Posle silnih godina praćenja svih mogućih digitalnih medija (sajtovi, blogovi, tviter, Facebook) jedan utisak je jak: svi mi (neskromno u tu grupu ubrajam i svoju malenkost) smo spremni da ukažemo na greške društva i države, da to besomučno komentarišemo, dajemo predloge ili barem žalopojke ali van te digitalne arene učinak nam je slab do nikakav.
Prosto, ako za nešto treba izaći iz udobnosti tastature / monitora, nema se volje, želje, motiva …
No, šta nas sprečava da uradimo što god možemo ovde, baš u našoj digitalnoj areni? Baš ništa.
Odakle početi? Od samog početka, od načina kako se uvode zakoni u ovoj državi (koji su jako, jako bitna stavka).
Kako to uraditi? Pa, za svaki predlog novog zakona javna rasprava se organizuje “po potrebi” što je, pogotovo u Srbiji, veooma rastegljiva kategorija. Plus, što su svi ti predlozi van domašaja naše digitalne arene.
Zato je napravljena inicijativa koja traži da se izmeni Zakon o državnoj upravi i Poslovnik Vlade tako da svaki predlog zakona prođe kroz raspravu koja će se organizovati na Nacionalnom portalu eUprava (www.euprava.gov.rs).
Ono što prvo treba da uradite je:
- Podržite Facebook stranicu Zakon je naš i delite je dalje
- Pratite tviter nalog @ZakonJeNas
- Dumajte i predlažite kako da sama procedura izgleda a da bude jednostavna i efikasna
(inspiracija za ovaj tekst je tekst “Srbija 135. u svetu po indeksu eParticipacije UN i ŠTA SAD?”)
30.10.2011
Digitalni život,Politika
Dejan VesićComments (0)
Taman se zabrinem da kod nas u vlasti ima pametnih ljudi, koji znaju kuda treba voditi ovu državu i da će na svim poljima (sporo, bolno, ali vidno) krenuti na bolje, kada se ta vlast pobrine da me razuveri:
На предлог Регистра националног Интернет домена Србије (РНИДС) да, у вези са активностима одређивања ћириличног домена које ће наша земља користити на интернет мрежи, учешће поред представника осталих важних и релевантних институција нашег друштва узме и Српскa Православнa Црквa, Свети Архијерејски Синод СПЦ је за представника у Радној групи за избор ћириличног интернет домена Србије делегирао ђакона мр Оливера Суботића, теолога и информатичара, управника Центра за проучавање и употребу савремених технологија.
Cela vest na sajtu Crkve:
http://www.spc.rs/sr/ucesce_spc_u_izboru_cirilicnog_internet_domena_srbije
Neću čak ni da komentarišem.
Vezani tekstovi:
5.3.2010
Politika
Dejan VesićComments (6)
Da li ste se nekada zapitali kakvo je Web lice Srbije prema svetu? Tačnije, sajtovi naših ambasada?
Diskusija na DevProTalk-u o ambasadi Indije mi je dala trenutni impuls za malo istraživanje na temu “Kakvi su sajtovi Ambasada Srbije?”
Iako me je u prvom trenutku sajt ambasade Indije slatko nasmejao, posle ovog istraživanja se ne smejem 
Situacija je sramotno loša; toliko da me nije mrzelo da napišem pismo i pošaljem na adrese Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, kako na kontakt adresu, tako i ministru Jeremiću.
Da ne bih prepričavao, evo pisma u celini i celosti:
Katastrofalno stanje web prezentacija naših ambasada
To: mfa@mfa.rs, msp@mfa.rs
Poštovanje.
Razlog za ovo pismo je situacija sa web sajtovima (prezentacijama) naših ambasada koja je katastrofalna (čak sramna) već dugi niz godina:
— nalaze se na neverovatnim domenima (umesto da je svaka ambasada pod .mfa.rs ili .mfa.gov.rs domenom):
Ovaj spisak i komentari se mogu proširiti praktično na 90% svih radećih prezentacija.
— adrese na samom sajtu i dalje upućuju na .yu domen (www.tirana.mfa.gov.yu itd) iako domen prestaje sa radom za 6 meseci.
— Potpuna nekonzistentnost kada su informacije u pitanju; recimo zašto je ambasada u Austriji na vienna.mfa.rs a konzulat u Salzburgu na salzburg.mfa.gov.yu dok je mail adresa za Salzburg na gkserbien-salzburg@utanet.at?
Web prisutnost jedne zemlje nije samo sajt ministarstva spoljnih poslova već svakako i predstavništva te zemlje u svetu, i njihovi sajtovi – ovo više nije 1990. godina kada su sajtovi retkost, teški za pravljenje i održavanje.
Gornje činjenice daju sliku u najmanju ruku o nebrizi, aljkavosti i nedoslednosti kod važnog aspekta jedne zemlje: web lica ka svetu.
