Jedna od mojih vrlina (ili mana, kako bi mnogi rekli 
) je da sam (previše) organizovan; jedan od principa koje jako volim je “uradi to jednom (kako treba)” - od programiranja, pa sve do svakodnevnih aktivnosti, kao što je unos kontakta (u telefon, Outlook ili web aplikaciju).
Mobilni telefon je ionako postao centar dnevnih događaja: preko njega ste dostupni, tu su vam kontakti i kalendar, beleške, mailovi. No, ma kako veliki ekran i tastatura bili (ponosni sam vlasnik Nokia E61 telefona), korisno je, iz više razloga, imati kontakte i negde drugde:
- Zbog sigurnosti - kopija podataka nikada nije na odmet
- Zbog lakšeg prebacivanja podataka na novi telefon; ma koliko kupovina novog telefona nije česta operacija, dešava se
- Zbog lakše manipulacije podacima, koja je preko “pravog” računara daleko udobnija nego na samom telefonu
- Zbog pristupa tim podacima kada vam telefon nije tu (retko, ali dešava se)
Godinama već koristim Plaxo service, koji je i u besplatnoj varijanti “dovoljno dobar”. No, od samog starta imam zamerke na njega:
- spor je; ma koliko verzija pravili i dogurali do njega, sam web interface je spor i nezgrapan. Nema trenutnog odziva, i generalno nisam zadovoljan
- potreban je računar, sa drajverima za kabl/bluetooth ili neku drugu vezu sa telefonom
- potreban je Outlook instaliran; ovo je u eri GMAIL-a prosto artefakt - i zbog instalacije, i zbog licenci.
Da budem dovoljno pošten, i većina drugih rešenja koja se bave sinhronizacijom podataka sa mobilnim telefonom su daleko od savršenog; tako i “logični izbor” za vlasnike Nokia telefona, Nokia PC Suite je blago neupotrebljiv bez Outlooka - način i kvalitet manipulacije podacima direktno iz PC Suit-a je tužan (ako i zanemarim to što mi paket instalira sve i svašta bez pitanja, postavlja razne servise da čuče u sistem ćošku, što me dodatno nervira 
).
Pre nekoliko dana sam otkrio ZYB - izvanredan mali web servis za sinhronizaciju telefona. Većina gornjih zamerki je otklonjena:
- Servis je besplatan i registracija je trivijalna; broj podržanih telefona je ogroman
- Za sinhronizaciju se koristi SyncML tehnologija, koju podržavaju svi moderniji telefoni
- Podešavanje telefona (barem za Nokiu E61) se svodi na prijem i snimanje servisnog SMS-a
- Računar/Outlook nije potreban; komunikacija telefon <-> ZYB je direktna, tj. preko GPRS / 3G / Wireless-a
Prva sinhronizacija je prošla vrlo brzo i dosta dobro; naša slova su podržana i sve je prošlo skoro savršeno; “skoro” jer sam izgubio taskove (to-do items) jer se oni računaju kao kalendarski događaji, imali su datum dospeća (due date) u prošlosti, a prilikom sinhronizacije kalendara, ZYB ne sinhronizuje događaje starije od nedelju dana u prošlosti (prijavio sam ovo kao bug).
Zato, obavezno backup pre prvog eksperimentisanja
Pored gornjih, ZYB nudi i druge servise - uvoz vašeg adresara sa Gmaila, zatim eliminacija duplikata; takođe, možete se “povezati” sa drugim ljudima čije mobilne telefone imate u adresaru (neizbežna socijalna komponenta u svim novijim Web 2.0 sajtovima, na svu sreću nenapadna).
Još jednom, servis je u beta fazi, i možete očekivati nestabilnosti; takođe, postoji doza skepse da li izložiti svoje podatke nepoznatim sajtovima; ja sam tu fazu prevazišao još davno, kada sam prešao na Plaxo a na vama je da odlučite hoćete li to uraditi ili ne.
Za sada, preporuka.
5.5.2008
Mobilni, Tehnologija, Web
Dejan VesićKomentari (6)
Već sam ovde pisao na temu kako se Telenor “brine” za svoje korisnike; no, oni definitivno pretenduju na to da postanu tema na mom blogu a ne samo sporadičan članak s vremena na vreme.
