandije, Velike Britanije, Španije, Kipra, Poljske, Latvije, Turske, Mađarske, Litvanije, Rumunije, BiH, Albanije, Bugarske i Makedonije) – i skuplje od evropskog proseka!

Obuća: 111 (!) (lakše mi je da napišem zemlje koje su skuplje od nas, ali ajde, skuplje od: BiH, Albanije, Bugarske i Makedonije, Rumunije, Litvanije, Poljske, Slovačke, Češke, Mađarske, Turske, Latvije, Slovenije, Portugala, Kipra, Španije, Velike Britanije, Nemačke, Austrije, Italije, Belgije, Francuske i Irske).

Potrošačka elektronika: 101 (skuplje od Bugarske, Crne Gore, Latvije, Estonije, Velike Britanije, Švajcarske)

Zato slobodno možemo reći da smo barem po nekim aspektima stigli a bogami i prestigli Evropsku uniju (o platama i primanjima neki drugi put).

“Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, naročito ako je ona demokratski izabrana”

Sad, potpuno je jasno da je ovo tačno i da, ma koliko se ljudi koji nisu glasali za takvu vlast ili koji smatraju da može da bude bolje (moja malenkost uključena) bunili, vlast je onakva kakvu je narod, naš narod, izabrao.

Opet, nada umire poslednja i nekako se stalno nadam da će i ta i takva vlast, pored podela svojih prćija, pored podela mesta u upravnim odborima, pored podela svih mesta koje donose novac uz malo ili nimalo truda, naći dovoljno pametnih ljudi u svojim redovima da urade nešto dobro za ovaj narod (tj. nas), nešto pametno i da će napraviti razliku (na bolje) od danas do sutra.

No, naša vlast se svaki put potrudi da demantuje takve nade i to vrlo uspešno:

Ministarstvo obrazovanja ukinulo finansiranje istraživačkoj stanici Petnica (nema 24 miliona dinara)

“Ministarstvo prosvete ukinulo je finansiranje Istraživačke stanice ‘Petnica’, kaže Vigor Majić, direktor ISP i objašnjava da nije dobio nikakvo obrazloženje zašto, posle dve i po decenije, država odustaje od finansiranja ‘Petnice’, kroz koju je prošlo više od 50 hiljada mladih istraživača.”

(izvor: Borba)

Za one koji ne znaju, Istraživačka stanica Petnica je centar za razvoj mladih talenata, namenjena dodatnom, vanškolskom obrazovanju i unapređivanju, kako i školaraca, tako i nastavnog osoblja.

Ja sam imao tu sreću da u više navrata boravim u Petnici, i to je fenomenalno iskustvo – način da talentovanoj deci na drugačiji i bolji način od “standardnog školstva” približite nauku, istraživanje, nove oblasti sa kojima se inače nikada ne bi sreli.

No, “pametno” Ministarstvo obrazovanja i gospodin Žarko Obradović zaključuju da za ovakvo nešto nema para i da je najbolje prvo tu secnuti (kriza, znate); da budem pošten, nije ovo odlika samo dotičnog ministra; i prethodnik, gospodin Zoran Lončar je pokušao istu akciju krajem 2007. godine, ali mu na sreću, zbog pritiska javnosti, to nije uspelo.

Vlada Srbije usvojila interventne mere za pomoć medijima u uslovima ekonomske krize (60 miliona dinara)

“Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici interventne mere za pomoć medijima u uslovima ekonomske krize.Za praćenje ovih mera zaduženo je Ministarstvo kulture.

Vlada će iz tekuće budžetske rezerve obezbediti dodatna sredstva u visini od 60 miliona dinara, koja će biti namenjena za sufinansiranje projekata u oblasti informisanja.”

Izvor: sajt Ministartva kulture

Sad, ja razumem da je za kratkoročne i kratkovide ciljeve možda našim (jadnim) političarima bitnije da finansiraju (podobne) medije, ali zar zaista niko u Vladi nema dovoljno mozga da shvati da je finansiranje kvalitetnog obrazovanja i sprečavanje odliva mladih mozgova strateški interes Srbije i da su možda mogli da daju medijima 36 miliona a da 24 miliona preostalih daju, kako treba, Petnici?

I da li ima još nekoga u Vladi ko će podržati Božidara Đelića i Ministarstvo nauke koji jedini daju podršku Petnici?

Ili smo svi mi izgubljeni (Srbija) i “prave vrednosti” koje ostanu za Srbiju su Pink, Kurir i Press?

Linkovi:

• Peticija za spas Petnice: http://www.savepetnica.com/
• Digg (dajte podršku) ovoj priči: http://digg.com/world_news/European_country_cutting_its_best_Center_of_Education
• Facebook grupa Sačuvajmo Istraživačku stanicu Petnica

Da podsetim, Zakon protiv diskriminacije je jedan od Zakona koji naša država treba da donese u paketu zakona potrebnih za stavljanje Srbije na belu Šengensku listu (lakše putovanje u svet) i rok za donošenje je april ove godine.

Vest Crkve (tj. saopštenje) je svakako fenomenalan primer politike na delu – obiman, detaljan, sa referencama na gomile drugih evropskih zakona i propisa, potpisan od svih tradicionalnih crkava verskih zajednica (da sada ne ulazim u to kako se došlo do termina “tradicionalnih”) i savršeno skriva pravi razlog za pisanje vesti: borbu protiv dva člana predloženog zakona:

Diskriminacija u oblasti verskih prava

Član 18.

Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese svoja uverenja, u skladu sa zakonom.

Problematični deo je “promena vere”.

Diskriminacija na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije

Član 21.

Rodni identitet i seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svom rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji.

Svako ima pravo da izrazi svoj rodni identitet i seksualnu orijentaciju, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije je zabranjeno.

Sloboda izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije iz st. 1. i 2. ovog člana odnose se i na slučajeve transseksualnosti.

Komentar u pomenutoj vesti Crkve:

Примера ради, из текста Предлога није јасно да ли се неким од његових одредби ограничава право Цркава и верских заједница да у оквиру своје активности проповедају традиционалне вредности, попут традиционалних породичних вредности и брака управо онаквог како је он дефинисан у члану 12. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, који као једно од људских права предвиђа и право на склапање брака и који гласи: „Од тренутка када постану способни за брак, мушкарац и жена имају право да ступе у брак и заснују породицу према националним законима којима се регулише остваривање овог права.”

A za sve one bogohulnike koji se uopšte i usude na pomisao da Crkva može da pogreši, i za njih (nas) ima pasus:

Поједини коментари неких државних званичника и јавних личности, појединих медија и извесних невладиних организација поводом овог Предлога и поводом става Цркава и верских заједница о њему могу се сагледати као вид дискриминације усмерене против традиционалних Цркава и верских заједница, као и вид ширења мржње према њима.

Pa sad, ako smete, suprotstavite se ili barem izrazite sumnju u sve tradicionalne Crkve i verske zajednice.

Za kraj analize, da li ja samo vidim apsurd u ovakvom pasusu:

Традиционалне Цркве и верске заједнице се по правилу не мешају у послове државе, што је очигледно на примеру овог Предлога: надлежни државни органи, којима је веома добро позната уздржаност Цркава и верских заједница у односу на политичка питања, пропустили су да консултују цркве и верске заједнице.

?

Ma koliko se meni ne sviđalo to što se Crkva meša u poslove države (recimo, za čuvene biometrijske lične karte), to nije pravi razlog za bes koji osećam; Crkva je organizacija sa svojim ciljevima, i pokušava da te ciljeve ostvari na sve dozvoljene (ili možda manje dozvoljene) načine. Služba koju je Crkva razvila, politička moć koju je postigla (dobrim delom zahvaljujući Koštunici) je samo pohvala toj organizaciji, i naša Vlada i slične institucije bi mogle što-šta da nauče o tome kako se vodi jedna motivisana organizacija.

Pravi razlog za ovaj tekst je ponovo pokazana nemoć Vlade i naših političara; skupa koji uporno pokazuje da nije sposoban da za ovu zemlju rešava pitanja od životnog značaja (i time pitanja koja su bitna za sve nas) i na koju Crkva ima takav uticaj da u “telefonskoj sednici” bez problema otkaže slanje sopstvenog predloga Skupštini, i da proba da ga uskladi (sa čim?).

Da li je to Vlada i vlast kakva nama treba? Kakva Srbiji treba?