Smatram, na osnovu svog profesionalnog iskustva, da minimum koji treba ostvariti je:
1. KONZISTENTNOST DOMENA I MAIL ADRESA
Svi sajtovi treba da su pod matičnim domenom (.mfa.rs ili .mfa.gov.rs) sa odgovarajućim pod-domenom ili više odgovarajućih pod-domena (holandija.mfa.gov.rs i netherlands.mfa.gov.rs)
Sve adrese takođe treba da budu pod matičnim domenom, uz odgovarajući sufiks (recimo ambasada@holandija.mfa.gov.rs i/ili embassy@netherlands.mfa.gov.rs)
2. KONZISTENTNOST DIZAJNA, STRUKTURE SAJTOVA I SADRŽAJA
Svi sajtovi treba da budu dizajnirani i struktuirani na isti / sličan način, tako da je snalaženje na bilo kom sajtu ambasade intuitivno i iskustvo sa jednog sajta se može preneti na bilo koji drugi.
3. SVEŽINA SADRŽAJA I KONTAKT SA KORISNICIMA
Vrlo često su stranice netačne (zastareo sadržaj) a poslati mailovi se ili vraćaju (e-mail adrese nisu važeće više) ili na njih niko ne odgovara.
Sve ovo gore je vrlo lako ostvarivo sa današnjim web tehnologijama i ne preterano skupo – dovoljna je samo svest da je to potrebno; sve ostalo je stvar izvođenja.
–
Pozdrav / Regards,
Dejan Vesić
MCAD za .Net tehnologije
http://www.vesic.org – Fina kolekcija programa …
http://www.vesic.org/blog – Tehnologija na dlanu
Primedba 1: “dugi niz godina” – proverio sam stanje gornjih prezentacija preko WayBack Machine
Primedba 2: ne, ne nadam se da će IKO odgovoriti ili uraditi BILO ŠTA po ovom pitanju, ali sam morao da uradim nešto; no, ako odgovore, naravno da ću ovde postaviti update.
1.10.2009
Politika
Dejan VesićComments (38)
Iako nisam preterani poklonik statistike (uz malo podataka, malo pogrešne metodologije, i puno Excel grafikona svašta se može) s vremena na vreme naletim na skup podataka koji me natera da se zamislim.
Recimo, kao malopre: čudnim putevima Mreže, nabasam na sajt EUROSTAT-a – zvaničnog zavoda za statistiku Evropske unije. Među raznim podacima koje možete iskopati je jedan naročito interesantan izveštaj, sa rogobatnim imenom:
Wide spread in consumer prices across Europe in 2008 – Issue number 50/2009
To je mali izveštaj od 8 strana, koji se bavi prosečnim cenama u Evropskoj uniji kao i u zemljama u okruženju, pa tako i našom Srbijom. Kao referenca ( = 100 ) se koristi prosek cena u 27 EU zemalja. Sve iznad proseka – relativno skupo, sve ispod proseka – relativno jevtino.
Ukupan prosek cena u Srbiji je nešto ispod 60 (60% od cena u EU27). No, ukupan prosek nije ono što je interesantno; interesantne su brojke po oblastima. Primer:
Hrana i bezalkoholna pića: 82 (skuplje od Slovačke, Poljske, Litvanije, Rumunije, Crne Gore, BiH, Albanije, Bugarske i Makedonije)
Odeća: 104 (skuplje od Irske, Francuske, Holandije, Velike Britanije, Španije, Kipra, Poljske, Latvije, Turske, Mađarske, Litvanije, Rumunije, BiH, Albanije, Bugarske i Makedonije) – i skuplje od evropskog proseka!
Obuća: 111 (!) (lakše mi je da napišem zemlje koje su skuplje od nas, ali ajde, skuplje od: BiH, Albanije, Bugarske i Makedonije, Rumunije, Litvanije, Poljske, Slovačke, Češke, Mađarske, Turske, Latvije, Slovenije, Portugala, Kipra, Španije, Velike Britanije, Nemačke, Austrije, Italije, Belgije, Francuske i Irske).
Potrošačka elektronika: 101 (skuplje od Bugarske, Crne Gore, Latvije, Estonije, Velike Britanije, Švajcarske)
Zato slobodno možemo reći da smo barem po nekim aspektima stigli a bogami i prestigli Evropsku uniju 
(o platama i primanjima neki drugi put).
5.8.2009
Politika
Dejan VesićComments (6)
Negde pročitah jednu rečenicu koja mi je ostalo duboko urezana:
“Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, naročito ako je ona demokratski izabrana”
Sad, potpuno je jasno da je ovo tačno i da, ma koliko se ljudi koji nisu glasali za takvu vlast ili koji smatraju da može da bude bolje (moja malenkost uključena) bunili, vlast je onakva kakvu je narod, naš narod, izabrao.