Naime, danas sam primio račun za februar (postpaid, i vezan na Prenesi 250 tarifu zbog kupovine telefona) i obaveštenje; u prvom trenutku, prijatno iznenađenje:
Kao korisniku PRENESI 250 paketa, sada Vam na raspolaganju stoji 325 minuta razgovora i 325 SMS poruka, što je za 75 više nego do sada. Cena minuta i SMS poruka u Vašem paketu ostaje ista, kao i Vaše mesečno održavanje.
Lepo, nema šta; taman je počeo onaj topli osećaj u stomaku “ima nade; i ovde ću konačno za svoj novac dobijati sve bolju i bolju uslugu, kao i u normalnim zemljama” kada mi je jedan detalj u priloženoj tabeli privukao pažnju:
i naravno, ušuškana na samom dnu računa, “sitna” izmena tarifnog paketa:
Sitna izmena? Ne baš; mala analiza uz pomoć Vašeg Telefona pokazuje da korisnici mog profila (puno poziva relativno kratkog trajanja) dobijaju praktično duplo ili više skuplji paket:
- svaki poziv troši jedan besplatan minut; pre toga je 2 - 3 kratka poziva stajalo u minut
- pošto potrošite besplatne minute, svaki poziv će vas koštati najmanje 9.2 dinara (2.9 uspostavljanje + 4.9 minut + PDV)
Konkurencija? Borba za svaku mušteriju? Povlastice za korisnike? Nije nego; no, kako zagrabiti što više bez da se pruži dobra i kvalitetna usluga. Znam ja šta je kapitalizam, profit, tržište; tako mora, to je jedino radeći sistem. Ono što bi mogli da izbegnu je podsmevanje:
Čekam dan kada će se izglasati zakon da operateri moraju da omoguće promenu operatera bez promene broja; možda će ih tako nešto konačno opametiti i naterati da pružaju kvalitet za pare a ne samo šarene papiriće.
Na kraju, nemam ništa (efikasno ) protiv Telenora; prosto sam njihov korisnik, pa je sve ovo iz prve ruke; to ne znači da je taborima MT:S-a ili VIP-a bolje
11.3.2008
Svakodnevnica
Dejan VesićKomentari (13)
Glavna vest ovog vikenda (a možda i meseca) je neverovatna objava Koštunice o tome da će danas na sednici Vlade dati predlog za raspuštanje Narodne skupštine SRbije.
U svakoj drugoj zemlji (ili da kažem: u većini normalnih zemalja) ovo ne bi bilo ništa posebno; no kod nas u Srbiji, u senci poslednjih vesti i posebno u svetlu toga ko je dao predlog (Koštunica) strepnja mi je dublja od nade da ovo neće izaći na dobro.
Koji razlog bi osvedočeni vlastoljubac i konzervativac Koštunica imao da sam sebi izmakne najomiljeniju fotelju?
Jedino što mi pada na pamet je da tim potezom dobija nešto mnogo više: a to je novu vladu gde će konačno imati većinu, bez omraženih demokrata i eurofila. Zar postoji bolji način da unovči situaciju sa Kosovom no da:
- raspiše nove izbore
- iskoristi svoju poziciju ka Kosovskom pitanju i poziciju demokrata ka EU da pripremi glasove u predizbornoj kampanji
- konačno formira vladu nacionalnog spasa, jedinstva ili kako već sa prirodnim saveznicima: Nova Srbija i radikali
Kosovo dođe kao savršeni razlog da prevaziće “programsku razliku” između DSS-a kao stranke centra i radikala kao stranke desnice; zar sme neko da pita takve stvari kao što su “sa radikalima???” u otsutnom času za Srbiju i Kosovo?
Samo se nadam da su mu razno-razni analitičari i marketinške agencije loše prognozirali situaciju i da će demokratski blok (kljakav kakav je, boljeg nemamo) ipak nekako skupiti većinu (ne, ne znam kojom matematikom, samo se nadam) i pomrsiti mu planove.
Opet, takav manipulator pozicijama kao što je Koštunica (koji je bez problema održao Vladu svo ovo vreme, deleći privilegije i fotelje) sigurno ima nekog keca u rukavu - plašim se i da saznam kojeg.
No, izbori su tu iza ćoška, samo da izdržimo dva meseca kampanje sa svih medija i bilborda - tu smo, videćemo šta nas čeka.
10.3.2008
Politika
Dejan VesićKomentari (5)
Ako vam treba malo, udobno, prijateljsko mesto za ručak i večeru, mogu da preporučim Santiago restoran. Ušuškan u ulici Majke Jevrosime ima fini izbor južno-američkih specijaliteta: burito, tacos, salate sa avokadom i morskim plodovima, riblje i specijalitete od mesa, čileanska vina; cene su pristojne a usluga vrlo fina.
