Tu se i javlja očigledan problem – kako imati vaše podatke svuda i na svakom mestu, bez nekog preteranog truda i glavobolje.

Jedno rešenje je web kancelarija – gomilu stvari možete držati online i imati pristup sa bilo kog računara koji ima konekciju ka internetu.

Drugo rešenje su vrlo jevtini i rasprostranjeni USB Flash diskovi – okačite ga na ključ od stana i gde god ste vi, tu su i vaši podaci. Pri tome, potrudite se da obavezno redovno radite backup USB Flash diska – ove spravice se lako gube, i ove spravice ne izdržavaju previše torturu i/ili veliki broj pisanja po njima.

Treće rešenje je online virtuelni disk – uz malo softvera, dobar deo podataka možete držati “u oblaku” i prepustiti drugima da se brine o sinhronizaciji ovih podataka.

Microsoft Live Mesh je upravo treće rešenje – način da relativno bezbolno sinhronizujete podatke između više mašina (različitog tipa) i to skoro trenutno. Pri tome, do vaših podataka možete doći i preko web strane, za slučaj da vam zatrebaju van nekog od sinhronizovanih uređaja.

Servis je besplatan, prostor na raspolaganju je 5 Gb i da bi ga koristili, dovoljno je da imate Windows Live ID (ako koristite MSN / Windows Live Messenger, ili hotmail za poštu – već ga imate; ako ne, moguće ga je besplatno kreirati sa bilo kojom važećom email adresom).

Postupak je jednostavan:

• Registrujete se na Live Mesh sajtu
• Instalirate tom prilikom aplikaciju za sinhronizaciju, na svakom od računara koji želite da dele podatke
• Prostim klikom desnim dugmetom na željeni folder dodajete ga u Mesh:

Za svaki folder koji dodate će se na drugim računarima na desktopu pojaviti plavi shortcut; prostim “Sync with this computer” pravite kopiju sinhronizovanog foldera na željenoj lokaciji (ne mora da bude na istom mestu kao na polaznom računaru):

Pored prostog deljenja fajlova, Live Mesh ima vrlo simpatičnu mogućnost – pristup drugim računarima (ako su uključeni ), kao preko Remote Desktopa.

Nekoliko saveta ako želite da probate ovaj servis:

• Ako imate Adsl vezu: A stoji za Asynchronous ili nesimetrična; u praksi to znači da su vam upload mogućnosti (kada “penjete” fajlove na server) mnogo lošije od download mogućnosti; ironično, što vam je veći download, to je raspon ove dve vrednosti gori. Uobičajene vrednosti su 1024/128, 2048/192, 4096/256 itd. Ovo praktično znači da vam mnogo više vremena treba za prvu sinhronizaciju
• radite u malim koracima; ne pokušavajte da uradite odmah upload od gigabajt i kusur
• prvu sinhronizaciju pustite noću ili u radno vreme (u zavisnosti od vašeg ritma) tj. kada je računar (i veza ka internetu) besposlen.
• Ako drugačije ne kažete (desni klik na plavu ikonicu u sistemskom treju, “Work Offline”) Live Mesh je stalno povezan sa vašim računarom (ako se pitate zašto modem stalno treperi )
• Ovo je još uvek beta servis, pa mu nemojte prepuštati kritične podatke.

Alternativni servisi za sinhronizaciju fajlova

Ako vas ova tematika zanima, možete pogledati i DropBox; vrlo slično rešenje Live Mesh-u: podržava više platformi (i Linux), i prostor do 2Gb je besplatan – preko toga zahteva mesečnu nadoknadu.

Iako Live Mesh nudi mnogo čvršću integraciju sa operativnim sistemom, i nema ograničenja da svi folderi / datoteke koje se sinhronizuju moraju da budu na jednom mestu (My Dropbox), DropBox je primereniji našim vezama ka Internetu – nema stalnog toka podataka, već samo kada se ukaže potreba.

Pogledajte i listu online servisa za čuvanje podataka: http://en.wikipedia.org/wiki/File_hosting_service

Druga Microsoft rešenja za sinhronizaciju

Live Mesh nije jedini Microsoft servis za sinhronizaciju. Postoje još dva slična servisa, koja pokrivaju različite potrebe:

Live Sync (bivši Live FolderShare)

Live Sync je takođe deo Live ponude; kod ovog servisa računari koji se sinhronizuju moraju da budu online i uključeni – nema off-line skladištenja ili pristupanja sa drugih, ne-sinhronizovanih računara.

Drugačiji su i limiti: dozvoljena je sinhronizacija do 20 foldera, svaki od foldera može imati maksimalno 20,000 datoteka, pri čemu ni jedna datoteka nije veća od 4GB.

Windows SkyDrive (bivši Windows Live Folders)

SkyDrive je komplementaran servis Live Mesh-u: omogućeno je da stavite fajlove na njega i da fajlovima pristupate iz browsera, ali nema sinhronizacije. Na raspolaganju imate 25 Gb prostora, gde jedan fajl ne može da ima preko 50 Mb (idealno za muziku ).

Sem jednostavnog skladišta za podatke, SkyDive omogućava manipulaciju fotografijama, kao i Microsoft Office dokumentima (sve online) i sinhronizaciju Favorites (omiljenih lokacija) između više računara.

Dodajte na ovu zastupljenost neke (pogrešne) tehnološke odluke Microsoft-a (više o tome možete pročitati u tekstu “Sigurni prozori“) i sasvim je jasno zašto je ovo platforma najviše napadana od hakera i pisca virusa – prosto, što je veće tržište, veće su šanse da se dođe do koristi (kreditne kartice, lični podaci itd).

Ovo je otvorilo vrata velikom tržištu anti-virusnih programa: Symantec, Kaspersky, McAfee, Avast, AVG, ESET (NOD32) – da pomenem samo neke. Neke od kompanija (AVG, Avast) su pored plaćenih (komercijalnih) verzija programa nudile i besplatne verzije sa manje mogućnosti, za kućne korisnike.

Sam Microsoft nije dugo ulazio u ovo tržište; to se menja 2005, kada je izašla prva verzija Windows Defender-a: programa protiv špijunskih (spyware) i generalno štetnih programa (adware); Windows Defender je sastavni deo Vista i Windows 7 operativnih sistema, dok se za XP može besplatno skinuti. No, Windows Defender je samo jedan aspekt zaštite – i dalje nije štitio od virusa.

Novembra 2008. se to menja – Microsoft objavljuje da radi na projektu Morro, osnovnom antivirusu za Windows operativne sisteme; kroz nekoliko verzija (i promenu imena), 29. septembra 2009. izlazi Microsoft Security Essentialss – besplatan Windows antivirus program koji podržava XP, Vista i Windows 7 operativne sisteme. Jedini uslov da bi instalirali ovaj paket je da imate legalnu kopiju Windows-a.

Nakon 15 dana korišćenja (na Visti i Windows 7) mogu reći da je Security Essentials sasvim ok rešenje za kućne korisnike – nije napadan, korisnički interfejs (ekrani samog programa) je jednostavan i lako razumljiv, opterećenje računara je malo (čak manje od NOD32 programa koji je do sada bio moj izbor za antivirusnu zaštitu – ne verujem da ću obnoviti licencu). Preporučujem ga za instalaciju i korišćenje na svim vašim računarima gde do sada niste imali takvu vrstu zaštite (a to je, zar ne samo na skoro kupljenim računarima).

Linkovi:

• Microsoft Security Essentials – lokacija za skidanje paketa
• Vest na sajtu NoveTehnologije.Com
• Tekstovi za održavanje i zaštitu računara na Vesic.Org

Najveća muka i nevolja je bilo upravo testiranje u svim mogućim IE verzijama – uz neverovatna dovijanja da dobijete sve verzije na računaru.

No, tome je kraj na najlepši mogući način Upoznajte SuperPreview za Internet Explorer:

(klikni na sliku za veću)

Expression Web ekipa je odlučila da SuperPrevew za IE bude besplatan dodatak koji vam omogućava do skora neverovatne stvari:

• Prikaz sajta u IE6, IE7, IE8 (ako imate IE8 instaliran na mašini)
• Izbor koja je od ova tri browsera baseline (primarni)
• Izbor ciljne rezolucije (dole desno)
• Prikaz DOM stabla
• Panning mode (sinhronizovano skrolovanje u svim browserima)
• Overlay (preklapanje) prikaza iz jednog i drugog browsera (slaganje do u pixel)
• Overlay (preklapanje) prikaza iz browsera i učitane slike (slaganje sa dizajnom koji ste dobili)
• Svi detalji o html elementima ispod, uz naznačene pozicione elemente koji se razlikuju (crveno 85 i 399 u screenshotu)

SuperPreview za Expression Web će podržavati i gomilu drugih stvari (i browsera – sve koje imate instalirane na mašini, plus neke preko web servisa) ali i ovaj besplatni dodatak za IE zlata vredi, ako ste u developer vodama. Topla preporuka.

- Web strana: http://expression.microsoft.com/en-us/dd565874.aspx
- Download strana: http://www.microsoft.com/downloads/details.aspx?FamilyID…

Na kraju samo malo upozorenje: SuperPreview je u beti, pa su mogući neki problemli (ja ih nisam imao). Nevezano za probleme i finalna verzija plugina će biti besplatna.

Nekada je i bilo tako – u “staro” vreme. Današnji Microsoft nije ni nalik tome – proizvodi se razvijaju uz direktno učešće korisnika, sa neviđenom otvorenošću (i davanjem svih razvojnih verzija širokoj publici – tako je urađen Windows 7 – kvalitetan i bogat operativni sistem), u centralne razvojne alate se uključuju open-source biblioteke (jQuery u ASP.NET sistem) i neki drugi ljudi sa pozitivnom vizijom vode ovu kompaniju (za programere: obavezno pratite blog Scott Guthrie-a, koji je zaslužan za mnogo šta navedeno gore).

I ima vizije; na raznim poljima a ovo je jedna od tih (Microsoft Office Labs – Future Vision 2019):

(Klikni ovde za pun kvalitet)

Ne znam da li će ovo stvarno biti 2019. ili 2029, ali budućnost svakako obećava Čak i ako ovo bude budućnost iz Microsoft laboratorija, neću se buniti

Iako ga mnogi proglašavaju ispravkom za Vistu ili ono što je Vista trebala da bude, to prosto nije tačno – Windows 7 je novi operativni sistem, sa dovoljno izmena spolja i (pogotovo) iznutra da u takvo nešto ne treba imati sumnje.

Kako sam već dosta toga napisao o Windows 7 funkcijama u beta 1 izdanju, ovde ću probati samo da dodam stvari koje su ili specifične za finalno (RTM) izdanje ili koje sam propustio u prvom pisanju.

Instalacija

Windows 7 je moguće instalirati preko Viste (upgrade opcija) ili direktno, na čistu mašinu ili posebni disk. Direktan upgrade sa Windows 7 Beta/RC ili sa XP na W7 nije moguć; doduše, to nije preveliki hendikep – ionako je bolje da uradite čistu instalaciju i time dobijete maksimalno stabilan sistem, bez nasleđenih (loših) drajvera i/ili programa.

Windows Easy Transfer

(klikni za veću sliku)
Naravno, “čist install” ne znači da treba da se odreknete podešavanja vaših aplikacija koje ste mukotrpno postavljali kako vam najviše leži. Bez obzira da li je vaš prethodni sistem Vista ili XP, preporučujem korišćenje Windows Easy Transfer alata (nalazi se na instalacionom disku, direktorijum Support\Migwiz, datoteka migsetup.exe) – zapakovaće sve vaše datoteke, podešavanja registrija i sve ostalo što je potrebno da se na novom operativnom sistemu osećate kao kod kuće. Tu datoteku možete snimiti na USB disk ili CD/DVD i kasnije upotrebiti u novoinstaliranom sistemu. Sem podešavanja, Easy Transfer će vam dati i spisak programa (i osvežavati isti) koje trebate da instalirate da bi sve radilo kako očekujete (vidi sliku).

Sama instalacija je jako brza; uz minimum pitanja, i samo jednim restartom (zavisi od vaše mašine i/ili izabrane konfiguracije) za 20-ak minuta imate radeći Windows 7 sistem. Većina drajvera je automatski instalirana (ili sa DVD-a ili preko Windows Update sajta) – jedini uređaj na mojoj konfiguraciji koji nije instaliran je modem (što me ne brine previše).