Opet, nada umire poslednja i nekako se stalno nadam da će i ta i takva vlast, pored podela svojih prćija, pored podela mesta u upravnim odborima, pored podela svih mesta koje donose novac uz malo ili nimalo truda, naći dovoljno pametnih ljudi u svojim redovima da urade nešto dobro za ovaj narod (tj. nas), nešto pametno i da će napraviti razliku (na bolje) od danas do sutra.
No, naša vlast se svaki put potrudi da demantuje takve nade i to vrlo uspešno:
Ministarstvo obrazovanja ukinulo finansiranje istraživačkoj stanici Petnica (nema 24 miliona dinara)
“Ministarstvo prosvete ukinulo je finansiranje Istraživačke stanice ‘Petnica’, kaže Vigor Majić, direktor ISP i objašnjava da nije dobio nikakvo obrazloženje zašto, posle dve i po decenije, država odustaje od finansiranja ‘Petnice’, kroz koju je prošlo više od 50 hiljada mladih istraživača.”
(izvor: Borba)
Za one koji ne znaju, Istraživačka stanica Petnica je centar za razvoj mladih talenata, namenjena dodatnom, vanškolskom obrazovanju i unapređivanju, kako i školaraca, tako i nastavnog osoblja.
Ja sam imao tu sreću da u više navrata boravim u Petnici, i to je fenomenalno iskustvo – način da talentovanoj deci na drugačiji i bolji način od “standardnog školstva” približite nauku, istraživanje, nove oblasti sa kojima se inače nikada ne bi sreli.
No, “pametno” Ministarstvo obrazovanja i gospodin Žarko Obradović zaključuju da za ovakvo nešto nema para i da je najbolje prvo tu secnuti (kriza, znate); da budem pošten, nije ovo odlika samo dotičnog ministra; i prethodnik, gospodin Zoran Lončar je pokušao istu akciju krajem 2007. godine, ali mu na sreću, zbog pritiska javnosti, to nije uspelo.
Vlada Srbije usvojila interventne mere za pomoć medijima u uslovima ekonomske krize (60 miliona dinara)
“Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici interventne mere za pomoć medijima u uslovima ekonomske krize.Za praćenje ovih mera zaduženo je Ministarstvo kulture.
Vlada će iz tekuće budžetske rezerve obezbediti dodatna sredstva u visini od 60 miliona dinara, koja će biti namenjena za sufinansiranje projekata u oblasti informisanja.”
Izvor: sajt Ministartva kulture
Sad, ja razumem da je za kratkoročne i kratkovide ciljeve možda našim (jadnim) političarima bitnije da finansiraju (podobne) medije, ali zar zaista niko u Vladi nema dovoljno mozga da shvati da je finansiranje kvalitetnog obrazovanja i sprečavanje odliva mladih mozgova strateški interes Srbije i da su možda mogli da daju medijima 36 miliona a da 24 miliona preostalih daju, kako treba, Petnici?
I da li ima još nekoga u Vladi ko će podržati Božidara Đelića i Ministarstvo nauke koji jedini daju podršku Petnici?
Ili smo svi mi izgubljeni (Srbija) i “prave vrednosti” koje ostanu za Srbiju su Pink, Kurir i Press?
Linkovi:
26.6.2009
Politika,Svakodnevnica
Dejan VesićComments (17)
Da ne bude zabune, gornji naslov je vrlo, vrlo, ironičan. Naime, iako ovakvu informaciju nećete naći na zvaničnom sajtu Vlade, slanje predloga Zakona protiv diskriminacije je sprečila institucija koja bi po svim pravilima igre trebala da bude potpuno izuzeta od izvršne vlasti: Srpska Pravoslavna Crkva (vest B92).
Da podsetim, Zakon protiv diskriminacije je jedan od Zakona koji naša država treba da donese u paketu zakona potrebnih za stavljanje Srbije na belu Šengensku listu (lakše putovanje u svet) i rok za donošenje je april ove godine.
Vest Crkve (tj. saopštenje) je svakako fenomenalan primer politike na delu – obiman, detaljan, sa referencama na gomile drugih evropskih zakona i propisa, potpisan od svih tradicionalnih crkava verskih zajednica (da sada ne ulazim u to kako se došlo do termina “tradicionalnih”) i savršeno skriva pravi razlog za pisanje vesti: borbu protiv dva člana predloženog zakona:
Diskriminacija u oblasti verskih prava
Član 18.
Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese svoja uverenja, u skladu sa zakonom.
Problematični deo je “promena vere”.
Diskriminacija na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije
Član 21.
Rodni identitet i seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svom rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji.
Svako ima pravo da izrazi svoj rodni identitet i seksualnu orijentaciju, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije je zabranjeno.
Sloboda izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije iz st. 1. i 2. ovog člana odnose se i na slučajeve transseksualnosti.
Komentar u pomenutoj vesti Crkve:
Примера ради, из текста Предлога није јасно да ли се неким од његових одредби ограничава право Цркава и верских заједница да у оквиру своје активности проповедају традиционалне вредности, попут традиционалних породичних вредности и брака управо онаквог како је он дефинисан у члану 12. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, који као једно од људских права предвиђа и право на склапање брака и који гласи: „Од тренутка када постану способни за брак, мушкарац и жена имају право да ступе у брак и заснују породицу према националним законима којима се регулише остваривање овог права.”