“Santiago” - latino kuća
Majke Jevrosime 20
11000 Beograd
Telefon: (011) 323-7953
(nedeljom ne radi)
24.2.2008
Uživanje
Dejan VesićKomentari (6)
Sramota i stid; sve pristojne ljude koji vole ovu zemlju, sve pristojne ljude koji žele da žive u normalnoj zemlji sada je sram i stid zbog slika koje su otišle u svet.
Sirovi, zatupljeni, zaglupljeni ne-svet koji jedino zna da uništava, pali i krade. Zašto i ne bi: dobili su besplatan prevoz, dobili su instrukcije šta da unište i obećanje da ih policija pipnuti neće (ili je to, što se policija postavila oko B92 odmah a čekala 30 minuta pre nego što su krenuli duž Kneza Miloša - slučajnost? DSS slučajnost? Nije nego).
Ako su usput uzeli patiku, dve ili punu kesu - bolje nego ekskurzija, zar ne? Ili kako je to na Mreži već popularno, Kosovo za patike.
Zar je to podrška svim Srbima koji su poslušali nesposobne političare i ostali na Kosovu? Zar da svet umesto 300.000 ljudi koji mirno protestvuju vide šačicu idiota koji ruže ovaj grad i ovaj narod?
O kakvoj pravdi govori mračni mutant političkih vremena Miloševića - Koštunica? Zar ga niko nije naučio da politika nije pravda, da je politika veština u kojoj pobeđuju zemlje sa boljim političarima a u Srbiji takvi više ne postoje:
- DSS koja zabranjuje miliciji da ubije boga u huliganima koji uništavaju glavni grad i ruše u 50 minuta sliku o ovoj zemlji i ovim ljudima u blato i ljagu prošlih vremena.
- DS i mizerni Tadić koji je našao zaboga miloga da sada ide u jednodevnu posetu Rumuniji - ej Predsedniče!
- LDP koji pokušava da dobije kojih 0.2 - 0.3% novih glasača kao “žrtva” događaja.
- Radikale koji su zaista izgubili Kosovo u presudnom 1991 - 1998 periodu; Kosovo je tada izgubljeno, ne juče, ne u nedelju kada je potpisana nezavisnost.
- Ilić, koji i kada je trezan ne zna da sklopi dve krštene rečenice.
Nije dobro. Ovoliki problemi a ovakva šarada likova na vlasti; zaista nije dobro. I sve probleme i nedaće koje dođu trpećemo mi a ne političari i njihove porodice, fino ušuškane u velike stanove ili u školama po belom svetu.
Nije dobro, i nemam ideju šta raditi.
Pogledajte i:
22.2.2008
Politika
Dejan VesićKomentari (9)
Nekada davno, davno, pre celih 15 godina sve u računaru je bilo bitno: i koliko memorije (RAM-a - tada se to merilo u kilobajtima) ima, na koliko Mhz (danas su to gigaherci) “trči” procesor, koliko megabajta (danas su to gigabajti) disk ima …
Bilo je apsolutno važno iz svake komponente izvući maksimum, naterati svaki elektron u mašini da da svoj najveći doprinos.
Onda su računari rasli, i rasli, i prerasli potrebe većine nas; standardna konfiguracija (koja košta oko 500€) je dovoljna za najveći broj, ako ne i za sve poslove većine nas (ako ste zagriženi igrač to ne stoji, ali to je druga priča za drugi članak).
U svetlu toga, koje su sada komponente najbitnije? Na šta najviše obratiti pažnju prilikom kupovine i gde izdvojiti malo ili malo više novca?
Možda će vas moj odgovor iznenaditi, no nije bitno šta je unutra već šta je spolja; 4 najbitnije komponente po meni su:
Monitor
Vaše oči i vaš vid su nešto jako vredno i to treba poštovati. Monitor je komponenta na kojoj ne treba štedeti; slabiji procesor, manji disk, ali zato kvalitetan LCD (TFT) monitor, poznatog proizvođača, sa dobrim performansama. Sada barem 19″ a ni 22″ nije daleko.
Monitor treba da bude podesiv u obe ose (horizontalno / vertikalno) i idealno da omogućava podesivost po visini - centar ekrana treba da bude u visini očiju kada sedite na stolici; drugačiji položaj može prouzrokovati bolove u vratu.
