Iako Android ima fenomenalna rešenja za unos teksta na mobilnim uređajima (Swype na primer), iako postoje i telefoni sa zaista velikim ekranima (recimo Samsung Galaxy Note sa 5.3″ ekranom) za (razmaženog) nekog ko mnogo (10+) sati provodi pred monitorom (ili dva) puna hardverska tastatura nema premca – udobnost je prevelika.
Zato se trudim da iznađem rešenja koja mi omogućavaju tu vrstu udobnosti čak i za stvari rezervisane za mobilne telefone, kao što su recimo SMS: upoznajte MightyText – način da vaše SMS-ove nosite svuda sa sobom i primate / odgovarate iz bilo kog browsera.
Ideja je jednostavna: na vaš Android telefon instalirate MightyText aplikaciju, u Chrome browser instalirate dodatak ili prosto odete na https://mightytext.net/app i … gotovo!
Svi vaši SMS-ovi su dostupni u browseru; dok je otvorena stranica / dodatak, svaki novoprimljeni SMS će biti odmah prikazan, a slanje novog SMS-a je jednostavan i udoban zadatak sa desktop računara.
Upozorenje: za razliku od recimo Viber aplikacije (koja ne šalje “prave” SMS-ove), MightyText zaista šalje SMS-ove direktno sa telefona pa ćete ih tako i platiti – MT je praktično produženje SMS servisa a ne zamena za isti.
Slabo reklamirana, ali više nego korisna opcija za sve koji koriste naš auto-put je ENP – Elektronska naplata putarine.
Videli ste svi onaj “ENP” znak na naplatnim rampama? Do pre izvesnog vremena sam i ja smatrao da je to samo reklama a ne validna usluga.
No, put u Grčku me nagnao da ipak probam “novotariju” (koja je tu više od tri godine):
Kupio sam tag za 3,500 RSD (u Ruzveltovoj, potrebna lična karta i saobraćajna dozvola)
Uplatio izvesnu sumu novca (uz popust od 8%)
Zalepio nosač na šoferšajbnu
i probao…
Rezultat: nikada više ne bih išao na put po Srbiji bez ENP taga; zaboravite na sitninu, a ako su dobro uređene rampe pa imaju i “ENP posvećenu” traku (svetli skroz plavo – ima ih sigurno na ulasku u Beograd i u Nišu) zaboravite na čekanje, već samo lagano prođite kroz rampu
Pri tom, prilikom dopunjavanja taga, imate i popust:
1.500,00 – 16.000,00 dinara: 8%
16.001,00-80.000,00 dinara: 10%
80.001,00 i više dinara: 15%
Naravno, daleko da je sistem bez mana – prvenstveno, mali broj mesta gde možete da “dopunite” tag; 10-tak u okviru AMSS-a (od toga dve u Beogradu) i jedno u okviru Puteva Srbije (Ljube Čupe 5, Beograd).
Takođe, tag je vezan za registraciju, tako da nema pozajmljivanja prijateljima / rođacima
U svakom slučaju, preporučujem uslugu, ako vam 3,500 RSD nije mnogo (i koji se mogu “vratiti” kroz popuste na uplate) a vreme i manje nerviranja vam (mnogo) više znači.
Doduše, u isto vreme su objavili i Android BusPlus aplikaciju koja bi te upite trebala da realizuje bez naplate.
Iako nije savršena (zna da se zaglupi i u 5 minuta ubije bateriju), radila je posao. “Radila” jer sam danas dobio obaveštenje o novoj verziji aplikacije. “Obaveštenje” a ne automatsko osvežavanje znači da je aplikacija promenila spisak dozvola koja traži od telefona. Otvorim detalje i ima šta i da vidim:
Na samom Play @ Google kaže za ovu privilegiju:
ДИРЕКТНО ПОЗИВАЊЕ БРОЈЕВА ТЕЛЕФОНА
Дозвољава апликацији да позива бројеве телефона не тражећи дозволу од вас. Злонамерне апликације на тај начин могу да задуже телефонски рачун упућивањем непланираних позива.
E sad, nije da sam paranoičan, ali sam poslao mail BusPlusu sa zahtevom za razjašnjenje; ako odgovore, okačiću ovde – do tada, uzdržite se od korišćenja aplikacije ili ostanite na staroj verziji – što je sigurno, sigurno je, pogotovo u Srbiji
UPDATE 29.09.2012 – Dobio sam odgovor, evo ga:
Poštovani gospodine Vesiću,
Postoji besplatan USSD poziv za aktiviranje aplikacije koji se pokreće samo jednom kad se aplikacija instalira prvi put(zamena za prošlu SMS aktivaciju).
Ako neko već ima instaliranu aplikaciju, ovaj poziv se neće nikada izvršiti jer je korisnik već aktivirao aplikaciju putem SMS-a. Nikakvi pozivi neće biti upućivani
Tako da ne treba da brinete.
Sad, ako niste podozrivi, uradite update Ja sam nastavio da ih smaram da uklone ovu privilegiju.
Koliko je vaš pametni telefon (smartphone) zaista pametan? I to bez obzira da li imate Android, iPhone ili neki treći. Istina, pametni telefoni mogu mnogo, kroz aplikacije i integracije, ali opet, nekako ne odaju utisak “prave” pameti
Sada ću vam pokazati kako vaš telefon može da postane svestan vaše lokacije i uradi nešto po tom pitanju.
LLama – Location Profiles
LLama sledi jednostavan koncept:
- definiši lokacije – Areas
- definiši zvučne profile – Profiles
- definiši akcije kada uđeš / izađeš iz određene lokacije – Events (ovo uslovno, jer možete praviti akcije koje za uslov imaju i druge stvari, a ne samo ulazak / izlazak sa lokacije)
Lokacije
Kako LLama uopšte zna gde se vi nalazite? Pa, da budem precizan do kraja, ne zna Naime, osnovni način rada LLame je beleženje na koju ste mobilnu ćeliju (baznu stanicu) nakačeni. To ima i jako dobre strane (troši se zanemarljivo malo procesorske snage / baterije) ali i poneku lošu – kako se bazne stanice u gradu raspoređuju na oko 500 m razdaljine, to praktično znači da greška, odnosno oblast koju jedna “lokacija” pokriva može da bude i 500 – 800m. Ako vam ovo nije dovoljno, možete pokušati sa alternativnim metodama (Wifi pooling – provera da li je neki poznati Wifi u dometu ili GPS, koji troši najviše struje).
“Učiti” LLamu lokaciji je vrlo jednostavno – definišete lokaciju (ili izaberete predefinisane Home / Work), dug pritisak na lokaciju i izaberite “Start Learning Area”. U meniju koji se pojavi izaberite barem minut i krenite da se šetate svud po lokaciji – ovim treba da pohvatate najčešće bazne stanice koje vaš telefon hvata.
Naravno, i naknadno dodavanje baznih stanica lokaciji je vrlo jednostavno – dok ste na određenoj lokaciji, s vremena na vreme proveravajte “Recent” tab, i ako tamo vidite da postoje nove stanice koje nisu dodeljene toj lokaciji, možete je jednostavno dodati, pritiskom na ćeliju i izborom “Add to Area” dodajte je lokaciji:
Profili
O profilima se nema puno šta reći: postoje 4 unapred definisana koje možete lako izmeniti / dodati nove:
Ono što je bitan detalj je “katanac” ikonica pored profila – omogućava vam da aktivirate i zaključate jedan profil, ma šta akcije za taj trenutak nalagale; ovo je vrlo korisno kada “ispadnete” iz uobičajenog ritma i kada vam treba potpuna kontrola nad “oglašavanjem” telefona.
Akcije (Events)
Sve ono gore je bio samo jednostavan uvod; najmoćniji i najvažniji deo cele LLame su Akcije – načini da saopštite telefonu šta da radi u zavisnosti od nekih uslova.
Neke od praktičnih primena su očigledne:
Kada ste na poznatim mestima sa Wifi tačkama, uključi Wifi
Uveče, utišaj telefon i smanji osvetljenost ekrana
Na poslu, postavi profil koji ne smeta koncentraciji
No, može i nešto ovako:
Ako je baterija ispod 25%, i ne puni se – isključi prenos podataka, isključi WiFi, smanji osvetljenost ekrana na 10% i gašenje ekrana zbog neaktivnosti na 30 sekundi
Ako se u tekstu tekućeg događaja iz kalendara nalazi reč “sastanak”, pogasi sve zvuke i startuj “Tetris”
Obratite pažnju samo na jednu sitnicu: akcije idu obično u parovima (došao kući / izašao iz kuće; jedna za preko dana, jedna za noć itd.) – da ne pomislite odmah da je Llama naterala vaš telefon da poludi
Evo neke od akcija koje ja koristim:
(klikni na sliku za veći format)
Sve u svemu, iako nema u sebi programski jezik, već jednostavan skup uslova + akcija, broj stvari koje možete da uradite sa Llamom na vašem telefonu je ogroman.
Tehnologija napreduje džinovskim koracima – do juče (nekih 10-ak godina pre) smo imali “glupe” sprave za mobilne telefone koje su radile dve stvari – pozive i SMS-ove.
Sada u džepovima nosimo moćne kompjutere, sa 4 ili više procesorskih jezgara i sa rezolucijama ekrana koje nekada prelaze i rezolucije naših “kućnih” monitora – dobrodošli u eru pametnih telefona (smartphones; predviđa se da će “glupi” telefoni nestati do 2015-e – videćemo )
Na tržištu postoje sada samo dva velika igrača: Google sa Android operativnim sistemom i Apple sa iOS operativnim sistemom. Za Windows 8 (i Nokiju) nije jasno da li će preživeti, dok su nekada ogromni igrači (RIM / Blackberry) na izdisaju.