Kompatibilnost

Ako je aplikacija radila na Visti, skoro sigurno će raditi i na Windows 7. Instalirao sam standardan paket za poslovnu mašinu:

• Microsoft Visual Studio 2008 (i prateće alate)
• WinMerge
• TortoiseSVN
• Oracle Client 10.0.2.0.4
• True Crypt
• TOAD 9.7.2
• Microsoft Office 2007
• http://pack.google.com/ (FireFox, Google Earth, Adobe Reader, Chrome, Google Talk, Skype)
• ImgBurn
• Last.Fm
• Nokia PC Suite
• Paint.Net
• 7 Zip
• YU tastature za Vistu
• Total Commander
• PDF Creator
• ClipX

i za sada nije bilo nikakvih problema u svakodnevnom radu.

Mnoge druge stvari sa referentne liste programa nisu više potrebne, jer su ugrađene u sam W7 (osvežiću listu čim pre).

Mali problem je što je Windows 7 prvi operativni sistem koji nema ugrađen mail klijent (možete uzeti besplatan Windows Live Mail iz Essentials paketa) pa u startu ne postoji ni jedan program koji podržava mailto: protokol; tako da može desiti da aplikacije koje se oslanjaju na Outlook Express za slanje maila neće raditi.

Svakodnevni rad

Libraries

Ono što mi je oduvek nedostajalo i ograničavalo u radu (doduše, ja sam organizational freak) je to što su “specijalne” lokacije (Documents, Pictures, Music, Videos itd) zakucane na jednu i samo jednu lokaciju na disku. Kako svi danas radimo sa mrežnim okruženjima, spoljnim hard diskovima, USB Flash diskovima, teško da ćete uspeti da realnost uz gornja ograničenja ispratite efikasno.

Tu Windows 7 uvodi pojam biblioteka (Libraries) – praktično skupa vaših foldera određenog tipa:

Iza svake od ovih ikona se nalazi skup foldera, koji ne moraju da budu na vašem računaru. Vrlo korisna opcija.

Taskbar

(klikni za veću sliku)

Ako bi trebalo da izdvojim jednu stvar koja karakteriše Windows 7, to je upravo rad sa taskbarom; brži je, intuitivniji, sa mnogo više mogućnosti; integracija QuickLaunch-a je izvedena još bolje od Viste.

Klik na ikonu na taskbaru otvara aplikaciju; ako je već otvorena, dovodi prvi prozor iz grupe u fokus. Shift + klik (ili klik srednjim dugmetom miša) na ikonu uvek lansira novu instancu aplikacije; posebna poslastica je Shift + Ctrl + klik – otvara aplikaciju pod administrativnim pravima. Na kraju, Shift + Right klik daje opcije za rad sa svim prozorima grupe – Restore / Minimize / Maximize.

Naravno, stare prečice (Win + 1 do Win + 0 : isto što i klik na n-tu ikonu na taskbaru) iz Viste i dalje važe.

Upravljanje prozorima

Dosta izmena je urađeno na radu sa prozorima i pokušaju da vam na svaki način olakšaju snalaženje među brdom otvorenih (pogotovo, ako imate više monitora).

Recimo, Aero Peek: ako postavite miša na umanjeni prikaz prozora u Taskbaru, svi ostali prozori na radnoj površini će “nestati”, omogućavajući vam da imate jasan pregled bez izbora samog prozora:

Klik na umanjen prikaz će dovesti prozor u fokus i omogućiti da nastavite prekinuti rad. Takođe, postoji gomila novih tastaturnih skraćenica za rad sa prozorima:

Win + Home – Minimizuj sve prozore osim onoga u kome sada radite

Win + kurzor gore – Maksimizuj aktivni prozor
Win + kurzor dole – Minimizuj aktivni prozor

Win + kurzor levo (desno) – “Prilepi” aktivni prozor za levu (desnu) ivicu monitora

Win + space – Napravi sve prozore providnim (pogledaj desktop)

Win + Shift + kurzor levo (desno) – Prebaci prozor na levi (desni) monitor

Prikaz desktopa (Show Desktop) je sada ugrađen u sam Taksbar – ako pređete mišem preko pravougaonika na kraju Taskbara svi prozori će postati providni; klik na taj pravougaonik će ih sve minimizovati. Ikonica sa crvenim krstićem je novi Action Center (Control Panel -> System and Security -> Action Center ili dupli klik na ikonu), koji vas obaveštava o svim pronađenim problemima i nudi i rešenja (na konkretnom primeru: ovde nisam instalirao antivirusni program).

Multimedija

Kao što sam napisao u prethodnom tekstu, Windows Media Player je drastično unapređen: čistiji i jednostavniji, upravljanje vašom bibliotekom zvuka, slike i videa je sasvim dobro odrađeno. U sam Windows 7 je sada ugrađena podrška za mnoge codec-e (i H.264/MPEG-4 AVC), čak i za Blu-Ray diskove (kod nas su retkost, ali to neće još dugo biti tako).

Ono što je interesantna novost je da sada možete puštati muziku sa vašeg kućnog računara na drugi računar na koji ste ulogovani preko interneta. Za to vam je potrebno:

- Da imate Windows Live ID (ako koristite MSN/Live Messenger, već ga imate; ako ne, otvara se besplatno, uz važeću mail adresu) i da isti Windows Live ID autorizujete za pristup na oba računara (server i klijent).

- da eventualno podesite vaše rutere (port forwarding)

- uključite Windows Player i povučete muziku sa vašeg računara

Ako je kojim slučajem jedan od računara u domenu (što praktično važi za većinu poslovnih računara) onda taj računar ne može biti izvor muzike, ali svakako može slušati muziku sa recimo kućnog računara.

Ispod haube

Iako je na vizuelnom delu dosta urađeno, još je bitnije (za mene) šta je sve promenjeno ispod haube – puno. Pobrojaću samo funkcije koje sam ispratio preko raznih blogova / sajtova:

1. Windows Kernel Dispatcher Lock – uklonjene su barijere za efikasan rad na računarima sa više procesorskih jezgara (uklonjen je Windows Kernel Dispatcher Lock i time ostvarena mogućnost za rad na mašinama do 256 jezgara); ovo sređivanje je otkrilo problem sa efikasnim upravljanjem memorije u sistemima sa toliko jezgara, pa je urađen i

2. Redizajn Windows Memory Manager dela.

3. Dodata je nova mrežna opcija, Direct Access – nešto kao lite VPN – način da pristupate vašem poslovnom okruženju sa W7 računara gde god da ste (zahteva da server u mreži koji izvršava Direct Acces bude Windows Server 2008 R2)

4. Mnogo bolja podrška za Solid State diskove – posebno važno za laptop računare.

Naravno, sve ove promene (kako spolja tako i iznutra) prate i promene u API pozivima, pa ćemo mi programeri imati dosta posla u dodavanju lepih novih funkcionalnosti (prvenstveno JumpList za Taskbar) u naše buduće (a bogami i postojeće) aplikacije.

Performanse

Pošto računar koristim u dnevnom radu i nemam naviku puštanja razno-raznih benchmark testova, mogu da dam samo svoj osećaj – brže od Viste. Koliko brže? Ne preterano; jer ovom efektu treba pridodati i to da je ovo novoinstalirani sistem, gde nisu svi programi instalirani kao na Visti. Sem samog “brže” (u smislu da neka operacija kraće traje) sam operativni sistem je sa mnogo boljim odzivom – klik ili taster proizvode trenutni efekat, tako da je pravo zadovoljstvo raditi.

U poređenju sa Windows XP … Prvo, nemam živu instancu XP-a već tri godine (ni kući ni na poslu) a drugo, verujem da je XP na istom harveru brži. Treće, to je i očekivano – verujem i da je Windows 98 SE na istom hardveru brži od XP-a Prosto, ko želi brzinu XP-a treba na istom i da ostane

Ukratko, na novijem hardveru Windows 7 će vam dati udobnije iskustvo od Viste.

Windows XP Mode

Virtuelizacija, ili mogućnost da u jednom trenutku radite sa više operativnih sistema ili instanci istog operativnog sistema je nezamenljiva kada razvijate aplikacije – lako testiranje i ispravljanje problema na različitim okruženjima bez da napustite vaš operativni sistem je način da uštedite gomilu vremena.

Već sam pominjao Virtual PC, no, Windows 7 je ovoga puta otišao i korak dalje: uveli su Windows XP Mode – način da zadržite sve vaše aplikacije koje rade pod XP-om a nisu kompatibilne sa novim Windows 7 operativnim sistemom.

Za ovo vam je potrebno:

• Windows 7 Professional ili jači
• Mašina koja ima hardversku podršku za virtuelizaciju (AMD-V™ ili Intel® VT)
• Procesor od barem 1Ghz i barem 2GB RAM (32 bita) ili 3GB RAM-a (64 bita) – iako ovo shvatite kao minimum
• Malo dodatnog prostora na disku (15 Gb)

Kada ste ovo obezbedili, ostaje da skinete Virtual PC Release Candidate kao i Windows XP Release Candidate (na istoj stranici su) i da ih instalirate. Ovim dobijate kopiju Windows XP Professiona SP3, potpuno licenciranu.

Po čemu se razlikuje Windows XP Mode od “uobičajenog” korišćenja Windows XP preko Virtual PC-a? Prvenstveno u vrlo čvrstoj integraciji sistema domaćina (Windows 7) i gosta (Windows XP): deljenje Clipboard prostora, drastično jednostavnije deljenje direktorijuma i fajlova, i najvažnije, mnogo bolji radi sa periferijom: USB uređaji se mogu ravnopravno koristiti između oba operativna sistema, a čak je moguće i štampati iz Windows XP mašine na štampače definisane u W7 okruženju. Praktično se radi o još jednom članu Microsoft Enterprise Desktop Virtualization (MED-V) familije – dva operativna sistema pod jednim desktopom: instalacija programa u XP Mode postavlja prečicu i na W7 desktop i vi možete startovati taj program direktno iz W7 okruženja.

Iako su i Virtual PC i Windows XP Mode u RC (Release Candidate) izdanju, stabilnost je dobra i nisam imao problema ni sa jednom aplikacijom koju sam probao u XP Modu (doduše, to nije veliki broj).

Za kraj

Windows 7 je pre svega izuzetan operativan sistem – ovo mogu da kažem iz 15+ godina iskustva sa Windows operativnim sistemima. W7 je vrlo stabilan (bez ijednog BSOD od kada se igram sa W7, a to je od početka godine – Beta1 i RC) i ispeglan, sa mnoštvo malih i velikih unapređenja. Ako prelazite sa XP-a, to će za vas biti sasvim novo (i vrlo lepo) iskustvo. Ako prelazite sa Viste (kao ja), dobićete smireniji, brži i efikasniji sistem, sa svim sitnicama na koje ste se navikli u Visti.

Lično, jedva čekam oktobar i instalacioni disk za kućevnu upotrebu

Ako planirate da kupujete novi računar, toplo savetujem da sačekate jesen i kupite ga sa Windows 7 Home Premium (za kuću) ili Professional izdanjem (ako ga koristite za posao). Ako pak imate novu mašinu i nešto viška novca naručite ga kod vašeg prodavca softvera – vaš računar to zaslužuje

Update 14. avgust 2009: Microsoft Srbija je otvorio konkurs za najbolju fotografiju iz Srbije, uz šansu da to postane deo finalne verzije Windows 7 (jedna od tema). Više detalja imate ovde – rok je 24. avgust.

Vrlo često predstavljam ovde na blogu najnovije Windows operativne sisteme (Vistu ili Windows 7).

Iz tih razloga a i kako nekako slovim za Windows stručnjaka i Microsoft pobornika, često se diskusije koje vodim sa poznanicima i prijateljima vrte oko toga “kako su svi ovi novi Windowsi preveliki, preglomazni, traže jake procesore i mašine”, i obavezno se upadne u teške vode nostalgije “eeeee, moja Win 98 se podizala za 3 sekunde na 10 puta slabijoj mašini”.

Zato, da bih odao poštovanje čistoj istoriji i svim nostalgičarima – predstavljam vam Windows 2.03 iz godine 1987-e!

Ova verzija je objavljena u novembru 1987. godine i imala je sve “prave” atribute naslednika koji će doći: prozori su mogli da se preklapaju (za razliku od Windows 1.0 gde su mogli samo da se poređaju jedan do drugoga), multitasking je daleko unapređen, prve verzije Excel-a i Word-a rade na Windows 2.03 i uvode se po prvi put termini “Maximize” i “Minimize”.

Sama instalacija je “teška” oko 3 Mb (dve 1.44Mb diskete) a zahteve prepisujem iz originalne dokumentacije:

• MS-DOS version 3.0
• Two double-sided disk drives or a hard disk
• 512K of memory or greater
• Graphics-adapter card

Upravljač datotekama se zove MS DOS Executive (tata Program Manageru iz Windows 3.x familije, deda današnjem Windows Explorer-u):

(klikni za veću sliku)

Windows 2.03 je inače razlog zašto je Microsoft tužen od strane Apple kompanije jer je “Windows 2.03 suviše sličan Lisa i Macintosh operativnim sistemima”:

(klikni za veću sliku)

Naravno, nikada zaista nisam radio na Windows 2.03 – prvi Windows koji sam koristio je bio 3.0 a zatim i 3.11 for CEE – prvi Windows (doduše, uz malu pomoć programera-hakera ) koji je mogao da koristi sva naša slova sa kvačicama.