Tastatura
Bez obzira da li je prirodna ili “obična”, treba da:
- omogući pravilan položaj ruku: mesto za dlanove tako da vam ruke ne vise u vazduhu (palm rest)
- pravilan nagib i lako podešavanje nagiba
- Savršen osećaj kod kucanja - ovo je vrlo lično svojstvo: da li volite klik (i niko ne spava pored vas ) ili “meke” tastere; dubina hoda tastera kao i vrstu potvrde da je taster zaista pritisnut
- Kod bežičnih se obavezno raspitajte po Mreži koliko im traju baterije; Microsoft je tu neprevaziđen; kod kuće koristim njihov wireless desktop i nisam menjao baterije u tastaturi 15 meseci!
Bežična ili žična - stvar ukusa. Više volim bežična rešenja, mada ću rado podneti i žičana rešenja, ako kvaliteti opravdavaju taj “nedostatak”. Moja trenutna tastatura na poslu je Microsoft Ergonomic Keyboard 4000:
- savršen nagib
- neobičan materijal kojim je prekriveno mesto za odmor; prijatan na dodir i nema znojenja dlanova
- odličan hod tastera i dobra pozicija signalnih lampica
- nema pretrpanih dodatnih multimedijalnih tastera
- 5 konfigurabilnih tastera za pozivanje najčešće korišćenih aplikacija
Jedina mana je što je na žicu tako da dobro razmišljam o Microsoft Ergonomic Keyboard 7000.
Generalno od proizvođača preporučujem Logitech i Microsoft; lično su mi oduvek nekako više odgovarale MS tastature a Logitech miševi
Miš
Prvo - oblik; miš treba da vam savršeno leži u ruci; idealni su miševi koji su pravljeni za određenu ruku (leva/desna) jer pružaju daleko veći komfor od simetričnih. Ne koristite laptop miševe ako baš ne morate - iz meni nepoznatog razloga oni su mali (nije moja ruka manja ako kucam na laptopu ) i neudobni; birajte velike i udobne miševe sa kojima možete da radite po ceo dan.
Težina: više volim teže miševe koji pružaju otpor, ali je ovo opet, lični ukus.
Preciznost i podloga - većina današnjih miševa je dovoljno precizna za svakodnevne potrebe (nisam igrač, pa ne znam njihove potrebe). Na žalost, jevtiniji miševi imaju ružnu osobinu da se ne snalaze baš najbolje na tamnim podlogama (stolovi i slično) i da zahtevaju svetli podmetač, što me užasava sa stanovništva čistog radnog prostora
Moj trenutni miš je Logitech MX Laser 1000:
- Odličan oblik i težina - pozicija za palac i dodatni tasteri na tom mestu su odlično projektovani
- Vrlo brz i precizan
- Vreme između punjenja baterija je 5 - 6 dana
- Sve podloge odlično tretira
Stolica
Naoružali ste se zverskom mašinom, ekstra velikim TFT monitorom (ili dva) i laserskim mišem. Šta je sledeće? Pa da zaštitite vaše cenjeno programersko du … leđa
Šalu na stranu, iako je poslednja na spisku, nikako nije manje bitna - dobra stolica je razlika između neviđenih bolova u leđima, u vratu i rukama i udobno provedenog radnog dana.
Minimum zahteva koje treba da ispuni:
- Odgovarajuća visina odnosno podešavanje visine
- Podrška za cela leđa - idealno blago zaobljena unutra, što sličnije obliku kičme
- Podešavanje nagiba leđnog naslona
- Ručke (u nedostatku boljeg izraza) sa obe strane za odmor ruku
- Ako cenite podlogu ili parket gumene ili silikonske točkiće
Na žalost, nisam imao puno sreće sa nalaženjem odgovarajuće stolice u Srbiji. Kineska rešenja treba zaobilaziti u širokom luku; ostala koja sam probao prosto ne deluju kao trajno i kvalitetno rešenje - ako imate predlog, molim u komentare.
Jednog dana, kada dobijem 6 ili 7 na lotou razmisliću o:
21.2.2008
Tehnologija
Dejan VesićKomentari (2)
Pan’s Labyrinth ili u originalu El Laberinto del fauno je sirov, snažan i prelep film.
Jedno društvo (fašistička Španija 1944) i događaji u njemu ispričani kroz oči jedne devojčice i kroz dva sveta: stvarni i fantastični podzemni Panov svet.