Dok Apple ide na politiku kompletno zatvorenog hardvera (i njemu savršeno prilagođenog softvera), Google je krenuo putem otvorenog softvera – svako raspoložen da pravi telefone sa Android operativnim sistemom je slobodan da uradi tako. To je rezultovalo eksplozijom proizvođača i telefona, sa Samsungom kao najvećim igračem, praćen HTC-om, LG-om, Motorolom, i što je još važnije, širokom bazom programa za neverovatan broj primena telefona.
Za koga je tekst?
Ako ste u gorepomenutoj kategoriji samo SMS / poziv, onda ovaj tekst i nije za vas
Ako niste – Android telefon može da bude vaš savršeni digitalni pomoćnik – uz pravilan izbor programa i blagu (nekada nepotrebnu) reorganizaciju na vašoj strani, telefon vam može zameniti sve papiriće, blokčiće, kalendare, rokovnike, posetnice … naravno, samo ako vi to želite.
Pokušaću da vam predstavim aplikacije koje će u trenutku drastično povećati upotrebljivost vašeg telefona, uz neke stvarno jake kriterijume – naime, kada biram aplikacije, minimum koji zahtevam je:
Svaka informacija se unosi samo jednom
Sve što unesem na samom telefonu, dostupno je i na webu uz automatsku sinhronizaciju
Aplikacija mora jednostavno da se uklapa u dnevni posao / korišćenje telefona
Deljenje informacija sa drugima mora da bude izuzetno lako
Aplikacije su besplatne (još uvek nije omogućena kupovina iz Srbije) i nikakve hakerske operacije nisu potrebne (“rooting“) da bi radile
Osnove
Koji telefon?
Ovo pitanje je direktno vezano sa vašim ličnim preferencama i mogućnostima: finansijama, nameravanom načinu upotrebe i slično.
Neko voli velike ekrane i puno procesorske moći, neko voli što bolju kameru sa puno prostora za slike, a neko želi da mu telefon bude proširenje posla; Android pokriva sve to. Što se proizvođača tiče, Samsung i HTC imaju zaista veliku paletu telefona za skoro sve potrebe (sa Samsung Galaxy S3 i HTC One X na gornjoj skali).
Ako ste postpaid korisnik kod naših provajdera, prvo pogledajte šta oni nude. Ako kupujete bez ugovora, standardna lokacija za izbor je http://www.mobilnisvet.com/
Ono na šta treba obratiti pažnju je podrška srpskom jeziku; ne, nisam zaljubljenik prevoda kompjuterskih termina već ćete time dobiti jako bitnu podršku za rečnik srpskog kod kucanja i time višestruko ubrzati unos bilo kakvog teksta (o tome kasnije).
Naravno, postoje i nezavisne aplikacije koje će taj posao odraditi sa istim kvalitetom (i o njima dole), ali za prosečnog korisnika ovo je definitivno lakši način.
Koja verzija?
Iako je relativno mlad operativni sistem (od septembra 2008), zahvaljujući agresivnoj politici Google-a oko izdavanja novih verzija, postoji mnoštvo živih verzija danas.
Naravno da je uvek najbolje imati najnoviju verziju (sada je to 4.04 / 4.1), ali to nekada nije moguće (ako imate/kupujete stari telefon ili telefon za koji proizvođač nije obezbedio upgrade). Preporučujem da ne uzimate telefone koji imaju Android stariji od 2.3 (Gingerbread).
Google nalog
Podrazumeva se da korišćenje Android telefona ide praktično sa Google nalogom (ako imate Gmail nalog, imate i Google nalog) – korišćenje bez Google naloga prosto nema smisla.
Pri tom je idealno ako Google nalog već intenzivno koristite – svi vaši kontakti, kalendar, dokumenti su već tamo – to će drastično olakšati upotrebu telefona, i podići efikasnost. Ako to nije slučaj, polako krenite u tom smeru
Sigurnost naloga
Iako ovo strikno ne spada u Android tekst, obavezno se potrudite da povećate sigurnost vašeg naloga.
Kada ste ulogovani u Gmail, izaberite gore desno vaš nalog i opciju “Account”:
Minimum koji treba da uradite je da postavite “Account recovery options” (tačka 2):
Praktično, postavite broj mobilnog telefona pomoću koga možete da resetujete password ili potvrdite vlasništvo nad nalogom. Tu imate opciju da podesite i dve mail adrese: Recovery email adresu, uz pomoć koje možete da resetujete password i Alternate email adresu sa kojom možete da se ulogujete umesto gmail adrese.
Ne budite lenji, obe stvari su obavezne!
Ako zaista cenite vaše podatke i vaš nalog, toplo savetujem da uključite logovanje u dva koraka (2-step verification): način da se na računar logujete pomoću lozinke i pomoću koda koji se generiše na vašem mobilnom telefonu (ovo pošto postavite sve na telefonu kako treba). Iako zvuči smorno – nije; ovo je više nego korisna opcija koja drastično povećava sigurnost naloga.
Početak
Sada ste spremni da aktivirate telefon i povežete ga sa Gmail nalogom; topla preporuka je da ispratite i kratkog čarobnjaka koji će vas provesti kroz osnovno korišćenje telefona – dođe i više nego zgodno, pogotovo ako vam je ovo prvi susret sa Android telefonom.
Aplikacija, direktna akcija, widget, ekrani
Android podržava više ekrana na koji možete staviti razne stvari:
Ikonu, koja je praktično prečica do startovanja odgovarajuće aplikacije
Direktna akcija – izvodi akciju bez ulaska u aplikaciju; primer: poziv određenog kontakta, slanje SMS-a na određeni broj
Widget ili “živa ikona” koja menja svoj status bez potrebe za bilo kakvom akcijom sa vaše strane; primer: vremenska prognoza, poruke na društvenim mrežama i slično
Naravno da ne postoji pravilo kako organizovati sve to, već će to isključivo zavisiti od toga šta, kako i koliko koristite. Kod mene su najčešće akcije / aplikacije na prvom ekranu i na ekranu levo i desno od prvog; ostale ekrane koristim za ređe korišćene stvari.
Ono na šta treba obratiti pažnju je da se ne pretera sa widgetima iz jednog prostog razloga – potrošnje baterije. Baterija je inače slaba tačka svim pametnim telefonima; ako zaista koristite telefon (tj. aplikacije i van “telefonske” upotrebe) sve preko jednog dana trajanja baterije je uspeh (da, ovo jeste nezgodno bivšim korisnicima Nokie koji su je punili nedeljom ali šta da se radi – danak tehnologiji).
Tastatura
Telefoni, sa ograničenim prostorom i mogućnostima, nisu preterano udobne sprave za unos velike količine teksta. No, i to se menja – uz velike ekrane (4.5″, 4.8″, 5.3″) telefon se može koristiti i za kraći e-mail ili dokument.
Da bi to bilo iole udobno, vrlo je bitno na koji ćete način unositi tekst: “nabadanjem” po nacrtanoj tastaturi (standardan, no najsporiji i najmučniji način) ili preko neke od naprednih tastatura – kako po načinu unosa, tako i mogućnosti da vas tastatura bolje upozna i ponudi reči u skladu sa vašom istorijom.
Swype
Swype je apsolutno nesvakidašnji i fenomenalan način:
za unos teksta.
Prostim prevlačenjem prsta preko slova koje čine reč unosite tekst; razmak nije potrebno unositi, dovoljno je da blago zastanete pre unosa sledeće reči. Pri tome ima odličan algoritam za pogađanje reči koje unosite ili ćete uneti (na osnovu prethodno unetog teksta) tako da vremenom postižete neverovatnu brzinu sa minimalnom količinom grešaka.
Pogledajte osnovni video:
a zatim i Swype Gestures koje daju gomilu drugih mogućnosti:
Ako vaš telefon nema ovu tastaturu ugrađenu, pokupite (besplatno) beta verziju sa ove lokacije:
Svakako žrtvujte desetak dana na vežbanje unosa preko Swype-a – nikada se više nećete vratiti na “običan” unos teksta.
SwiftKey 3
Ako nikako ne možete da se naviknete na Swype, postoje i alternative – recimo SwiftKey 3. Radi na vrlo sličnom principu, ovoga puta direktno kucajući (uz sve načine za predikciju):
Na žalost, kako Google u Srbiji još uvek nije dozvolio kupovinu aplikacija (možete koristiti samo besplatne), ne postoji jednostavan način da dođete do SwiftKey 3 u Srbiji.
Produktivnost (beleške, kupovina, TODO)
Izuzetno važna sekcija – telefon sve ovo treba da obavlja brzo i efikasno, daleko bolje od klasičnih (olovka i papir) načina.
Fetchnotes
Fetchnotes – jednostavna aplikacija, brza, uz prateći sajt http://www.fetchnotes.com/ koji omogućava udoban rad sa beleškama kada ste pri računaru; deljenje je jednostavno, dovoljno je u samoj belešci navesti @imeDrugogKorisnika i beleška će se automatski deliti između vas.
Nema nekih fancy ulepšavanja, nije Evernote ili Catch Notes (probao oba) jer se ispostavilo da mi ništa od naprednih funkcija koja druga dva programa nude ne treba.