Update 11. marta 2009: Da ne bude da sam prave razloge zašto se Crkve bune sanjao, ovde možete pročitati sledeće:

Tradicionalne crkve i verske zajednice uputile su premijeru Mirku Cvetkoviću primedbe na 13 članova Predloga zakona protiv diskriminacije, saznaje B92.

One traže da se izbrišu članovi 18 i 21 koji garantuju promenu vere ili uverenja, odnosno proglašavaju seksualnu orijentaciju za privatnu stvar.

Treba li ovome ikakav komentar?

(e da, da uštedim vreme: pre nego što vi, Obrazu skloni likovi krenete kao i obično da mi šaljete polupismene mailove bez praznih redova i znaka interpunkcije, pročitajte ponovo: ja protiv pravoslavlja nemam ništa, samo malo protiv institucije koja pravoslavlje koristi za svoje, vrlo zemaljske ciljeve koji su pomalo u konfliktu sa vizijom Srbije u kojoj bih želeo da živim: slobodnoj od ksenofobije, ravnopravnoj članici ostatku Evrope i sveta, gde mi ne treba pola bubrega i 20+ dokumenata samo da bih negde otputovao).

Sada i vrapci znaju da Vlada namerava da plati 1,000,000 $ (milion dolara) ne bi li ispravila svoje grube greške.

Ono što se (po meni uspešno) zataškava je šta se tim parama plaća? Celom pričom oko dečka koji dobija milion za tuču diskretno se skreće pažnja sa dve činjenice:

1. 900,000 $ (troškovi lečenja) treba da se plate porodici Brajana Štajnhauera ne bi li odustali od tužbe i time popravili odnose između SAD i Srbije (sa američke strane tu priču jako gura Hilari Klinton).

Sa ovih 900,000$ Vlada pokušava da opere grozne diplomatske prekršaje koje je bivši vice-konzul Igor Milošević napravio izdavanjem novog pasoša Miladinu.

Pitanje jedan: kako i koliko će Igor Miloševiš (a možda i bivši generalni konzul Slobodan Nenadović) biti kažnjeni za štetu načinjenu ionako krhkim diplomatskim odnosima? (ne brinite puno za njih, kao najstroža disciplinska mera je predviđen otkaz iz MSP RS i ništa više).

Još je važnije pitanje (na koji svi kriju odgovor) ko je uopšte naložio Igoru Miloševiću izdavanje te isprave – nemojte misliti da je neki vice-konzul sam rešio da posvađa SAD i Srbiju. Ko iz ove vlade ima toliku moć da prvo naredi ovakav prekršaj a onda posegne rukom u naše (budžetske) pare i pokuša da “popravi” štetu koja je iz te naredbe proizišla?

Meni najvažnije pitanje: da li ova vlast uopšte ima snage da ovo istera do kraja, nađe tog “visokog zvaničnika” (ili odgovarajuću “senku”) i propisno ga kazni? Strepnja mi je veća od nade da od toga nema ama baš ništa i da će pravi krivci biti “kažnjeni” postavljanjem na neku diplomatsku poziciju u nekoj od egzotičnih zemalja – daleko od novinara, daleko od afere.

Linkovi:

• Borba: Otvoreno pismo Slobodana Nenadovića ministru spoljnih poslova Republike Srbije Vuku Jeremiću
• Borba: Ko je naredio konzulu Igoru Miloševiću da izda pasoš Miladinu Kovačeviću?
• Borba: Igor Milošević potpisao kauciju kao službenik Generalnog konzulata – ko je u Beogradu to znao

2. 100,000 $ treba da se plati porodici Kovačević za kauciju koju su već platili za svog sina koji je umlatio drugog i pobegao ?!?!?

‘elllo? Ima li nekog sa glavom?

ZAŠTO BI ZABOGA PLATILI KAUCIJU od 100,000 $ ZA PRIVATNO LICE KOJE JE NAPRAVILO PREKRŠAJ I PO ZAKONIMA I SRBIJE I SAD?

Ko su ti Kovačevići? Zašto su bitni Srbiji (odnosno vladajućoj političkoj eliti u Srbiji) da je Vlada spremna da ispovrti naših 100,000$ direktno njima u džep?

Da onih 900,000$ i nekako razumem, ali ovih 100,000$?!?!

Sam čin radikala, dovođenja Miladina Kovačevića u Skupštinu “u posetu” neću komentarisati – suviše mi je gadno, pa makar znao da je to od radikala.

Za kraj, koliko danas u Srbiji vrede 1,000,000$:

• 42.390 dečjih dodataka
• 25.019 učeničkih kredita
• 14.717 studentskih kredita
• 4.970 naknada za nezaposlene
• 2.963 naknade za prvo dete
• 1.943 prosečne plate u Srbiji

Malo li je na ovu skupoću?

“Neka mu se seme zatre, neka ga sunce nikad ne ogreje, neka ga stigne božja kazna. Tadić je najveći izdajnik. Svakoga će jednog dana kletva da stigne”

Da li iko normalan očekuje da čuje ovakve reči sa nečega što bi trebalo da bude najviše političko telo u jednoj zemlji? Nismo nekakva afrička banana republika, po nekoj geografiji spadamo čak i u Evropu.

Činjenica da je ovo izrekla radikalka ne bi trebalo nosi “opravdanje” za činjenje; radikali jesu sirovi, prizemni i gađaju na najniže nagone; no, ovo ne treba da spreči predsednicu Skupštine da barem pokuša da sačuva mrvicu dostojanstva toj Skupštini.

Ono što me zaista zanima je kom biračkom telu su ovakvi nastupi, maniri i ponašanje na javnoj pozornici namenjeni? Kakvi su to umovi koji odobravaju ovakav primitivizam, koje ne zanima to što važni i bitni zakoni čuče u Skupštini mesecima i godinama već nekakvi “izdajnici” i “junaci”? Da li je moguće da tih 900.000+ radikalskih birača zaista tapšu na ovakve gluposti?

Da li ti ljudi iz prethodnog pasusa, ma koliko verni birači radikalima bili, imaju i trunke brige za budućnost svoje dece, ako ne za budućnost svoje zemlje?

Još jedna “sitnica” je potpuna enigma za mene – da li je moguće da su svi ti radikalski poslanici u procesu borbe za poslaničko parče hleba potpuno izgubili najobičnije poštenje, grižu savesti ili bilo kakav samokorektivni mehanizam koji bi ih zaustavio u nadasve sramnoj opstrukciji jedne institucije?

Znam da su momenti istorije u kojima se nagomilani bes naroda pretvara u (re)akciju tog istog naroda i vrši nagle promene u društvu retki sa stanovništva jedne jedinke; znam da je naš talas tih promena surovo zaustavljen ubistvom premijera Zorana Đinđića; i znam da se van tih naglih promena sve dešava polako, sa puno prepreka, usporavanja, “dva koraka napred jedan korak nazad” stilom; no, da li mora baš ovako sporo i loše?

Zar zaista nema dovoljno pametnih ljudi u svim vodećim strankama koji će, barem za mrvicu, staviti dobrobit ove zemlje ispred svojih šićarskih, sitnih interesa i konačno pokrenuti Srbiju u pravom smeru?

Strepnja mi je dublja od nade da je odgovor: “ne”.

Sada čak i dušebrižnici (pogledaj komentare) mogu da odahnu i da prihvate da taj dokument ipak nije bio bezazleni spisak tehničkih zahteva i da takve stvari treba sprečiti.

Posao nije gotov – predlog nove verzije dokumenta će biti stavljen na javnu raspravu čim se usvoji novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti – ako možete, učestvujte u njoj.

Idemo dalje.

(Citat “ukraden” sa http://www.internodium.org/node/2969)

U skromnom dokumentu od samo 4 strane, bezazleno nazvanim “Tehnički uslovi za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije internet mreže” (PDF) nalaze se stvari kao:

Pružalac Internet usluga je dužan da, u okviru svog tehničkog sistema, obezbedi hardver i softver za monitoring saobraćaja između proizvoljnog pretplatnika, preko pružaoca Internet usluga, prema trećem Internet provajderu.

