Hvala za link, obišao

U najvećem broju mogu se sresti upravo na biciklističkoj stazi. Veliki broj njih niti gleda kuda ide, niti smatra da je saobraćaj na stazi potrebno na bilo koji način regulisati (recimo, da se vozi desnom stranom staze). Pokušavao sam u par navrata pripadnicima ove vrste da objasnim da obrate pažnju da je dozvoljeni smer kretanja vidno obeležen strelicama na stazi kojom voze, ali sam nailazio na taman toliko razumevanja koliko i prilikom objašnjavanja vozačima da možda nije loša ideja da daju migavac ako misle da skrenu, da im neće otpasti ruka ako to urade, da to ne znači da su žene, slabići ili homoseksualci…

Budite predvidljivi u ponašanju u saobraćaju. Vozači (oni iole savesniji/odgovorniji, o drugima ne vredi govoriti) se najviše plaše biciklista zbog njihove nepredvidljivosti. Ovo se u praksi svodi na jednu, najvažniju stvar – koristite ruke (pošto migavce nemate) da pokažate svoje namere drugim učesnicima u saobraćaju, pre svega nameru da negde skrenete. Takođe je korisna gestikulacija u svrhu sporazumevanja oko redosleda prolaska, tj. pokažite da ste spremni npr. da sačekate da neko prođe ispred vas, a da se taj neko ne dvoumi oko toga da li ćete vi nešto preduzeti ili ne.

Ukratko, vaša nepredvidljivost je opasnost vozačima isto koliko i njihova vama!

Deki, i mene opasno nervira sobni, ali vise sto sam ga platio basnoslovno nego sto ga uopste koristim… Ipak je priroda i vazduh spolja lepsi… pa makar i ladan…

Probao te sobne bicikle, ne ide – sam sebi glupo izgledam

Naravno da ćeš da pustiš Dijicu, pa jel’ smo džentlmeni ili šta?

Zaboravio sam da u spisak rizičnih ulica dodam put ka Pančevu i Zrenjaninu – i ja ih izbegavam u širokom luku.

Zato sam i rekao da su fascinirani crvenom bojom – pogotovo na delovima Novog Beograda gde su biciklističke staze jednosmerne (te polovine) pa nema isprekidane crte da ih možda podseti na to da tu idu neki drugi učesnici u saobraćaju

Što se spiska servisa tiče, imaš ih recimo ovde; ja lično servisiram bicikl kod Profe, Terano Team, Takovska između Resavske I Džordža Vašingtona.

Zna da učestvuje i po 30 biciklista koji voze kroz Karpate, Transilvaniju, Rumuniju i Mađarsku uopšte. Ove godine se vozilo po sedmi put i nikad se nije ništa desilo.

Od pre tri godine sa njima u grupi je i čovek čiji je sin, do tada takođe učesnik, poginuo na putu od Pančeva do Kovina. Dečka je prosto razneo šleper iako je bio potpuno opremljen i uočljiv.
Mislim da nije potreban nikakav moj zaključak.

1. onako bez veze… neko nešto švrljao
2. nacrtane specijalno za njih (da se ne izgube, šta li?)

Na savskom keju je jako širok put, i biciklistička staza zauzima samo manji deo, no to pešacima i dalje ne smeta da se kreću baš tuda. Pa kada naiđe bicikl u tom “nacrtanom delu”, ljute se na tebe pa padne čak i poneka spovka na račun tvog “bezobrazluka”. Tako dolazi do paradoksalne situacije – svi se kreću biciklističkom stazom dok ostatak zvrji prazan.

Kao neiskusan biciklista, koji nije vozio 25 godina pa je ponovo “otkrio biciklistički točak” ovog leta, nekoliko puta sam zaustavljao bicikl da im “objasnim”: “gospođo, ovo je biciklistička staza, ovo je nacrtano zbog ….”. Kasnije sam odustao jer sam više stajao i objašnjavao nego što sam vozio.

Eto samo to fali

U stvari, fali još jedna sitnica: spisak bici servisa Kada si se potrudio oko mapa, mogao si da ucrtaš i te lokacije, pa kada krenem da vozim – samo ponesem ovaj post sa sobom

Idemo postepeno Širim krugove, pa ko zna dokle ćemo stići – mart je na pragu za prve korake

(da ne bude zabune, ja izbegavam centar što bolje mogu – videćeš iz opisa staza koje dolaze)

Taman si me obeshrabrio svojim avanturama, posle ovog posta mi se ponovo vozi. Ja se ipak držim novobeogradske strane – jeste, kukavica sam, pa šta? Ipak mi je važniji moj život od jedne avanture biciklom kroz centar grada