A gde ti je kapa?
Većina ljudi koja me zna tvrdi da sam (previše) organizovan 
Ne mogu reći da nisu u pravu, jer mi je jedna od pasija (hobi? psihološki problem? 
) automatizovati sve živo i smanjiti utrošeno vreme na gluposti i repetitivne radnje.
Gornji spisak uključuje i trivijalije kao što su plaćanje računa; od odvajanja novca unapred, pa sve do programčeta koje mi pomaže da račune platim sa što manje / nimalo grešaka, verujem da sam jedan od prvaka kada do plaćanja dođe.
Tim pre sam bio iznenađen kada je stigla plava koverta od Poreske uprave, sa opomenom na (nezanemarljivu) sumu od 12,200 din, štampano 30/11/2010 sa rokom od 5 dana za naplatu (primljena sredinom decembra).
Još je interesantnija struktura same opomene:
| Vrsta javnog prihoda: | Doprinos za PIO za samostalne delatnosti |
| Glavni dug: | 3,094.56 din |
| Kamata: | 9,106.01 din |
| Ukupan iznos: | 12,200.57 din |
Na sam pogled na kamatu koja je 3x glavnica dobio sam blagu vrtoglavicu i trenutnu želju da posetim odgovorno lice 
Rečeno-učinjeno: počinje putešestvije zvano “državna administracija je gora i od tebe Dejane“.
Okrenem telefon kontakt centra Poreske uprave (0700 700 007) i saznam da za taj slučaj moram da idem lično u odgovarajuću filijalu. Dobro:
Odlazak prvi: saznajem više stvari:
- Radi se o doprinosima za firmu koju sam imao davne 1996. i koja je zatvorena 1997. (pre 13 godina)
- Naplata svih poreza apsolutno zastareva posle 10 godina, ali naplata doprinosa nikada ne zastareva
- Odgovorno lice za moj slučaj je na bolovanju
- Za daljni tok priče mi je potreban listing od 1997. do 2010. – ide poseban zahtev, “dođite sutra za listing”
Odlazak drugi:
- Podižem listing za 13 godina – potpuno beskorisna gomila papira; ne postoji kolona niti način da saznam tačan trenutak nastanka duga za PIO
- Odgovorno lice za moj slučaj je i dalje na bolovanju – dobijam savet da sačekam nedelju dana pa ponovo dođem (sredina decembra je) jer “tužba sigurno neće biti podignuta”
Odlazak treći:
- Odgovorno lice za moj slučaj je i dalje na bolovanju – šetam se do (vrlo grubog i neprijatnog) načelnika koji mi ne daje nikakve korisne informacije
- Naletim na saborca na hodniku koji mi daje vrlo korisne informacije:
- Neće te tužiti (odmah), ali ti kamata teče svakim danom suludim tempom
- Šanse da dođeš do dokumentacije i pokažeš da nisi u pravu su nikakve
- Plati, jednostavnije je
Iako se gnušam predaje bez da je dokazano da nemam gde dalje odlučim da je pametnije da platim i uštedim vreme i nerviranje; tako se i desi – platim ceo iznos 29.12.2010.
No, znajući “kvalitet” rada naših državnih službi, stavim sebi podsetnik da proverim danas da li je uplata regularno uknjižena i da li sam izmirio sve dugove.
Rečeno – učinjeno: okrenem telefon, dobijem odgovorno lice (izlečio se čovek, bar nešto) i krenemo sa pričom. Rezime:
- Budžet je potpuno prazan, pa su dobili direktivu da iskopaju sve i svja što je moguće naplatiti i to brzo
- Uplata je legla istog dana kada sam i platio (kraj decembra)
- Na žalost, rok od 5 dana teče od dana štampanja opomene a ne od dana prijema!!!
- Stoga, dugujem još 230 dinara na račun kamate … na koji ide kamata
- Bolje da uplatim još 250 dinara, “da ne mislim”
Uplatio 250 dinara. Zemljo Srbijo 
Sada znam kako se vuk osećao u vicu “A gde ti je kapa?”. Samo što ovo nije vic, no pravi život …
*Slika: Renjith Krishnan / FreeDigitalPhotos.net
5.1.2011