Iako u kategorijama stoji “Fantazija” ovo nije film za decu; ovo je film za odrasle. Iako se prepliću bajka i stvarnost to nije ušminkana Diznijeva bajka - to je bajka iz davnih vremena, tamna, uznemirujuća, sa bićima koja nisu uvek dobronamerna i koji ne žele samo dobro.
Režiser i scenarista filma je Giljermo del Toro (“Hellboy”)
Jedan od najboljih filmova koje sam gledao u poslednjih 12 meseci. Topla preporuka.
Uživanje
Dejan VesićKomentari (0)
Upravo dobih SMS:
Ja kasnim. Stigao je zejtin pa sam stao u red. Posle idem kod rumuna da uzmem dve litre benzina ako ima.
Stavi hleb od juče u zamrzivač ako ima struje i zameni celu penziju od aprila prošle godine za 5 maraka da sutra idem kod Jovine majke, juče su ga poslali na ratište.
Ja sam ok.
Tvoj Toma svim srcem.
U nedelju je glasanje.
1.2.2008
Politika
Dejan VesićKomentari (3)
Ovih dana pratim uzrujanu, uzbuđenu i nadasve neravnodušnu blogosferu (zato je i volim - moja virtuelna Srbija, ili onako kako bih voleo da i prava izgleda) - naravno, oko izbora.
Koplja su naoštrena, mlađi su razočarani i odlaze (shvatam, sasvim je u redu da ti se ne sviđa i odlaziš odavde; onda je neglasanje sasvim ok), malo stariji su duboko rezignirani, pa ni oni ne izlaze dok mudriji biraju pravi (i po meni jedini) način: odradi svoj deo pošteno i uvek.
Drugi krug, odnosno izlazak na taj drugi krug prosto nije pitanje - jedino što možemo da uradimo je da izađemo i glasamo, za Tadića naravno. Sve priče o tome ko je i kako je ljigav, ko je i kakve je dogovore sklopio, ko je i šta prodao - to uopšte nije bitno, ni za trenutak.
Sve priče kako se iz inata ne izlazi, kako treba Toma (sirovi radikalski buldog - da li iko želi nekog takvog da vidi na čelu svoje zemlje, ma kakva ta zemlja bila? Da li takav lik treba nas da predstavlja?) da pobedi da bi smo se naučili pameti … dokle? Kakvoj pameti? Politika nije poluvreme, nije polugodište, nije čak ni godina - politika su naše godine koje se slažu u nepovrat, koje prolaze brže nego što će iko od nas priznati.
Politika ima svoje cikluse, ali ti ciklusi ne mare za nas, naša stremljenja i nadanja; ko od nas ima još 20+ godina za eksperimente dok se ne opametimo? Koliko je trajao raspad Jugoslavije? Koliko nas je Sloba ularem, čokoladama i penzijama, starom deviznom štednjom držao i od nas pravio jevtinu i potrošnu robu za njegove prljave (male i velike) ratove?
Delanje je jedino što treba - sve ostalo su prazne reči. Delanje, izlazak na izbore; ma koliko taj jedan glas značio ništa, ma koliko se bolje osećali ako iz prkosa, besa, bojkota ne izađete, još jednom razmislite i izađite. Glasajte za manje ljigavog, glasajte za manje lošeg, izbor ionako nije težak - ima ih samo dva.
Boljeg kandidata nemamo; bolji kandidat se neće još dugo, dugo pojaviti. Neki novi Đinđić (srčan, od akcije i od dela, čovek koji se pojavi jednom u sto godina) možda još nije ni rođen; nemamo vremena ni prava da čekamo - čekanje, ne-delanje je poraz. Neizlazak iz revolta ili bilo kog drugog razloga je poraz sopstvenih uverenja i vaših istomišljenika; to je jedan glas manje na vašoj (našoj) strani a jedan glas više na onoj drugoj.
Zato, 3. februara mrdnite svoje debelo, mršavo, koščato ili kakvo god dupe i potrošite 15 minuta na budućnost; možda ne na savršenu budućnost i savršenog kandidata kakvog bi baš eto želeli, ali na bolju budućnost od one koju čekanje i nedelanje donosi.