A za sve one bogohulnike koji se uopšte i usude na pomisao da Crkva može da pogreši, i za njih (nas) ima pasus:
Поједини коментари неких државних званичника и јавних личности, појединих медија и извесних невладиних организација поводом овог Предлога и поводом става Цркава и верских заједница о њему могу се сагледати као вид дискриминације усмерене против традиционалних Цркава и верских заједница, као и вид ширења мржње према њима.
Pa sad, ako smete, suprotstavite se ili barem izrazite sumnju u sve tradicionalne Crkve i verske zajednice.
Za kraj analize, da li ja samo vidim apsurd u ovakvom pasusu:
Традиционалне Цркве и верске заједнице се по правилу не мешају у послове државе, што је очигледно на примеру овог Предлога: надлежни државни органи, којима је веома добро позната уздржаност Цркава и верских заједница у односу на политичка питања, пропустили су да консултују цркве и верске заједнице.
?
Ma koliko se meni ne sviđalo to što se Crkva meša u poslove države (recimo, za čuvene biometrijske lične karte), to nije pravi razlog za bes koji osećam; Crkva je organizacija sa svojim ciljevima, i pokušava da te ciljeve ostvari na sve dozvoljene (ili možda manje dozvoljene) načine. Služba koju je Crkva razvila, politička moć koju je postigla (dobrim delom zahvaljujući Koštunici) je samo pohvala toj organizaciji, i naša Vlada i slične institucije bi mogle što-šta da nauče o tome kako se vodi jedna motivisana organizacija.
Pravi razlog za ovaj tekst je ponovo pokazana nemoć Vlade i naših političara; skupa koji uporno pokazuje da nije sposoban da za ovu zemlju rešava pitanja od životnog značaja (i time pitanja koja su bitna za sve nas) i na koju Crkva ima takav uticaj da u “telefonskoj sednici” bez problema otkaže slanje sopstvenog predloga Skupštini, i da proba da ga uskladi (sa čim?).
Da li je to Vlada i vlast kakva nama treba? Kakva Srbiji treba?
Update 11. marta 2009: Da ne bude da sam prave razloge zašto se Crkve bune sanjao, ovde možete pročitati sledeće:
Tradicionalne crkve i verske zajednice uputile su premijeru Mirku Cvetkoviću primedbe na 13 članova Predloga zakona protiv diskriminacije, saznaje B92.
One traže da se izbrišu članovi 18 i 21 koji garantuju promenu vere ili uverenja, odnosno proglašavaju seksualnu orijentaciju za privatnu stvar.
Treba li ovome ikakav komentar?
(e da, da uštedim vreme: pre nego što vi, Obrazu skloni likovi krenete kao i obično da mi šaljete polupismene mailove bez praznih redova i znaka interpunkcije, pročitajte ponovo: ja protiv pravoslavlja nemam ništa, samo malo protiv institucije koja pravoslavlje koristi za svoje, vrlo zemaljske ciljeve koji su pomalo u konfliktu sa vizijom Srbije u kojoj bih želeo da živim: slobodnoj od ksenofobije, ravnopravnoj članici ostatku Evrope i sveta, gde mi ne treba pola bubrega i 20+ dokumenata samo da bih negde otputovao).
7.3.2009
Politika
Dejan VesićComments (15)
Afera oko Miladina Kovačevića se ne stišava. Svi već znaju priču: još 4. maja 2008. je premlatio Brajana Štajnhauera (i strpao ga u dvomesečnu komu), onda bio zatvoren, da bi mu roditelji platili kauciju a (bivši) vice-konzul Igor Milošević krši nebrojeno zakona, izdaje mu novi pasoš umesto oduzetog i Miladin beži u Srbiju (sa kojom SAD nema dogovor oko izručivanja kriminalaca).
Sada i vrapci znaju da Vlada namerava da plati 1,000,000 $ (milion dolara) ne bi li ispravila svoje grube greške.
Ono što se (po meni uspešno) zataškava je šta se tim parama plaća? Celom pričom oko dečka koji dobija milion za tuču diskretno se skreće pažnja sa dve činjenice:
1. 900,000 $ (troškovi lečenja) treba da se plate porodici Brajana Štajnhauera ne bi li odustali od tužbe i time popravili odnose između SAD i Srbije (sa američke strane tu priču jako gura Hilari Klinton).
Sa ovih 900,000$ Vlada pokušava da opere grozne diplomatske prekršaje koje je bivši vice-konzul Igor Milošević napravio izdavanjem novog pasoša Miladinu.