Pored Android i Web verzije, tu su i iPhone verzija, Windows desktop aplikacija kao i Linux paket – teško da će vam neka platforma zafaliti. Na kraju, dobićete promotivno 25 GB prostora za smeštanje vaših podataka na Box provajderu (pandan Dropbox-u), što takođe nije zanemarljivo
Pocket
Web je prepun resursa i informacija a mi smo obično vrlo kratki sa vremenom / pažnjom. No, čak i kada nađemo vreme, ponovno pronalaženje interesantne stanice / teksta na blogu / PDF-a je skoro nemoguće, ma koliko ste organizovani ili koristili Google Bookmarks i slične alate. Dobrodošli u Pocket – vaše mesto za sva “kasnija” čitanja. Uz Android aplikaciju, Chrome ekstenziju i sam desktop browser, jednim klikom ćete zapamtiti samo bitne elemente strane za kasnije čitanje, očišćeno od reklama, blještećih slika i svega što bi vam odvuklo pažnju. Ovo je izuzetno, izuzetno korisna aplikacija (ili bolje reći – sistem) bilo u poslu ili u opuštenom vremenu. Velika preporuka.
Any.DO
Any.DO je TODO lista; nema web sajt za izmene preko desktopa, ali ima Chrome extension, što je za mene dovoljno. Preporučujem povezivanje sa Google Tasks (ono što se nalazi sa desne strane u kalendaru), što je još jedan način za izmene sa desktop računara.
Any.DO ima simpatičnih detalja: recimo, mogućnost da dodate e-mail / poziv / SMS kontatka u određeno vreme (krenite da kucate ime kontakta, doduše ovo samo na telefonu); po završenom sastanku iz kalendara nudi da dodate eventualne akcije proizašle iz sastanka:
(ovo samo na Android 4+ verziji) a po propuštenom pozivu mogućnost da odmah pozovete osobu:
Sve u svemu, elegantna i efikasna TODO aplikacija.
Our Groceries
Iako, idealno, kupovine ne bi trebalo da bude praksa je drugačija. OurGroceries je zrela aplikacija, namenjena brzom formiranju i korišćenju lista za kupovinu. Deljenje lista (sa lepšom polovinom recimo ) je trivijalno a i sinhronizacija izuzetno dobro urađena – više puta sam u radnji brisao stvari koje stavljam u korpu dok su sa web sajta, od kuće, stizale nove stavke (prethodno zaboravljene). OurGroceries podržava Android, iPhone i BlackBerry.
Packing List Lite
Kako sam još pre Androida održavao liste za putovanja (bazirane najviše na iskustvu, a pomalo vireći i u Universal Packing List) logično proširenje je prebacivanje na Android. Packing List lite to radi dobro, uz master liste iz kojih je posle moguće kreirati nove liste, i uz mogućnost izmene lista preko web sajta – doduše, malo manipulacije sa fajlovima sa telefona će biti potrebno.
Komunikacija (SMS, glas, ostalo)
SMS Backup+
Koliko god napredni telefoni, to su ipak fizičke sprave koje se daju izgubiti, zaturiti i kod kojih su neke operacije neudobnije no na “velikim” računarima. Recimo, pretraživanje SMS-ova. Daleko bolje je imati sve SMS-ove na GMailu, u posebnom folderu – em što je pretraživanje trivijalno em što ćete poruke čitati čak iako ste telefon zaboravili kući SMS Backup+ radi upravo to – periodično kopira vaše SMS poruke na Gmail.
imo
imo je predstavnik programa koji podržava više protokola za poruke: Facebook Messenger, Google Talk, Skype, Windows Live Messenger (MSN), ICQ/AIM, Yahoo Messenger, Jabber. Lično ga koristim samo za MSN i taj posao dobro obavlja.
Viber
Viber vam omogućuje slanje SMS-ova i (VOIP) pozive besplatno, sve dok imate data paket / wireless vezu. Pri tom nema ograničenja tipa “140 karaktera” za SMS i praktično je pandan Skype-u. Za razliku od Skype-a, brži je, i prilagođen pametnim telefonima do krajnjih granica; doduše, ne podržava video pozive. Podržan je na svim glavnim telefonskim platformama (Android, iOs, BlackBerry, Windows Phone) pa su male šanse da ga vaš kontakt nema ili da ga ne može instalirati. Ako često putujete van zemlje sa Viberom možete da zaboravite na roming troškove.
E da, ako se desi da ne možete da skinete aplikaciju sa Play store-a, probajte direktno ovde.
Naravno, Google Talk je ugrađena aplikacija a ni Skype ne treba posebno predstavljati.
Vesti, praćenje trendova
Jedan on najčešćih upotreba pametnih telefona je “prozor u svet” ili čitanje. Bilo da su u pitanju “lične” stvari (sa društvenih mreža) ili “opšte” (vesti i informacije), pametni telefon je sve češće alat za praćenje. Svesrdno preporučujem sledeće tri aplikacije za to:
Flipboard
Flipboard je kombinacija novina i vesti sa vaših društvenih mreža, prikazanih na vrlo lep način. Dodajte vaše naloge (Twitter, Facebook), izaberite oblasti koje vas najviše zanimaju i moći ćete, prostim listanjem da pregledate na brzaka ili da se potpuno udubite (i prebacite u Pocket, ako treba) u najinteresantnije vesti dana. Možete čak i da utišate (“Mute”) autore koji vam smetaju u dnevnom pregledu vesti (preglasni ) Naravno, sem što možete da pratite događaje iz vaših društvenih mreža, tako možete i brzo da odgovorite na ono što ste pročitali.
Google Aktuelnosti (Currents)
Direktan konkurent Flipboardu su Google Aktuelnosti (Currents) – odlična aplikacija za praćenje vesti, trendova i blogova koje čitate. Ono što je bitno je da podržava i off-line čitanje, kada u blizini nemate vezu. Glavna snaga su praktično puni članci iz preko 180 izvora od kojih su neki The Independent, Reuters, Forbes…
Google Reader
Ako vas od svega gornjeg zanimaju samo blogovi, Google Reader je za vas – bez mnogo ukrasa ali sa jasnim ciljem i to dobro izvedenim.
Ostali
Ako vam ništa od gornjeg ne odgovara ili bi voleli da pogledate i alternative, svakako skinite Pulse News i Zite – vredi ih isprobati.
Lokalne stvari
B92
Posle isprobavanja gomile aplikacija za novine iz naših krajeva (Blic, Novosti…) skrasio sam se sa B92 aplikacijom (ionako svi kopiraju sve). Dosta dobro radi, vesti se često ažuriraju tako da nemam neki poseban razlog da tražim dalje.
Halo Taksi
Halo Taxi – Jednostavna aplikacija sa samo jednim zadatkom – da vam pruži spisak brojeva taksi službi za dati grad.
Parking Manijak
Parking Manijak – aplikacija za plaćanje parkinga SMS-om širom Srbije (podržan je veliki broj gradova). Detektuje grad i lokaciju i moguće je definisati više vozila za plaćanje.
Unicredit m-banking
Unicredit ima izuzetno, izuzetno dobar e-banking; praktično, sve moguće račune i namete u poslednje 3 godine isključivo plaćam preko e-bankinga – dovoljan je pristup internetu i bilo koji noviji browser. Tome su pridodali i mobilnu aplikaciju; iako aplikaciji treba još dosta peglanja, udobnost pristupa svim svojim računima i mogućnost plaćanja on-the-go to donekle pegla. Ako ste korisnik ove banke, preporučujem da se registrujete i za ovu aplikaciju.
Belgrade City Guide
Zvanična aplikacija Turističke organizacije Beograda. Ovo je “Lite” (besplatna) verzija što praktično znači da ne radi navigacija do raznih objekata i mogućnost bookmarka. Vrlo korisna aplikacija, bilo da retko dolazite u Beograd ili živite u njemu.
U listi je bila i aplikacija Ko zove? koja vam za fiksne brojeve telefona (koje nemate u imeniku) daje info iz baza podataka lokalnih telekom operatera. Na žalost, od kraja avgusta ova aplikacija ne radi za Srbiju, zbog promene na sajtu Telekoma Srbije. Ostavljam link za slučaj da se to popravi, pošto je aplikacija poprilično korisna.
Ostali alati
Dropbox
Mislim da Dropbox ne treba posebno predstavljati: od 2GB do 18GB prostora online, besplatno. Aplikacija je način za mobilni pristup svim vašim fajlovima; takođe, možete podesiti aplikaciju da uradi upload vaših slika automatski po kreiranju (do 500 Mb slobodno prostora za ovu namenu).
Google Disk
Google Drive (Disk) je Google rešenje za online prostor. Pored toga što možete smestiti do 5 GB podataka besplatno, ovaj servis je i proširenje starog Google Docs servisa – praktično, možete pristupiti svim vašim online dokumentima iz ove aplikacije. Aplikacija podržava sve što i web verzija – deljenje fajlova sa drugima, upload sa samog telefona, kreiranje dokumenata.
KeePassDroid
KeePass je glavni sef za sve moje lozinke; uz DropBox, svuda je sa mnom. KeePassDroid je mobilna verzija aplikacije koja se brine o tome da su mi lozinke na dohvat ruke.
MoboPlayer
Kako imam izuzetno veliki ekran (5.3″) ne ustručavam se da, kada prilike to dozvole (putovanje avionom), pogledam i koju epizodu omiljene serije ili film. Iako će se standardni video player snaći sa većinom formata, MoboPlayer mi omogućava da ne razmišljam o konverzijama, da li će se neki titl videti ili ne, no da prosto prebacim video na SD karticu i uživam u gledanju.
NoLed
NoLed je prvenstveno nastao kao zamena za nedostajuće notifikacione lampice na Samsung telefonima (propušten poziv, pristigao SMS). Od toga je izrastao u svojevrsni informacioni centar gde jednim pogledom možete da vidite trenutno stanje za mnoga stanja telefona: propušteni pozivi, nova SMS poruka, nova GTALK poruka, GMAIL ili e-mail drugog sistema; čak je uz odgovarajuće notifikacije moguće prikazati i ikonicu pozivaoca. Vrlo korisno.