Za kraj: ako vam se ni jedna opcija ne sviđa, ako su svi političari gadni i ljigavi i ni jedan ne radi ono što vi radite … rešenje je očigledno: osnujte stranku. Doduše, osnivanje stranke, pa ubeđivanje ostalih da su vaše ideje baš najbolje i da glasaju za vas, pa način da nađete novac da ta stranka živi, pa prvi izbori na kojima ćete neslavno propasti, pa sledeći za 3 - 4 godine, pa koalicije sa ružnim i groznim samo da bi vaša dva i po poslanika stigla do neke skupštine, pa … nije trivijalan i lak posao. Pre nego što se bacite drvljem i kamenjem na odluke onih “gore”, probajte da se stavite u njihove opanke; možda je to ipak malo komplikovanije, sa malo više kompromisa i sa malo više žrtvovanja i zalaganja no što se nama iza monitora i TV ekrana čini; opet, možda sam u krivu i oni dele reone, mesta u upravnim odborima, direktore u društvenim preduzećima, sudije u trgovinskim i Vrhovnim sudovima uz prasence i čašu vina i imaju manje stresa no ja na mom poslu … probajte, pa javite. Dok ne javite, ja izlazim na izbore. I ove i sve sledeće - lokalne, parlamentarne, predsedničke, ma na sve. Možda će moj glas i Majin glas i Mooshemin glas i još mnogo drugih naših glasova biti jednom (možda već 3. februara) biti presudni.
27.1.2008
Politika
Dejan VesićKomentari (7)
(klik na sliku daje original) Prodavnica, 1943. godina, Chacon, New Mexico.
Kongresna biblioteka Amerike (Library of Congress) napravila je nesvakidašnji potez: okačila je preko 3.000 fotografija na Flickr stranicama i to bez ikakvih ograničenja po pitanju korišćenja! (copyright free). Doduše, očekuju da ih korisnici markiraju (taguju), ali nije obavezno
Kako su besplatne fotografije uvek dobrodošle ovo je odličan potez; no, i kada se to stavi po strani, samo šetnja kroz fotografije daje jako autentičan i drugačiji pogled na Ameriku raznih razdoblja. Slike su iz dva razdoblja: novinske vesti u 1910 (crno bele) i period 1930 - 1940 (u boji).
Ako imate neki slobodan minut više, ovo je dobro mesto da ga provedete:
http://www.flickr.com/photos/library_of_congress
17.1.2008
Sve ostalo
Dejan VesićKomentari (4)
Hrana, uživanje u hrani i vinu su jedan veoma lep aspekt života (koji, doduše, obično ima za posledicu malecni višak kilograma, ali ne može se baš sve imati ).
Iako sajtova koji se bave ovom problematikom ima tušta i tma, retki su sajtovi koji:
- Rade to na našem jeziku (ili srodnim, da ne kažem bosanskim, hrvatskim i sličnim dijalektima)
- Predstavljaju jela koja se mogu pripremiti od sastojaka iz prodavnice (ili barem hipermarketa) na ćošku
- Najvažnije, rade to dušom
BeCook.Com je upravo takav sajt: odabrani recepti sa vrlo detaljnim opisom pripreme (sa sve slikama), mogućnost da se učlanite i ostavite i svoje omiljene recepte. Svaki recept možete prokomentarisati i tražiti dodatne informacije; da ne zaboravim, imaju i blog. Postoji i sekcija tekstova - članaka koji su korisni i dotiču hranu i sve oko nje, ali nisu baš recepti.
Topla preporuka za obilazak i trajnu belešku u vašim omiljenim lokacijama.
15.1.2008
Uživanje
Dejan VesićKomentari (2)
Ovaj članak je izazvan naizgled potpuno bezazlenim razlogom; naime, za Božić (srećan Božić svima koji ga slave!) obično odemo do Aranđelovca (i Maja i ja smo odatle) da ga provedemo sa nama dragim ljudima. U pauzi, daleko od beogradske vreve, ovde i posegnem za daljinskim upravljačem TV-a, čisto da prođe vreme između obroka
Iako od Aranđelovca ne treba puno očekivati, čak i ovde se nešto kreće; doduše, u sferi televizije a ne politike. Od skora je aranđelovačka Ar-Tel kablovska televizija kupljena od strane Kopernikus sistema; rezultat: gomila novih kanala se pojavila (Fox Crime i Fox Life recimo), a stari su dobili u kvalitetu.
Sa druge strane, u Beogradu, moj kablovski provajder je već dugo (na žalost) PTT KDS - još jedan društveno/državni mastodont kojeg izgleda izdržavamo svi mi a ne kvalitet usluge koji nam pružaju (ja izgleda imam problem ili dva sa ovakvom vrstom organizacija, šta li).