Ako poželite i vi da radite na zaista staroj verziji Windowsa, potrebni sastojci su sledeći:

• Windows 2.03 operativni sistem (arhiva od 1.5 Mb): Win-2-0-3.7z
• 7-Zip arhiver da raspakujete arhivu
• Virtual 2007 da pokrenete sistem

Na kraju: Microsoft.Com: Windows Version History.

P.S. Imam i Windows 1.01 ali nisam uspeo da podesim miša u virtuelnom okruženju, a i 1.01 je više grafička školjka oko MS DOS-a a ne pravi Windows

Windows 7 tim je i ovde taj posao daleko bolje odradio: objavljene su SKU (Stock Keeping Unit) tj. verzije za Windows 7:

• Windows 7 Starter
• Windows 7 Home Basic
• Windows 7 Home Premium
• Windows 7 Professional
• Windows 7 Enterprise
• Windows 7 Ultimate

Gužva, ne? Isto kao za Vistu? Na svu sreću, nije tako – Starter (samo 3 aplikacije, namenjeno zaista slabim mašinama) i Basic (skinuta “šminka” kao što su Aero) su “specijalne” verzije, koje će biti dostupne samo proizvođačima hardvera (OEM mreža).

Enterprise verzija će biti dostupna “velikim” potrošačima (firmama) kroz Volume Licencing programe.

Za najveći broj korisnika ostaje biranje samo između Home Premium i Professional edicija. Ako ste kućni korisnik -> Home Premium; ako ste poslovni korisnik -> Professional – stara dobra XP šema.

Pored ovoga, urađeno je i nešto više – svaka sledeća verzija je nadskup svih funkcionalnosti (a ne kao kod Viste, gde ste izborom više verzije, recimo Business, gubili stvari koje ima Home Premium, recimo Windows Media Center) i svi fajlovi su već na vašem računaru (Windows Anytime Upgrade) tako da prostom kupovinom novog ključa možete da otključate funkcionalnosti iz više verzije.

Sve nestrpljivije čekam novi Windows

U početku je za korišćenje bilo neophodno da imate mail nalog na nekom od Microsoft servisa (Hotmail, Msn, Live) da bi vrlo brzo uveli i mogućnost da uz postojeću ne-Microsoft adresu možete koristiti MSN Messenger. Ta tranzicija (sa hotmail na kompanijske email adrese) je prošla relativno bezbolno – otvorite novi Passport nalog sa kompanijskom adresom, uradite eksport adresa sa Hotmail naloga i import na novootvoreni nalog.

Najavljeno gašenje .yu domena je opet nametnulo novi zadatak – promenu mail adresa na Live Messengeru sa .co.yu na .rs. Kako sam zadužen za tehničke stvari, a i već sam radio ovu akciju na svom privatnom Live nalogu, rešio sam da sprovedem na sebi celu akciju i napišem odgovarajuće uputstvo za ostale.

Tu počinje hod po mukama:

Scena 1 – petak: priprema

Uredno sam pročitao uputstvo za promenu mail adrese na Live nalogu (ne, nisam toliki fanatik za uputstva već je jedno kada radite za sebe ili za 120+ ljudi) gde se pominje da “po promeni e-mail adrese ne treba da se logujete na MSN barem 3 sata”; u dokumentaciji sam naleteo takođe i na informaciju da “se promene na nalogu mogu propagirati i do 48 sati”. Odlučim da promenu mail adrese odradim u petak uveče i da se ne logujem do ponedeljka (što je sigurno, sigurno).

Scena 2 – ponedeljak: prvo logovanje

U ponedeljak imam šta i da vidim: svi moji kontakti (300+) su offline – na nebu instant poruka je do tada neviđena tišina (i tu tek uviđam koliko IM uzima u mom dnevnom vremenu i koliko mi odvlači pažnje). Odradim više posla no za prošla 2 radna dana, ali nervoza polako raste – čak ni kolege u kancelariji do moje me ne vide on-line.

Odlučim da je strpljen – spašen, pa odložim bilo kakve akcije do sutra – možda se tih 48 sati nekako drugačije piše na američkom kontinentu

Scena 3 – utorak: more tišine

Logovanje na Live u utorak – i dalje more tišine; sada sam već nervozan – od lake probe, ovo prerasta u problem. Vraćam se dokumentaciji – predlažu u retkim slučajevima kada se ovo desi (eh, što me ovako ne pogodi 7 na lotou no sve neki retki problematični slučajevi ), da izvezem sve moje kontakte, obrišem ih i uvezem ponovo – to bi trebalo da sve moje kontakte ponovo pita za dodavanje mog naloga na Live Messenger. Rečeno – učinjeno: izvezeni, obrisani, uvezeni … tišina. Sada sam već ljut

Iako mogu više da uradim, navika je čudo – prosto mi nedostaju iskačući prozori sa razno-raznim porukicama, linkovima i informacijama

Opet strpljivo rešim da sačekam sredu (“jutro je pametnije od večeri” i ostale poslovice) da dam “tim serverima” šansu da između sebe razmene toliko veliku količinu informacija (jeste, ovo je ironija) o mojih 300+ kontakata.

Scena 4 – sreda: akcija

Kako ni maltertiranje sa brisanjem/dodavanjem adresa nije urodilo plodom, rešim da više ne sedim skrštenih ruku i da pošaljem spamersko-cirkularni mail na sve moje kontakte i zamolim ih da moju novu mail adresu ručno dodaju na svoju listu adresa. Tek tada, polako, vrlo polako, su moji kontakti počeli da se pojavljuju online. Pri tom su se dešavale sitnice kao: urade odjavu / prijavu na Live Messenger i ponovo izgube moju adresu sa liste; neki od najbližih kolega su me dodavali i po tri puta, a i ja njih na moju listu … Ozbiljan servis?

Epilog – mesec dana kasnije

Posle 30-ak dana, samo 172 kontakta su off-line Kolegama sam, umesto promene mail adrese, savetovao da naprave novi Live nalog (sa novom adresom) i da urade izvoz / uvoz adresa. Rezultati su bolji no sa gore opisanom akcijom, ali i dalje daleko od savršenih – gomila ljudi ima delimičnu vidljivost ostalih kolega; neki koji su kod mene online, mene vide offline, kao i sve druge moguće kombinacije.

Ako možete da birate, ne birajte Live Messenger za vaše poslovne potrebe – probajte alternative (recimo GTalk). Prosto je sramota kako jedan važan servis kao što je Live Messenger (ma šta pisalo u članovima 20. i 21. Uslova za korišćenje), posle ovoliko godina, može sebi dozvoliti da trivijalna stvar (promena adrese, pa makar raspoređena i na 1000 servera) ne radi i spreči osnovnu namenu – razmenu poruka.

Džaba što nude i razmenu slika, i profile i ne znam šta još – osnovna funkcija, osnovni servis mora da radi besprekorno – ako je ovo narušeno, sve ostalo je sa stanovništa korisnika smešno – čemu nova slika na Live Messengeru ako je niko ne vidi?

Od uobičajenog Microsoft “nema ništa da znate, sve je zatvoreno i saznaćete kada kupite kopiju novog OS-a” neko je vrlo pametno odlučio da se Windows 7 razvija na sasvim drugi način – otvoreno, sa mnoštvo informacija o tome kako se rešavaju problemi, koje se nove mogućnosti dodaju, i naravno, da daju opciju da celokupna publika učestvuje u tom procesu. Samo taj stav je dao veliki pozitivan osećaj budućoj zameni za Vistu; dodajte tome i potpunu (obećanu) kompatibilinost sa Vista drajverima – i u startu imate operativni sistem koji je predodređen da uspe.

Sada je već došlo vreme da se proba prva Beta – što je za mene maltene prava poslastica

Kako da probam?

Za slučaj da imate solidnu mašinu, 20-ak Gb prostora i vremena / želje da se poigrate novim operativnim sistemom, svratite do adrese:

http://www.microsoft.com/windows/windows-7/beta-download.aspx

Ova je ponuda ograničena na prvih 2,5 miliona downloada (update: kako ovde kažu, limit je promenjen u datum – do 24. januara) – zato požurite

I da, ova verzija ističe u julu 2009 – do tada se očekuje nova beta.

Instalacija

Upozorenje: gledajte da računar na kome instalirate Windows 7 beta u toku instalacije (a i malo kasnije) nema pristup vašim mp3 fajlovima – beta je spakovana sa jednim vrlo nezgodnim bagom koji može praktično da vam uništi sve vaše MP3 fajlove ako upalite Windows Media Player pre nego li instalirate KB961367 koji ovaj problem ispravlja. Nije potrebno da “ručno” instalirate ovaj patch – dovoljno je po instalaciji da podignete Windows Update i sačekate da se instalira.

Dve su opcije za instalaciju: čist operativni sistem na posebnoj particiji (ono što sam ja izabrao) ili Upgrade postojećeg sistema – u tom slučaju morate da imate Vista SP1 operativni sistem sa svim zakrpama – beta ne podržava Upgrade bilo kog (starijeg) operativnog sistema.

Čista instalacija je vrlo jednostavna – podignete sistem sa DVD-a koji ste narezali, odgovorite na 3 – 4 pitanja o konfiguraciji (gde se instalira, lokacija i tastatura) i to je to – za manje od 30 minuta imao sam potpuno instaliran operativni sistem – brže i od Vista instalacije.

Kompatibilnost

Windows 7 je našao sve potrebne drajvere za moju mašinu i priključene uređaje (štampač, skener) na Windows Update sajtu – izgleda da glavno obećanje o kompatibilnosti (“100% kompatibilan sa drajverima za Vistu”) za sada stoji.

Podigao sam sve uobičajene aplikacije sa referentne liste i problemi na koje sam naišao:

• Google Pack je odbijao da se instalira – tvrdio je da podržava samo XP i Vistu; rešeno tako što sam potrebne aplikacije instalirao pojedinačno
• Drag & Drop datoteka između Virtual PC 2007 operativnih sistema i Windows 7 ne radi; rešeno mapiranjem lokalnog diska preko Shared opcije u virtuelnim operativnim sistemima.
• Standardne Vista YU tastature sa našim slovima ne prolaze; na brzinu sam napravio jednu Win 7 US Serbian tastaturu (na istoj je stranici) – problem je jer se “stare” referišu na nepostojeću zemlju ( Serbia and Montenegro (former) ) što se nekako kosi sa lokacijom koju sam izabrao ( Serbia )

Prijava problema

Ma kako stabilno izgledao Windows 7, ovo je ipak prva beta – očekuje se da će razvoj potrajati barem još 10-ak meseci (po nezvaničnim informacijama, finalna verzija izlazi krajem ove godine ili početkom 2010.).

Na to vas podseća i Send Feedback dugme na maltene svakoj aplikaciji:

Windows 7 - Send Feedback (klikni za veću sliku)

Za prijavu problema vam je potreban besplatan nalog na Microsoft Connect sajtu (mada, i tu ima problema – od 3 primećena problema prijavio sam samo jedan )

Taskbar

Nekoliko novih stvari je dodato u Windows 7; kao najveća novina se izdvaja potpuni redizajn Task bara – sada je to kombinacija Quick Launch sekcije + starog Taskbara + funkcionalnosti koja ranije nije nigde postojala:

Windows 7 - Taskbar (klikni za veću sliku)

Aplikacije koje su startovane imaju okvir na taskbaru, kao i dodatne informacije (recimo, zelena boja na Explorer ikoni pokazuje dokle je stiglo kopiranje):

Windows 7 Taskbar - detalj (klikni za veću sliku)

(ovde samo nisu startovani Total Commander i Google Chrome browser)

I dalje postoji pregled šta trenutna aplikacija radi (kao u Visti, prevlačenjem miša iznad ikonice na taskbaru) ali i mogućnost upravljanja tom aplikacijom odatle, ako je to podržano:

Window 7 Taskbar - pregled aktivne aplikacije

Neke stvari su podržane za bilo koju aplikaciju: ako prevučete miša iznad preview prozora, dve stvari će se desiti: u gornjem desnom uglu preview prozora dobijate x za gašenje te aplikacije i svi ostali prozori će postati potpuno providni, omogućujući vam da brzo locirate prozor aplikacije u punoj veličini i da vidite šta se trenutno dešava – jedna od najkorisnijih opcija po meni.