Pitanje jedan: kako i koliko će Igor Miloševiš (a možda i bivši generalni konzul Slobodan Nenadović) biti kažnjeni za štetu načinjenu ionako krhkim diplomatskim odnosima? (ne brinite puno za njih, kao najstroža disciplinska mera je predviđen otkaz iz MSP RS i ništa više).
Još je važnije pitanje (na koji svi kriju odgovor) ko je uopšte naložio Igoru Miloševiću izdavanje te isprave – nemojte misliti da je neki vice-konzul sam rešio da posvađa SAD i Srbiju. Ko iz ove vlade ima toliku moć da prvo naredi ovakav prekršaj a onda posegne rukom u naše (budžetske) pare i pokuša da “popravi” štetu koja je iz te naredbe proizišla?
Meni najvažnije pitanje: da li ova vlast uopšte ima snage da ovo istera do kraja, nađe tog “visokog zvaničnika” (ili odgovarajuću “senku”) i propisno ga kazni? Strepnja mi je veća od nade da od toga nema ama baš ništa i da će pravi krivci biti “kažnjeni” postavljanjem na neku diplomatsku poziciju u nekoj od egzotičnih zemalja – daleko od novinara, daleko od afere.
Linkovi:
2. 100,000 $ treba da se plati porodici Kovačević za kauciju koju su već platili za svog sina koji je umlatio drugog i pobegao ?!?!?
‘elllo? Ima li nekog sa glavom?
ZAŠTO BI ZABOGA PLATILI KAUCIJU od 100,000 $ ZA PRIVATNO LICE KOJE JE NAPRAVILO PREKRŠAJ I PO ZAKONIMA I SRBIJE I SAD?
Ko su ti Kovačevići? Zašto su bitni Srbiji (odnosno vladajućoj političkoj eliti u Srbiji) da je Vlada spremna da ispovrti naših 100,000$ direktno njima u džep?
Da onih 900,000$ i nekako razumem, ali ovih 100,000$?!?!
Sam čin radikala, dovođenja Miladina Kovačevića u Skupštinu “u posetu” neću komentarisati – suviše mi je gadno, pa makar znao da je to od radikala.
Za kraj, koliko danas u Srbiji vrede 1,000,000$:
- 42.390 dečjih dodataka
- 25.019 učeničkih kredita
- 14.717 studentskih kredita
- 4.970 naknada za nezaposlene
- 2.963 naknade za prvo dete
- 1.943 prosečne plate u Srbiji
Malo li je na ovu skupoću?
26.2.2009
Politika
Dejan VesićComments (6)
Verujem da Srbiji (i nama u njoj) ne treba gora kletva; dovoljno je da pogledate televizor, otvorite novine ili vaš omiljeni internet portal – to je vest dana.
“Neka mu se seme zatre, neka ga sunce nikad ne ogreje, neka ga stigne božja kazna. Tadić je najveći izdajnik. Svakoga će jednog dana kletva da stigne”
Da li iko normalan očekuje da čuje ovakve reči sa nečega što bi trebalo da bude najviše političko telo u jednoj zemlji? Nismo nekakva afrička banana republika, po nekoj geografiji spadamo čak i u Evropu.
Činjenica da je ovo izrekla radikalka ne bi trebalo nosi “opravdanje” za činjenje; radikali jesu sirovi, prizemni i gađaju na najniže nagone; no, ovo ne treba da spreči predsednicu Skupštine da barem pokuša da sačuva mrvicu dostojanstva toj Skupštini.
Ono što me zaista zanima je kom biračkom telu su ovakvi nastupi, maniri i ponašanje na javnoj pozornici namenjeni? Kakvi su to umovi koji odobravaju ovakav primitivizam, koje ne zanima to što važni i bitni zakoni čuče u Skupštini mesecima i godinama već nekakvi “izdajnici” i “junaci”? Da li je moguće da tih 900.000+ radikalskih birača zaista tapšu na ovakve gluposti?
Da li ti ljudi iz prethodnog pasusa, ma koliko verni birači radikalima bili, imaju i trunke brige za budućnost svoje dece, ako ne za budućnost svoje zemlje?
Još jedna “sitnica” je potpuna enigma za mene – da li je moguće da su svi ti radikalski poslanici u procesu borbe za poslaničko parče hleba potpuno izgubili najobičnije poštenje, grižu savesti ili bilo kakav samokorektivni mehanizam koji bi ih zaustavio u nadasve sramnoj opstrukciji jedne institucije?
Znam da su momenti istorije u kojima se nagomilani bes naroda pretvara u (re)akciju tog istog naroda i vrši nagle promene u društvu retki sa stanovništva jedne jedinke; znam da je naš talas tih promena surovo zaustavljen ubistvom premijera Zorana Đinđića; i znam da se van tih naglih promena sve dešava polako, sa puno prepreka, usporavanja, “dva koraka napred jedan korak nazad” stilom; no, da li mora baš ovako sporo i loše?