Hardver i softver, koji obezbeđuje pružalac Internet usluga, treba da omoguće:

a) pasivni monitoring Internet aktivnosti u realnom vremenu;
b) prikupljanje i analizu statistike Internet aktivnosti;
v) presretanje elektronske pošte, pridruženih sadržaja (attachment) i obradu Web mail-a;
g) presretanje IP telefonskog saobraćaja, faksimila i IP video saobraćaja;
d) presretanje IM (instant messenger) saobraćaja;
đ) presretanje saobraćaja na peer-to-peer mrežama.

Hardver i softver treba da omoguće rekonstrukciju presretnutog saobraćaj do nivoa aplikacije i filtriranje po:

a) korisničkom imenu ili korisničkom telefonskom broju;
b) adresi elektronske pošte;
v) IP adresi (ili opsegu);
g) MAC adresi;
d) IM (instant messenger) identifikaciji.

Obratite pažnju na između proizvoljnog pretplatnika deo; ne onog kod koga je sud to zahtevao, već bilo kog!

Ustav? Zakon? Pravda?

Možda kada od “nezavisnih” agencija napravimo nezavisne agencije i kada sudstvo i policija krenu da rade svoj posao i kada političari, pored silne želje i potrebe da zadovolje užu, širu i najširu porodicu počnu da razmišljaju o “beznačajnim” stvarima kao što je dobrobit upravo onih koji su ih na ta mesta i doveli.

I dalje mislite da je najvažnija vest hvatanje Karadžića? Razmislite još jednom. To je jedan čovek, a ovde se stavlja Balkanski špijun nad svima nama.

Ako znate bilo kog u javnim medijima, potrudite se da od ovoga naprave pravu, veliku vest. Ako imate bilo kakvog načina da širite vesti dalje (blog, lista, forumi) uradite to. Sad. Vaš elektronski život je vaš a ne RATEL-ov.

Obavezno pogledajte i:

• RATEL i BIA protiv Interneta u Srbiji!!
• Srbija – država Velikog E-Brata

Ono što mi nije jasno, čemu se DS koalicija (za koju sam glasao) raduje? Pravi i jedini dobitnik je SPS – konačno su dobili mesto koje im garantuje poziciju iz snova – mogu praktično da otvore štand “ko nudi više” – koliko upravnih mesta u veelikim državnim preduzećima, a da SPS nije toliko lakom na pare i da imaju neke političke pretenzije, verovatno bi videli i Dačića kao premijera. Ovako, kao umiruća stranka, daj da uzmem šta uzeti mogu.

Ne znam da li me više boli DS + SPS kombinacija (pa da neko normalan bude na vlasti uz ove ulizice) ili SRS + DSS + SPS (jer to očigledno jednom mora da se desi).

Ovaj članak nema zaključak, samo žal zbog situacije i zbog sveg političkog mučenja koje nam predstoji.

U svakoj drugoj zemlji (ili da kažem: u većini normalnih zemalja) ovo ne bi bilo ništa posebno; no kod nas u Srbiji, u senci poslednjih vesti i posebno u svetlu toga ko je dao predlog (Koštunica) strepnja mi je dublja od nade da ovo neće izaći na dobro.

Koji razlog bi osvedočeni vlastoljubac i konzervativac Koštunica imao da sam sebi izmakne najomiljeniju fotelju?

Jedino što mi pada na pamet je da tim potezom dobija nešto mnogo više: a to je novu vladu gde će konačno imati većinu, bez omraženih demokrata i eurofila. Zar postoji bolji način da unovči situaciju sa Kosovom no da:

• raspiše nove izbore
• iskoristi svoju poziciju ka Kosovskom pitanju i poziciju demokrata ka EU da pripremi glasove u predizbornoj kampanji
• konačno formira vladu nacionalnog spasa, jedinstva ili kako već sa prirodnim saveznicima: Nova Srbija i radikali

Kosovo dođe kao savršeni razlog da prevaziće “programsku razliku” između DSS-a kao stranke centra i radikala kao stranke desnice; zar sme neko da pita takve stvari kao što su “sa radikalima???” u otsutnom času za Srbiju i Kosovo?

Samo se nadam da su mu razno-razni analitičari i marketinške agencije loše prognozirali situaciju i da će demokratski blok (kljakav kakav je, boljeg nemamo) ipak nekako skupiti većinu (ne, ne znam kojom matematikom, samo se nadam) i pomrsiti mu planove.

Opet, takav manipulator pozicijama kao što je Koštunica (koji je bez problema održao Vladu svo ovo vreme, deleći privilegije i fotelje) sigurno ima nekog keca u rukavu – plašim se i da saznam kojeg.

No, izbori su tu iza ćoška, samo da izdržimo dva meseca kampanje sa svih medija i bilborda – tu smo, videćemo šta nas čeka.

Sirovi, zatupljeni, zaglupljeni ne-svet koji jedino zna da uništava, pali i krade. Zašto i ne bi: dobili su besplatan prevoz, dobili su instrukcije šta da unište i obećanje da ih policija pipnuti neće (ili je to, što se policija postavila oko B92 odmah a čekala 30 minuta pre nego što su krenuli duž Kneza Miloša – slučajnost? DSS slučajnost? Nije nego).

Ako su usput uzeli patiku, dve ili punu kesu – bolje nego ekskurzija, zar ne? Ili kako je to na Mreži već popularno, Kosovo za patike.

Zar je to podrška svim Srbima koji su poslušali nesposobne političare i ostali na Kosovu? Zar da svet umesto 300.000 ljudi koji mirno protestvuju vide šačicu idiota koji ruže ovaj grad i ovaj narod?

O kakvoj pravdi govori mračni mutant političkih vremena Miloševića – Koštunica? Zar ga niko nije naučio da politika nije pravda, da je politika veština u kojoj pobeđuju zemlje sa boljim političarima a u Srbiji takvi više ne postoje:

- DSS koja zabranjuje miliciji da ubije boga u huliganima koji uništavaju glavni grad i ruše u 50 minuta sliku o ovoj zemlji i ovim ljudima u blato i ljagu prošlih vremena.

- DS i mizerni Tadić koji je našao zaboga miloga da sada ide u jednodevnu posetu Rumuniji – ej Predsedniče!

- LDP koji pokušava da dobije kojih 0.2 – 0.3% novih glasača kao “žrtva” događaja.

- Radikale koji su zaista izgubili Kosovo u presudnom 1991 – 1998 periodu; Kosovo je tada izgubljeno, ne juče, ne u nedelju kada je potpisana nezavisnost.

- Ilić, koji i kada je trezan ne zna da sklopi dve krštene rečenice.

Nije dobro. Ovoliki problemi a ovakva šarada likova na vlasti; zaista nije dobro. I sve probleme i nedaće koje dođu trpećemo mi a ne političari i njihove porodice, fino ušuškane u velike stanove ili u školama po belom svetu.

Nije dobro, i nemam ideju šta raditi.

Pogledajte i:

• Dinke – Demokratski mrak
• Aleck – Sramota
• Moošema – Srbija u patikama

Ja kasnim. Stigao je zejtin pa sam stao u red. Posle idem kod rumuna da uzmem dve litre benzina ako ima.

Stavi hleb od juče u zamrzivač ako ima struje i zameni celu penziju od aprila prošle godine za 5 maraka da sutra idem kod Jovine majke, juče su ga poslali na ratište.

Ja sam ok.

Tvoj Toma svim srcem.

U nedelju je glasanje.

Koplja su naoštrena, mlađi su razočarani i odlaze (shvatam, sasvim je u redu da ti se ne sviđa i odlaziš odavde; onda je neglasanje sasvim ok), malo stariji su duboko rezignirani, pa ni oni ne izlaze dok mudriji biraju pravi (i po meni jedini) način: odradi svoj deo pošteno i uvek.

Drugi krug, odnosno izlazak na taj drugi krug prosto nije pitanje – jedino što možemo da uradimo je da izađemo i glasamo, za Tadića naravno. Sve priče o tome ko je i kako je ljigav, ko je i kakve je dogovore sklopio, ko je i šta prodao – to uopšte nije bitno, ni za trenutak.

Sve priče kako se iz inata ne izlazi, kako treba Toma (sirovi radikalski buldog – da li iko želi nekog takvog da vidi na čelu svoje zemlje, ma kakva ta zemlja bila? Da li takav lik treba nas da predstavlja?) da pobedi da bi smo se naučili pameti … dokle? Kakvoj pameti? Politika nije poluvreme, nije polugodište, nije čak ni godina – politika su naše godine koje se slažu u nepovrat, koje prolaze brže nego što će iko od nas priznati.