QuickPic
Iako Galerija koja dolazi uz Android sasvim korektno radi, koristim QuickPic samo iz jednog razloga – zbog mogućnosti da slike sortiram po raznim kriterijumima (Galerija to radi po nekom suludom algoritmu). Nije preterano fancy aplikacija, ali je brza i radi upravo ono što meni treba.
Shazam
Shazam je jedna od onih WOW! efekat aplikacija, pogotovo za tehnički manje korisnike – dok slušate neku nepoznatu pesmu, aktivirate Shazam, prislonite telefon uz izvor zvuka i za nekoliko trenutaka dobijete izvođača, ime pesme, albuma, diskografiju Na stranu mogućnost da se pravite važni pred drugima, ovo je i više nego korisna aplikacija ako želite da još neku pesmu dodate vašoj biblioteci pesama.
TED
TED (http://www.ted.com) je posebna vrsta organizacije sa jedinstvenim ciljem širenja “ideja vrednih širenja” (Ideas Worth Spreading). U početku su pokrivali Technology, Entertainment, Design no sada nema ograničenja – ako je ideja vredna, dobija svoje mesto na TED govornici. Aplikacija pomaže u izboru i praćenju svih novih izlaganja i definitivno zaslužuje (TED i ceo koncept) deo vašeg slobodnog vremena.
Weather2Umbrella – vremenska prognoza
Weather2Umbrella – solidna aplikacija za prognozu u našim krajevima; sama prognoza je dobra (do 3 dana svakako);kao alternativu možete pogledati iWeatherBug (prednost WeatherBug-a je prikaz temperature u statusnoj liniji, ali je prognoza malo manje tačna) – W2U je upravo dobio temperaturu u statusnoj liniji.
WordPress
Ako ste bloger na WordPress platformi, ovo je aplikacija koju ne možete zaobići – WordPress for Android – kontrolna tabla vašeg bloga u džepu. Čak možete bez problema i napisati manji post koji bi se inače izgubio u dubinama memorije dok stignete do desktop browsera
Društvene mreže
Ovo je naravno stvar vašeg ukusa, odnosno pripadnosti / korišćenju neke društvene mreže.
Probao sam gomile raznih aplikacija, ali sam se na kraju vratio aplikacijama specifično pravljenim za određenu društvenu mrežu. Tako koristim:
Ako je neka oblast dinamična, to su pametni telefoni i njihove aplikacije Naravno da nema kraja, samo proces. Kako budem menjao listu i pronalazio nove dobre aplikacije, osvežavaću ovaj post. I vi ste slobodni u komentarima da dodate vaše Android favorite
Posle silnih godina praćenja svih mogućih digitalnih medija (sajtovi, blogovi, tviter, Facebook) jedan utisak je jak: svi mi (neskromno u tu grupu ubrajam i svoju malenkost) smo spremni da ukažemo na greške društva i države, da to besomučno komentarišemo, dajemo predloge ili barem žalopojke ali van te digitalne arene učinak nam je slab do nikakav.
Prosto, ako za nešto treba izaći iz udobnosti tastature / monitora, nema se volje, želje, motiva …
No, šta nas sprečava da uradimo što god možemo ovde, baš u našoj digitalnoj areni? Baš ništa.
Odakle početi? Od samog početka, od načina kako se uvode zakoni u ovoj državi (koji su jako, jako bitna stavka).
Kako to uraditi? Pa, za svaki predlog novog zakona javna rasprava se organizuje “po potrebi” što je, pogotovo u Srbiji, veooma rastegljiva kategorija. Plus, što su svi ti predlozi van domašaja naše digitalne arene.
Zato je napravljena inicijativa koja traži da se izmeni Zakon o državnoj upravi i Poslovnik Vlade tako da svaki predlog zakona prođe kroz raspravu koja će se organizovati na Nacionalnom portalu eUprava (www.euprava.gov.rs).
Ono što prvo treba da uradite je:
Podržite Facebook stranicu Zakon je naš i delite je dalje
Davno, davno nastade blog: forma nalik pisanoj formi, tekstovi pisani na razne teme i na razne načine.
Proces pisanja teksta na vašem blogu je isti kao i za pisanu formu: potrebna je ideja i inspiracija, kao vreme da se ta dva slože i uobliče u nešto što kod vaših čitalaca (ne varajte se: svaki bloger piše za sebe, ali i za svoje čitaoce ) izazvati reakciju (ili čak komentar).
Tada se pojavi:
Twitter
Šta je Twitter? Najjednostavnije: Web SMS – kratke poruke o trenutnim dešavanjima, do 140 karaktera. Twitter je trenutak, nešto napisano brzo i kratko (tweet, eng. = cvrkut), sa ciljem da podelite sa ljudima koji vas prate. To može biti lokalna vest, interesantna stranica, video, slika, bilo šta što želite da i drugi vide.
Twitter je danas jedan od najmoćnijh servisa za brzo širenje svakakvih vesti i informacija.
Registracija / profil
Registracija je jednostavna, na http://twitter.com – potrebna vam je samo ispravna mail adresa i to je to.
Po registraciji, nije loše da malo sredite profil – postavite vašu sličicu, eventualno promenite boje i dodajte nekoliko rečenica o sebi – ovo će pomoći onima koji se budu dvoumili oko toga da li da vas prate ili ne.
Twitovanje / cvrkutanje
Ovaj deo je prilično lak Imate 140 karaktera da kažete o čemu razmišljate, šta radite, gde se nalazite … Bilo šta što bi u ovom trenutku hteli da podelite sa nekim:
Jedan klasičan cvrkut izgleda otprilike ovako:
Ako je akcija koju opisujete povezana sa drugim korisnikom (ili više korisnika), lepo je da ga pomenete, prostim dodavanjem @ ispred korisničkog imena – ovim će se vaš twit pojaviti na “Mentions” (pominjanja – zaokruženo na gornjoj slici) kartici od tog korisnika; takođe na Mentions brzo možete da vidite da li vas je neko pominjao dok niste pratili.
Ako je twit povezan sa nekim događajem, obično se bira hashtag – karakteristična reč sa # na početku – ovo će vam omogućiti da brzo i lako, klikom na sam hashtag, izlistate sve poruke vezane za taj događaj.
Naravno, ništa od ovoga nije obavezno – možete prosto staviti poruku ili misao, bez ikakvih pravila ili ograničenja.
Following / Followers – Pratim / Prate me
Nema ništa tužnije no tvitovati sam Twitter je povezivanje i druženje – društvena mreža. Kako uopšte naći sagovornike, one čije bi tvitove da pratite i koji bi pratili vaše?
Nije preterano teško – dovoljno je da krenete od jednog korisničkog imena (ljudi vrlo često stavljaju svoj Twitter nalog na svoj sajt) i proverite koga sve taj korisnik prati, odnosno ko ga prati:
Klikom na broj pored Following (“pratim”) ili Followers (“prate me”) dobićete listu korisnika; klikom na nekog korisnika dobićete detaljnu informaciju o njemu, kao i njegove poslednje crvrkute; ako vam se učini interesantnim, kliknite na Follow i od tog trenutka će se njegovi tvitovi pojavljivati na TimeLine-u – liniji dešavanja.
RT – Retweet – ponavljanje
Twitter je deljenje: vaših poruka, poruka ljudi koje pratite. Ako vam se nečiji tvit dopadne i poželite da ga podelite sa svim ljudima koji vas prate, dovoljno je da uradite RETWEET (prosleđivanje) klikom na odgovarajuće dugme:
Ne treba smetnuti s uma, početnici pogotovo, da tvitove koje šaljete u etar vide svi koji vas prate. Znači, za razliku od SMS-a, (gde je jedan na jedan) ovde je jedan prema svim prijateljima
Naravno, postoji opcija za slanje i privatnih poruka; jedini uslov jeda vas osoba kojoj želite da pošaljete poruku, prati.
Evo nekoliko načina za slanje DM (Direct Message) ili privatnih poruka:
1. Sa samog sajta, biranjem Messages / New Message:
2. Klikom na korisničko ime (da se pojavi profil) a zatim na Message dugme:
3. Na kraju, direktnim kucanjem “D KorisnickoIme Poruka ….” :
(primetite da u ovom slučaju “@” ne ide ispred korisničkog imena)
Alati za praćenje
Iako za Twitter možete koristiti samo web sajt, postoji čitava paleta programa koji će vam drastično olakšati upravljanje i pregled svih tvitova koje pratite.
TweetDeck je odličan izbor za vaš desktop ili laptop računar. No, daleko od toga da Twitter možete da koristite samo sa računara – naprotiv. Vaš mobilni telefon je savršena alatka kako za praćenje tvitova tako i za ostavljanje.
Doba društvenih mreža, nebrojenih načina za komunikaciju, mobilnih tehnologija nam omogućava nešto što je pre bilo nezamislivo – kontakt sa nama bitnim ljudima skoro trenutno – šta oni rade, šta vi radite, sve se prenosi za tren. Slike, video, kratke poruke – dostupne su bilo gde.
Doduše, ovo dodaje i neke nove izazove svakodnevnici – kako kontrolisati takav nalet informacija i kako sprečiti da komunikacija / Fejsbuk / Tviter ne postanu samodovoljni, odnosno da se ne izgubi fokus šta i kako raditi.
Dve grupe su posebno osetljive: deca i zaposleni Iako možda izgleda smešno, društvene mreže mogu da budu vrlo ozbiljan problem za produktivnost na radnom mestu.
Ponekad, kada pristojniji metodi prosto ne urode plodom, ostaje samo jedan način: blokiranje pristupa određenim sajtovima.