Ako na ikonu na taskbaru kliknete desnim dugmetom miša, dobićete takozvani “Jump menu” – najčešće akcije za datu aplikaciju; ako aplikacija nije posebno pisana za Windows 7, obično se svodi na poslednje korišćene fajlove:

Windows 7 Taskbar - desni klik na aplikaciju (klikni za veću sliku)

dok je kod Windows 7 aplikacija to mogućnost za brzo i efikasno upravljanje aplikacijom sa samog taskbara:

Windows 7 Taskbar - desni klik na WMP

Inače, aplikaciju možete postaviti na Taskbaru desnim klikom na ikonu i izborom “Pin to Taskbar” ili prostim prevlačenjem ikone na Taskbar.

Podešavanje same radne površine je ostalo manje-više isto, uz novu opciju Slide Show slika za pozadinu:

Windows 7 - Desktop - Slide Show (klikni za veću sliku)

Gadžeti

Window Vista Sidebar, posebna aplikacija u kojoj su se izvršavali gadžeti (male javascript aplikacije) je otišla u penziju – sada je gadžet moguće staviti bilo gde na radnu površinu:

Windows 7 - Desktop gadžeti (klikni za veću sliku)

Biblioteke (Libraries)

Windows 7 pokušava ponovo da reši problem organizovanja podataka u svetu kada se podaci mogu naći svugde – kako na lokalnom disku, tako i na spoljnim ili mrežnim diskovima.

Sada je kao osnovna jedinica organizovanja podataka biblioteka (Library):

Windows 7 - Biblioteke (klikni za veću sliku)

Biblioteka je praktično virtuelni direktorijum koji sadrži kako lokalne datoteke, tako i reference (linkove) na datoteke sa drugih lokacija i trudi se da pristup, prikaz i pretraga svih datoteka bude unificirana, bez obzira na stvarnu fizičku lokaciju.

Pri tome, prikaz sadržaja biblioteke je prilagođen određenom tipu podataka (slike, muzika, video materijal). Moguće je, naravno, kreirati i vaše biblioteke (recimo, biblioteka vezana za određen projekat, koja će uključiti sve bitno za projekat – dokumentaciju, source code, udaljenu lokaciju, itd).

Koristeći biblioteke, Windows Media Player i Windows Media Center konačno koriste isto mesto za smeštanje svih informacija vezanih za multimedijalne datoteke (sve do Windows 7, svaka od ove dve aplikacije je imala svoj način za smešanje i traženje, što je predstavljalo solidno smaranje, pogotovo ako imate veliki broj pesama / video materijala).

Standardne aplikacije

Kalkulator

Znam da ovo nije najvažnija aplikacija na svetu ali je definitivno vrlo korisna; u Windows 7, kalkulator je dobio četiri načina rada:

Standard (Alt + 1):

Windows 7 - Calculator - Standard Mod (klikni za veću sliku)

No, čak i u standardnom modu, sa nekoliko klikova po meniju, možete od ovoga napraviti vrlo upotrebljivu alatku:

Windows 7 - Kalkulator - Standardni mod (klikni za veću sliku)

Pored istorije (“trake”) na gornjem delu, desno možete dodati deo za račun sa datumima (prikazano), konverziju između jedinica kao i raznih drugih opcija (recimo proračun rate kredita) preko “Templates” selekcije – ovo je zajedničko za sve modove kalkulatora sem za statistički.

Pored osnovnog moda, tu su i:

Naučni (scientific – Alt+2) (poznat od ranije):

Windows 7 - Kalkulator - naučni mod (klikni za veću sliku)

Programerski (Alt+3):

Windows 7 - Kalkulator za programere (klikni za veću sliku)

Tu je i statistički koji omogućava rad sa jednostavnim skupom podataka (Alt+4):

Windows 7 Kalkulator - statistika (klikni za veću sliku)

WordPad / Paint

Dve najzapostavljenije aplikacije, WordPad i Paint su konačno dobile nove funkcije. Na obe aplikacije su postavljeni Ribbon UI (uveden u Windows kroz Office 2007 familiju proizvoda):

Windows 7 - Paint (klikni za veću sliku)

(iako Paint i dalje ne može ni da primiriše odličnom Paint.Net programu)

Kod WordPad-a je najinteresantnije što može da otvara datoteke u ODT formatu, mada sa vrlo promenljivim uspehom.

Windows Media Player 12

Ja izrazito nisam voleo Windows Media Player i to zbog gužve i pretrpanosti celokupnog interfejsa kao i komplikovanosti izvođenja i najobičnijih operacija. Možete misliti kako sam se prijatno iznenadio prilikom prvog puštanja pesama:

Windows 7 - Windows Media Player 12 - Now Playing mod (klikni za veću sliku)

Čak i kada prevučete mišem preko radne površine WMP-a, i dalje je sve sasvim jednostavno:

Windows 7 - Windows Media Player 12 (klikni za veću sliku)

Dodajte na to i ugrađene kodeke za H.264 video, AAC audio (što znači da možete slušati i pesme iz Itunes biblioteke ako nisu zaštićene Apple FairPlay DRM tehnologijom), Xvid i DivX video (uz one koje je već Vista podržavala: MPEG2, WMV, MP3) i dobijate sasvim pristojno pravo-iz-kutije (out of the box) iskustvo što se video i audio materijala tiče: vaše mp3 pesme, DVD filmovi, DivX i Xvid filmovi – sve možete slušati / gledati bez da instalirate ijedan dodatan program / kodek (ili ne-daj-bože kodek pakovanje) – vrlo lepo.

Aplikacije koje nedostaju

Suprotno ustaljenoj politici da svaka nova verzija operativnog sistema ima sve više i više instaliranih aplikacija, Microsoft je sa Windows 7 krenuo u drugom smeru – neke aplikacije, koje su predstavljale standard, više se ne isporučuju na DVD-u, već se mogu skinuti u okviru Windows Live Essentials incijative. To su:

• Windows Live Family Safety
• Windows Live Mail
• Windows Live Messenger
• Windows Live Movie Maker
• Windows Live Photo Gallery
• Windows Live Toolbar
• Windows Live Writer
• Microsoft Office Outlook Connector

Od svega gornjeg sam skinuo samo Live Messenger (verzija 2009, Build 14.0.8050.1202) – šaren (i previše za moj ukus), dodaje Favourites (“Omiljeni”) gde možete staviti vaše kontakte sa kojima najčešće komunicirate.

Postojale su glasine da će Live Messenger 2009 doneti mogućnost komuniciranja sa GTALK / ICQ / Aim korisnicima, ali su to za sada samo glasine – jedina druga mreža sa kojom Messenger može da komunicira je Yahoo Messenger.

Ostalo

Rad sa virtuelnim diskovima

Sada je moguće .vhd (Virtual Hard Disk) datoteku, koju koristi Virtual PC 2007 regularno nakačiti kao lokalni disk:

Windows 7 - Rad sa VHD (klikni za veću sliku)

Takođe je moguće i kreirati VHD datoteke, a tvrde da je moguće i podići (boot) sistem sa VHD datoteke (nisam probao) – ove opcije za sve korisnike virtuelizacije su itekako dobra vest.

Bolje upravljanje sa više monitora

Windows 7 vam olakšava upravljanje sa više monitora (rezolucija, pozicija, orijentacija):

Windows 7 - rad sa više monitora (klikni za veću sliku)

HomeGroup umrežavanje

Kako je više računara u kući stvarnost, Windows 7 donosi opciju koja umnogome olakšava umrežavanje, i prvenstveno deljenje multimedijalnih datoteka kao i štampača – HomeGroup.

U HomeGroup mogu učestvovati samo računari sa instaliranim Windows 7; svaka HomeGroup prilikom kreiranja dobija lozinku i samo računari/korisnici koji znaju lozinku se mogu priključiti.

Kako za ovakve stvari koristim Windows Home Server, nisam se upuštao u podizanje još jedne instance Windows 7 radi testiranja.

Ispod haube

Ono što se ne vidi, a što je takođe vrlo važno, su izmene urađene u samom jezgru operativnog sistema – kernelu. Unapređen je deo koji upravlja procesima (Process Scheduler) kao i memorijom (Windows Memory Manager) što je omogućilo Windowsu 7 lako skaliranje na mašinama sa do 256 procesora (jezgara).

Za više informacija (koga zanima naravno), predlažem intervju Marka Rusinoviča (autora SysInternals paketa).

Brzina

Kako ovde ne posedujem kontrolisane uslove, i način da svaki postupak izmerim, osloniću se na visoko netačnu metodu – lični utisak

Na istom računaru su instalirani i Vista SP1 i Windows 7; pri tome, Vista ima daleko više instaliranih aplikacija (a poznato je da sa vremenom i brojem podignutih servisa od instaliranih aplikacija raste vreme u radu).

U podizanju sistema, Visti je trebalo 33 sekunde dok se (sveže instaliran) Windows 7 podigao za 28 sekundi.

Kopiranje oko 445 Gb podataka sa USB diska na lokalni disk u Visti je završeno za 4h 14min, dok je u Windows 7 kopiranje trajalo 4h 24min.

U svim ostalim operacijama koje sam probao (obrada velikih fotografija, kompajliranje zahtevnog projekta u Visual Studio 2008) osećaj je otprilike isti; iako svuda stoje tvrdnje da je Windows 7 Beta 1 brži od Vista SP1, ja to ne mogu da potvrdim – samo mogu da kažem da stvari nisu sporije.

Na kraju

Vista je odradila lavovski deo posla za Windows 7 – izgrađen je nov korisnički interfejs (Aero), dodati novi sigurnosni mehanizmi kao i iznova napisani veliki sistemski delovi (audio, print, ekran, mreža). Kao posledica toga i lenjosti / neiskustva / loših programera hardverskih kuća, Vista je primila udar kao “loš” operativni sistem, sa kojim uređaji “ne rade”. Vreme je učinilo svoje i Vista SP1 + korektno napisani drajveri su vrlo udobno korisničko okruženje. Windows 7 je izgrađen na tim osnovama i to izgleda vrlo uspešno.

Da li je Windows 7 dobar operativni sistem? Na osnovu nekoliko dana korišćenja (kao glavnog operativnog sistema) – definitivno jeste. Da li je revolucionarni korak u odnosu na Vistu? – definitivno nije. Ako vam je Vista glavni operativni sistem, u W7 ćete se osećati kao kod kuće, ali takođe nećete imati posebnog razloga (barem za sada, u beti 1) da kupite W7 i zamenite sasvim dobru i radeću Vistu SP1.

Svakako, Windows 7 je logičan korak i, znajući koliko je Vista pobrala loših glasova, i potreban korak za Microsoft. Pažljivo vođen razvoj (i marketinški i tehnološki) će, verujem a i ova beta to solidno pokazuje, kulminirati jednim modernim i vrlo upotrebljivim OS-om, i mnogi koji su (sa ili u mnogo više slučajeva bez razloga) pljuvali Vistu, će preći na Windows 7.

U svakom slučaju, sa nestrpljenjem očekujem sledeću betu Do tada, vraćam se na Vistu SP1 – ona vrlo lepo fercera

Danas sve više ima smisla razvijati web aplikacije, umesto klasičnih desktop (korisničkih) aplikacija; prednosti i sa strane korisnika i sa strane programera su očigledne:

Sa strane korisnika:

• za pristup aplikaciji je dovoljan browser na računaru ili čak na mobilnom telefonu
• dostupnost aplikacije je praktično sa bilo kog mesta na kome postoji pristup Mreži
• nema instaliranja nikakvih DLL-ova, ActiveX komponenti i ostali džidža-bidža – to praktično prelazi u održavanje aplikacije na serveru i to je zaduženje programera a ne korisnika

Istina, gornje će se platiti osiromašenim korisničkim interfejsom, ponekad slabijom funkcionalnošću, ali su sve to minorni nedostaci – činjenica je da već sada najviše vremena provodite u browseru, a to je dobar dokaz da su ovi nedostaci zaista manje bitni.

Sa stanovništva programera, razvijati web aplikacije takođe ima sve više smisla:

• postavljanje aplikacije (hosting) je relativno jevtin (od 7-8$ mesečno za osnovni tj. shared hosting pa od 40$/mesečno za VPS hosting)
• potencijalno mnogo veća publika, a time korisnici kao i dobit (ili novčana, ili reklama, ili popularizacija samog programera)
• ispravljanje bagova i problema se daleko lakše radi – samo na jednom mestu, na samom serveru gde je i aplikacija
• kontrola pristupa (ko koristi aplikaciju i da li na to ima prava) je daleko lakša

Ok, šta je sve potrebno programeru koji se odlučio za razvoj Asp.Net aplikacija na Windows platformi? Da pokušam da nabrojim:

• Windows operativni sistem (preporučeno Vista ili XP Professional ali može i XP Home verzija) – originalni
• .Net Framework (preporučeno 3.5 SP1, ali može i 2.0 SP1)
• SQL Express baza (preporučeno SQL Express 2008 ali može i SQL Express 2005)
• Visual Studio Express 2008

Sve gore, sem operativnog sistema je potpuno besplatno.