Politika ima svoje cikluse, ali ti ciklusi ne mare za nas, naša stremljenja i nadanja; ko od nas ima još 20+ godina za eksperimente dok se ne opametimo? Koliko je trajao raspad Jugoslavije? Koliko nas je Sloba ularem, čokoladama i penzijama, starom deviznom štednjom držao i od nas pravio jevtinu i potrošnu robu za njegove prljave (male i velike) ratove?

Delanje je jedino što treba – sve ostalo su prazne reči. Delanje, izlazak na izbore; ma koliko taj jedan glas značio ništa, ma koliko se bolje osećali ako iz prkosa, besa, bojkota ne izađete, još jednom razmislite i izađite. Glasajte za manje ljigavog, glasajte za manje lošeg, izbor ionako nije težak – ima ih samo dva.

Boljeg kandidata nemamo; bolji kandidat se neće još dugo, dugo pojaviti. Neki novi Đinđić (srčan, od akcije i od dela, čovek koji se pojavi jednom u sto godina) možda još nije ni rođen; nemamo vremena ni prava da čekamo – čekanje, ne-delanje je poraz. Neizlazak iz revolta ili bilo kog drugog razloga je poraz sopstvenih uverenja i vaših istomišljenika; to je jedan glas manje na vašoj (našoj) strani a jedan glas više na onoj drugoj.

Zato, 3. februara mrdnite svoje debelo, mršavo, koščato ili kakvo god dupe i potrošite 15 minuta na budućnost; možda ne na savršenu budućnost i savršenog kandidata kakvog bi baš eto želeli, ali na bolju budućnost od one koju čekanje i nedelanje donosi.

Za kraj: ako vam se ni jedna opcija ne sviđa, ako su svi političari gadni i ljigavi i ni jedan ne radi ono što vi radite … rešenje je očigledno: osnujte stranku. Doduše, osnivanje stranke, pa ubeđivanje ostalih da su vaše ideje baš najbolje i da glasaju za vas, pa način da nađete novac da ta stranka živi, pa prvi izbori na kojima ćete neslavno propasti, pa sledeći za 3 – 4 godine, pa koalicije sa ružnim i groznim samo da bi vaša dva i po poslanika stigla do neke skupštine, pa … nije trivijalan i lak posao. Pre nego što se bacite drvljem i kamenjem na odluke onih “gore”, probajte da se stavite u njihove opanke; možda je to ipak malo komplikovanije, sa malo više kompromisa i sa malo više žrtvovanja i zalaganja no što se nama iza monitora i TV ekrana čini; opet, možda sam u krivu i oni dele reone, mesta u upravnim odborima, direktore u društvenim preduzećima, sudije u trgovinskim i Vrhovnim sudovima uz prasence i čašu vina i imaju manje stresa no ja na mom poslu … probajte, pa javite. Dok ne javite, ja izlazim na izbore. I ove i sve sledeće – lokalne, parlamentarne, predsedničke, ma na sve. Možda će moj glas i Majin glas i Mooshemin glas i još mnogo drugih naših glasova biti jednom (možda već 3. februara) biti presudni.

Utisak koji nosim poslednjih godina iz (relativno redovnih) poseta da je Aranđelovac zapao u svojevrsnu letargiju, da se u gradu malo šta dešava dobro (iako ima i lepih primera) i da se radikalska vlast trudi da uguši bilo šta progresivno, dobro, pozitivno, bilo šta što odvlači ljude od srbofobije i nacionalizma kao glavne ideje koja treba narod da drži na uzdi.

Događaji od ponedeljka (19.11.2007) daju svo pravo takvom utisku; prvo sa raznih strana proneta vest (tetka, hvala ) a onda i na B92 sajtu, bruka koja će se teško opravdati bilo čime, no zatucanošću i zaslepljenošću budala i idiota, sa posebnim osvrtom na direktorku lokalne televizije “Šumadija”, Natašu Živanović.

Tribina “Peščanika” je otkazana iz “bezbednosnih razloga”, fin način da se kaže da se odustalo od rulje koja meša srpstvo i veru, koja meša kulturno nasleđe sa načinom života i sa vrednostima koje svaki normalan čovek treba da zastupa.

Da li treba još nešto da se se desi da bi se ljudi probudili, da bi na sledećim lokalnim izborima umesto pola metra asfaltiranog puta i radikala izabrali “Mermer i zvuke”, kulturu, dostojanstvo, pristojan život sa poštovanjem bližnjeg? Nadam se da je ovo dovoljno, i da će na sledećim izborima dobro poznate njuške biti zamenjene pošteni(ji)m, pristojni(ji)m i poštovanja dostojnim odbornicima.

Ovo ne važi samo za Aranđelovac, važi za celu Srbiju; kao da se sve zaboravilo; kao da su “stari” načini i delanja ponovo dobili sav legitimitet, kao da su devedesete nešto što se drugima desilo. Aman, trgnite se više iz letargije, okrenite se oko sebe i pažljivo promislite šta želite od života u ovoj zemlji.

Novina kao što su Press i Kurir bilo je i biće; prosto jer je publika tu, traži jevtinu i kratkotrajnu zabavu. No, nekako sam smatrao da čak i takve novine imaju minimum profesionalnog dostojanstva, odnosno crtu ispod koje nisu spremi da padnu. Pogrešio sam, barem za Kurir.

Neko/neka potpisan kao I. Đukić je objavio tekst o Mirjani Karanović, jednoj od naših najvećih glumica; tekst koji je (da oproste čitaoci ovog bloga) gadan, zlonameran, nacionalistički i pre svega glup. Čak i sveopravdavajući izraz “pa mora i taj/ta I. Đukić ‘leba da jede” ovde ne stoji – sigurno postoji nekakav drugi posao, koji bi dao isto para kao i posao u takvoj novini kao što je Kurir; uz to, taj drugi posao sigurno ne zahteva spuštanje ispod svih civilizacijskih minimuma i blaćenje osobe samo zato što je poznata i što će šlajfna od 1/8 strane doneti kratkotrajnu “slavu” nazovi piscu.

Shvatam potrebu tržišta za žutom i žućom štampom; shvatam neophodnost postojanja novina koju ovu potrebu hrane; ne shvatam da ne postoji državna, društvena (socijalna) i na kraju auto-cenzura od ovakvog bolesnog govora mržnje, od ovakvog niskog i prljavog načina skretanja pažnje blateći ljude koji su za ovu zemlju učinili mnogo, mnogo više od bilo kakvih novina.

Ne kupujte Kurir. I svima okolo takođe recite isto. Možda pomogne – odmoći sigurno neće.

Izbori su završeni; rezultati prikazani na slici su rezultati CESID-a i po svoj prilici konačni (CESID ima odlično razrađenu tehniku izbora uzorka, tako da su eventualne greške zaista male). Kombinatorika kaže da postoji dosta načina da se dođe (i preskoči) do čarobne cifre od 126 poslaničkih mesta, no suviše sam umoran da se to u sada upuštam.

Crtica ili dve koje su me pokrenule na pisanje posta su:

• razočaran sam da su radikali porasli sa 1.069.212 sa izbora 2003. na 1.152.854; porast od 84 hiljade glasača ne ostavlja dobar utisak u ustima
• LDP (za njih sam glasao) je ušao u parlament i to je dobro; iako mi se cela koalicija baš i ne sviđa sama činjenica da će neko van uigrane ekipe biti prisutan u parlamentu je dobra stvar

Na kraju, kao muva oko glave muva mi se refren jedne popularne pesme u glavi: “Sve je isto, samo njega nema” Znam da je ovo u suprotnosti sa mojim generalno optimističkom stavu, ali potpuno isti raspored snaga partija koje me nisu oduševile svojom operativnošću a kamoli jedinstvenim ciljevima potrebnim ovoj napaćenoj zemlji (evo iz rukava nekoliko: pristojan život; bolja ekonomija; manje kriminala; približavanje ostatku sveta; vraćanje ponosa ovom narodu ali ne preko čakija i ratnih zločinaca već preko vrednosti koje itekako imamo: lepa zemlja, ok ljudi, super klopa, dobri sportisti, deca pametnice, lepe, najlepše devojke …) prosto mi ne ostavlja puno mesta za sreću i mahanje zastavicama.