Preduslov je da ste vi na tom računaru / računarima administrator, dok su drugi korisnici samo Users (bez prava pristupa nekim bitnim datotekama) – detalje možete pogledati u tekstu “Sigurni prozori”.
Predstaviću dva načina:
jednostavniji, koji odgovara situacijama kada želite da blokirate samo sajt ili dva i to na jednom ili dva kompjutera – promena HOSTS datoteke
Napredniji, koji vam omogućava da kontrolišete sa jednog mesta dozvolu pristupa sajtovima, pregled kojim se sajtovima pristupa i laku kontrolu – OpenDNS nalog.
Da ovo ne bi bio samo jedan recept bez odgovarajuće lekcije “kako stvari rade” prvo moram ukratko da objasnim po kom principu uopšte vaš browser dolazi do određenog sajta.
Naime, browseru ime sajta kome pristupate ne znači puno; browseru je potrebna takozvana IP adresa – četvorodelni broj koji jedinstveno određuje sajt na internetu. Ceo sistem koji omogućava browseru da “prevede” ime sajta (www.vesic.org) u IP adresu (174.120.139.168) naziva se DNS – Domain Name System.
Veoma uprošćeno, ceo sistem pronalaženja numeričke adrese izgleda ovako:
Ukucate naziv sajta u browser
Browser zatraži od operativnog sistema adresu za dati naziv
Operativni sistem prvo proveri datoteku HOSTS za adresu
Ako je tamo nema, odlazi do DNS servera, i pita ga za adresu
DNS server pronalazi adresu na osnovu naziva, vraća operativnom sistemu
Browser uzima adresu, pristupa sajtu i prikazuje sadržaj
Sada su možda jasnije obe strategije – za prvu ćemo u tački 3. “podmetnuti” nevalidnu adresu za problematične sajtove, a za drugu ćemo podesiti jedan određeni DNS server (OpenDNS) i preko njega kontrolisati pristup.
Još jednom da napomenem, za obe vrste akcija treba da imate administratorska prava; ostali korisnici ne bi trebali da poseduju ta prava, da ne bi poništili vaše akcije.
Promena HOSTS datoteke
Ovo je jednostavan i brz način na koji možete ograničiti pristup nekim sajtovima. Kako za svaki novi sajt ovo zahteva akciju na svakim od računara kojima upravljate, pogodan je za mali broj računara (1 – 2) i mali broj sajtova.
1 – startujte Notepad kao administrator
Kliknite na Start i otkucajte notepad; kada se pojavi u spisku programa, kliknite desnim dugmetom i izaberite Run as Administrator (za korisnike Windows XP – kliknite na Start, izaberite Run, unesite notepad i stisnite Enter taster):
2 – Unesite spisak sajtova u HOSTS datoteku
U Notepadu izaberite File / Open i unesite (ili copy / paste) sledeću datoteku:
%windir%\system32\drivers\etc\hosts
Za svaki od “problematičnih” sajtova, unesite dva reda (jedan sa i jedan bez www dela):
Na početku reda uvek treba da stoji 127.0.0.1.
Snimite datoteku, restartujte računar i to je to – od sada, ovi sajtovi će biti nedostupni na tom računaru.
OpenDNS kao vaš DNS provajder
U gornjoj priči sam izostavio jedan detalj – kako vaš računar u tački (4) određuje kom DNS serveru da se obrati?
Ovo je bitan detalj cele priče – naime, vaš internet provajder (bilo da je u pitanju ADSL, kablovski ili čak dial-up pristup) postavlja ove servere i to su obično računari u okviru samog provajdera. Ovo, vrlo često, zna da bude i razlog zašto do nekih sajtova dolazite “sporo” – ako su DNS serveri provajdera preopterećeni, onda faza od “ukucao sam adresu – sajt krenuo da se učitava” može da potraje i nekoliko desetina sekundi, što bez obzira na kvalitet veze može da oda utisak “sporog interneta”.
Ovo možete prevazići ako postavite OpenDNS (besplatni DNS servis) kao vaš jedini DNS servis – bez obzira kako dolazite do interneta, uvek ćete se obratiti OpenDNS-u za razrešavanje adresa. Iz sopstvenog iskustva preporučujem ovaj način – dobićete kvalitetniji internet (odziv) bez ikakvog ulaganja, čak iako ne želite da radite bilo kakvu kontrolu saobraćaja / blokiranje sajtova.
Iako sam rekao gore da je ovaj pristup pogodan za više računara (kada se obično koristi ruter za pristup internetu), ništa vas ne sprečava da ovo takođe koristite i na jednom računaru.
Nekakav recept bi bio:
Otvorite OpenDNS Basic nalog (besplatan je)
Otvaranje naloga je vrlo jednostavno – treba vam važeća email adresa i popunjavanje obrasca ovde: https://store.opendns.com/get/basic. Po otvaranju, samo potvrdite nalog klikom na link koji će vam stići u mail.
Podesite vaš računar ili vaš ruter da koristi OpenDNS kao glavni i jedini DNS servis
Ovo je možda najkomplikovaniji deo. Postoji mnoštvo rutera i kod svakog su ova podešavanja drugačija. Na sreću, u bazi znanja na OpenDNS-u su pokriveni najčešći ruteri (kod nas je Huawei jedan od najzastupljenijih) kao i operativni sistemi – ovde možete pogledati uputstva za Windows.
Registrujte vašu malu mrežu pod nekim imenom kod OpenDNS-a
Kako bi OpenDNS mogao da zna kojim računarima da filtrira sajtove, vaše bi bilo d definišete vašu mrežu (tačnije, tekući IP koji ste dobili od provajdera). Pod mrežom se podrazumevaju svi računari koji imaju istu tačku pristupa internetu (preko istog rutera recimo):
Označeni deo formulara je nešto na šta verovatno ne znate odgovor; no, ako ste kod uobičajenih provajdera, odgovor je skoro sigurno DA – imate dinamičku IP adresu (daleko jevtinija od takozvane statičke ili stalne IP adrese).
Instalirajte OpenDNS Updater program na barem jednom od računara u mreži
Kako se adresa vaše male mreže može promeniti vremenom, neophodno je da instalirate program, OpenDNS Updater, čiji je posao da dojavi promenu vašeg IP-a OpenDNS sajtu.
Jednom kada ga instalirate, preporučujem sledeća podešavanja:
Na ovaj način ostali korisnici neće ni primećivati prisustvo ovog programa.
Nije neophodno da se OpenDNS Updater instalira na svakom od računara – dovoljno je instalirati ga na računaru koji se najčešće koristi.
Kako program “trči” sakriven, ponovnim pozivom iz Start menija možete da vidite tekući status (da li je vaša mreža uredno registrovana kod OpenDNS-a):
Podesite filtriranje i/ili blokirane sajtove na vašem OpenDNS nalogu
Finalni korak u celom poslu: ulogujte se na OpenDNS nalog, i izaberite Settings / Web Content Filtering:
(klikni za veću sliku)
Tu možete izabrati nekoliko predefinisanih kategorija filtriranja / blokiranja sajtova, a možete i dodati i skup sajtova (do 25 u besplatnom OpenDNS Basic nalogu).
Pored same usluge filtriranja, OpenDNS pruža i prilično korisne statistike o saobaćaju u vašoj mreži – koji sajtovi su najposećeniji, koliko DNS upita se ostvaruje i slično.
Za kraj
Da ne zaboravim bitan detalj – ako blokirate pristup određenom sajtu / sajtovima, čak ni vi kao administrator nećete imati pristup tim sajtovima U tom slučaju umesto globalnog pristupa (preko OpenDNS-a) koristite HOSTS pristup i vaš računar izostavite iz procedure.
Danas je potpuno uobičajeno da svakodnevno radite sa više računara: kućni desktop – laptop – poslovni desktop ili sa nekom sličnom kombinacijom.
Tu se i javlja očigledan problem – kako imati vaše podatke svuda i na svakom mestu, bez nekog preteranog truda i glavobolje.
Jedno rešenje je web kancelarija – gomilu stvari možete držati online i imati pristup sa bilo kog računara koji ima konekciju ka internetu.
Drugo rešenje su vrlo jevtini i rasprostranjeni USB Flash diskovi – okačite ga na ključ od stana i gde god ste vi, tu su i vaši podaci. Pri tome, potrudite se da obavezno redovno radite backup USB Flash diska – ove spravice se lako gube, i ove spravice ne izdržavaju previše torturu i/ili veliki broj pisanja po njima.
Treće rešenje je online virtuelni disk – uz malo softvera, dobar deo podataka možete držati “u oblaku” i prepustiti drugima da se brine o sinhronizaciji ovih podataka.
Microsoft Live Mesh je upravo treće rešenje – način da relativno bezbolno sinhronizujete podatke između više mašina (različitog tipa) i to skoro trenutno. Pri tome, do vaših podataka možete doći i preko web strane, za slučaj da vam zatrebaju van nekog od sinhronizovanih uređaja.
Servis je besplatan, prostor na raspolaganju je 5 Gb i da bi ga koristili, dovoljno je da imate Windows Live ID (ako koristite MSN / Windows Live Messenger, ili hotmail za poštu – već ga imate; ako ne, moguće ga je besplatno kreirati sa bilo kojom važećom email adresom).
Instalirate tom prilikom aplikaciju za sinhronizaciju, na svakom od računara koji želite da dele podatke
Prostim klikom desnim dugmetom na željeni folder dodajete ga u Mesh:
Za svaki folder koji dodate će se na drugim računarima na desktopu pojaviti plavi shortcut; prostim “Sync with this computer” pravite kopiju sinhronizovanog foldera na željenoj lokaciji (ne mora da bude na istom mestu kao na polaznom računaru):
Pored prostog deljenja fajlova, Live Mesh ima vrlo simpatičnu mogućnost – pristup drugim računarima (ako su uključeni ), kao preko Remote Desktopa.