Ne znam odakle pre da počnem: od sajta, koji izgleda kao delo petaka (ako sam uvredio nekog iz 5. razreda osnovne škole, izvinjavam se - verovatno ima petaka koji bi to bolje uradili), do (ne)korisnosti informacija (vrlo često ni spisak kanala nije tačan) pa sve hvalospeva na samom sajtu:
Ovoliko superlativa u tako malom tekstu - “najstariji kablovsko-distributivni sistem”, “15 godina”, “vrhunski kvalitet”, “savremena tehnička rešenja” - zaista zvuči vrlo moćno.
No, sačekajte, tu nije kraj, pogledajte pod Usluge:
Sem što smo svi sada lepo naučili kakva je razlika između dvosmerne i jednosmerne komunikacije šta mislite šta je sa ovog spiska važeće? Da pomognem, od “velikog broja raznovrsnih servisa”, ako ukinete brzi Internet, spisak se svodi na 0 (nula), ili maštanje u dubinama PTT birokratije.
Dalje, hajde da malo prekopamo po “vestima”:
16.05.2007 - (o sreće) - dobijamo novi kanal:
Zatim, 20. avgusta 2007. sledi povećanje pretplate:
Valjda je taj jedan kanal doneo toliko posla da je povećanje od 14% bilo neminovno, pošto od maja 2007-e niti je dodata neka nova usluga ni neki novi kanal.
Poređenje sa konkurencijom prosto izgleda smešno: SBB uvodi plaćene pakete u digitalnom formatu, dok KDS ide okolo i deli letke za uvođenje usluge tele-nadzora?
Sada onaj plazeći poštar sa glavne stranice KDS sajta itekako ima smisla - plazi se on nama, i to uspešno.
I da, da ne zaboravim: naravno da sam pisao na jednu jedinu bezličnu e-mail adresu na sajtu tražeći bilo kakve informacije o budućnosti ove nesrećne kablovske televizije. Pogađajte da li je iko odgovorio? U stvari, jeste, dobio sam automatizovan odgovor:
**********************************************
** THIS IS A WARNING MESSAGE ONLY **
** YOU DO NOT NEED TO RESEND YOUR MESSAGE **
**********************************************
----- Transcript of session follows -----
<info-kds@jp.ptt.yu>... Deferred: Connection timed out with krozpix.ptt.yu.
Warning: message still undelivered after 1 hour
Will keep trying until message is 1 day old
Treba li dodati još nešto na temu profesionalnosti “najstarijeg” “vrhunskog” KDS sistema koji radi u okviru “još boljeg” PTT davalaca usluga? Da jedna jedina e-mail adresa ne radi?
Ne da treba privatizovati sve ove dinosauruse (ma šta gospođa ili gospođica ministrarka Aleksandra Smiljanić mislila o tome), već ih treba privatizovati u roku od odmah. Daleko od toga da je kapitalizam dobar sistem; nepravedan je i bolan za većinu ljudi uključenih, ali ima ono što svim našim državnim sistemima nedostaje od samog starta: pokretač za napred (profit) i korektivne mehanizme koji ne dozvoljavaju da nas korisnike baš stalno maltretiraju (konkurencija).
(ako žalopojki nije bilo dosta imate i ceo forum posvećen KDS problematici: http://kablovskiforum.7.forumer.com/viewforum.php?f=8)
7.1.2008
Svakodnevnica
Dejan VesićKomentari (7)
Ako čitate ovaj članak direktno na sajtu, već znate Ako čitate preko nekog od Blog čitača, kliknite na naslov članka - Vesic.Org je dobio novo odelo
Nove zelene nijanse, uz svesrdnu savetodavnu pomoć Maje, uz profesionalnog dizajnera Jelenu aka Vajarka koja je uradila najveći deo posla oko osmišljanja novog dizajna i znaka (Jeleno, hvala! ), i uz pomoć Nemanje za inicijalno html kodiranje, rezultat je pred vama
Umesto da se sada raspišem o svim prednostima novog dizajna, o reorganizaciji navigacije i puno sitnih stvari ispod haube, ostaviću vama da procenite kako vam se novi Vesic.Org sviđa a ja ću malo, samo malo, o istoriji ovog sajta.
Vesic.Org sam pokrenuo 2000-te godine sa jednostavnim ciljem - na jednom mestu, na srpskom, skupiti što više informacija korisnih za što širu publiku, prateći nekoliko linija mojih interesovanja.
U početku su to bile statične (html) stranice sa detaljima o Aranđelovcu (moje rodno mesto; iako već dugo nisam tamo, to će ostati moje stalno interesovanje), o obradi videa na kućnim računarima i o Seti programu.