No, videćemo – možda nas ovi naši političari (jednom) pozitivno iznenade. Držite nam svima palčeve.

A onda prođem pored bilborda, pored veeelike bine koja se podiže baš tu, ispred Skupštine, ni 50 metara od mesta na kojem radim; ima se i šta videti:

Da li je ovo nova, moderna ili barem Srbija koja modernoj teži? Moderne vrednosti kao što su “zapucaj iz pušaka, red dušmana, red Turaka”? Ili naša Ceca, ikona čuvenih devedesetih, Pink devojka i udovica zločinca? To su vrednosti za Srbiju 2007?

Ne želim ni da se zapitam šta to Srbija ima da slavi? Prekinute pregovore sa Evropskom unijom? Устав bez latinice? To što ni u susedne zemlje ne mogu bez pasoša? To što je Mladić junačka ikona umesto neko ko odgovara na optužbe? To što su nam jedinog Premijera koji je zaista vredeo ubili zlikovci koji sada pišu knjige i žare i pale preko novina kao što su Kurir i Pres?

Dosta je. Dosta ćutanja. Učinite nešto:

“Želimo da poručimo mladima i svima koji dele naš vrednosni sistem da je svaki glas bitan, da apstinencija i neprekidna kuknjava zbog loše političke situacije neće dovesti do promene. To može samo lična inicijativa. Neučestvovanje na izborima doprinosi stagnaciji Srbije.”

Оkrenite se levo i desno, prodrmajte učmale, one koji samo kukaju a ne mogu da urade jednu jedinu stvar koja je do nas: da glasaju. Prosto ih naterajte – 21.01.2007 platite im piće, vodite ih na kafu i uzgred ih odvedite do i od glasačkog mesta – samo mi od Srbije možemo napraviti još bolje mesto za život; nikog drugog nije briga.

Ako ne znaju za koga, evo im mala pomoć;

Promene se dešavaju ako ih ljudi žele i ako su spremni da urade nešto; za ogromnu većinu nas, izbori su upravo trenutak da uradimo to nešto. Uradite to. Glasajte.

Sam zakon je ovde – kratak dokument od 10 strana koji suštinski ne donosi ništa novo: svi podaci koji su već sada na običnim, papirnatim ličnim kartama, biće i na novim, samo u mašinski čitljivoj formi. Da li je ta “mašinski čitljiva forma” bar kod i/ili čip, (meni je) potpuno svejedno – nova lična karta povređuje prava na privatnost taman koliko je to radila i stara (naravno, ovo je samo moje skromno mišljenje).

Ako je baš potrebno da cepidlačim, Član 7 i Član 8 propisuju da se pored uobičajenih (postojećih u sadašnjim ličnim kartama) podataka unose i:

• Otisak prsta
• Potpis
• Državljanstvo
• JMBG roditelja

Uz najbolju volju (srpsku paranoju ) ne mogu da vidim kako me gornji, dodatni podaci ugrožavaju, odnosno moju privatnost.

No, samo pominjanje čipa i naprednih tehnologija je izazvalo lavine i lavine neverovatnih konverzacija – sa argumentima koji su podsmevanje opštem obrazovanju kao i zdravom razumu; zar je moguće da neko veruje da:

“Када сте се крстили добили сте печат Божји на челима својим, а прихватањем броја (картице или имплатанта) одричете се крштења и Христа и прихватате антихриста.”

(a šta ćemo sa JMBG-om koji svako dobije, pa i najveći vernici?)

“Nemam ja ništa protiv tehnologije, već protiv fašističkih metoda praćenja naroda. Ne želim da sve znaju o meni i da mi jmbg bude u bilo kom dokumentu. Radi se o tome da je uvođenje takvih isprava kršenje osnovnih ljudskih prava”

“Усвајање овог пројекта у будућности води ка много тоталитарнијим концептима интеграције свих докумената у један, чиме би се избрисала анонимност токова новца и отворио пут тоталном надзору државе над појединцем. Минијатуризација целог система се полако спроводи у свету, у виду поткожних чипова, због чега хришћани свих конфесија изражавају оправдан страх од најаве тоталитарног режима описаног у Јовановом Откривењу (уп.гл.13, ст. 16-1. Синоди неких Православних Цркава су дали званична саопштења, јер злонамерни људи могу искористити овакве пројекте за уношење раздора и немира међу хришћане.”

(ovo ne mogu ni da komentarišem)

Ako imate vremena, pogledajte celu temu:

Pravoslavni fundamentalisti i nove tehnologije – oko 500 odgovora; pri tome će vam, ako imalo razumete tehnologiju, trebati živci kao konopci, jer tolika količina gluposti se teško sreće na jednom mestu.

I ako to nije dosta, evo još: http://www.zazivot.org/

No, ono što mi je zaista privuklo pažnju (umesto “svetovnih” problema tipa da li je bilo pronevere 100 miliona evra odvojenih za opremu i to još 2003. kada je tadašnji ministar Dušan Mihailović kupio opremu od Motorole, eto malo bez tendera) je nešto sasvim drugo:

(detalji o tome kada je ova odluka doneta: http://www.zazivot.org/archives/57#more-57)

Pre nego što neko skoči i krene da objašnjava da “Crkva ima pravo na svoj stav” (što ne sporim), konstrukcija: “Na shodan način interveniše kod nadležnih organa da se IZGLASAN Zakon o ličnoj karti ne sprovede u delo” teško da se ikako može podvesti pod “stav” ili “nemešanje u svetovne stvari”.

Još jednom, sabor nalaže sinodu da intervenište da se Zakon izglasan od Skupštine (kakva god da je ista) ne sprovede u delo ??!?! Pa gde je to strogo odvajanje svetovnog od duhovnog (što je, ako se dobro sećam, još car Dušan propisao)?

Hajde što se silne pare darodavaca troše za podizanje crkava i crkava, hajde što je veronauka postala maltene važnija od matematike, hajde što dragi-nam-premijer-ali-ne-još-dugo više ide u Crkvu no u svoju kancelariju, ali gde je granica? Kao i svaka druga organizacija, Crkva teži da postane nezaobilazan faktor u odlukama i učvrsti svoju poziciju ali zar to treba mirno gledati? Zar treba da se vratimo u vreme kada su konzervativizam, tehnofobija, strah od bilo čega novog žarili i palili Srbijom?

I najbolji/najstrašniji deo: ovo nije “samo još jedan dokument”, jer gle čuda:

Lične karte ipak bez čipa:

Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić izjavio je da će Vlada doneti uredbu kojom se propisuje da čip neće biti obavezan deo prilikom izdavanja novih ličnih karata. On je rekao da će tom uredbom, praktično, biti preciziran Zakon o ličnoj karti, usvojen u julu prošle godine.

(Crkva se najviše plašila čipa i biometrijskih podataka u njemu)

Ovo je verovatno prebijanje računa; Pavle je pozvao na glasanje za Ustav a DSS sada vraća uslugu; nekako mi se samo čini da ćemo finalni ceh platiti mi, građani Srbije – time što ćemo svuda stići kasnije, time što se dobre odluke i projekti bacaju pod noge kratkoživućim interesima partija (DSS) i organizacija (SPC).

Zato, pamet u glavu za izbore – mi odlučujemo ko će voditi ovu državu i kuda idemo.

Napomena: Crkva i hrišćanstvo nikako nisu isto niti ih izjednačavam; jedno je organizacija/institucija a drugo religija.

Ako još niste odlučili kome ćete dati Vaš glas (mada ne mogu da verujem da niste ), možda ovo pomogne:

Web glasač inicijative mladih za ljudska prava

Ne, neće glasati umesto vas ali će dosta tačno pogoditi (barem u mom i Majinom slučaju) blizinu vaših stavova stavovima većih partija kod nas.

Ono što treba primetiti je komentar u vrhu same strane pre glasanja:

NAPOMENA: Demokratska stranka (DS) i Demokratska stranka Srbije (DSS) nisu nam dostavile svoje stavove za pitanja koja smo im postavili. Iako su imali više nego dovoljno vremena da odgovore, ni jedna od ove dve stranke nije pokazala suštinsko demokratsko ponašanje i prema svojim mladim i neodlucnim glasacima se ponela neodgovorno. Stavovi ovih stranaka u WEB GLASACU odražavaju stav Inicijative na osnovu analize njihovih programa i dosadašnjih javnih nastupa.