Zar zaista nema dovoljno pametnih ljudi u svim vodećim strankama koji će, barem za mrvicu, staviti dobrobit ove zemlje ispred svojih šićarskih, sitnih interesa i konačno pokrenuti Srbiju u pravom smeru?
Strepnja mi je dublja od nade da je odgovor: “ne”.
2.9.2008
Politika
Dejan VesićComments (10)
Ponekad se čuda zaista dešavaju; ponekad se čak i u našoj Srbiji normalne stvari kao što su reakcije Zaštitnika građana Saše Jankovića i Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, Odbora Skupštine Srbije za sprečavanje sukoba interesa, Specijalnog tužioca za visokotehnološki kriminal, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, oba najveća druženja novinara Srbije (NUNS i UNS) i naravno svih nas, uvažavaju i sama čuda dešavaju: RATEL je odustao od svog vrlo problematičnog dokumenta.
Sada čak i dušebrižnici (pogledaj komentare) mogu da odahnu i da prihvate da taj dokument ipak nije bio bezazleni spisak tehničkih zahteva i da takve stvari treba sprečiti.
Posao nije gotov – predlog nove verzije dokumenta će biti stavljen na javnu raspravu čim se usvoji novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti – ako možete, učestvujte u njoj.
Idemo dalje.
(Citat “ukraden” sa http://www.internodium.org/node/2969)
22.8.2008
Digitalni život,Politika,Svakodnevnica
Dejan VesićComments (3)
Prosto je neverovatno kako neke “službe” (čitaj: BIA i srodne) kroz svoje marionetske organizacije (čitaj: RATEL) proguravaju najstrašnije “tehničke” dokumente čiji je cilj samo jedan: uspostavljanje kompletne kontrole nad vašim elektronskim životom.
U skromnom dokumentu od samo 4 strane, bezazleno nazvanim “Tehnički uslovi za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije internet mreže” (PDF) nalaze se stvari kao:
Pružalac Internet usluga je dužan da, u okviru svog tehničkog sistema, obezbedi hardver i softver za monitoring saobraćaja između proizvoljnog pretplatnika, preko pružaoca Internet usluga, prema trećem Internet provajderu.
Hardver i softver, koji obezbeđuje pružalac Internet usluga, treba da omoguće:
a) pasivni monitoring Internet aktivnosti u realnom vremenu;
b) prikupljanje i analizu statistike Internet aktivnosti;
v) presretanje elektronske pošte, pridruženih sadržaja (attachment) i obradu Web mail-a;
g) presretanje IP telefonskog saobraćaja, faksimila i IP video saobraćaja;
d) presretanje IM (instant messenger) saobraćaja;
đ) presretanje saobraćaja na peer-to-peer mrežama.
Hardver i softver treba da omoguće rekonstrukciju presretnutog saobraćaj do nivoa aplikacije i filtriranje po:
a) korisničkom imenu ili korisničkom telefonskom broju;
b) adresi elektronske pošte;
v) IP adresi (ili opsegu);
g) MAC adresi;
d) IM (instant messenger) identifikaciji.
Obratite pažnju na između proizvoljnog pretplatnika deo; ne onog kod koga je sud to zahtevao, već bilo kog!
Ustav? Zakon? Pravda?
Možda kada od “nezavisnih” agencija napravimo nezavisne agencije i kada sudstvo i policija krenu da rade svoj posao i kada političari, pored silne želje i potrebe da zadovolje užu, širu i najširu porodicu počnu da razmišljaju o “beznačajnim” stvarima kao što je dobrobit upravo onih koji su ih na ta mesta i doveli.
I dalje mislite da je najvažnija vest hvatanje Karadžića? Razmislite još jednom. To je jedan čovek, a ovde se stavlja Balkanski špijun nad svima nama.
Ako znate bilo kog u javnim medijima, potrudite se da od ovoga naprave pravu, veliku vest. Ako imate bilo kakvog načina da širite vesti dalje (blog, lista, forumi) uradite to. Sad. Vaš elektronski život je vaš a ne RATEL-ov.
Obavezno pogledajte i:
25.7.2008
Digitalni život,Politika,Svakodnevnica
Dejan VesićComments (23)
Izbori su prošli, i rezultati su interesantni.
Ono što mi nije jasno, čemu se DS koalicija (za koju sam glasao) raduje? Pravi i jedini dobitnik je SPS – konačno su dobili mesto koje im garantuje poziciju iz snova – mogu praktično da otvore štand “ko nudi više” – koliko upravnih mesta u veelikim državnim preduzećima, a da SPS nije toliko lakom na pare i da imaju neke političke pretenzije, verovatno bi videli i Dačića kao premijera. Ovako, kao umiruća stranka, daj da uzmem šta uzeti mogu.
Ne znam da li me više boli DS + SPS kombinacija (pa da neko normalan bude na vlasti uz ove ulizice) ili SRS + DSS + SPS (jer to očigledno jednom mora da se desi).
Ovaj članak nema zaključak, samo žal zbog situacije i zbog sveg političkog mučenja koje nam predstoji.