Nekoliko saveta ako želite da probate ovaj servis:
Ako imate Adsl vezu: A stoji za Asynchronous ili nesimetrična; u praksi to znači da su vam upload mogućnosti (kada “penjete” fajlove na server) mnogo lošije od download mogućnosti; ironično, što vam je veći download, to je raspon ove dve vrednosti gori. Uobičajene vrednosti su 1024/128, 2048/192, 4096/256 itd. Ovo praktično znači da vam mnogo više vremena treba za prvu sinhronizaciju
radite u malim koracima; ne pokušavajte da uradite odmah upload od gigabajt i kusur
prvu sinhronizaciju pustite noću ili u radno vreme (u zavisnosti od vašeg ritma) tj. kada je računar (i veza ka internetu) besposlen.
Ako drugačije ne kažete (desni klik na plavu ikonicu u sistemskom treju, “Work Offline”) Live Mesh je stalno povezan sa vašim računarom (ako se pitate zašto modem stalno treperi )
Ovo je još uvek beta servis, pa mu nemojte prepuštati kritične podatke.
Alternativni servisi za sinhronizaciju fajlova
Ako vas ova tematika zanima, možete pogledati i DropBox; vrlo slično rešenje Live Mesh-u: podržava više platformi (i Linux), i prostor do 2Gb je besplatan – preko toga zahteva mesečnu nadoknadu.
Iako Live Mesh nudi mnogo čvršću integraciju sa operativnim sistemom, i nema ograničenja da svi folderi / datoteke koje se sinhronizuju moraju da budu na jednom mestu (My Dropbox), DropBox je primereniji našim vezama ka Internetu – nema stalnog toka podataka, već samo kada se ukaže potreba.
Live Mesh nije jedini Microsoft servis za sinhronizaciju. Postoje još dva slična servisa, koja pokrivaju različite potrebe:
Live Sync (bivši Live FolderShare)
Live Sync je takođe deo Live ponude; kod ovog servisa računari koji se sinhronizuju moraju da budu online i uključeni – nema off-line skladištenja ili pristupanja sa drugih, ne-sinhronizovanih računara.
Drugačiji su i limiti: dozvoljena je sinhronizacija do 20 foldera, svaki od foldera može imati maksimalno 20,000 datoteka, pri čemu ni jedna datoteka nije veća od 4GB.
Windows SkyDrive (bivši Windows Live Folders)
SkyDrive je komplementaran servis Live Mesh-u: omogućeno je da stavite fajlove na njega i da fajlovima pristupate iz browsera, ali nema sinhronizacije. Na raspolaganju imate 25 Gb prostora, gde jedan fajl ne može da ima preko 50 Mb (idealno za muziku ).
Sem jednostavnog skladišta za podatke, SkyDive omogućava manipulaciju fotografijama, kao i Microsoft Office dokumentima (sve online) i sinhronizaciju Favorites (omiljenih lokacija) između više računara.
Uvreženo, zapečeno mišljenje je da je Microsoft zatvorena, zla korporacija bez vizije, čiji je jedini cilj da vam uzme dušu i pri tom da joj za to platite
Nekada je i bilo tako – u “staro” vreme. Današnji Microsoft nije ni nalik tome – proizvodi se razvijaju uz direktno učešće korisnika, sa neviđenom otvorenošću (i davanjem svih razvojnih verzija širokoj publici – tako je urađen Windows 7 – kvalitetan i bogat operativni sistem), u centralne razvojne alate se uključuju open-source biblioteke (jQuery u ASP.NET sistem) i neki drugi ljudi sa pozitivnom vizijom vode ovu kompaniju (za programere: obavezno pratite blog Scott Guthrie-a, koji je zaslužan za mnogo šta navedeno gore).
I ima vizije; na raznim poljima a ovo je jedna od tih (Microsoft Office Labs – Future Vision 2019):
Ako imate sreće da često putujete van granica naše (male) zemlje, a želite da budete dostupni preko vašeg mobilnog telefona, neosporno ste se sreli sa pojmom roaming: način da vašim mobilnim telefonom komunicirate iz bilo koje zemlje (odnosno preko operatera te zemlje) koja ima ugovor sa vašim mobilnim provajderom.
Neosporna udobnost ovakve usluge (pozivalac ne mora ni da zna gde se nalazite) je praćena vrlo neprijatnim faktorom: cena. Sve će vam naplatiti: dolazne pozive, odlazne pozive, prenos podataka (ako proveravate mail / surfujete) i po paprenoj tarifi.
Pravi razlog za ovo nije tehnološke prirode (ako vas zanima kako to radi, evo Wikipedia članka o Roamingu) već čisto kapitalističko-komercijane prirode: to su slatke, slađane pare i za vašeg operatera i operatera zemlje u kojoj ste – bez puno truda, svaki vaš minut razgovora će im se itekako isplatiti:
Odlazni pozivi (kada vi zovete) najčešće se zaokružuju na ceo minut (naviše, naravno)
Ako i koristite GPRS (Web/Mail/MMS poruke), vrlo često se prenos zaokružuje na 100kb
Obično ima i drugih “skrivenih” fiksnih troškova: uspostavljanje veze, slanje MMS-a i slično
Kako cifre govore više od reči, evo za moj slučaj: korisnik Prenesi 60 postpaid usluga Telenora, koristio telefon u Parizu:
Pregled cena mobilnih usluga kod kuće i u roamingu
Vrsta usluge
Cena kod kuće
Cena u Zoni 2
Procenat povećanja
Odlazni poziv
0.085 €
1.427 €
1574%
Dolazni poziv
0 €
0.496 €
-
Slanje SMS-a
0.032 €
0.272 €
760%
GPRS (100kb)
0.049 €
0.981 €
1883%
(računato prema kursu evra 1€ = 95 din; za pozive je data cena za minut)
Pogledajte samo te “slatke” procente (ne za korisnike, nego za operatera) – teško ćete naći još neki (legitiman) posao koji barata takvim ciframa.
No, ako ste “kompjuterizovani” putnik (imate laptop i znate da se snađete za bežičnu konekciju), postoji vrlo jednostavno rešenje: Skype. Skoro svi znaju da je Skype neprikosnoveni lider kada su u pitanju PC – PC komunikacije (takvi pozivi su besplatni), ali nikako ne treba zaobići ni SkypeOut opciju – mogućnost da zovete sa vašeg računara bilo koji broj i da šaljete SMS na mobilne brojeve.
Ako odaberete PayAsYouGo opciju, za 10€ (koliko je minimalna uplata) ćete se napričati i poslati poruka; evo cena:
SkypeOut cene usluga – pozivi ka Srbiji
Vrsta usluge
Cena kod kuće
SkypeOut Cena
Procenat povećanja
Poziv fiksnog telefona
0.085 €
0.107 €
26%
Poziv mobilnog telefona
0.085 €
0.240 €
182%
Slanje SMS-a
0.032 €
0.090 €
181%
Takođe, za cenu jednog SMS-a možete postaviti i Caller Identification tako da onaj koga pozivate dobija vaš mobilni broj kao dolazni, a ne neki nepoznati strani broj.
Zato, ako idete “napolje” i nosite laptop, učinite sitan napor uplate SkypeOut usluge – višestruko će vam se isplatiti.
Kao što redovni čitaoci bloga znaju ja sam radijski čovek – muzička biblioteka je mala i sadrži samo meni bitne stvari (gde su kriterijumi vrlo lični).
No, veliki broj korisnika računara (koje znam) ima gigabajte i gigabajte muzike – pri tom, ista je u katastrofalnom stanju – obično nastala besomučnim kopiranjem svega što im dođe pod ruku i neretko mi vrlo zavide kada vide ovakvu biblioteku:
(klikni za veću sliku).
Pri tom, naravno ne mislim na broj albuma već na uređenost.
Kako recept za ovakvu muzičku biblioteku nije komplikovan, reših da ga podelim sa vama
Razlozi za arhiviranje
Razlozi za arhiviranje muzike (ili “grebovanje”) sa CD-a u neki od digitalnih formata su očigledni:
Sigurnosna kopija (backup) u slučaju da se originalni CD izgrebe / polomi / izgubi
Mogućnost lakše manipulacije muzikom: pravljenje izbora ili lista za razne prilike
Zauzima daleko manje mesta
Moguće je slušati na daleko većem broju uređaja, od mobilnog telefona pa do kućnog centra za zabavu
Da sada ne bih ulazio u celu priču o autorskim pravima (imate dosta toga kod Moosheme), samo da napomenem da nikako ne zagovaram pirateriju; sve gore pomenuto se odnosi na takozvani fer-plej ili poštenu igru – ono što sam kupio (CD) mogu da slušam na načine koji mi najviše odgovaraju.
Iako se neke muzičke kuće ne slažu sa tim (“kupuješ medij, CD, a ne muziku”) recimo da je to otvoreno za diskusiju.
Formati
Muzika se u računarskom svetu može zapisati na neviđen broj načina; umesto da vas smaram ovde sa primerima, pomenuću samo dva glavne klase zapisa:
Zapis bez gubitka u kvalitetu (lossless audio formats)
Naslov je dovoljno jasan – muzika zapisana u nekom od formata koji su bez gubitka, je identična originalnoj. Jedino ako koristite ove formate, reč “arhiviranje” ima pun značaj – vaša muzika je potpuno sačuvana za budućnost, u originalu kakvom ste je i kupili.
I ovde razlikujemo dva pod-tipa: nekompresovane i kompresovane (= koji zauzimaju manje mesta) zapise.