Stvarno bezveze

Zahvaljujem se Maji na prosleđenom linku

Obično to sve ignorišem, fino otpišem i idem dalje.

No, privatno pismo (PISANO LATINICOM) koje sam dobio je prevršilo “ignoriši meru” i morao sam da uradim nešto. Evo tog pisma delom ovde:

Naslov: Diskriminacija na ES-u!

Poštovani,

Kako nije ispoštovan zahtev da se poseticioma javno prikažu, izraženi lični politički diskrminiatorski stavovi vlasnika “EliteSecurity” sajta Gojka Vujovica, većeg dela administratorskog kruga i jednog broja moderatora, koji kreiraju pravila i odnos prema posetiocima ES-a, u skoroj diskusiji o omogućavanju korišćenja ćirilice na sajtu, ovim putem pokušavam da Vam ukažem na vid diskriminacije i šikaniranje srpskih posetilaca, koje relativno dugo traje ali koje do sada nije iskazano tako otvoreno.

“Vid diskriminacije i šikaniranje srpskih posetilaca” se odnosi na odluku VLASNIKA sajta da na sajtu ne uvede podršku za ćirilicu. Odnosno, da zanemari tako glasne zahteve pobornike ćirilice da sve što je srpsko na ćirilici mora biti. Još jednom, “diskriminacijom” smatraju ne zabranu nečega što već postoji već to što neko na svom sajtu ej! neće da uvede jer se njima baš hoće

Sve dok nas postoji stari dobri titovski običaj “javno je, znači naše je” i dok se ne shvati da se demokratski proces ne odnosi na privatno vlasništvo, teško da će (nam) biti bolje.

…
Naime, predloženo je da se uvede mogućnost pisanja i čitanja poruka na ćirilici, koji nikako ne bi bio nametnut ostalim članovima koji ne bi zeleli da čitaju na ćirilicnom pismu, štaviše takvi članovi bi za postojanje ćirilične verzije znali samo po jednoj jedinoj reči u nekom od uglova početne stranice – “ćirilica”. Takođe implementaciju tog predloga su vec bili prihvatili da realizuju, nekoliko clana, koja ne samo da sa tehnicke strane ne bi dodatno opteretila ES sistem, vec bi ga čak učinila i efikasnijim.

Uh, dobro je, za trenutak sam se pobojao da mi mi neko nametnuo ćirilicu na ES-u

Nije važno KAKO se nešto piše no ŠTA je napisano – ako imaš nešto pametno da kažeš, ako će to povećati kvalitet (diskusije, sajta, kućnog saveta, ulice, grada, zemlje) potpuno je nebitno na kom si to pismu rekao. Ja čitam ćirilicu, latinicu, engleski i nikada ne razmišljam KOJIM pismom je napisano već ŠTA je napisano – ljude karakteriše KVALITET a ne PISMO.

Predlog je međutim odbijen. Razlozi nisu tehničke prirode, vec lični politički i nacionalno diskrimintorski prema srpskim posetiocima ES sajta. Mada su se i neki administratori načelno složili oko ideje, neki nisu imali volje a drugi kako sami kazu, energije da ubeđuju vlasnika ES-a da pristane na to, iako, podsećam još jednom, za korisnike koji ne bi želeli da vide ćirilicu bilo zato što je ne vole ili je ne znaju (npr. posetioci iz drugih država) ne bi verovatno ni znali za njeno postojanje.

Iz svega što ja znam, razlozi su lični; prosto lični. Sva ova “nacionalna diskriminacija” (dokle više o ugroženim Srbima, zaverama i boju na Kosovu? Dokle?) je potpuna glupost – zar je moguće da neko ne vidi vrlo praktičan razlog: svi oni koji nemaju podršku za ćirilicu ne bi videli sadržaj pisan na ćirilici i time bi se praktično smanjila vrednost sajta?

…
Još jednom, ako Vas se sve ovo lično ne tiče, primite moje iskreno izvinjenje sto ste do ovde čitali. U suprotnom, predlažem Vam da razmotrite sledece ne samo alternativne vec i po mnogim sadržajima i odnosu prema posetiocima kvalitetnije forume od ovog, jer kako izgleda ovaj forum je na žalost, usled mešanja ličnog političkog stava “rukovodstva” sa računarstvom, izgubio svoju izvornu funkciju:

Svoje forume i sajtove koje posećujem biram sam, hvala. “Lični politički stav” pre ima sve veze sa ovakvim pismom a ne sa legitimnom odlukom vlasnika sajta šta će raditi sa svojim sajtom – IT forum je prvenstveno mesto za razmenu znanja i informacija.

Meni je ćirilica manje čitljiva i manje pregledna na ekranu – no, opet, to je stvar ukusa i ne treba ga naturati drugima. Ako može na ćirilici, a vama to baš znači, super, pišite na ćirilici. Ako ne može, da li zbog toga treba pokrenuti krstaški ili Kosovski boj? Da li računarska informacija drugačije zvuči i znači na ćirilici? Zar nije vreme da naučimo da su kvalitet i rezultati našeg rada ono što je važno, a ne kako to zapisujemo?

A za sve ćiriličare – ako toliko volite pismo da sve drugo pretpostavljte tome, zašto ne otvorite forum na ćirilici, pokrenete teme i dokažete da ćirilica jeste pretpostavka kvaliteta? Evo, poklanjam domen po izboru pa ću čak i hostovati ceo sajt – vi se samo pobrinite za publiku i kvalitetan sadržaj.

(za sve brižnike koji bi da kritikuju objavljivanje privatnog pisma: bio sam obziran pa nisam objavio autora a sva pisma koja dobijem smatram mojima i mogu da sa njima radim шта год хоћу).

(za sve ostale – svečano obećavam da ću na ovom članku objaviti sve komentare, bez ikakve cenzure, ma koliko neprimereni bili)

Sa druge strane, “Politiku” cenim. Ne da sam idolopoklonik kao neki moji poznanici, ali posle sramnih devedesetih, list je povratio kakav-takav integritet. Tako da s vremena na vreme, zaronim i u veliki format. Danas (sada već juče) i nisam baš morao …

Članak “КО ЈЕ НА ЧИЈОЈ СТРАНИ” ima vrlo interesantan pristup budućim izborima i naravno najvažnijem pitanju “Šta će uraditi LDP i partneri”? Svi ostali igrači su do smrti dosadni i uigrani (čak i moj omiljeni DS), sa beskonačnim frazama i uigranim ekipama po upravnim odborima odabranih, velikih firmi sa masnim kovertama na kraju meseca. Jedino su LDP & Co osveženje, za neke u jednom, za druge u nekom sasvim drugom pravcu.

Pogodite kome pravcu pripada gospodin S. Antonić:

Основна замисао људи који су ЛДП обезбедили новац за кампању јесте да се будућа влада „пуног демократског капацитета” неће моћи направити без ЛДП

Ovaj, čiko, a šta ostale stranke (i njihovi INVESTITORI) misle da urade posle izbora i ulaska u Parlament? Da beru ljubičice oko Parlamenta?

И заиста, сваки мандат који ЛДП добије неће бити узет од СРС или СПС, већ од ДС. ЛДП у скупштини аутоматски ће значити пет одсто мање гласова за ДС

Wow, pazite se glasači DS-a za koga glasate! Nemojte se prevariti zlim LDP-om!

Погрешно, међутим, у овој рачуници јесте то да ће Коштуница пристати да на било који начин зависи од ЛДП

Ne bojte se, ovo je samo priprema terena ako se ovo zaista i desi; svi znamo da Koštunica nije gadljiv ni na najgore zamislive koalicije (SPS, SPS!) ako je vlast u pitanju.

Тако испада да улазак ЛДП у парламент заправо не повећава могућност стварања „еврореформске” владе. Напротив, тај улазак само повећава вероватноћу стварања десне, националне владе. Сваки мандат ЛДП уствари је мандат мање за владу ДС–ДСС. И шанса више за СПС или СРС да се умешају у прављење нове владе. Ако то и није јасно овдашњим бирачима, запањујуће је да то не виде чиниоци који су финансијски и на сваки други начин стали иза пројекта ЛДП.

Ovo ne mogu ni da komentarišem, prosto je gadno.

Неће бити записано ни да им је речено да „угуравање ЛДП у парламент значи директно гурање ДСС у руке радикала”.