12.5.2008
Politika
Dejan VesićComments (4)
Glavna vest ovog vikenda (a možda i meseca) je neverovatna objava Koštunice o tome da će danas na sednici Vlade dati predlog za raspuštanje Narodne skupštine SRbije.
U svakoj drugoj zemlji (ili da kažem: u većini normalnih zemalja) ovo ne bi bilo ništa posebno; no kod nas u Srbiji, u senci poslednjih vesti i posebno u svetlu toga ko je dao predlog (Koštunica) strepnja mi je dublja od nade da ovo neće izaći na dobro.
Koji razlog bi osvedočeni vlastoljubac i konzervativac Koštunica imao da sam sebi izmakne najomiljeniju fotelju?
Jedino što mi pada na pamet je da tim potezom dobija nešto mnogo više: a to je novu vladu gde će konačno imati većinu, bez omraženih demokrata i eurofila. Zar postoji bolji način da unovči situaciju sa Kosovom no da:
- raspiše nove izbore
- iskoristi svoju poziciju ka Kosovskom pitanju i poziciju demokrata ka EU da pripremi glasove u predizbornoj kampanji
- konačno formira vladu nacionalnog spasa, jedinstva ili kako već sa prirodnim saveznicima: Nova Srbija i radikali
Kosovo dođe kao savršeni razlog da prevaziće “programsku razliku” između DSS-a kao stranke centra i radikala kao stranke desnice; zar sme neko da pita takve stvari kao što su “sa radikalima???” u otsutnom času za Srbiju i Kosovo?
Samo se nadam da su mu razno-razni analitičari i marketinške agencije loše prognozirali situaciju i da će demokratski blok (kljakav kakav je, boljeg nemamo) ipak nekako skupiti većinu (ne, ne znam kojom matematikom, samo se nadam) i pomrsiti mu planove.
Opet, takav manipulator pozicijama kao što je Koštunica (koji je bez problema održao Vladu svo ovo vreme, deleći privilegije i fotelje) sigurno ima nekog keca u rukavu – plašim se i da saznam kojeg.
No, izbori su tu iza ćoška, samo da izdržimo dva meseca kampanje sa svih medija i bilborda – tu smo, videćemo šta nas čeka.
10.3.2008
Politika
Dejan VesićComments (5)
Sramota i stid; sve pristojne ljude koji vole ovu zemlju, sve pristojne ljude koji žele da žive u normalnoj zemlji sada je sram i stid zbog slika koje su otišle u svet.
Sirovi, zatupljeni, zaglupljeni ne-svet koji jedino zna da uništava, pali i krade. Zašto i ne bi: dobili su besplatan prevoz, dobili su instrukcije šta da unište i obećanje da ih policija pipnuti neće (ili je to, što se policija postavila oko B92 odmah a čekala 30 minuta pre nego što su krenuli duž Kneza Miloša – slučajnost? DSS slučajnost? Nije nego).
Ako su usput uzeli patiku, dve ili punu kesu – bolje nego ekskurzija, zar ne? Ili kako je to na Mreži već popularno, Kosovo za patike.
Zar je to podrška svim Srbima koji su poslušali nesposobne političare i ostali na Kosovu? Zar da svet umesto 300.000 ljudi koji mirno protestvuju vide šačicu idiota koji ruže ovaj grad i ovaj narod?
O kakvoj pravdi govori mračni mutant političkih vremena Miloševića – Koštunica? Zar ga niko nije naučio da politika nije pravda, da je politika veština u kojoj pobeđuju zemlje sa boljim političarima a u Srbiji takvi više ne postoje:
- DSS koja zabranjuje miliciji da ubije boga u huliganima koji uništavaju glavni grad i ruše u 50 minuta sliku o ovoj zemlji i ovim ljudima u blato i ljagu prošlih vremena.
- DS i mizerni Tadić koji je našao zaboga miloga da sada ide u jednodevnu posetu Rumuniji – ej Predsedniče!
- LDP koji pokušava da dobije kojih 0.2 – 0.3% novih glasača kao “žrtva” događaja.
- Radikale koji su zaista izgubili Kosovo u presudnom 1991 – 1998 periodu; Kosovo je tada izgubljeno, ne juče, ne u nedelju kada je potpisana nezavisnost.
- Ilić, koji i kada je trezan ne zna da sklopi dve krštene rečenice.
Nije dobro. Ovoliki problemi a ovakva šarada likova na vlasti; zaista nije dobro. I sve probleme i nedaće koje dođu trpećemo mi a ne političari i njihove porodice, fino ušuškane u velike stanove ili u školama po belom svetu.
Nije dobro, i nemam ideju šta raditi.
Pogledajte i:
22.2.2008
Politika
Dejan VesićComments (9)
Upravo dobih SMS:
Ja kasnim. Stigao je zejtin pa sam stao u red. Posle idem kod rumuna da uzmem dve litre benzina ako ima.