Glavni predstavnik nekompresovanog formata bez gubitka je Pulse-code modulation – PCM, obično zapisan u WAV kontejnerima na PC platformama odnosno AIFF na Mac platformama. U ovom formatu se zapisuje muzika i na današnjim CD-ovima (po Red Book standardu).
Naravno, iako je audio kvalitet najbolji, problem sa ovim formatom je veličina datoteke – u 700 Mb staje ne više od 1,2h muzike.
Pokušaj da se taj problem prevaziđe su kompresovani formati bez gubitka kvaliteta. Najpoznatiji su FLAC (Free Lossless Audio Codec) i MPEG-4 ALS (MPEG-4 Audio Lossless Coding).
Zajedničko za oba formata je da se muzika kompresuje potpuno bez gubitka, uz uštedu od oko 40% prostora i mogućnost da se vrati u originalno stanje u svakom trenutku. Kako je prostor na diskovima sve veći i veći, a kako će uskoro Blu-Ray da omogući rezanje diskova u kućnoj radinosti od 25 Gb, verujem da će ovi formati biti budućnost za arhiviranje muzike.
Do tada, da vidimo šta nude lossy ili formati koji uz određen gubitak u kvalitetu nude daleko veći stepen kompresije (više pesama na manjem prostoru).
Zapis sa gubitkom u kvalitetu (lossy audio formats)
Postoji mnogo načina da kompresujete muziku uz određen, “teško merljiv” gubitak u kvalitetu i da dobijete mnogo manji zvučni zapis. Taj zvučni zapis je moguće vratiti “nazad” u polazni format (recimo WAV ili zapisati nazad na audio CD), no to nije original – deo zvučnog spektra je nepovratno izgubljen.
Ako vas ta tema interesuje, pogledajte članak na Wikipediji, a ja ću dati malo detalja o dva najčešća formata: MP3 i OGG.
MP3 – MPEG-1 Audio Layer 3
Može se slobodno reći da je MP3 napravio revoluciju u načinu kako se muzika koristi na računaru. MP3 (ili, MPEG-1 Audio Layer 3 što mu je puno ime i prezime) je način kompresije zvuka koji se oslanja na to kako ljudsko uho čuje tonove kao i na dodatne principe psihoakustike i time postiže fenomenalne uštede u prostoru (mp3 pesma kompresovana na 128Kbit/sec zauzima otpilike jednu desetinu originalne veličine na CD-u).
Revoluciju je počela Fraunhofer grupa u julu 1994, objavljujući prvi radeći program za kompresiju u MP3 – L3enc – i MP3 zver je puštena u divljine interneta da se više nikada ne vrati
MP3 je sada de fakto standard za kompresovani zapis audio materijala; puštaju ga svi uređaji, maltene i vaš frižider i iako pati od (još) nerazjašnjenih licencnih prava, ako vašu muziku kompresujete u MP3 format, sigurni ste da ćete moći da je slušate i u dalekoj budućnosti.
Ogg Vorbis
Ima puno zabuna da li se radi o Ogg ili Vorbis formatu Ukratko, Ogg je kontejner ili način pakovanja (kao što je WAV) a Vorbis je format kompresije audio materijala.
Vorbis je nastao iz vrlo praktičnog razloga – gore pomenuta Fraunhofer grupa je u septembru 1998. objavila planove za licenciranje MP3 formata; zato Xiph.Org odlučuje da napravi novi kompresioni format, koji će ponuditi bolji kvalitet zvuka od MP3 formata a bez ikakvih patentnih prava, svima dozvoljen na korišćenje. Otvorenost koda (open source), postojanje standarda (od Xiph.Org) garantuje dugovečnost ovom formatu.
Napredniji kućni uređaji puštaju Vorbis kompresovanu muziku, ali je broj tih uređaja daleko, daleko manji od uređaja koji poznaju MP3 zapis.
Na vama je da odlučite da li ćete koristiti MP3 ili Vorbis format – oba formata imaju svojih prednosti i mana.
Potrebni sastojci
Za vašu uređenu kućnu muzičku biblioteku vam trebaju:
originalni CD-ovi
način da ih prebacite u izabrani digitalni format ( CDEx program )
CDEx je odličan mali open-source (besplatan) program koji jako dobro radi ono čemu je namenjen: arhiviranje muzike u raznim formatima kao i skidanje pesama u originalnom kvalitetu (WAV zapis).
Na žalost, izgleda da je autor izgubio entuzijazam i malo zastao sa razvojem, ali i tekuća (1.51) i beta verzija (1.70 Beta 2) su stabilne i lepo rade.
Preporučujem da sa Download strane skinete Unicode 1.70 Beta 2 verziju, instalirate i startujete program.
E da, prvo startovanje može da pokaže ovakav ekran:
Samo kliknite na Yes
Podešavanja
Po instaliranju i startovanju programa, preporučujem da izvršite osnovna podešavanja programa (meni Options / Settings ili F4 taster).
Dve bitne stavke koje treba da podesite su: Remote CDDB – tu je potrebna vaša email adresa:
(klikni za veću sliku)
Inače, CDDB je baza podataka (više na samom sajtu freedb servisa) gde se smeštaju razni tekstualni podaci vezani za određen CD i mogu se dohvatiti recimo baš u ovakvim slučajevima.
Od sledećih podešavanja zavisi veličina mp3 datoteke kao i kvalitet audio materijala. Nalaze se na Encoder kartici i ja koristim ova podešavanja (maksimalna):
(klikni za veću sliku)
LAME kompresor je jako dobar na visokim bit-rate modovima (128+ Kbp/s) ali nije preterano dobar na niskim; ako vas zanima više detalja, pogledajte testove na 32 Kbp/s (Dial-up bitrate) kao i test na 128 Kbp/s (MP3 at 128kbps).
Na kraju, kada ste već tu, na kartici Filenames podesite / proverite gde CDEx planira da snima muziku, kao i kako da imenuje pesme:
(klikni za veću sliku)
Grebovanje muzike
Po ubacivanju CD-a, prvo dohvatite inicijalne podatke o pesmama i samom albumu (u meniju: CDDB / Read Remote freedb): (klikni za veću sliku)
Retko će se desiti da podataka nema; u tom slučaju, unesite ih vi, i ne zaboravite da ih snimite nazad u freedb – to je jedini način da svako ima koristi od ovog servisa (meni CDDB / Submit To Remote freedb).
Bez obzira da li ste vi uneli ili pokupili sa freedb, proverite da li su svi nazivi pesama tačni (kao i albuma, žanra i godine izdanja), napravite eventualne ispravke i pritisnite taster F9 ili drugu ikonu sa desne strane:
Za svaku pesmu će početi proces grebovanja (pretvaranja u mp3) koji otprilike izgleda ovako:
Idealno, broj jitter grešaka treba da ostane nula; ako ih ima, probajte da očistite sam CD disk (možda je zaprljan) ili probajte u drugom CD čitaču.
Jednom kompresovane / arhivirane, pesme treba puštati – tu na scenu dolazi:
Windows Media Player 11
Iako je do skora WinAmp bio neprikosnoveni standard za puštanje muzike (a za neke druge stvari i dalje jeste), ipak ću preporučiti Microsoft Windows Media Player 11 za ove potrebe.
Razlog nije (kako će Punky odmah da vrisne ) ljubav prema Microsoftu već daleko praktičnije prirode – besplatan je, odlična je integracija sa samim operativnim sistemom (u Visti / Windows 7 je već deo operativnog sistema) i dobro radi to za šta je namenjen.
Kako je politika koje se držim: “koristiti do maksimuma ono što je mašini, i stvari samo dodavati ako je apsolutno neophodno” WMP 11 se sasvim fino uklapa u tu filozofiju. Naravno, kako je program za puštanje muzike manje bitan element priče o arhiviranju muzike, koristite šta god želite ako vam se WMP 11 ne sviđa.
Podešavanja
WMP 11 obiluje gomilom opcija, koje su manje-više već u startu podešene kako treba. Jedna opcija na koju treba da obratite pažnju je da ne dozvolite da se informacija o vašoj muzici, tako pažljivo pripremljena, pregazi; izaberite Library / More Options i na kartici Library dozvolite dovlačenje informacije o muzici samo ako već ne postoji:
Slika albuma – Folder.Jpg
U najvećem broju slučajeva, WMP 11 će naći slike albuma i sam ih dovući sa Mreže. Za sve ostalo se potrudite sami:
nađite sliku albuma ili prosto skenirajte omot od CD-a
snimite ga u direktorijum gde su i pesme, u jpeg formatu kao folder.jpg datoteku
postavite read-only atribut, da ga WMP 11 ili Windows Media Center ne bi pregazili:
(klikni za veću sliku)
Sređivanje postojećih MP3 datoteka
Sva informacija koju unesete preko CDEx-a (koristeći CDDB ili peške) se čuva unutar samih MP3 datoteka, upisana u takozvane tagove ili labele (ID3 tagovi). Te informacije je moguće i naknadno dodati, ako nisu upisane prilikom pravljenja MP3 datoteka.
U Visti je podrška za to već ugrađena; recimo, da bi upisali album i autora za više pesama, selektujte sve pesme, desno dugme na selekciju i na Details kartici možete uneti te informacije:
(klikni za veću sliku)
Takođe, detalje o određenoj pesmi možete podesiti direktno u Explorer prozoru:
(klikni za veću sliku)
ili na Properties/Details kartici.
Windows XP nema takvu podršku, pa za to probajte neki od nezavisnih programa; recimo MP3 Tag je dobar, besplatan program koji vam može pomoći u tome.