Može li ljigavije? Da probam da rastumačim: amorfni Koštunica i vampiri oko njega toliko nemaju put i pravac kretanja da će ih jedna stanka, koja je pod pitanjem preskakanja cenzusa, odnosno njen ulazak u Parlament, gurnuti u ruke radikala?? DSS je onda zaista stranka jakog programa i definisanih smernica, i za njih i za narod [ironija] Ili im samo treba izgovor za ono što u potaji sanjaju (dve desne stranke, DSS & Toma Co konačno zajedno) a za šta nemaju m…. petlje u stvarnosti.

Ароганција и игноранција најчешће долазе из моћи. И ми смо некада били арогантни. Сада више нисмо. Али цену пређашње ароганције очигледно још увек плаћамо. Забога, научите и ви нешто из нашег примера. Да се сутра неки други народи не би учили – из вашег.

Medijski prostor i sama politička pozornica koja dopušta ovakve komentare i ovakve političke komentatore je samo slika bolesti društva u kojem je. Kome citati i sam članak nisu dosta neka obavezno pročita i komentare na Politiknom sajtu – pazite, za to treba zaista jak stomak.

Zato, naučite nešto iz ovoga, i DOBRO razmislite za koga ćete glasati na sledećim izborima.

Ja sam imao nedoumica, do ovog članka. A vi?

ONI SU

Ovo nimalo nije politički korektno
ni levo ni desno, već pravo u meso.
Pesnajom u vugla da ostanu bez zuba
da frfljaju u Skupštini kad raspravlja se Ustav.
Ovo je buna protiv dahija, ovo je kidanje bukagija,
nad ovim nemate kontrolu, to je masovna reakcija.
Brzo budi premijera, čujem zveckaju lisice:
Postroj mi sve ministre! Ključeve od riznice!
Ajmo, raport za narod, da čujem ko je krao,
sjeb’o nam živote, a nije odgovar’o.
Sad ste se ušemili, pa nema revanšizma,
to je kodeks lopova, niko neće da prizna.
A ljudi slabo pamte, to je ovde glavni problem
ko te jeb’o godinama, jebaće te opet.
Al’ zapitaj se: Dokle? Kakav si to čovek?
Ponizan i plašljiv, živiš bez slobode,
dovoljne su mrvice da odrekneš se borbe.
Jajare, funjare – zarazna bolest,
prodali bi kevu da u tome vide korist,
plaćamo račune na kojim je vaš potpis.
Ne treba nam BIA da mi kaže da sam pošten,
niti radikali da li Srbin sam uopšte.
Ne treba demagog da me s govornice zove, da borim se za bolje
mi znamo što smo ovde!

Refren: Oni su sistem, instrukcija,
dogma, korupcija, teror institucija,
represija ubija!
Mafija – murija, država – hajdučija,
kadija – sudija, a mi smo revolucija!
Oni su sistem, instrukcija,
dogma, korupcija, teror institucija,
Represija ubija!
Mafija – murija, država – hajdučija,
a mi smo revolucija!
To nije naša Srbija!

Zajebi dijalog, ne pregovaram s bagrom,
vi lažete ko stoka, eno štala vam je tamo.
Stranački vojnici, bolje palite u zaklon,
zaključaćemo grad dok ne očistimo talog.

I nek bude jasno svakom s poslaničkom platom,
ko nastavi po starom, platiće nam glavom.
Patriote pred izbore stoput su nas izdale,
slali nas u ratove za svoj lični interes.
Dok ikone su pevale, majke su naricale,
na krvavim parama institucije su nicale.
Realnost sve je skuplja, a gudra sve jeftinija,
žuto kao štampa kojom upravlja policija.
Crno-bela Srbija, nesloga je ubija,
na putu ka Evropi u govnima završila.
Zar bombom da kažem da ta priča mi se smučila?
Na sednice da upadam i taoce da uzimam?
Zar vas istorija naša nije baš ništa naučila?
Sami smo sebi poput najvećih dušmana.
Ovo je otvorena poruka svim najgorim njuškama,
za sva vaša dela presudiće vam ulica!

Refren …

U amanet svima, da ne ponovi se nikad,
generacije da pate za dobrobit režima,
zapamtite zauvek: SVI ZAJEDNO ko jedan,
samo ZDRAVI U GLAVI protiv sistema!

Iako ne volim rep muziku, ova pesma je sažetak Srbije, političkih stranaka i svega što nam se dešava.

Pročitajte tekst … pa ponovo … pa još jednom. I prosledite dalje, možda pomogne – svima nama koji su ostali u ovoj zemlji.

Evo i videa (Flash potreban):

Ovaj spot je cenzurisan / zabranjen na većini naših “demokratskih” televizija …

Poznato je da je naša Vlada (što li pišem V veliko?) autistična (Koštunica), fašistička (radikali), nesposobna, troma i ono što je najsigurnije: ne radi za dobrobit Srbije. I pored svega navedenog, nikako nisam uspeo da razlučim koji od navedenih faktora je uticao na donošenje tako besmislene i štetne odluke kao što je odluka o tome da se crnogorski studenti kod nas školuju besplatno (zvanična vest)??

Izjava ministra Lončara:

“Vlada je vrlo pažljivo razmotrila osetljiva pitanja studenata i državljana Crne Gore. Već više od jednog veka postoji tradicija da se studenti iz Crne Gore školuju u Srbiji, i iz te tradicije postoje samo pozitivni rezultati. Rukovodeći se time, Vlada je donela zaključak da studenti i državljani Crne Gore u Srbiji imaju ista prava kao i državljani Srbije”

je samo šamar u lice Srbiji – pozitivni rezultati? Plaćanje školovanja i smeštaja za oko 10.000 crnogorskih studenata iz budžeta Srbije u koji svako od zaposlenih iz Srbije uplaćuje od svoje plate a ni dinara ne dolazi iz Crne Gore su pozitivni rezultati?

Zašto jednom ne počnemo da se ponašamo kao sav normalan svet, kao normalna država i odvajamo emocionalno (ovo je subjektivno ljudski) od ekonomskog (ovo je pitanje od suštinskog značaja za jednu državu)?

Šta je bilo sa izjavom ministra Vuksanovića da će crnogorski studenti postati stranci otcepljenjem? Ništa.

Zašto bi ova država (koja nije ni bogata, ni preuspešna, niti ima ikakvih ekonomskih viškova) plaćala školovanje stranim državljanima? Argumenti tipa: “60% crnogoraca se izjašnjavaju kao Srbi” nemaju nikakvu težinu; ta država je izglasala nezavisnost i izašla iz zajednice sa nama; red je onda da se prema državljanima te države ponašamo (opet u državnom, ekonomskom smislu) kako i dolikuje: kao prema strancima. To ne znači da treba da uvedemo vize, ili ne znam šta ne; ako nas ne udara po džepu i koristi obema stranama, što da ne. Ali nemojte ljudi više samo po nama, šarajte malo.

Što se samih studenata tiče, nemam ništa protiv da uvedemo reciprocitet – za svakog srpskog studenta u Crnoj gori, jedan crnogorski u Srbiji – tako bi se i do 5 crnogorskih studenata besplatno školovalo ovde

Osećanja su pomešana: čovek koji je uništio ili barem bacio na kolena jednu zemlju, moju zemlju, izvukao se, po njega, na najbolji način – nema osude, nema krivice, samo će za gomile (nesvesnih) ljudi ostati legenda.

Nadam se ipak da je ovo konačni čin, krajnji čin jedne ere patnje, bezumlja, nacionalizma i slepe poslušnosti jednog naroda; valjda će ovo pomoći masi da se otrezni i da počne da se budi i da gleda u sutra, bolje ili gore, ali naše sutra, koje mi napravimo, a ne koje nam serviraju.

Neka na njega i njegovu epohu, njegove ljude padne zaslužena tama; neka njegova nedela ostanu upamćena, kao gorka opomena svima nama; sada je idealni trenutak da pogledamo i sledimo poruke Zorana Đinđića: “Ako Srbija stane”.

Većina misli da je to delo šačice ljudi, autističnih neo-fašista koji su eto, skupili malo para pa krenuli u akciju i da je svako drugi oko nas miroljubiv, ili barem ne mrzi ostale rase/nacije/veroispovesti.