Sad, moguće je sve od ovoga skinuti odvojeno, ali zašto komplikovano kada može i jednostavnije? Tom delu “jednostavnije” je upravo namenjen Microsoft Web Platform Installer – sistem za instalaciju svega što vam je potrebno za razvoj.

Postupak je vrlo jednostavan: pobrinite se da imate barem .Net 2.0 instaliran; zatim odete na Microsoft Web Platform Installer i skinete/startujete malo programče; posle kraćeg ispitivanja, ponudiće vam razne opcije za instalaciju (značajno različite u zavisnosti da li ovo radite na XP, Windows Server 2003/2008 ili Vista operativnim sistemima):

Microsoft Web Platform Installer - prvi korak (klikni za veću sliku)

Ako niste sigurni, izaberite ASP.NET ili Complete za instalaciju svega što se nudi (ipak, reč upozorenja: Complete je veliki download – oko 150 Mb), prihvatite nekoliko Terms & Conditions i sačekajte da se završi instalacija.

Kako procedura (ako na mašini nema ništa već instalirano) zna da potraje, preporučujem da ovo radite kada je dobra veza a vi radite nešto drugo (instalacija može da zahteva restart ili dva, za .Net Framework 3.5 SP1 i Windows Installer 4.5):

Microsoft Web Platform Installer - instalacija (klikni za veću sliku)

U svakom slučaju, ovo je zaista najjednostavniji način da vaš računar pretvorite u vrlo pristojnu razvojnu stanicu i to potpuno besplatno. Ako ste Web programer na Microsoft platformi, toplo preporučujem da pogledate i ovaj pristup.

Visual Web Developer 2008 Express (klikni za veću sliku)

(e da, da ne zaboravim: MS WPI je u Release Candidate statusu tj. nije potpuno završen proizvod, pa stoji standardno bla-bla “krivi ste ako instalirate a nešto ne bude radilo itd, itd” )

Windows je i dalje najrasprostranjeniji desktop (“desktop” = korisnički, za razliku od serverskog) operativni sistem i koristi ga preko 90% korisnika; pri tome je XP daleko ispred Viste, ali i Vista polako grabi napred.

Predrasude

Ono što često čujete za Windows XP je da nije siguran, da postoji gomila virusa i da pre ili kasnije (obično pre) morate da reinstalirate celu mašinu da bi je doveli u upotrebljivo stanje.

Da ima prepuno virusa, to je tačno – prosto je vrlo zastupljen, pa je onda i logična meta za pisce virusa. Da nije siguran (odnosno, lako se zarazite ili vam neko lako “provali” u računar) – ovo je i tačno i nije tačno, kao i tvrdnja da se “tokom vremena toliko uspori da je reinstalacija neizbežna”.

Činjenice

Naime, većina korisnika ne koristi Windows na pravi način (pa čak i ako ste pročitali moje uputstvo o tome ); krivac za to je Microsoft i odluke koje su donesene tamo negde davne 1990 godine – a to je da korisnici u startu imaju sve privilegije (= administratorske). Ova odluka je napravila današnju papazjaniju od virusa, trojanaca i čega sve ne; iako su razlozi tada bili možda validni, istorija je pokazala da je ovo bila velika Microsoft greška

No, na sreću, ništa nije izgubljeno – ako koristite XP, sve se da lako srediti (Vista je daleko sigurnija u tom pogledu, pa ću primere za Vistu preskočiti; ako nekom bude zatrebalo, lako ću dodati).

Korisnički nalozi – administratorski ili obični?

Kakva je razlika između naloga sa administratorskim pravima i običnog naloga? Pa, administratorski ima sva moguća prava (upisa na disk, u registry) dok je običan nalog ograničen samo na svoje dokumente. Praktično, bez teških reči ako imate administratorska prava sve što startujete (namerno ili nenamerno) može da piše bilo gde – a ovo je glavni razlog zaraze računara.

Šta je rešenje? Izgleda prosto – ukinite administratorska prava vašem nalogu i od tog trenutka ni jedan program ili proces pod vašim nalogom ne može da piše u “osetljiva” područja -> prosto nema šanse da se zarazite. Ali (naravno da uvek ima ali) ako je ovo već tako jednostavno, zašto to nije standard? Pa zato što neki programi prosto neće raditi kako treba pod nalogom koji nije administratorski i za to smo samo i isključivo krivi mi, lenji programeri Iako ne postoji nikakav tehnički razlog da programima trebaju admin prava, takvi programi se mnogo lakše pišu, pa ih je, shodno tome, i popriličan broj

(jedno od rešenja je da programeru prebijete prstić svaki put kada uradi tako nešto, ali je ustanovljeno da mu tako drastično pada produktivnost, naročito posle petog ili šestog takvog programa )

O ovom problemu ću reći nešto više na kraju teksta.

Postavljanje naloga

Ideja je jednostavna: kreiraćemo novi nalog, daćemo mu administrativna prava a našem nalogu ukinuti sva prava.

Novi nalog

Izaberite Start / Control Panel i ikonicu User Accounts:

a zatim Task “Create New Account”:

Dajte neko opisno ime (recimo Admin) i izaberite administratorska prava za ovaj novi nalog:

I da, ako nemate male dece ili drugih nepredvidljivih činilaca – ostavite Admin nalog bez lozinke; ma kako ovo opasno zvučalo, počev od Windows XP ovakvi nalozi su sigurniji – imaju manje prava: niko ne može preko mreže da se uloguje na vaš računar kao Admin bez lozinke, niti ovaj nalog može da se koristi za Run As opciju (malo kasnije o tome).

Sada je došlo vreme da sami sebi ukinete božanska prava (jeste, jeste, znam da Srbi to ne vole, ali je neophodno ):

- uradite Start / Logoff
- sada se ulogujte kao novokreirani korisnik
- ponovo Control Panel / User Accounts ali ovog puta izaberite task “Change an Account” i izaberite vaš nalog a zatim “Change the account type”:

i izaberite “Limited”:

Namerno sam ostavio ceo screenshot, da bi videli na šta vas sve upozorava Windows:

• pod vašim nalogom nećete moći da instalirate većinu programa
• stariji (ili loše pisani noviji) programi neće raditi kako treba

no nemojte previše brinuti; nije tako strašno kao što zvuči.

Auto-login

Posledica dodavanja novog naloga je da sada imate dva naloga na početnom ekranu i da morate da birate vaš stari da bi se ulogovali – to prosto nije udobno jer će vam Admin nalog trebati retko.

Zato, dok ste još ulogovani kao Admin, postavite vaš stari nalog kao nalog koji će se automatski logovati kada uključite računar:

- Kliknite na Start, zatim na Run, i ukucajte control userpasswords2
- Izaberite vaš nalog, i očistite Users must enter a username and password to use this computer kućicu i kliknite na Apply:

i potvrdite pod kojim korisnikom će se Windows automatski logovati po uključenju.

Brza promena korisnika (Fast User Switching)

Ostala je još jedna aktivnost koju treba da uradite kao Admin: da omogućite “Brzu promenu korisnika” (Fast User Switching):

- Control Panel
- User Accounts
- Ovoga puta, umesto nekog taska, izaberite donju ikonicu:

izaberite opciju za promenu načina logovanja:

i na kraju uključite “Fast User Switching”:

Finalna stavka: promenite wallpaper (pozadinu) za Admin nalog na nešto drečeće – kao crvena pozadina ili slično – tako ćete uvek znati kada ste ulogovani kao Admin (opasan) nalog.

E sada ste spremni

Korišćenje i problemi

I šta sad? Pa ništa – koristite vaš nalog kao i do sada, samo što ste sada mnogo, mnogo sigurniji od bilo kakvog upada.

Ono što treba rešavati su problemi:

Instalacije

U najvećem broju slučajeva, vaš korisnički nalog neće imati prava da instalira nove programe na mašinu (što i nije loša ideja, tako će se smanjiti broj nepotrebnih programa koji izazivaju usporenje sa početka teksta).

No, kada dođe vreme za to, tu takođe postoje dve opcije:

1. Fast User Switching

Ovo je pravi način – Start / Log Off / Switch User ili, još jednostavnije, Win taster + L pa Switch User, prebacite se na Admin nalog, instalirate program, uradite Log Off i nazad na redovni nalog.

2. Run As

Desnim klikom na .exe datoteku, dobijate i “Run As” opciju – mogućnost da je startujete kao drugi (Admin) korisnik i time instalirate program:

Odmah da kažem da ovaj način (iz teških tehničkih razloga, koga zanima, mogu na mail) ne preporučujem; dao sam ga ovde radi kompletnosti; za ovu opciju takođe morate vašem Admin nalogu staviti i lozinku, neće raditi sa nalogom bez lozinke.

Naravno, ovo sve važi ako program posle instalacije pristaje da radi pod ne-administratorskim (vašim) nalogom.

A ako ne radi?

Na žalost, desiće se da neki programi jednostavno pretpostavljaju da ste administrator i da tu nema pomoći; šta onda raditi? Neke od opcija su:

• nađite zamenu; Mreža je tolika da u najvećem broju slučajeva imate iste ili bolje aplikacije koje poštuju pravila lepog programiranja
• koristite taj program pod Admin nalogom; naravno, ovo malo briše svrhu cele akcije – surfovanje pod Admin nalogom je samo klik daleko (“samo da pogledam komentare na blogu”), a to je ono što ne želite.

U svakom slučaju vam predlažem da izvedete celu akciju – trajaće manje no što vam je trebalo da pročitate ovaj post a lako se može desiti da sve radi kako treba i da dobijete potpuno (ajde de, veoma) siguran sistem.

Za one koji ipak koriste Office jedna (nadam se) korisna informacija: Microsoft Office Small Business 2007 paket je na promotivnoj prodaji do kraja oktobra.

To praktično znači da za cenu od oko 18,000 dinara dobijate paket sa sledećim aplikacijama:

• Word 2007
• Excel 2007
• Outlook 2007 with Business Contact Manager
• PowerPoint 2007
• Publisher 2007
• Office Accounting Express 2008

Ako imate mali biznis, i koristite ovaj paket, ovo je dobra prilika da dođete do legalnih kopija uz vrlo pristojnu cenu. Neke od firmi gde se možete raspitati / kupiti:

1. Extreme
2. Imtel Computers
3. CET (link na promociju)
4. Positive računari (za samo 15,990 dinara)

Iako ja više volim Firefox, ovo je dobra odluka – IE6 je zastareo, pun rupa. IE7 donosi moderniji način da surfujete i da do informacije sa Mreže dođete na lakši, udobniji i sigurniji način.

Prošetajte se do Windows Update sajta i skinite vašu kopiju; ako više volite da skinete sami arhivu, evo linka za Windows XP SP2:

http://www.microsoft.com/downloads/details.aspx?FamilyId=9AE91EBE-3385-447C-8A30-081805B2F90B

(15 Mb)

Sad zamislite:

• Da ste mala do srednja firma (5 – 10 zaposlenih)
• Da već imate legalne Windows operativne sisteme na računarima
• Da želite da koristite legalne Microsoft Office programe i Windows servere za vaš posao
• Da niste baš upućeni u licenciranje i nabavku softvera

Ima tu malih prepreka u realizaciji vaših želja: šta kupiti, na koji način, gde kupiti i koliko to zaista košta?

Šta?

Uobičajene potrebe za svakodnevno poslovanje nikako ne mogu zaobići dve oblasti: Office programe (Word / Excel / PowerPoint) kao i email (Outlook).

Na koji način (licenca)?

Prvo, licenciranje: načina za licenciranje MS softvera ima mali milion: OEM, Volume, OVS itd, itd. Dodajte na to opcije za osvežavanje (upgrade) softvera novim verzijama, pa će papazjanija porasti i biranje prave kombinacije još komplikovanije.

Microsoft Srbija je zato izašao sa tri poslovna paketa u okviru OVS licenciranja (a? sve jasno? ) Open Value Subscription je plaćanje paketa programa u 3 godišnje rate; u tom periodu dobijate sve nove verzije programa koje izađu u međuvremenu. Na kraju tog perioda možete trajno otkupiti programe (obično po ceni poslednje rate) ili obnoviti OVS licencu.

Sva tri poslovna paketa su izgrađena oko MS Office Small Business 2007 paketa – verzije Office 2007 posebno prilagođene za rad sa korisnicima usluga/proizvoda vašeg preduzeća, najviše kroz rad sa Outlook 2007 sa Business Contact Managerom. Ostali programi su: Excel 2007, PowerPoint 2007, Publisher 2007, Word 2007.