Uporedna tabela kompresije
Na kraju, evo malo konkretnih podataka koliko se dobija raznim kompresijama (Riblja čorba – “Kost u grlu”, 1981):
Uporedna tabela različitih kompresija audio materijala 0
Ime pesme
Wav 1
mp3 2
mp3 3
Vorbis 4
FLAC
01 – Rock’n'roll za kućni savet
28,210
2,563
4,800
4,926
18,755
02 – Zvezda potkrovlja i suterena
30,463
2,766
6,310
4,652
20,378
03 – Rasprodaja bola
36,777
3,340
6,318
5,917
22,052
04 – Pozajmila je pare, poludela je…
27,413
2,490
5,270
4,700
18,649
05 – Ja sam još ona ista budala
39,586
3,594
7,316
6,729
26,138
06 – Jos jedan šugav dan
32,025
2,908
5,502
5,498
18,504
07 – Hej ćale
33,350
3,028
6,730
5,606
24,537
08 – Mirno spavaj
27,153
2,466
4,660
4,660
16,557
09 – Egoista
24,790
2,252
4,828
4,378
16,897
10 – Ostani đubre do kraja
47,820
4,340
9,014
8,343
30,760
TOTAL:
327,529
29,746
60,748
55,414
213,233
Ušteda
91%
82%
83%
35%
0 Jedinica mere je kilobajt (1024 bajtova) 1 Originalni kvalitet, skinut sa CD-a u WAV zapis 2 Najzastupljeniji kvalitet MP3 muzike – 128 Kbp/s, CBR (i ne tako kvalitetan) 3 Podešavanja pokazana gore: 160 – 320 Kbp/s, VBR 4 Korišćeno podešavanje “Use quality settings”, vrednost 7.5 (~ 240 Kbp/s)
Kao što je nekada bilo teško zamisliti posao i svakodnevno bitisanje bez telefona, tako je danas teško zamisliti posao i svakodnevno bitisanje bez maila.
No, mail (odnosno mail adresu) je trivijalno otvoriti; toliko trivijalno da neretko završite sa 4, 5, 6 raznih mail adresa, otvorenih ko zna kada i kod ko zna kojih provajdera. To nikako ne doprinosi boljoj organizaciji i brzom odgovoru na važne mailove
Moj izbor za poštu je GMAIL (iako sam imao nekih sitnih problema sa njima) odnosno Google Applications for Domains (što je sa strane maila isto). Probaću ovde da vam dam nekoliko smernica kako jednostavno i udobno organizovati mail, bez nervoze i kašnjenja u odgovaranju.
Izaberite jedan
Ovo je očigledan i krucijalan korak u celoj priči – izaberite jedno i samo jedno sanduče koje će vam biti glavno. (pretpostavka je dalje da se radi o GMAIL nalogu, ali se većina pravila može primeniti i na gomilu drugih).
Dovucite sve
Vrlo je bitno da sva ostala pošta bude isporučena u ovo, glavno sanduče.
Sa ostalih Gmail / Google Applications for Domains naloga
Ostale Gmail / GAD naloge možete trivijalno da prosledite na glavni nalog: ulogujte se na te druge naloge, zatim Settings / Forwarding and POP/IMAP i uključite odgovarajuću opciju:
Od opcija u padajućem meniju savetujem “archive” opciju – to će svu poštu sačuvati u originalnom nalogu, ali neće zatrpavati Inbox (naćiće se u All Mail labeli).
Takođe, ako vaš drugi provajder podržava preusmeravanje (forward), uradite to na odgovarajući način.
Sa drugih POP3 mail naloga
Najveći broj provajdera omogućava da vašu poštu čitate preko POP3 protokola – iskoristite to i poštu sa takvih naloga dovucite u vaše izabrano sanduče: Settings / Accounts / Get mail from other accounts / Add a mail account you own:
Klasifikacija
Gornjim postupkom smo postigli važnu stvar – sva naša pošta je u jednom sandučetu i tačno znate gde se treba ujutro ulogovati pre nego li skuvate kafu
No, da bi ovo bilo i efikasno, svu dolazeću poštu treba da klasifikujemo / rasporedimo u direktorijume ili, u Gmail terminologiji, labele. Gmail će vam, prilikom dovlačenja pošte preko Pop3 protokola, ponuditi i kreiranje odgovarajuće labele za ove naloge – prihvatite.
Za ostale naloge, možete i sami da kreirate filter koji će raspoređivati poštu: kliknite na opciju “Create a filter” u vrhu ekrana:
i dobićete ovakav ekran; dat je primer koji filtrira sve poruke koje dolaze za određeni domen (mada tu može da stoji i konkretna email adresa koju preusmeravate na glavno sanduče):
Sledeći ekran kreira sam filter i postavlja (bitne) parametre:
Ako “overite” prvu opciju, mail koji vam stiže sa adrese iz filtera nikada neće biti u Inbox-u već samo pod labelom (u direktorijumu); da li ćete ovo uključiti ili ne, zavisi od toga kako radite sa vašom poštom – da li volite sve lepo raspoređeno po folderima, ili i po folderima ali i u Inboxu.
Odgovaranje (reply)
Ok, pošta fino dovučena, uredno raspoređena po labelama, šta ostaje?
Ostaje da podesite mogućnost odgovaranja sa vašeg glavnog naloga u ime svih naloga koji se u njega slivaju. I to je lako izvesti: Settings / Accounts / Send Mail as:
Savetujem vam da overite opciju “Reply from the same address the message was sent to“.
Gmail će vas provesti kroz seriju ekrana, i na kraju poslati mail sa kodom koji treba da unesete (i time potvrdite da ste zaista vlasnik naloga):
Ako ste prethodne korake uradili kako treba, ovo ne bi trebalo da bude problem – mail sa kodom je već na vašem glavnom nalogu; ako se radi o Pop3 nalogu, predlažem da odete u Settings / Accounts / Get mail from other accounts i zahtevate dovlačenje pošte (Check mail now – inače se pop3 dovlačenje dešava periodično, obično svakih sat vremena).
Jednom potvrđen, ovakav nalog postaje regularna adresa sa koje možete da pišete iz vašeg glavnog sandučeta.
U normalnim zemljama ovo nije vest; no, naša zemlja ima još mnogo da poradi na edukaciji svojih građana da bi zaslužila epitet “normalna”.
Kreiranje bilo kakvog digitalnog sadržaja (programa, teksta na blogu, novinskog članka, romana …) je skupa i mukotrpna operacija koja od autora zahteva (pored inspiracije i možda talenta) vreme, vreme koje je inače mogao da utroši na nešto drugo.
To što je rezultat rada u digitalnom obliku (i tako savršeno spreman za kopiranje) ne znači da treba da se besomučno širi i time obezvređuje rad i eventualna nadoknada koja za taj rad dolazi. Anonimnost koju Mreža pruža i generalno ignorisanje moralnih pravila (da li se iko zapitao kakav je motiv da neko potroši desetine hiljada evra da napravi film, da bi se isti besplatno distribuirao svima koji znaju da koristte pretraživač?) dovodi do ovakvih izjava:
Umesto da podrže ovog mladog ljubitelja srpskog filma koji ga popularizuje na Internetu, oni su ga tužili.
ovo je mladi entuzijasta koji to nije radio zbog para, nego zbog ljubavi prema filmovima i serijama
ivan je kulturni prosvetitelj sto se mene tice
ima milion ljudi kojima se gleda a nema reprize ili nisu u mogucnosti da je gledaju
Da li samo ja vidim potpunu zamenu teza ovde? Krađa je ok, nije krađa jer odgovara većini?
Krajnje je vreme da krenemo da poštujemo tuđi rad, ako ništa drugo a onda zbog represija zaprećenih zakonom. Krajnje je vreme da poštujemo prvo rad naših građana a onda i svih ostalih; nemaština i nemanje novca su samo izgovori, nikako razlozi za krađu.
Ponekad se čuda zaista dešavaju; ponekad se čak i u našoj Srbiji normalne stvari kao što su reakcije Zaštitnika građana Saše Jankovića i Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, Odbora Skupštine Srbije za sprečavanje sukoba interesa, Specijalnog tužioca za visokotehnološki kriminal, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, oba najveća druženja novinara Srbije (NUNS i UNS) i naravno svih nas, uvažavaju i sama čuda dešavaju: RATEL je odustao od svog vrlo problematičnog dokumenta.
Sada čak i dušebrižnici (pogledaj komentare) mogu da odahnu i da prihvate da taj dokument ipak nije bio bezazleni spisak tehničkih zahteva i da takve stvari treba sprečiti.
Posao nije gotov – predlog nove verzije dokumenta će biti stavljen na javnu raspravu čim se usvoji novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti – ako možete, učestvujte u njoj.
ali šta da se radi – danak tehnologiji).
Doba društvenih mreža, nebrojenih načina za komunikaciju, mobilnih tehnologija nam omogućava nešto što je pre bilo nezamislivo – kontakt sa nama bitnim ljudima skoro trenutno – šta oni rade, šta vi radite, sve se prenosi za tren. Slike, video, kratke poruke – dostupne su bilo gde.
Danas je potpuno uobičajeno da svakodnevno radite sa više računara: kućni desktop – laptop – poslovni desktop ili sa nekom sličnom kombinacijom.
Uvreženo, zapečeno mišljenje je da je 
Ako imate sreće da često putujete van granica naše (male) zemlje, a želite da budete dostupni preko vašeg mobilnog telefona, neosporno ste se sreli sa pojmom roaming: način da vašim mobilnim telefonom komunicirate iz bilo koje zemlje (odnosno preko operatera te zemlje) koja ima ugovor sa vašim mobilnim provajderom.
Verujem da ste svi čuli o tome kako je 
Ponekad se