No, jedan link govori sasvim drugačije: http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=183799

Šta se desilo da se među nama pojave ovakve moralno-psihotične nakaze? Znam da nikakav zaključak ne treba izvoditi na osnovu pojedinačnih slučaja, ali je preko ovakvih stvari teško preći, u zemlji koju volim

Ovo je akcija u kome se polusatni dokumentarni film Aleksandra Mandića “Ako Srbija stane” kopira i besplatno deli svima koji žele da ga pogledaju i da sam film i ideje šire dalje – svakom svom prijatelju, neprijatelju i poznaniku, svakom za koga postoji barem tračak nade da veruje da ćemo se izvući i da ćemo jednoga dana živeti u normalnoj, ljudi dostojnoj zemlji, gde će ikone Karadžića, Mladića i Miloševića biti zamenjene diplomama, dobrim standardom i dobrim životom.

Svaki put kada gledam ovaj film shvatam koliko smo izgubili smrću ovog velikog čoveka i svaki put se podsetim da ne treba odustati, da svakog trenutka, svakog sata, svakog dana treba raditi za svoju porodicu, za svoju zemlju – “nema spavanja; ako niste u penziji, nemojte da spavate”.

Film je emitovan na godišnjicu ubistva dr Zorana Đinđića 12. marta 2004. godine u “Sava Centru” pred 5.000 ljudi i na RTS-u u direktnom prenosu.

Molba: skinite ovaj film, iskopirajte ga u 10 primeraka (to je 170 dinara) i podelite ga okolo; inercija za ovakve stvari jednostavno nije opravdanje – ovo mora videti što više ljudi u Srbiji. Ako nemate rezač, ako nemate načina da dođete do filma, pišite mi (adresa je ovde) – poslaću vam CD ili DVD, po ceni poštarine i praznog diska.

Evo linkova gde možete saznati više o ovoj akciji i skinuti film:

• http://www.kapiraj.org – Zvanična prezentacija akcije
• http://groups.yahoo.com/group/djindjic/
• http://www.kraljevo.com/kapiraj-kopiraj
• http://www.senka.freeservers.com/kapiraj_i_kopiraj.html
• http://www.ako-srbija-stane.co.sr

Trudio sam se da ne obraćam preteranu pažnju na sve to, ali skorašnji događaji su uklonili sve brane (htedoh da puknem ) i moradoh da se nekom izjadam (Maja, moja supruga, već dovoljno trpi )

Kratka hronologija događaja:

- za preuzimanje akcija u septembru, najviše je ponudio FPP Balkan Limited, firma za koju niko ne zna čija je (sumnja se da je Milana Beka, bivšeg Miloševićevog ministra), i to 17.200 dinara; ovom ponudom FPP uspeva da skupi 25.04% akcija

- dan kasnije, Vlada zove male akcionare koji nisu prodali svoje akcije, da ih pridruže akcijama Vlade (Vlada ima 41.28% akcija) i da formiraju većinski paket i da pokušaju da diktiraju uslove (traže veću cenu).

- Vlada formira većinski paket akcija i kreće u prikupljanje ponuda.

- prihvaćene su tri ponude, od kojih ni jedna ne zadovoljava sve uslove koja je vlada postavila, čak ni posle poboljšavanja ponuda. Time se razdružuju akcije malih akcionara i svako može da postupi po nahođenju – i Vlada i mali akcionari.

Za sada izgleda sve normalno i ok, barem za zemlju Srbiju. No, sada počinje srpski scenario:

Vlada, tri dana pošto su akcije razdružene, odlučuje da svoj paket akcija da Apurni, iako je ponuđena cena od 17.500 solidno niža od 23.000 koliko nudi FPP Balkan Limited. Ovo pravda ponuđenim socijalnim programom i autoritetom Danonea koji stoji iza ove firme, zajedno sa Divcem; doduše, zlobnici bi rekli da je verovatno jak razlog bio i to što je Apurna obećala isplatu odmah, za razliku od FPP-a, koji je nudio isplatu odmah malim akcionarima, a državi za njen paket u roku od dve godine (a budžet je ionako solidno pun rupa).

No, ovde je izgubljeno dragoceno vreme, jer su mali akcionari, solidno sluđeni i bez pravog vođstva, odlučili po principu “daj za veće pare” i najveći broj je prepisao svoje akcije FPP Balkan Limitedu.

Da bi Apurna uspela, potrebno je bilo da privuče barem 8% malih akcionara; kako to uraditi, kada je poboljšanje ponuda posle konačnog otvaranja ponuda zabranjeno? Pa, u Srbiji, lako – recimo da neko, košarkaš Danilović , pokloni još 3.500 dinara po akciji - to je poklon i sve je legalno, zar ne?

Kreće neviđeno lobiranje od strane Apurne: na sve moguće načine pokušavaju da ubede male akcionare da su baš oni pravi izbor za Knjaz – petak, subota, nedelja je vreme kada Apurna, preko Snežane Divac, supruge Vlade Divca, vrši ogroman pritisak na akcionare. Rezultat toga je da već u subotu lavina kreće, u nedelju dolazi do kulminacije – gomila malih akcionara koji su već pripisali svoje akcije FPP-u se predomišlja i daje ih Apurni; to ide dotle da su akcionari u ponedeljak (rok je ponedeljak podne) dolaze autobusima u Beograd da prebace svoje akcije Apurni.

Iako je rok za objavljivanje ko je pobedio ponedeljak, 23. novembar, taj rok prolazi i zvaničnog objašnjenja nema. Apurna objavljuje da je pobedila i da je većinski vlasnik Knjaza Miloša a Komisija za hartije od vrednosti zakazuje a zatim 15 minuta pre početka i otkazuje konferenciju za štampu – počinje srpska prljava igra.

Centralni registar zvanično objavljuje da je Apurna pobednik u nadmetanju za Knjaz; ta odluka je toplo dočekana od političara, pogotovo od Miroljuba Labusa (za kojeg sam mogao da dam … hm, glas da je pošten i ispravan).

Danas, 24. novembar 2004:

Komisija se posle tri dana ipak oglašava, dan pre nego što je Apurna trebala da kreće sa isplatom novca, i diskvalifikuje Apurnu!, ostavljajući samo Pivaru “Laško” i FPP u igri, i dajući 3 dana onim akcionarima koji su se priklonili Apurni da izaberu nekog od druga dva ponuđača. Da samo podsetim, Komisija je nezavisno telo postavljeno od Vlade koje jedino ima pravo da kontroliše procese oko hartija od vrednosti.

Ovakva odluka direktno pogađa Vladu (a verujem i neke vladine političare malo više ) jer bi Vlada bila prinuđena da da svoje akcije FPP-u (čitaj: nema para odmah no tek za dve godine).

Ovde već pravim tri moguća scenarija za nastavak parade:

1. Apurna je zaista diskvalifikovana i FPP pobeđuje (procenjujem verovatnoću na 30%)
2. Apurna nekako zaobilazi ovo ograničenje i ipak pobeđuje (20%) – ovo već suviše liči na Miloševićevsko vreme i njegove Vlade, pa sam se sve nadao da je to iza nas.
3. Ceo postupak privatizacije, iz svih gore navedenih razloga, se poništava i verovatno ponavlja kasnije u budućnosti (50%)
   - ovo je najverovatniji scenario za normalne zemlje.

Sreća da ne igram loto i da svoje akcije ne planiram na osnovu osećaja – nisam očekivao vanrednu sednicu Vlade (znači istog dana!) na kojoj Vlada suspenduje odluku Komisije i traži krivičnu odgovornost Komisije! Još ako Apurna ostane vlasnik Knjaza …

Da me neko ne razume pogrešno – nemam ništa protiv Apurne/Danonea i oni su verovatno dobar izbor za Knjaz; imam protiv svega nelegalnog što je rađeno i što su i oni radili da bi pobedili; imam protiv korupcije koja prosto vrišti iz svih ovih postupaka; imam protiv što i dalje ne živim u normalnoj zemlji, već u kaubojskoj gde se pravila pišu dovoljnim brojem ništica (ko je rekao “Rekonstrukcija Aerodroma Beograd”?) …

Demokratija? Pravna država? Nemešanje izvršne i adminstrativne vlasti? To su samo pojmovi za udžbenike, a ne za našu svakodnevnicu , za naše prljave političare i njihove partije.

Dodatak: za kompletnu hronologiju i događaje oko “Knjaza”, odlično mesto je Tema B92 – Odiseja “Knjaza Miloša”.