Paketi su:

Microsoft Standard Poslovni Paket

Početni paket. Uključuje:

• 5 MS Office Small Business licenci za upotrebu na radnom mestu
• 5 MS Office Small Business licenci za kućnu upotrebu zaposlenih
• Office e-learning – elektronski kursevi za zaposlene
• Poklon: laserski štampač

i pokriva sve Office potrebe do 5 zaposlenih, kako na poslu tako i kod kuće; doduše, bez servera i bez centralizovanog email rešenja.

Sad, onaj teži deo: cena.

Godišnja rata je 688 US$ + PDV = 812 US$ ~ 597€

Praktično, u te tri godine, cena ovog paketa za vašu firmu je 120€ godišnje po zaposlenom ili 10€ mesečno po zaposlenom.

MS Pro Poslovni Paket

Ozbiljan igrač. Uključuje:

• 10 MS Office Small Business licenci za upotrebu na radnom mestu
• 10 MS Office Small Business licenci za kućnu upotrebu zaposlenih
• Windows Small Business Server 2003 R2 Standard
• 10 pristupnih licenci za radne stanice (CAL) za pristup gornjem serveru
• Office e-learning – elektronski kursevi za zaposlene
• Poklon: računar

Cena:

Godišnja rata je 2006 US$ + PDV = 2367 US$ ~ 1742€ – tokom tri godine otplate, cena ovog paketa za vašu firmu je 174€ godišnje po zaposlenom ili 15€ mesečno po zaposlenom.

Funkcionalnost ovog paketa je na daleko većem od početnog i to naravno zbog Win 2003 SBS R2 Standard operativnog sistema; sam Windows 2003 je IMHO najpouzdaniji i najbolji MS server – kao file, web, ili sql server. Dodajte na to Sharepoint Services za lako deljenje dokumenata i kreiranje sajtova, zatim vrlo moćno komunikaciono okruženje za kontakte, prijem pošte, Exchange Server 2003 i na kraju pravi sistem za čuvanje i obradu podataka – Microsoft SQL Server 2005 Workgroup Edition – i dobijate Small Business Server R2 Standard koji pokriva Office/komunikacione potrebe i većih firmi (od 10 zaposlenih).

Ovo je vrlo lepo izbalansiran paket.

MS Super Pro Poslovni Paket

• 10 Windows Vista Business Upgrade licenci za poslovnu upotrebu
• 10 MS Office Professional Plus licenci za upotrebu na radnom mestu
• 10 MS Office Professional Plus licenci za kućnu upotrebu zaposlenih
• Microsoft Windows Server 2003 R2 Standard
• Exchange Server 2007 Standard
• 10 pristupnih licenci za radne stanice koje pristupaju serveru (CALs)
• Office e-learning – elektronski kursevi za zaposlene
• Poklon: vaučer za nadogradnju računara na Vista Capable nivo

Cena:

Godišnja rata je 3789 US$ + PDV = 4471 US$ ~ 3291€ – tokom tri godine otplate, cena ovog paketa za vašu firmu je 329€ godišnje po zaposlenom ili 27€ mesečno po zaposlenom.

Microsoft Office Professional Plus paket se od Microsoft Office Small Business 2007 razlikuje po dodatnim programima: Access 2007 i InfoPath 2007

Iako je ovo jači paket od Pro paketa, sa odvojenim Windows 2003 i Exchange serverom, sa Office Professional Plus umesto Small Business, nisam baš siguran za koga je namenjen – ako imate veće potrebe od Pro paketa, onda je možda projektovanje specifične ponude za vaše preduzeće bolji izbor od standardizovanog Super Pro paketa.

Gde?

Uz ove sve pakete je moguće dokupiti dodatne usluge/programe – raspitajte se kod prodavca / Microsoft partnera prilikom naručivanja šta sve to uključuje (recimo Windows Vista Upgrade, MS Access, ISA Server Standard itd).

E da, da ne zaboravim:

Ograda 1: ne radim za Microsoft i ovo nije plaćen oglas.

Ograda 2 / molba: molim zagrižene pripadnike Linux/Open Source zajednice da ovo ne shvate kao napad na njihovu ličnost/izbor. Dobro sam upoznat sa mogućnostima Linuxa, Open Office paketa (čak ga i koristim / instaliram ) kao i sa gomilom drugih non-MS programa. Ovaj post je informacija za one kojima takva informacija treba.

Ono što je sigurno, Vista nikoga ne ostavlja ravnodušnim: od pozitivnih do negativnih ili drastičnih komentara svi su nekako “pogođeni” novom zvezdom na nebu Windows desktop operativnih sistema.

Sa razlogom: novi igrač jeste u gradu … pitanje je samo kada će stići do vas

Kako sam dosta detalja pokrio u tekstu o RC1 verziji, ovde ću se potruditi da vam iznesem iskustva u svakodnevnom radu, kao i razlike (koje sam primetio) u odnosu na RC1.

Highlights

Po meni, posle više od mesec dana dnevnog korišćenja, četiri bitne stvari koje Vistu izdvajaju u odnosu na XP su:

1. Sigurnost
2. Pretraga
3. Tastatura
4. Windows Media Center

Primetite da nema čuvenog Aero interfejsa u spisku – iako odlično izgleda, to nije nešto što će rad sa računarom unaprediti do neslućenih razmera; lepše da, najvažnije ne.

Sigurnost

Sigurnost je definitivno nešto što stručna osoba primećuje kao drastičan napredak u odnosu na XP. Sve je posvećeno sigurnosti:

• UAC (ma koliko dosadan, sprečava loše ili zlonamerne programe da izvrše akcije pod administratorskim pravima)
• Internet Explorer 7: kada ga koristite u Visti, automatski prelazi u zaštićen (protected) mod, što praktično znači da kroz njega zlonamerni sajtovi/dodaci nemaju prava pisanja po sistemskim direktorijumima. Ovo ne važi ako IE7 koristite na XP-u
• Windows Firewall je dvosmerni firewall, za razliku od onog ugrađenog u XP SP2; no, opet, ne pokriva izlazne konekcije do kraja.
• Windows Defender jako lepo odrađuje posao za ad-aware/spyware i slične napasti, i uopšte se ne vidi dok problem ne iskoči
• Za administratore je NAP (Network Access Protection) kao stvoren – mogu da kompjuteru koji nije zakrpljen kako treba ili nema firewall / antivirus prosto zabrane kačenje na mrežu i time propisno obezbede sve ostale iz te mreže

Tu je BitLocker zaštita: način da šifrujete SVE na računaru/laptopu (i sam operativni sistem) a da ključ držite na Flash disku. Ovo je itekako važno ako su ti podaci osetljive poslovne prirode ili ne želite da izgubite posao ako izgubite laptop Doduše, sada morate da čuvate DVE stvari (Flash + Laptop) umesto jedne (Laptop) ali vam niko ne može provaliti u laptop; ovo nisam probao (nisam imao vremena).

Ma koliko sve pobrojano zvuči impresivno, daleko od toga da su sigurnost/zaštita u Visti savršeni – pa prva sigurnosna zakrpa za Vistu je izašla još pre godinu dana i redovno izlaze i dalje. No, to nije dokaz da je Vista nesigurna, već da su sigurnost i zaštita procesi a ne stanje.

Pretraga + Korišćenje tastature

Vista je prvi od Windows operativnih sistema koji pokušava da pomiri dve odvojene grupe korisnika: GUI (miš korisnici ) i korisnike koji više koriste tastaturu. Iako je Aero WOW velika pažnja je većoj posvećena produktivnosti uz tastaturu:

QuickLaunch:

Kombinacija Win taster + 1 do 0 lansira prvih 10 aplikacija iz Quick Launch dela; tako sa Win + 1, 2, 3 podignem Outlook, Total Commander, Firefox i okruženje je spremno za rad. Kako Flip 3D (Win + Tab) i Show Desktop (Win + D) već imaju svoje skraćenice, gurnite ih na kraj reda, tako da ne zauzimaju prvih 10 mesta.

Iako je novi Start meni po mnogima konfuzan i klaustrofobičan (ako meni to može ikako da bude ), ima jednu neverovatnu prednost: korišćenje tastature.

Primer najbolje govori za sebe: želite da startujete Remote Desktop aplikaciju:

1. Stari način: klik na Start dugme, klik na All Programs, klik na Accessories, klik na Remote Desktop ikonu – 4 klika do rezultata
2. Novi način: Win taster, otkucate rem i stisnete enter:

Za nekog ko koristi Total Commander kao svoj osnovni alat, ovo je enorman napredak – bez podizanja ruku sa tastature, bez upotrebe miša.

Sada je Search polje ušuškano u sam Windows Explorer, gore desno:

(kliknite za veću sliku)

i za razliku od starog Indexing Servisa na XP-u, vrlo dobro obavlja svoj posao; pogotovo ako ostavite kompjuter preko noći i on indeksiranje obavi dok ne radi ništa. Pored pretrage po imenu datoteke, možete tražiti i po sadržaju datoteke; po subjektivnom utisku, još će morati da peglaju ovu funkciju, da bi dostigli Google Desktop.

Windows Media Center

Ako instalirate Home Premium (pandan Window XP Professional verziji) ili Ultimate ediciju Viste, dobićete nešto što se ranije prodavalo kao poseban operativni sistem:

Windows Media Center

(kliknite za veću sliku)

Vrlo, vrlo lepo urađeno i sve što vam je potrebno za pravi multimedijalni kućni centar. Ako imate TV karticu i odgovarajući daljinski, sve možete da radite iz fotelje – biranje programa, snimanje TV programa, puštanje muzike…

Odličan interfejs, dobro smišljen način rada – jednostavno, ako vam je kompjuter centar multimedije, onda svakako razmotrite jednu od ove dve edicije – ugradnja Windows Media Centra u Vistu je jedan od najjačih razloga zašto bi prosečni korisnik prešao na Vistu.

Ok, ovo su udarne novosti. Sada idemo na poboljšanja (starih znananca kao i novih, ali ne tako važnih novina):

Veća …

Upravljanje informacijama

Iako je većina ugrađenih programa samo usavršena verzija XP pandana, neke vredi posebno pomenuti:

Windows Calendar / Mail / Contacts:

(kliknite za veću sliku)

su sasvim pristojna baterija programa i besplatna zamena za Outlook – daleko bolje rešenje od starog Outlook Express programa.

Shrink disk

Sada prava poslastica za administratore - Shrink disk:

Po prvi put je moguće promeniti veličinu particija u sistemu bez dodatnih alata i bez restartovanja, nego iz samog sistema i to uključujući i sistemsku particiju.

… i manja poboljšanja

Snipping Alat

Simpatični Snipping Alat (za hvatanje delova ekrana) je jednostavna i upotrebljiva alatka:

Moguće je hvatanje proizvoljnog dela ekrana, pravougaonog dela ekrana, hvatanje prozora određene aplikacije kao i celog ekrana.

Windows Explorer

Windows Explorer je dobio mogućnost pregleda dokumenata – (Organize > Layout > Preview Pane) što vam omogućava da vrlo brzo proverite da li se radi o pravom dokumentu.

Takođe, ako držite Shift pritisnut pre poziva kontekst menija (desno dugme na direktorijum / datoteku), dodate su vrlo korisne opcije:

Copy as Path radi i za više izabranih (selektovanih) datoteka; još jedan dodatni program manje.

Auto-play

Sada je moguće iz kontrolnog panela podesiti Auto-play ponašanje sistema do najsitnijih detalja:

(kliknite za veću sliku)

Ready Boost

Ready Boost je način da iskoristite USB Flash disk kao “dodatak” vašoj radnoj memorij ili mnogo tačnije, dodatak delu koji se brine za keširanje (brži pristup) podataka. Iako ovo zvuči više kao reklama, nego korisna opcija, moram da priznam da na sistemima sa malo memorije (512 Mb) razlika je više nego uočljiva.

Doduše, nije baš sve tako jednostavno: da bi se Flash disk koristio kao Ready Boost uređaje, mora da zadovolji posebne kriterijume za brzinu slučajnog/rednog pisanja kao i da ima barem 256 Mb slobodno; u praksi, od 4 USB 2.0 uređaja koje sam probao, samo jedan no-name nije zadovoljio ove zahteve.

Task manager

je sve upotrebljiviji. Recimo, ako u prikazu procesa dodate nove kolone (Image Path Name, Command Line, Description):

(kliknite za veću sliku)

dobićete informacije za koje ste ranije morali da potežete programe iz SysInternals skupa aplikacija.