Stavi hleb od juče u zamrzivač ako ima struje i zameni celu penziju od aprila prošle godine za 5 maraka da sutra idem kod Jovine majke, juče su ga poslali na ratište.
Ja sam ok.
Tvoj Toma svim srcem.
U nedelju je glasanje.
1.2.2008
Politika
Dejan VesićComments (3)
Ovih dana pratim uzrujanu, uzbuđenu i nadasve neravnodušnu blogosferu (zato je i volim – moja virtuelna Srbija, ili onako kako bih voleo da i prava izgleda) – naravno, oko izbora.
Koplja su naoštrena, mlađi su razočarani i odlaze (shvatam, sasvim je u redu da ti se ne sviđa i odlaziš odavde; onda je neglasanje sasvim ok), malo stariji su duboko rezignirani, pa ni oni ne izlaze dok mudriji biraju pravi (i po meni jedini) način: odradi svoj deo pošteno i uvek.
Drugi krug, odnosno izlazak na taj drugi krug prosto nije pitanje – jedino što možemo da uradimo je da izađemo i glasamo, za Tadića naravno. Sve priče o tome ko je i kako je ljigav, ko je i kakve je dogovore sklopio, ko je i šta prodao – to uopšte nije bitno, ni za trenutak.
Sve priče kako se iz inata ne izlazi, kako treba Toma (sirovi radikalski buldog – da li iko želi nekog takvog da vidi na čelu svoje zemlje, ma kakva ta zemlja bila? Da li takav lik treba nas da predstavlja?) da pobedi da bi smo se naučili pameti … dokle? Kakvoj pameti? Politika nije poluvreme, nije polugodište, nije čak ni godina – politika su naše godine koje se slažu u nepovrat, koje prolaze brže nego što će iko od nas priznati.
Politika ima svoje cikluse, ali ti ciklusi ne mare za nas, naša stremljenja i nadanja; ko od nas ima još 20+ godina za eksperimente dok se ne opametimo? Koliko je trajao raspad Jugoslavije? Koliko nas je Sloba ularem, čokoladama i penzijama, starom deviznom štednjom držao i od nas pravio jevtinu i potrošnu robu za njegove prljave (male i velike) ratove?
Delanje je jedino što treba – sve ostalo su prazne reči. Delanje, izlazak na izbore; ma koliko taj jedan glas značio ništa, ma koliko se bolje osećali ako iz prkosa, besa, bojkota ne izađete, još jednom razmislite i izađite. Glasajte za manje ljigavog, glasajte za manje lošeg, izbor ionako nije težak – ima ih samo dva.
Boljeg kandidata nemamo; bolji kandidat se neće još dugo, dugo pojaviti. Neki novi Đinđić (srčan, od akcije i od dela, čovek koji se pojavi jednom u sto godina) možda još nije ni rođen; nemamo vremena ni prava da čekamo – čekanje, ne-delanje je poraz. Neizlazak iz revolta ili bilo kog drugog razloga je poraz sopstvenih uverenja i vaših istomišljenika; to je jedan glas manje na vašoj (našoj) strani a jedan glas više na onoj drugoj.
Zato, 3. februara mrdnite svoje debelo, mršavo, koščato ili kakvo god dupe i potrošite 15 minuta na budućnost; možda ne na savršenu budućnost i savršenog kandidata kakvog bi baš eto želeli, ali na bolju budućnost od one koju čekanje i nedelanje donosi.
Za kraj: ako vam se ni jedna opcija ne sviđa, ako su svi političari gadni i ljigavi i ni jedan ne radi ono što vi radite … rešenje je očigledno: osnujte stranku. Doduše, osnivanje stranke, pa ubeđivanje ostalih da su vaše ideje baš najbolje i da glasaju za vas, pa način da nađete novac da ta stranka živi, pa prvi izbori na kojima ćete neslavno propasti, pa sledeći za 3 – 4 godine, pa koalicije sa ružnim i groznim samo da bi vaša dva i po poslanika stigla do neke skupštine, pa … nije trivijalan i lak posao. Pre nego što se bacite drvljem i kamenjem na odluke onih “gore”, probajte da se stavite u njihove opanke; možda je to ipak malo komplikovanije, sa malo više kompromisa i sa malo više žrtvovanja i zalaganja no što se nama iza monitora i TV ekrana čini; opet, možda sam u krivu i oni dele reone, mesta u upravnim odborima, direktore u društvenim preduzećima, sudije u trgovinskim i Vrhovnim sudovima uz prasence i čašu vina i imaju manje stresa no ja na mom poslu … probajte, pa javite. Dok ne javite, ja izlazim na izbore. I ove i sve sledeće – lokalne, parlamentarne, predsedničke, ma na sve. Možda će moj glas i Majin glas i Mooshemin glas i još mnogo drugih naših glasova biti jednom (možda već 3. februara) biti presudni.
27.1.2008
Politika
Dejan VesićComments (7)
Next Page »