Što se izgleda tiče, bilo je samo dve ozbiljne varijante: prva, koju na sreću ni vremenska mašina nije sačuvala (autor: vaša malenkost, koji nije poznat po dizajnerskim sposobnostima ) i druga, tekuća do malopre (vidite je na slici gore).
Na sajtu ubrzo izrasta i sekcija o besplatnim i vrlo korisnim programima na računarima sa Windows operativnim sistemom. No, ovo je i dalje jednosmeran, ja-publici način komunikacije.
Veliki događaj je početak bloga - 15.09.2004 sam napisao prvi post. Članci i komentari se nižu i u nešto preko 3 godine postojanja 150 članaka i preko 650 komentara markira ovaj deo sajta.
Neki od najkomentarisanijih i najposećenijih članaka su:
Potrebe za vrlo specifičnim, tehnološkim člancima dovode do otvaranja engleske sekcije i engleskog bloga; iako tu ima jako malo sadržaja, reakcije Mreže na objavljene su više nego dobre, tako da će se i ova sekcija unapređivati i širiti.
U svakom slučaju, imam velike planove i nadam se da će 2008-a za Vesic.Org biti mnogo, mnogo bolja i plodnosnija no (još neki sat tekuća) 2007-ma, i sa što više čitalaca
Ako ste vi uživali u čitanju članaka barem delić uživanja dok sam ih pisao (i za mene i za vas), misija sajta je ispunjena
Na kraju, ali daleko od najmanje važnog: svima koji me čitaju, povremeno slete sa Google-ta na moj sat ili u prolazu nalete, želim Srećnu Novu 2008-u - puno zdravlja, ljubavi i prijatelja.
Da ne zaboravim: jedna velika molba malim slovima - ako uočite bilo kakve probleme, nedoslednosti, loša iscrtavanja u drugim browserima, molim vas da mi - u ovu reorganizaciju je uloženo mnogo truda, ali kako je sajt ogroman, garantovano ima još svašta da se ispravlja - prošla verzija se stabilizovala posle mesec dana
31.12.2007
Blogosfera
Dejan VesićKomentari (12)
Znam da ste svi već videli Moosheminu akciju. Znam da ste već svi potpisali peticiju.
Ali zbog onog malog, majušnog procenta mojih čitalaca koji to nisu videli/uradili iz milion čudnih razloga, ovaj članak je podsećanje.
Možda vas glas ne promeni ništa; možda to ostane samo još-jedna-od-mnogih peticija na nepreglednoj Mreži; ali ta sitna šansa, ta mala verovatnoća da će baš vaš glas, baš ova peticija pokrenuti nešto i od nečijih 20% načiniti nekom mnogo važnijih i bitnijih 100% (zdravlja, stana, knjiga, odeće, malo iskrica u očima za novu godinu), potpišite - i ne, ne mora da ste iz Novog Sada - dovoljno je da razumete i podržavate.
Ta malecna nada je vredna vašeg vremena.
24.12.2007
Svakodnevnica
Dejan VesićKomentari (3)
Za sve je kriv Peđa
Da on nije krenuo sa komercijalizacijom svog bloga (što je, po meni, sasvim regularan potez a ni cene mu nisu velike ) svega ovoga ne bi ni bilo … dok se neko drugi ne odluči na taj korak
To je izazvalo lavine diskusija svuda po Mreži (a i na Peđinom sajtu) i diskusije o komercijalnom vs. profesionalnom blogovanju.
Nije mi baš jasno zašto toliko diskusija: blog je vrlo lična stvar i odluka da li će neko zarađivati od toga (ja imam Google Ads recimo) je lična i potpuno regularna. Neka novčana satisfakcija za trud i vreme uloženo u rad na sajtu (a to oduzima _jako puno_ vremena) je na mestu; zašto to može nekom da smeta mi je potpuno nejasno.
Čak mi je i prejaka ta podela na obične - neobične - komercijalne - profesionalne blogere; prosto je previše crno/bela; svi blogeri su i jedno, i drugo i treće; sve zavisi od situacije, vremena, iskustva, ciljeva.
No, da se vratim na naslov; postavilo se pitanje o posetama na sajtu pa da okačim i ja statistiku:
(kliknite za veću sliku)
Bez potrebe da detaljišem previše:
Sve u svemu, za jedan hobi projekat prilično pristojno izgleda
19.12.2007
Blogosfera
Dejan VesićKomentari (7)
Sledeća stana »