Satovi

Znam, znam, ovakoj opciji nije mesto u ozbiljnom tekstu, ali je to meni jedna od najkorisnijih opcija – mogućnost da definišete do dva dodatna sata i da prostim prelazom miša preko sata saznate vreme i dan na te dve druge lokacije ili da klikom dobijete sve satove odjednom

(kliknite za veću sliku)

Konačno su odvojene funkcije prikazivanja vremena i datuma od promene istih – to je ranije znalo da napravi ozbiljne probleme.

I to je sve?

Daleko od toga; najveći deo promena je ispod haube, i nisu tako vidljive:

• potpuno promenjen driver model: većina drajvera sada radi u User a ne u Kernel prostoru (zato verovatno i kasne toliko drajveri za uređaje)
• SuperFetch kao način da se drastično ubrza učitavanje najkorišćenijih programa
• mrežni sloj je drastično unapređen (TCP/IP stack, podrška za IPv6) – iz iste veze izvuče više prenetih paketa
• jedna od stvari koja je napisana od početka je novi Audio sloj + prepoznavanje govora
• ugrađeni Backup (propisni , Photo Gallery, Movie Maker …

no, o svemu ovome detaljnije u nekom drugom članku.

Fazoni i fore

Ako koristite Vesic.Org tastature za XP, prvi pokušaj instalacije neće uspeti, zbog svih pomenutih sigurnosnih mehanizama. Na sreću, problem se lako rešava: startujte CMD prozor kao administrator (desno dugme / Run As Administrator) i iz ovog prozora startujte instalaciju; instalacija će uspeti i bez problema ćete moći da koristite tastature na koje ste navikli.

Update : Napravio sam tastature za Vistu, tako da nikakve egzibicije više nisu potrebne.

A problemi?

Najveći problem je i dalje užasno traljava podrška ili nepostojanje drajvera za hardverske uređaje. Koliko god su za promociju XP-a drajveri bili unapred napisani, toliko za Vistu nisu.

Iako je (pogledaj Zabludu 1) Vista nešto najbolje što se skorije desilo proizvođačima hardvera, prosto je neverovatno koliko je zanemaruju kada su drajveri u pitanju. Čak i veliki igrači (HP) obećavaju razne bete tek krajem februara / početkom marta. Od mojih uređaja, eksterni IrDa uređaj, kao i HP ScanJet 3770 ne rade jer nema drajvera.

SQL Express 2005 SP1 je pravio probleme pod Vistom; na svu sreću, izašao je SQL Express SP2. Za Visual Studio 2005 još uvek nije izašao kompletan Service Pack 1 za rad pod Vistom – zato, ili dual boot ili Virtual PC sa Vašim razvojnim okruženjem (ovo uopšte nije loša ideja, jer možete da selite okruženje sa mašine na mašinu u tren oka).

Zablude i bajke

Od samog početka razvoja, Vistu prati gomila zabluda – te treba najjača mašina na svetu, te ubiće vam kompjuter, te samo Ultimate koristi više jezgara … Da rekapituliram na jednom mestu:

Zabluda 1: treba vam najnovija i najskuplja mašina da bi koristili Vistu

Ovaj mit verovatno proturaju proizvođači hardvera jer je Vista nešto najbolje što im se desilo u poslednje vreme (mada su i dalje lenji da naprave drajvere , pogledaj deo za HP skener).

Ako imate pristojnu mašinu koja uspešno “vozi” XP, onda je skoro sigurno da možete koristiti i Vistu – potrudite se samo da imate barem 1Gb radne memorije; naravno, ovo ne garantuje da ćete moći da koristite Aero Glass interfejs, ali ostatak stvari koje donosi novi operativni sistem biće Vam na raspolaganju. Za Aero Glass vam treba dobra video karta i tu nema pomoći.

Zabluda 2: treba vam Vista Ultimate da bi iskoristili oba jezgra na procesoru

Izrazi “jezgro” (core) i “procesor” (processor) se vrlo često mešaju; tako se na gomili mesta tvrdi da Vista neće koristiti oba jezgra u dual-core procesoru.

Na sreću, Microsoft i dalje radi licenciranje po PROCESORU a ne po jezgru. Praktično sve verzije Viste koriste oba jezgra na procesoru; za iskorišćenje više PROCESORA treba vam Business, Enterprise, ili Ultimate edicija Viste.

Zabluda 3: samo programi pisani specijalno za Vistu će raditi na Visti

Ništa nije dalje od istine. Svoje kompletno radno okruženje sam “preselio” na Vistu (većina programa iz ove sekcije) i zaista nije bilo nikakvih problema. Samo najstariji programi, koji nisu pisani “po propisu” i koji pokušavaju da pišu po oblastima koje su sada zabranjene neće raditi. Pa čak i tada, ako vam je taj program jako, jako bitan, možete ga koristiti u “Compatibility” načinu – recimo, Free Download Manager je na pokušaj instalacije odgovorio greškom; umesto da preduzmem nešto, ja sam po programerskom običaju pokušao ponovo Na moje iznenađenje, Vista je odgovorila sa “prvi pokušaj nije uspeo, prebacujem program u XP Compatibility mod” i instalacija je prošla bez problema – nije magija, ali prija.

Da li unaprediti “staru” mašinu?

Ovo je vrlo teško, lično pitanje – zavisi od toga kakva vam je mašina (1Gb RAM-a i 2000+ Mhz procesor su obavezni; za Aero, video karta koja u potpunosti podržava DirectX 9 i ima 256 Mb RAM-a), da li ste spremni da odvojite novac za Vistu i na kraju, za šta je koristite.

Ako vam je to glavna razvojna mašina, ili ako ta mašina ima veliku važnost u vašem poslu, ili dosta starog hardvera, odgovor je prost: sačekajte. Možda ne 10 – 11 meseci (Microsoft najavljuje tada Service Pack 1 za Vistu) ali barem 2 – 3 meseca pre nego što svi proizvođači hardvera i softvera shvate da je Vista zaista tu, i da moraju debelo da se potrude da uskoče na taj voz.

Ako vam je to kućna mašina, namenjena prvenstveno zabavi, multimedijalnim sadržajima (muzika, slike, video) ili kupujete novu mašinu – zašto da ne?. Dobićete novi, napredniji sistem (kome će trebati malo vremena da ga ispeglaju, ali zar nismo na to navikli? ) uz koji ćete sve nabrojane zadatke obavljati lakše i jednostavnije.

Naravno, u svim pobrojanim slučajevima ostaje sigurna opcija (koju koristi yours truly) – instalacija na posebnu disk particiju – tako možete iz prve ruke da proverite da li je sav vaš harver podržan, da li vaše omiljene aplikacije rade kako treba, i da pri tom ne narušite vaše sigurno i provereno XP okruženje.

Instalacija novog operativnog sistema nije česta, nije trivijalna operacija i ne treba je uzeti olako; na kraju krajeva, odluka je, kao i uvek, na vama. Ja sam već na Visti.

U svakom slučaju, ako možete da dođete do instalacije Viste, uvek je možete instalirati BEZ serijskog broja i time dobiti probnu verziju koja će raditi 30 dana; još bolje, postoji sasvim regularan način da se ovaj period produži do na ukupno 120 dana što je sasvim, sasvim dovoljno da se poigrate, ozbiljno pozabavite i na kraju odlučite da li je Vista za Vas.

Za ukradene ekrane (screenshots) je odgovorni su Snipping Tool (gorepomenuti) i besplatni program Window Clippings 1.5, koji vam omogućava da uhvatite ekran, uz sve efekte koje Aero podržava.

“A supported hotfix is now available from Microsoft. But the hotfix is intended only to correct the problem that is described in this article. Contact support …”

Grrr, od takvih reči se naježim. Tačno je da zvanjem srpskog MS-a možete da izvučete sam hotfix, ali to je posle ubeđivanja, davanja pola litra krvi i zalaganja jednog bubrega – stvarno, to je samo jedna zakrpa zaboga

Nova inicijativa, DevDiv HotFix Pilot program (deo Microsoft Connect inicijative za brži i bolji odziv MS-a na prijavljene probleme / predloge), gleda da to promeni – najvažnije zakrpe za .Net Framework i Visual Studio 2005 su dostupne odmah i besplatno … dobro, morate da imate MSN/Live nalog (ako koristite MS Messenger, imate ga), da koristite IE za skidanje zakrpa (instaliraće se Microsoft Transfer Manager, na slici), ali je sve to pesma u odnosu na prethodne muke

Veoma dobar izvor praktičnog znanja za .Net programera je Microsoft Pattern & Practices (“Obrasci i rešenja”? Ideje za bolji prevod?) sajt.

P&P je skup Microsoft preporuka kako da dizajnirate, razvijete i distribuirate kvalitetne aplikacije na Microsoft platformama.

Pored saveta, tu je i izvorni kod, potekao iz iskustva, proveren od strane arhitekata, programera, i gomile drugog stručnog naroda.

Postoje 4 tipa P&P:

• Software Factories (Softverske fabrike) – kolekcija softverskih parčića koji programeru omogućavaju da brzo kreira aplikacije određenog tipa
• Guides (Uputstva) – pisane smernice, sa detaljima o tehničkom problemu i mogućim rešenjima
• Reference Implementations (Referentna rešenja) – gotove aplikacije koje demonstriraju P&P uživo
• Application Blocks (Aplikacioni blokovi) – biblioteke koje rešavaju određen skup problema i koje se mogu koristiti takve kakve su ili promeniti / proširiti. One rešavaju probleme kao: pristup bazi, logovanje, kreiranje korisničkog interfejsa

E sada, ostaje praktičan problem: kako najlakše pristupiti toj riznici znanja?

Tu na scenu stupa Guidance Explorer, alat koji vam omogućava pregled:

- principa dizajna aplikacija
- proverenih rešenja
- primere koda
- liste za proveru (checklists)
- uputstva za rešavanje uobičajenih problema.

Takođe, alat možete koristiti i za kreiranje vaših elemenata, na nivou vašeg tima.

Dovoljno? Šta čekate? Svi u download

Windows Vista RC1 (Release Candidate 1, Build 5600) se sasvim uklapa u gornju definiciju – novi, sjajni operativni sistem koji bi nadaleko trebalo da premaši slavu Windows XP – trenutno najraširenijeg i vrlo dobrog Windows operativnog sistema.

Istorija

Istorija razvoja Viste je jedna nesrećna istorija, čak i pre nego li se finalna verzija pojavila. Rad na novom operativnom sistemu, tada poznatim pod kodnim imenom Longhorn počeo je u maju 2001, nekoliko meseci pre nego što je Windows XP izbačen na tržište. Longhorn je trebalo da bude mali korak između Windows XP i Blackcomb verzije Windowsa (sada znanog pod novim kodnim imenom Windows “Vienna”), sa datumom isporuke negde u 2003. godini. No, kako su nove i nove funkcije dodavane, tako je i datum isporuke pomeran; postaje jasno da je ovo operativni sistem u celini, a ne šminka za XP.

27. avgusta 2004. Microsoft objavljuje da se dotadašnji rad na Longhornu, zasnovan na XP izvornom kodu, napušta i da se praktično kreće iz početka, koristeći izvorni kod Windows 2003 Server proizvoda, što opet izaziva neverovatna kašnjenja i napuštanje jedne po jedne planirane funkcionalnosti.

Kašnjenje u razvoju izaziva i gomilu potresa u samom Microsoftu – iz kompanije odlazi Brian Valentine (19 godina u Microsoftu), potpredsednik Windows Core Operating System odeljenja.

Ova godina (2006) postaje vrlo bitna u razvoju Viste; ubrzano se izbacuju javne beta verzije (što je jako nekarakteristično za Microsoft) i pokušava se dostizanje obećanih datuma: novembar 2006 za poslovna izdanja Viste i januar 2007 za potrošačke verzije.

Izdanja

Vista će imati čak 6 izdanja: Starter, Home Basic, Home Premium, Vista Business, Enterprise, Ultimate (za razliku od dve verzije XP: Home i Professional).

Najslabije izdanje, Starter, se neće nalaziti u direktnoj prodaji, već je namenjen siromašnijim tržištima, u nadi da će ovo sprečiti pirateriju; ovo je jedino izdanje koje će biti dostupno samo u 32bitnoj verziji; sva ostala izdanja će biti dostupna i u 32bitnoj i u 64bitnoj verziji.

Raspon cena za ostala izdanja je blago rečeno zabrinjavajući : Home Basic: 99$ upgrade / 199$ puna cena, pa sve do Ultimate: 259$ upgrade / 399$ puna cena.

Ok, a sada o samoj Visti RC1 build 5600 – instalacija i prvi utisci.

Testna konfiguracija

Prvi pokušaj instalacije na jednoj mašini baziranoj na nVidia nForce 4 Ultra setu je neslavno propao; na toj mašini su dva diska vezana u RAID 0 (stripe) konfiguraciju, a nVidia beta drajveri za Vista RC1 prosto ne podržavaju tu kombinaciju. Iako se po forumima pružaju svakavi recepti kako to ipak izvesti, svaki pokušaj se završavao na plavom ekranu smrti (BSOD). Bruka za jednu tako ozbiljnu kompaniju kao što je nVidia – imali su preko dve godine za razvoj drajvera.

Sledeća izabrana konfiguracija je bio Dell Dimension 4700 računar: Intel Pentium 4 na 3 Ghz, 1 Gb memorije, ATI X300 grafička kartica – ovo je konfiguracija koja glatko i fino izvršava Windows 2003 Server i većinu postavljenih zadataka. Odvojio sam particiju od 40 Gb – Visti je potrebno barem 15 Gb prostora na disku, ali preporučujem da je ne instalirate na particije manje od 20 Gb.

Instalacija

Instalacija (na ovoj konfiguraciji) je tekla iz dva dela:

1. Podizanje sa DVD-a, kopiranje i raspakivanje datoteka, priprema boot sektora i restart

2. Prava instalacija

Mali napredak je napravljen – samo jedan restart je bio potreban. Ono na šta nisam bio pripremljen je trajanje instalacije: preko 1,5 h , zato budite strpljivi

Kod instalacije sam izabrao Serbian (Latin, Serbia) kao regionalna podešavanja – u spisku zemalja nema Serbia and Montenegro, kao ni Montenegro – Milo će morati pod hitno da urgira kod Microsofta

Prilikom instalacije sam primetio prvu veliku i po meni nelogičnu promenu: od uobičajenih Back / Next dugmića ostao je samo Next dole desno, a Back je prefarban po IE standardu (okruglo dugme, velika strelica) i prebačen gore levo Ne sviđa mi se.

Drajveri

Iako je testna konfiguracija daleko od bilo kakve egzotike, problema sa drajverima je bilo; Vista nije našla drajvere za zvučnu kartu ni u bazi drajvera, niti na Windows Update lokaciji; čak ni podmetanje potpisanih XP drajvera nije uspelo.

Drajveri su bolna tačka u Visti – pogotovo ako koristite 64bitnu verziju; podizanje 64 bita Viste na istoj mašini na kojoj je 32 bita radila sa svim drajverima rezultuje u barem 5 žutih uzvičnika u Device Manageru; koliko god da je bilo teško naći drajvere za XP za neke starije uređaje, biće vrlo teško naći drajvere za Vistu za ne tako stare uređaje; i postojeći drajveri su sumnjivog kvaliteta.

Start

(klik na sve slike dole otvara slike pune rezolucije u posebnom prozoru)

Jedan od prvih ekrana sa kojima ćete se susresti je Windows Experience Index ekran (Control Panel > System Maintenance > Performance Information Tools):

Tu možete videti ocenu koliko je vaš računar spreman za rad uz Vistu. Ocene su od 1 – 5 i moj računar je zaradio bednih 2.1 – ovo nije ukupna ocena, već najmanja od svih. Razlog je kartica Radeon X300 za koju ATI tvrdi da je ok za Vistu, ali se Vista baš i ne slaže Na ovom primeru vidite i vrstu navigacije koja teži da postane glavna u Visti – Breadcrumb navigacija ili Staza od mrvica hleba – u svakom trenutku možete direktno skočiti na bilo koji čvor u stazi.

Ako kod “prazne” mašine (samo ulogovani, nema drugih programa) podignete Task Manager, imaćete šta i da vidite:

“Sitnih” 550 Mb je zauzeto servisima i procesima operativnog sistema; kod XP-a to je oko 260Mb, kod Windows 2003 servera 320 Mb – ovo praktično znači da je minimum memorije potreban za normalan rad, ma šta Microsoft tvrdio, 1 Gb.

Aero interfejs

Novi korisnički interfejs – Aero (Authentic, Energetic, Reflective, Open) – čist, sjajan, providan interfejs sa tranzicijama i efektima koje moderna grafička karta može da pruži (za ovo vam treba karta koja hardverski podržava DirectX 9). Ovo je osnovni pogled na desktop:

Desna strana je zauzeta Sidebar-om – to je tamniji deo na slici; predviđen je za smeštanje gadžeta, recimo RSS čitača ili sata; gadžet se može pozicionirati i van Sidebar-a, kao sat na ovoj slici. Gadžeti koji dolaze inicijalno su sat, beleške, kontakti, kalendar … posle nešto igranja, meni daleko više odgovara da isključim Sidebar i oslobodim taj prostor, no da ga koristim za simpatične, ali u principu beskorisne igračke.

Pojavljivanje / nestajanje prozora / senke oko njih i slični efekti su u početku pomalo napadni, zatim se polako naviknete, da bi posle 7 dana korišćenja za XP interfejs mislili da je siromašan i zastareo Nekoliko detalja:

Alt-Tab

Prikaz svih otvorenih programa:

Window Selection

Windows Selection je novi način za izbor aktivne aplikacije:

Ne znam da li je efikasniji od starog ali je definitivno efektniji

Sam rad sa prozorima je dosta sporiji od Win 2003 / XP – za to krivim slabu video kartu.

Naravno, ako nemate odgovarajuću video kartu (DirectX 9.0, minimum 128Mb memorije i WDDM drajver) ili dovoljno jaku mašinu, Aero se može isključiti i koristiti neki od manje zahtevnijih modova: “Standard” što je Aero bez providnih fora i fazona, “Basic” – vrlo sličan Windows XP-u sa nekim detaljima iz Aero interfejsa i na kraju “Classic” – Windows 2000 izgled.

Start meni

Iako na prvi pogled Start meni liči na XP start, to je samo na prvi pogled:

Jasna je podela na često korišćene aplikacije i na “specijalan” desni deo menija, gde možete pristupiti vašim dokumentima, slikama itd – ako niste primetili “My” prefiks je ispao sa “My Documents”, “My Pictures” …

Integralni deo Start menija je search; za aplikaciju koja se i dalje oslanja na Indexing service, radi solidno dobro i brzo, pošto odradi inicijalno indeksiranje datoteka; Google Desktop je i dalje brži u XP-u. Rezultati pretrage se pokazuju na levoj strani menija; inače se u celoj Visti jako velika pažnja posvećuje pretrazi: kako lokalnoj, tako i na Mreži i to preko integracije sa Live.Com sajtom; zovite me oportunistom ali je Google i dalje zakon.

A sad, iznenađenje; klik na “All Programs” ne dovodi poznato stablo instaliranih aplikacija:

Umesto razvijanja u stablo, meni prikazuje tekući nivo stabla na levoj strani, sve dok ne dođete do samog kraja (pogledajte System Tools); kratko zadržavanje miša iznad “Back” dela radi prebacivanje na osnovni meni i nazad na poslednje razvijeno stablo. Da li je ovo bolje od XP načina, ne znam; znam samo da je navikavanje itekako potrebno

Podešavanja

Prvo podešavanje koje ćete sigurno uraditi je da isključite User Account Control (UAC) – bolno dosadan deo sistema koji vas za svaku, ama baš svaku akciju koja menja sistemska podešavanja po tri puta pita “Are you sure?”, “Are you Absolutely sure?” – toliko, da vređa vašu inteligenciju

Koliko god da sam za sigurnost, i sigurnost pre svega, UAC je ugašen koliko odmah.

Aplikacije (nove i stare)

Većina aplikacija u Visti su stare aplikacije koje su unapređene i interfejs usklađen sa novim Aero interfejsom – ovde se više radi o evoluciji nego o revoluciji u aplikacijama.

Neke, recimo Kalendar, nisu imale svog pandana u ranijim verzijama Windows-a:

Microsoft se potrudio da obezbedi barem deo funkcionalnosti koje on-line kalendari (kao http://www.google.com/calendar/) pružaju kao što je deljenje kalendara – omogućen je uvoz/izvoz podataka između aplikacija / web sajtova koji podržavaju standardni .iCalendar format.

Internet Explorer 7 je nova verzija najpopularnijeg (još uvek ali ne zadugo ) Web pregledača (browsera). Iako razvoj teče već solidno dugo, sa ovom aplikacijom sam imao najviše problema – vrlo često se zaglupljivao ili pucao, a standardne web aplikacije (recimo Gmail) su se malo čudno ponašale:

Takođe, IE7 je daleko sporiji nego što sam očekivao, pogotovo sa porastom broja tabova koji su istovremeno otvoreni.

Windows Media Player 11 je unapređen i ovo je jedna od retkih aplikacija u Visti za koju mogu reći da je brža od WMP 10 pandana na XP-u. Solidno radi, interfejs je intuitivniji nego u 10-ki, tako da će verovatno ovo biti dovoljno za najveći broj korisnika. Naravno, ni WMP 11 nije baš ispoliran do kraja:

Rad u Visti

Kakav je osećaj zaista raditi u Visti? Pa, prvi utisak je sporost – ako na stranu sklonim činjenicu da video karta nije baš san snova, i dalje ostaje osećaj da za svaku operaciju treba čekati daleko duže nego na XP/2003 platformi. Iako je RC1 _drastično_ brži od Beta 2 izdanja Viste, ni ta brzina nije dovoljna da bi svakodnevni rad (a to uključuje Office aplikacije i razvoj u Visual Studio 2005) bio udoban – za to verovatno treba neki dual core procesor i sa još više memorije.

U prvo vreme sam radio na lokalnom domenu, bez priključenja na mrežni domen firme, i tu nije bilo posebnih problema sem gore navedenih. No, kako su mi zatrebali mrežni resursi (datoteke, štampači), dodao sam računar u domen i krenuo da ga koristim uobičajeno, uz prebacivanja “loguj se lokalno” / “loguj se na domen”.

Vista je ovaj tempo izdržala dva dana, a onda se zbingovala – u jednom trenutku je došlo do korupcije podataka na disku i Vista je pogubila informacije o korisničkom profilu i odbila da snimi podatke na disk:

(naravno, oba korisnička naloga, i lokalni Dejan Vesic i domenski dvesic su članovi administratorske grupe)

Zadao sam proveru diska, i kako je to sistemski disk, provera je odložena do sledećeg restarta. Na žalost, CHKDSK ni posle nekoliko uzastopnih restarta nije uspeo da ispravi probleme nađene na disku – to je učinio tek CHKDSK iz Windows 2003 okruženja. Posle toga, logovanje na lokalni nalog je bilo moguće bez problema, dok je logovanje na mrežni nalog uvek bilo praćeno komentarom o “privremenom korisničkom profilu”.

Sve probleme pronađene u radu sam uredno slao Microsoft sajtu; za dobar deo njih sam dobijao ovakav odgovor:

dokaz da se na razvoju ovog operativnog sistema i dalje radi, i to punom parom.

Umesto zaključka

Vista je operativni sistem koji postavlja drastične zahteve kada je u pitanju hardverska platforma potrebna za njen rad. Ona je prava stvar tj. toliko potrebna injekcija za celu industriju hardvera – zašto bi inače menjali računar koji savršeno pogoni Windows XP? Opet, ta ista industrija se postavlja poprilično ravnodušno prema ovom operativnom sistemu, ako zaključujemo po stanju drajvera za postojeće uređaje.

Da li mogućnosti Viste opravdavaju njenu cenu i cenu hardvera? Po mom skromnom mišljenju, teško u ovom trenutku – sem ako Microsoft za ovo kratko vreme ne napravi čudo, pa finalna verzija bude daleko stabilnija, daleko brža i sa daleko boljom podrškom za sve moguće uređaje – što je, imajući u vidu istoriju Microsofta, jako malo verovatno.

Da li bih instalirao Vistu kao primarni operativni sistem? Na poslu ne, jer gornja konfiguracija jednostavno ne pruža dovoljno udobno (= brzo) okruženje za rad. Kući, na jačoj mašini, kada nVidija uradi svoj posao kako treba, možda; i to ne kao primarni sistem, već kao jedan od više (Windows XP, Windows XP 64, Vista), iz praktičnih razloga upoznavanja samog operativnog sistema kao i kako se novorazvijene aplikacije ponašaju na njemu.

Na kraju, napomena za programere: Vista RC1 ne podržava FrontPage Server Extensions, tako da standardno pokrenuta instalacija Visual Studio 2003 ne prolazi – FSE su obavezni za instalaciju. Ono što je moguće je pokrenuti instalaciju sa nedokumetovanim prekidačem:


setup.exe /NO_BSLN_CHECK


Opet, i ovako instaliran VS 2003 će imati problema sa Web projektima (ostali su ok) – debug neće raditi; tačnije, moraćete da startujete aplikaciju preko IE7, a zatim da se nakačite direktno na proces iz VS 2003 okruženja. Savet: ako vam je VS 2003 i dalje glavni razvojni alat, ostanite na XP-u